VHS nije pobedio zbog "integracije sa kamkorderima" jer se ta "integracija" (VHS-C) dogodila kada je VHS već odneo veliku prevagu. Uzgred, Beta je duže preživela kao poluprofesionalni standard kamkordera.
Izdvojio bih ipak CD, Microsoft Windows, i Commodore 64/128. To su, a posebno prve dve stvari, prekretnica u istoriji savremene tehnologije, koje su popločale put, svemu ostalom, i IT-ju, u celini.
Nikad necu zaboraviti kad mi je otislo napajanje od commodora, negdje na ulazu u onu kocku od tog napajanja se zica zacvikala i popustila, kad je krepao koda mi se zivot ugasio. Dva tri dana nisam mogao igrat, love za popravak nije bilo ionako sam ga dobio od nekoga. I onda treci cetvrti dan odu moji spavat je se odsuljam u dnevnu sobu prikopcam sve i krenem prckat, trazim di je sta otislo, pojma nemam ni dan danas kako sam skuzio da je plava zica zacvikala i nekako ja to spojim sa selotejpom izoliram i upalim. Kad me plavo svijetlo sa tva obasjalo i kad sam skuzio da sam ga "popravio" je osjecaj koji i danas nakon 25 godina pamtim, koliko malo je bilo tada potrebno za toliku srecu.
VHS zauvek! Kako vreme odmiče sve sam emotivniji prema smetnjama i nepravilnostima na VHS snimcima sa rezolucijom od fantastičnih 240 linija, pogotovo danas kada imamo savršene i dosadne formate poput HD i UHD slike. Lepo je sve to ali ništa se ne može uporediti sa patinom pogužvane VHS trake :)
Sećam se tamo negde 2004, 2005 dok su se uveliko prikazivali Pokemoni (čini mi se na Pinku) da mi je tata u Nemačkoj kupio GameBoy sa igricom Pokemon Yellow. Auh koliko sam voleo tu stvar. I dan danas je imam. Tada nisam imao net ni računar ali sam uživao igrajući Pokemone na tom ljubičastom gejmboy i Super Maria odnosno tenkiće na multiprakcionalnoj kineskoj sega megi. Lepi dani.
Nikad necu zaboraviti kad mi je otislo napajanje od commodora, negdje na ulazu u onu kocku od tog napajanja se zica zacvikala i popustila, kad je krepao koda mi se zivot ugasio. Dva tri dana nisam mogao igrat, love za popravak nije bilo ionako sam ga dobio od nekoga. I onda treci cetvrti dan odu moji spavat je se odsuljam u dnevnu sobu prikopcam sve i krenem prckat, trazim di je sta otislo, pojma nemam ni dan danas kako sam skuzio da je plava zica zacvikala i nekako ja to spojim sa selotejpom izoliram i upalim. Kad me plavo svijetlo sa tva obasjalo i kad sam skuzio da sam ga "popravio" je osjecaj koji i danas nakon 25 godina pamtim, koliko malo je bilo tada potrebno za toliku srecu.
VHS zauvek! Kako vreme odmiče sve sam emotivniji prema smetnjama i nepravilnostima na VHS snimcima sa rezolucijom od fantastičnih 240 linija, pogotovo danas kada imamo savršene i dosadne formate poput HD i UHD slike. Lepo je sve to ali ništa se ne može uporediti sa patinom pogužvane VHS trake :)
Sećam se tamo negde 2004, 2005 dok su se uveliko prikazivali Pokemoni (čini mi se na Pinku) da mi je tata u Nemačkoj kupio GameBoy sa igricom Pokemon Yellow. Auh koliko sam voleo tu stvar. I dan danas je imam. Tada nisam imao net ni računar ali sam uživao igrajući Pokemone na tom ljubičastom gejmboy i Super Maria odnosno tenkiće na multiprakcionalnoj kineskoj sega megi. Lepi dani.
Izdvojio bih ipak CD, Microsoft Windows, i Commodore 64/128. To su, a posebno prve dve stvari, prekretnica u istoriji savremene tehnologije, koje su popločale put, svemu ostalom, i IT-ju, u celini.
VHS nije pobedio zbog "integracije sa kamkorderima" jer se ta "integracija" (VHS-C) dogodila kada je VHS već odneo veliku prevagu. Uzgred, Beta je duže preživela kao poluprofesionalni standard kamkordera.
VHS zauvek! Kako vreme odmiče sve sam emotivniji prema smetnjama i nepravilnostima na VHS snimcima sa rezolucijom od fantastičnih 240 linija, pogotovo danas kada imamo savršene i dosadne formate poput HD i UHD slike. Lepo je sve to ali ništa se ne može uporediti sa patinom pogužvane VHS trake :)
Sećam se tamo negde 2004, 2005 dok su se uveliko prikazivali Pokemoni (čini mi se na Pinku) da mi je tata u Nemačkoj kupio GameBoy sa igricom Pokemon Yellow. Auh koliko sam voleo tu stvar. I dan danas je imam. Tada nisam imao net ni računar ali sam uživao igrajući Pokemone na tom ljubičastom gejmboy i Super Maria odnosno tenkiće na multiprakcionalnoj kineskoj sega megi. Lepi dani.
Izdvojio bih ipak CD, Microsoft Windows, i Commodore 64/128. To su, a posebno prve dve stvari, prekretnica u istoriji savremene tehnologije, koje su popločale put, svemu ostalom, i IT-ju, u celini.
Nikad necu zaboraviti kad mi je otislo napajanje od commodora, negdje na ulazu u onu kocku od tog napajanja se zica zacvikala i popustila, kad je krepao koda mi se zivot ugasio. Dva tri dana nisam mogao igrat, love za popravak nije bilo ionako sam ga dobio od nekoga. I onda treci cetvrti dan odu moji spavat je se odsuljam u dnevnu sobu prikopcam sve i krenem prckat, trazim di je sta otislo, pojma nemam ni dan danas kako sam skuzio da je plava zica zacvikala i nekako ja to spojim sa selotejpom izoliram i upalim. Kad me plavo svijetlo sa tva obasjalo i kad sam skuzio da sam ga "popravio" je osjecaj koji i danas nakon 25 godina pamtim, koliko malo je bilo tada potrebno za toliku srecu.
VHS nije pobedio zbog "integracije sa kamkorderima" jer se ta "integracija" (VHS-C) dogodila kada je VHS već odneo veliku prevagu. Uzgred, Beta je duže preživela kao poluprofesionalni standard kamkordera.
IMAGE SOURCE
14 Komentari
Sortiraj po: