Košta više od zlata i propada, a Srbi prodaju i za 70.000 EUR

Као пчелар, морам да кажем две ствари:

1. да би се добила једна обична тегла меда од 700-800дин треба пуно знања, рада и воље. Лако је онда схватите колико треба свега тоа за производ од 70.000е

2. желим да кажем обичним људима, да приликом скидања пчелињег отрова не страда апсолутно никада ни једна пчела, нити пати, нити пчелиња заједница било шта губи тим поступком. Напротив, приликом испуштања отрова на хватачу, унутар кошнице матица стиче утисак да њене пчеле гину убадајући нападача и почиње да убрзано леже нова јаја како би "надокнадила губитак" пчела. Поред тога кошница се и загрева те долази до опадања пчелињег крпеља варое те се и на тај начин на стотине и хиљаде пчлеа спашава највећег непријатеља.

Ово пишем да обичним људима не би пунили главу разни душебрижници својим малициозним коментарима, који да нису гледали Вини Пуа не би ни видели шта је кошница...

Поздрав свим добронамерним људима којима упућујем и пријатељски савет: БАВИТЕ СЕ ПЧЕЛАРСТВОМ!

Bre oni imaju i udruge pcelara branitelja.

Što ne napravite članak zašto pčelari ne mogu da uspeju u ovom poslu. Zakon je katastrofa.

Kakv glup i tendeciozan članak.
Ne ložite narod na još jednu priču o puževima, borovnicama i malinama.

Jeste li uopšte svesni koliko tu treba uložiti finansija, i rada, da bi se to isplatilo.
Na malu količinu to nema svrhu ni počinjati.

To ako se radi, radi se kao ameri što rade sa medom, i svim ostalim.
Strogo teška industrija, sa hiljadama košnica, teškim kapitalizmom u glavi, i izrabljivanjem radnika.
Srbi nisu sposobni za tako nešto, a i nemaju pare da krenu ozbiljno u te priče.

Kilogram ??? To znaci 1.000.000 miligrama, milion puta ponoviti nesto nije zezanje. Rekao bih da je cena niska.

Pravi pcelar ne muci svoje pcele.

A ne moze li da se kloniranjem odgaje neke pcele recimo velike kao ovce
koji daju po kilo meda dnevno i pola kila otrova, dovoljno je da svako domacinstvo ima po nekoliko komada i vec resio egzistenciju za sva vemena.

svaki otrov je protein. nije tačno da pčeli nije ništa. njen organizam mora da radi prekovremeno da nadoknadi ispušten otrov

i onda jedemo med od stresiranih pčela

kao pčelar mora reći da ovo nema veze sa istinom,prvo niko nije nikada prodao pčelinji otrov po toj ceni,drugo,traže se razni sertifikati koji koštaju hiljade i hiljade dolara,zakonom je zabranjeno kod nas,zatim i pčelar ima problema sa pčelama,one postaju agresivnije,jedan gram je ubod 90000 pčela,mnogo posla ,mnogo vremena,mnogo sredstava da bi novinar pisao senzaciju

Pčelinji otrov je ista priča kao i sa puževima, aronijom, kalifornijskim glistama i ostalim tricama i kučinama.

Ne nasedajte na priče o lakoj i brzoj zaradi.

Pčelinji otrov nećete moći, a ni smeti nikome da prodate. Tretira se kao veoma opasna supstanca i kao takva ne sme se proizvoditi ( prikupljati ) bez odgovarajućih dozvola koje naravno ne možete da dobijete, jer takve dozvole mogu da dobiju samo specijalizovani instituti. U protivnom prikupljajući pčelinji otrov činite teško krivično delo.

S druge strane, način na koji se pčelinji otrov prikuplja je veoma štetan za pčele iako ih ne ubija. Dugoročno je veća šteta nego korist.

Ja sam išao od jednog do drugog i nudio da "vadim" apitoksin iz pčela a da zaradu delimo po principu 80% njima 20% meni. Svi do jednog su me odbili. Nudio sam im i fiksno po košnici prema snazi pčelinjeg društva i opet su me svi do jednog odbili.

Naslov je stvarno nekorektan, ta cena koja se pominje za Srbe je samo san, jer prodaja nije regulisana zakonom (iako pčelari mole državu godinama unazad) tako da iz Srbije niko ne može direktno da proda (farmaceutskim kućama npr) a kada se ide zaobilazno onda je to dosta manje.
A što se tiče skupljanja nije direktno vezano za med tj može se skupljati u celoj sezoni razvoja zajednice (april - početak avgust) jedino nije preporučljivo sakupljati u vreme intenzivne paše jer može doći do mešanja otrova i nektara i onda je on neupotrebljiv.

Molim vas, nije tačno da sakupljanje otrova ne šteti pčelama. Nakon elektrošokova pčela znatno oslabi i ne može da nastavi sa svojim uobičajenim radom. Pčelinje društvo slabi, populacija opada, a pitanje je da li će uopšte moći da se oporavi od šoka koji pretrpi. Pored toga, pčela nije sposobna da proizvede ostale pčelinje proizvode. Ako se pčelinji otrov sakuplja, to se ne treba činiti iz svih košnica.

Matični mleč, perga, propolis, vosak, med, rojevi i matice takođe mogu biti profitabilni za pčelara a društva će se bolje razvijati i neće biti štete. :)

Znaci, ako se pcelar odluci da skuplja pcelinji otrov, pcele istovremeno ne mogu skupljati i med?

Znaci, ako se pcelar odluci da skuplja pcelinji otrov, pcele istovremeno ne mogu skupljati i med?
(Marko, 7. avgust 2018 09:36)

Не, можеш нормално вадити мед. Чак ћеш га имати и више јер приликом скидања отрова матица полеже много више јаја него иначе, па добијаш јаче кошнице. Па уместо да имаш нпр 40.000 пчела на паши, ти имаш 45.000...

Od pčela se može uzeti sve što je u tekstu navedeno, znaci: polen, propolis, matična mleč, med i naravno otrov. Medjutim za sve to treba posebna metodologija pcelarenje i odluka pčelara šta će mu biti prioritet da od pčela uzme, a po mom skromnom mišljenju jedino mleč isključuje vrcanje meda.

i koliko je to u dinarima? ali ako je kod vas kao i kod nas, verujem da jeste, nema razloga da bude drugacije jer smo ista *ovna, molite boga da drzava se ne umesa.

@(Bane17, 7. avgust 2018 10:23)

Jesi li siguran da nije dostižno?
Poznanik je sa 60 košnica prošle godine prihodovao oko 12000 evra, što je 200e po košnici.
Jeste da je 6 puta preseljavao, polovina meda je bagremov, a druga polovina suncokretov, bagremov je bio oko 4e za kilogram, a suncokretov 2e, pa je dakle prosečna cena 3e, što znači da je imao 4t meda na 60 košnica, po 2t bagremovog i suncokretovog.

Trebalo je tu mnogo rada oko selidbe i praćenja svake košnice da ne dođe do rojenja, vrcanje meda, priprema drušzava za zimu.

A ovo za pčelinji otrov ljudi misle da samo postaviš aparat i sediš po ceo dan, posle sastružeš sa stakla, i to je to. Zašto ne kažu koliko je vremena potrebno da se sakupi jedan kilogram otrova od npr. 60 prosečnih pčelinjih društava?

Bolja je zarada na matičnom mleču i na polenu, nego na ovome.

A pčelinji otrov se odavno koristi kod tretmana pojedinih nervnih obolenja, samo direktno preko pčela. Počinje se sa ubodom nekoliko pčela, pa potom 10-12, i tako se u dužem periodu povećava broj uboda pčela. Jedino je problem što pčele uginu, a ubod pčele može da prouzrokuje i određene infekcije (ako žaoka nije sterilno čista, jer ko zna gde je sve pčela bila).

Pa više se isplati jer ako 200 košnica donese min 25.000e onda je to 125e po košnici, a kroz med se to ne može dostići.

kako ovi novinari ne napisu tekst kako to da med ima trajnost?!?!

terapija pčelinjim otrovom nije ni u jednoj studiji potvrđena kao efikasna. Naprotiv ima dosta slučajeva gdje su pacijenti umrli od šoka.

Pcele dozivljavaju stres sa tim peckanjem strujom i nije preporucljivo izlagati ih tome, kad se skupi dovoljno tog pcelinjeg otrova salje se u Ameriku i kosta mnogo ispitivanje e onda ide skupljanje i pronalaze je trzista i uopste ne izgleda kako se cini lako.

Znaci, ako se pcelar odluci da skuplja pcelinji otrov, pcele istovremeno ne mogu skupljati i med?

Pa više se isplati jer ako 200 košnica donese min 25.000e onda je to 125e po košnici, a kroz med se to ne može dostići.

Pravi pcelar ne muci svoje pcele.

A ne moze li da se kloniranjem odgaje neke pcele recimo velike kao ovce
koji daju po kilo meda dnevno i pola kila otrova, dovoljno je da svako domacinstvo ima po nekoliko komada i vec resio egzistenciju za sva vemena.

i onda jedemo med od stresiranih pčela

Kakv glup i tendeciozan članak.
Ne ložite narod na još jednu priču o puževima, borovnicama i malinama.

Jeste li uopšte svesni koliko tu treba uložiti finansija, i rada, da bi se to isplatilo.
Na malu količinu to nema svrhu ni počinjati.

To ako se radi, radi se kao ameri što rade sa medom, i svim ostalim.
Strogo teška industrija, sa hiljadama košnica, teškim kapitalizmom u glavi, i izrabljivanjem radnika.
Srbi nisu sposobni za tako nešto, a i nemaju pare da krenu ozbiljno u te priče.

terapija pčelinjim otrovom nije ni u jednoj studiji potvrđena kao efikasna. Naprotiv ima dosta slučajeva gdje su pacijenti umrli od šoka.

Molim vas, nije tačno da sakupljanje otrova ne šteti pčelama. Nakon elektrošokova pčela znatno oslabi i ne može da nastavi sa svojim uobičajenim radom. Pčelinje društvo slabi, populacija opada, a pitanje je da li će uopšte moći da se oporavi od šoka koji pretrpi. Pored toga, pčela nije sposobna da proizvede ostale pčelinje proizvode. Ako se pčelinji otrov sakuplja, to se ne treba činiti iz svih košnica.

Matični mleč, perga, propolis, vosak, med, rojevi i matice takođe mogu biti profitabilni za pčelara a društva će se bolje razvijati i neće biti štete. :)

Pčelinji otrov je ista priča kao i sa puževima, aronijom, kalifornijskim glistama i ostalim tricama i kučinama.

Ne nasedajte na priče o lakoj i brzoj zaradi.

Pčelinji otrov nećete moći, a ni smeti nikome da prodate. Tretira se kao veoma opasna supstanca i kao takva ne sme se proizvoditi ( prikupljati ) bez odgovarajućih dozvola koje naravno ne možete da dobijete, jer takve dozvole mogu da dobiju samo specijalizovani instituti. U protivnom prikupljajući pčelinji otrov činite teško krivično delo.

S druge strane, način na koji se pčelinji otrov prikuplja je veoma štetan za pčele iako ih ne ubija. Dugoročno je veća šteta nego korist.

Znaci, ako se pcelar odluci da skuplja pcelinji otrov, pcele istovremeno ne mogu skupljati i med?
(Marko, 7. avgust 2018 09:36)

Не, можеш нормално вадити мед. Чак ћеш га имати и више јер приликом скидања отрова матица полеже много више јаја него иначе, па добијаш јаче кошнице. Па уместо да имаш нпр 40.000 пчела на паши, ти имаш 45.000...

svaki otrov je protein. nije tačno da pčeli nije ništa. njen organizam mora da radi prekovremeno da nadoknadi ispušten otrov

Kilogram ??? To znaci 1.000.000 miligrama, milion puta ponoviti nesto nije zezanje. Rekao bih da je cena niska.

Ja sam išao od jednog do drugog i nudio da "vadim" apitoksin iz pčela a da zaradu delimo po principu 80% njima 20% meni. Svi do jednog su me odbili. Nudio sam im i fiksno po košnici prema snazi pčelinjeg društva i opet su me svi do jednog odbili.

Као пчелар, морам да кажем две ствари:

1. да би се добила једна обична тегла меда од 700-800дин треба пуно знања, рада и воље. Лако је онда схватите колико треба свега тоа за производ од 70.000е

2. желим да кажем обичним људима, да приликом скидања пчелињег отрова не страда апсолутно никада ни једна пчела, нити пати, нити пчелиња заједница било шта губи тим поступком. Напротив, приликом испуштања отрова на хватачу, унутар кошнице матица стиче утисак да њене пчеле гину убадајући нападача и почиње да убрзано леже нова јаја како би "надокнадила губитак" пчела. Поред тога кошница се и загрева те долази до опадања пчелињег крпеља варое те се и на тај начин на стотине и хиљаде пчлеа спашава највећег непријатеља.

Ово пишем да обичним људима не би пунили главу разни душебрижници својим малициозним коментарима, који да нису гледали Вини Пуа не би ни видели шта је кошница...

Поздрав свим добронамерним људима којима упућујем и пријатељски савет: БАВИТЕ СЕ ПЧЕЛАРСТВОМ!

Bre oni imaju i udruge pcelara branitelja.

Što ne napravite članak zašto pčelari ne mogu da uspeju u ovom poslu. Zakon je katastrofa.

i koliko je to u dinarima? ali ako je kod vas kao i kod nas, verujem da jeste, nema razloga da bude drugacije jer smo ista *ovna, molite boga da drzava se ne umesa.

Od pčela se može uzeti sve što je u tekstu navedeno, znaci: polen, propolis, matična mleč, med i naravno otrov. Medjutim za sve to treba posebna metodologija pcelarenje i odluka pčelara šta će mu biti prioritet da od pčela uzme, a po mom skromnom mišljenju jedino mleč isključuje vrcanje meda.

Naslov je stvarno nekorektan, ta cena koja se pominje za Srbe je samo san, jer prodaja nije regulisana zakonom (iako pčelari mole državu godinama unazad) tako da iz Srbije niko ne može direktno da proda (farmaceutskim kućama npr) a kada se ide zaobilazno onda je to dosta manje.
A što se tiče skupljanja nije direktno vezano za med tj može se skupljati u celoj sezoni razvoja zajednice (april - početak avgust) jedino nije preporučljivo sakupljati u vreme intenzivne paše jer može doći do mešanja otrova i nektara i onda je on neupotrebljiv.

kao pčelar mora reći da ovo nema veze sa istinom,prvo niko nije nikada prodao pčelinji otrov po toj ceni,drugo,traže se razni sertifikati koji koštaju hiljade i hiljade dolara,zakonom je zabranjeno kod nas,zatim i pčelar ima problema sa pčelama,one postaju agresivnije,jedan gram je ubod 90000 pčela,mnogo posla ,mnogo vremena,mnogo sredstava da bi novinar pisao senzaciju

@(Bane17, 7. avgust 2018 10:23)

Jesi li siguran da nije dostižno?
Poznanik je sa 60 košnica prošle godine prihodovao oko 12000 evra, što je 200e po košnici.
Jeste da je 6 puta preseljavao, polovina meda je bagremov, a druga polovina suncokretov, bagremov je bio oko 4e za kilogram, a suncokretov 2e, pa je dakle prosečna cena 3e, što znači da je imao 4t meda na 60 košnica, po 2t bagremovog i suncokretovog.

Trebalo je tu mnogo rada oko selidbe i praćenja svake košnice da ne dođe do rojenja, vrcanje meda, priprema drušzava za zimu.

A ovo za pčelinji otrov ljudi misle da samo postaviš aparat i sediš po ceo dan, posle sastružeš sa stakla, i to je to. Zašto ne kažu koliko je vremena potrebno da se sakupi jedan kilogram otrova od npr. 60 prosečnih pčelinjih društava?

Bolja je zarada na matičnom mleču i na polenu, nego na ovome.

A pčelinji otrov se odavno koristi kod tretmana pojedinih nervnih obolenja, samo direktno preko pčela. Počinje se sa ubodom nekoliko pčela, pa potom 10-12, i tako se u dužem periodu povećava broj uboda pčela. Jedino je problem što pčele uginu, a ubod pčele može da prouzrokuje i određene infekcije (ako žaoka nije sterilno čista, jer ko zna gde je sve pčela bila).

kako ovi novinari ne napisu tekst kako to da med ima trajnost?!?!

Pcele dozivljavaju stres sa tim peckanjem strujom i nije preporucljivo izlagati ih tome, kad se skupi dovoljno tog pcelinjeg otrova salje se u Ameriku i kosta mnogo ispitivanje e onda ide skupljanje i pronalaze je trzista i uopste ne izgleda kako se cini lako.