Preminula glumica Milena Dapčević

Pocivaj u miru umetnice. I moja baka je danas preminula, Paunka. Pravila je svetski sok od visanja. Odmorite se.

Ahh kakve su se suze lile zbog filma Bosko Buha. Cini mi se da bi i sad zaplakala kad bih ga ponovo odgledala. Pocivajte u miru doktorka

Njena najpoznatija uloga je ipak u eseju Milovana Đilasa "Anatomija jednog morala" u kome nije igrala naslovnu, ali je igrala veoma glavnu ulogu.
Ne može se reći da Đilasov scenario nije shvaćen. Naprotiv, shvaćen je vrlo dobro, samo što nije prihvaćen. Rezultat je bio neizbežni sequel, a nakon igrokaza pod naslovom "Moral jedne anatomije" trilogija je završena dosta kasnije nenapisanim scenariom pod naslovom "Obdukcija jednog morala".

Znam da mlađi čitaoci nemaju pojma "O čemu to ovaj izlapeli matorac trabunja?". Kako bi? I šta je uopšte to "moral" što se stalno spominje?

Gledao sam ovaj film nekoliko puta u poslednjih par godina, a baš oko Dana Republike (da, "tog" Dana Republike, onog kojeg smo svi obeležavali radosni i ponosni na našu tadašnju domovinu ili otadžbinu; za mlađe generacije, to je 29. novembar) je vreme kada se podsetim moje drage zemlje i nas kakvi smo nekada bili, mog detinjstva i srećnih dana.

Kraj filma, muzika i tekst pesme "Nek'nas (se) sete", slike onih mladih ljudi, detinjstva koja su im otrgnuta, životi izgubljeni... Samo nečoveku, ili nekome ko ne zna šta se desilo u našoj zemlji, film "Boško Buha" i ta završna scena, ta muzika i taj tekst, ne bi provreli emocije. Moji su u tom II svetskom ratu dali živote za slobodu. Skoro pola veka kasnije, delovi neke druge generacije ljudi su na tu slobodu zgazili, motivisani spolja i iznutra. Mnogi su izgubili živote, ili su preživeli a izgubili mnogo od života u tom novom ratu.

Naravno da mi suze krenu. Ne bih živeo daleko od svoje zemlje da nije bilo prokleti ratova i da se svi nismo promenili...

Milena Dapčević je igrala lik doktorke Saše Božović (ko nije pročitao "Tebi, moja Dolores", tu knjigu može naći u biblioteci). Doktorka Saša Božović je bila učesnik rata i rizikovala je sopstveni život za slobodu.

Nadam se da ove dobre ljude nećemo zaboraviti tako brzo... Ljudi žive dokle god žive sećanja na njih i njihova dela.

Neka počivaju u miru...

Koliko godina je Peko bio statiji od nje?!

@Anka 17 god. stariji

rip

Skoro pola veka kasnije, delovi neke druge generacije ljudi su na tu slobodu zgazili, motivisani spolja i iznutra.
(Miša Kenguriša)

Na zalost, oni koji su vam razbucali domovinu su bili uglavnom pripadnici generacije koja je prosla kroz rat ili ga barem osetila na neki nacin. 30 godina nije proslo od kraja rata kako je pocelo miniranje zemlje, a jedva 45 od njene smrti. Tada su jos vedrili i oblacili bivsi partizani iz svojih vila na Dedinju, Brijunima, Bledu i slicnim egzoticnim lokacijama.

Eh, ona i neprevazidjeni Bratislav- Bata Grbic u “ Anikinim Vremenima”..........

Koliko godina je Peko bio statiji od nje?!

Njena najpoznatija uloga je ipak u eseju Milovana Đilasa "Anatomija jednog morala" u kome nije igrala naslovnu, ali je igrala veoma glavnu ulogu.
Ne može se reći da Đilasov scenario nije shvaćen. Naprotiv, shvaćen je vrlo dobro, samo što nije prihvaćen. Rezultat je bio neizbežni sequel, a nakon igrokaza pod naslovom "Moral jedne anatomije" trilogija je završena dosta kasnije nenapisanim scenariom pod naslovom "Obdukcija jednog morala".

Znam da mlađi čitaoci nemaju pojma "O čemu to ovaj izlapeli matorac trabunja?". Kako bi? I šta je uopšte to "moral" što se stalno spominje?

Ahh kakve su se suze lile zbog filma Bosko Buha. Cini mi se da bi i sad zaplakala kad bih ga ponovo odgledala. Pocivajte u miru doktorka

Pocivaj u miru umetnice. I moja baka je danas preminula, Paunka. Pravila je svetski sok od visanja. Odmorite se.

Gledao sam ovaj film nekoliko puta u poslednjih par godina, a baš oko Dana Republike (da, "tog" Dana Republike, onog kojeg smo svi obeležavali radosni i ponosni na našu tadašnju domovinu ili otadžbinu; za mlađe generacije, to je 29. novembar) je vreme kada se podsetim moje drage zemlje i nas kakvi smo nekada bili, mog detinjstva i srećnih dana.

Kraj filma, muzika i tekst pesme "Nek'nas (se) sete", slike onih mladih ljudi, detinjstva koja su im otrgnuta, životi izgubljeni... Samo nečoveku, ili nekome ko ne zna šta se desilo u našoj zemlji, film "Boško Buha" i ta završna scena, ta muzika i taj tekst, ne bi provreli emocije. Moji su u tom II svetskom ratu dali živote za slobodu. Skoro pola veka kasnije, delovi neke druge generacije ljudi su na tu slobodu zgazili, motivisani spolja i iznutra. Mnogi su izgubili živote, ili su preživeli a izgubili mnogo od života u tom novom ratu.

Naravno da mi suze krenu. Ne bih živeo daleko od svoje zemlje da nije bilo prokleti ratova i da se svi nismo promenili...

Milena Dapčević je igrala lik doktorke Saše Božović (ko nije pročitao "Tebi, moja Dolores", tu knjigu može naći u biblioteci). Doktorka Saša Božović je bila učesnik rata i rizikovala je sopstveni život za slobodu.

Nadam se da ove dobre ljude nećemo zaboraviti tako brzo... Ljudi žive dokle god žive sećanja na njih i njihova dela.

Neka počivaju u miru...

rip

@Anka 17 god. stariji

Eh, ona i neprevazidjeni Bratislav- Bata Grbic u “ Anikinim Vremenima”..........

Skoro pola veka kasnije, delovi neke druge generacije ljudi su na tu slobodu zgazili, motivisani spolja i iznutra.
(Miša Kenguriša)

Na zalost, oni koji su vam razbucali domovinu su bili uglavnom pripadnici generacije koja je prosla kroz rat ili ga barem osetila na neki nacin. 30 godina nije proslo od kraja rata kako je pocelo miniranje zemlje, a jedva 45 od njene smrti. Tada su jos vedrili i oblacili bivsi partizani iz svojih vila na Dedinju, Brijunima, Bledu i slicnim egzoticnim lokacijama.