Covek se poljoprivredom poceo baviti pre oko 10000 godina, tako da malo nelogicno deluje ovaj podatak o vremenu pre 4000 godina. Verovatno se misli na period 4000 godina pre prvih dokaza za ljudsko bavljenje poljoprivredom.
Pre 4000 g? Pojava hleba je još starija! Više faktora je uticalo na prelaz od nomadskog načina života na seosku poljoprivredu. Jedan od tih faktora je i slučajna pojava "hibridne pšenice". Na kraju ledenog doba na srednjem istoku (a o tome svedoči oruđe: kameni srp, srp od roga gazele...) ljudi su žnjeli divlju pšenicu i pravili hleb. Znači pšenica se žnje ali se još ne sadi! Do pčenice sa "punim klasom" ("emer" , dvozrna pšenica - 28 hromozoma) vodila su ukrštanja u dva navrata divlje pšenice (14 hromozoma) sa kozijom travom (14 hromozoma). Zatim ukršatanje do 42 hromozoma "krušna" pšenica koju vertar više nije rasejavao, da bi se rasejala bio je potrebno da se klas mehanički prelomi! Čovek i pšenica su počeli zavisiti jedno od drugog. Ta se hibridna pšenica mogla razmnožavati samo uz čovekovu pomoć. Sve se to događalo u periodu 8 do 10 hiljada godina unazad. Jean od prvih gradova Jerihon imao je tada oko 3 hiljade stanovnika koji su na povrhini od 4 hektara uzgajali pšenicu, pravil su hleb..., da bi se zaštivtili od suseda morali su sagraditi zidine tj pojavili su se grad...
@Njihovi dokazi su pokazali da su praistorijska zrna prikupljena, samlevena, prosejana, izgnječena i posle toga ispečena, u procesu koji je jako sličan današnjem pečenju hleba.
Oduvek me je fascinirao proces transformacije jedne namirnice, ne bi li bila jestiva na neki drugi nacin, sem u sirovom obliku. Hej, u to doba i kroz vreme neko se setio da samelje, proseje i ispece, a ne samo da baci zrnevlje u zar ili sta vec. Mi to shvatamo zdravo za gotovo i za nas je normalno, ali kad bolje razmislim ceo proces i osmisljavanje istog je genijalno.
Cini mi se da je,od praistorije do danas,ostalo skoro pa sve isto.Samo tehnologija je napredovala,a ljudi izgleda da su imali sve ono sto i mi imamo danas.Cak i znanja su imali vise.Mi samo idemo utabanim stazama.
Pa deca od deset godina znaju da su u to doba samo drevni Egipćani imali metode kako za pečenje hleba, tako i za pravljenje piva, koji su bili osnovna hrana za mnoge seljake tadašnjeg doba. Opstali dokazi do dana današnjeg za to, a ko zna, možda su i druge tadašnje civilizacije, Sumeri, civilizacije doline Inda (one što su imale baš razvijenu infrastrukturu i javna kupatila za tadašnje doba), možda čak i Kinezi, imali metode koje je vreme pojelo, a za koja nikad nećemo saznati
Naprave predpostavku po receptu Što je babi milo to joj se i snilo.A onda na osnovu nje naučno potvrdjuju svoje snove ili naručene teze.A igraju se hiljadama godinama kao deca lego kockicama.
Prvo se hleb mesio od semenki "trave", koje su sakupljane u divljini, a kasnije su sa razvojem poljoprivrede, žitarice počele da se uzgajaju, i selekcijom unapređuju, pa je shodno tome, hleb postao glavni i neizostavni deo ishrane čoveka.
@Njihovi dokazi su pokazali da su praistorijska zrna prikupljena, samlevena, prosejana, izgnječena i posle toga ispečena, u procesu koji je jako sličan današnjem pečenju hleba.
Oduvek me je fascinirao proces transformacije jedne namirnice, ne bi li bila jestiva na neki drugi nacin, sem u sirovom obliku. Hej, u to doba i kroz vreme neko se setio da samelje, proseje i ispece, a ne samo da baci zrnevlje u zar ili sta vec. Mi to shvatamo zdravo za gotovo i za nas je normalno, ali kad bolje razmislim ceo proces i osmisljavanje istog je genijalno.
Cini mi se da je,od praistorije do danas,ostalo skoro pa sve isto.Samo tehnologija je napredovala,a ljudi izgleda da su imali sve ono sto i mi imamo danas.Cak i znanja su imali vise.Mi samo idemo utabanim stazama.
Pa deca od deset godina znaju da su u to doba samo drevni Egipćani imali metode kako za pečenje hleba, tako i za pravljenje piva, koji su bili osnovna hrana za mnoge seljake tadašnjeg doba. Opstali dokazi do dana današnjeg za to, a ko zna, možda su i druge tadašnje civilizacije, Sumeri, civilizacije doline Inda (one što su imale baš razvijenu infrastrukturu i javna kupatila za tadašnje doba), možda čak i Kinezi, imali metode koje je vreme pojelo, a za koja nikad nećemo saznati
Prvo se hleb mesio od semenki "trave", koje su sakupljane u divljini, a kasnije su sa razvojem poljoprivrede, žitarice počele da se uzgajaju, i selekcijom unapređuju, pa je shodno tome, hleb postao glavni i neizostavni deo ishrane čoveka.
Covek se poljoprivredom poceo baviti pre oko 10000 godina, tako da malo nelogicno deluje ovaj podatak o vremenu pre 4000 godina. Verovatno se misli na period 4000 godina pre prvih dokaza za ljudsko bavljenje poljoprivredom.
Pre 4000 g? Pojava hleba je još starija! Više faktora je uticalo na prelaz od nomadskog načina života na seosku poljoprivredu. Jedan od tih faktora je i slučajna pojava "hibridne pšenice". Na kraju ledenog doba na srednjem istoku (a o tome svedoči oruđe: kameni srp, srp od roga gazele...) ljudi su žnjeli divlju pšenicu i pravili hleb. Znači pšenica se žnje ali se još ne sadi! Do pčenice sa "punim klasom" ("emer" , dvozrna pšenica - 28 hromozoma) vodila su ukrštanja u dva navrata divlje pšenice (14 hromozoma) sa kozijom travom (14 hromozoma). Zatim ukršatanje do 42 hromozoma "krušna" pšenica koju vertar više nije rasejavao, da bi se rasejala bio je potrebno da se klas mehanički prelomi! Čovek i pšenica su počeli zavisiti jedno od drugog. Ta se hibridna pšenica mogla razmnožavati samo uz čovekovu pomoć. Sve se to događalo u periodu 8 do 10 hiljada godina unazad. Jean od prvih gradova Jerihon imao je tada oko 3 hiljade stanovnika koji su na povrhini od 4 hektara uzgajali pšenicu, pravil su hleb..., da bi se zaštivtili od suseda morali su sagraditi zidine tj pojavili su se grad...
Naprave predpostavku po receptu Što je babi milo to joj se i snilo.A onda na osnovu nje naučno potvrdjuju svoje snove ili naručene teze.A igraju se hiljadama godinama kao deca lego kockicama.
Naprave predpostavku po receptu Što je babi milo to joj se i snilo.A onda na osnovu nje naučno potvrdjuju svoje snove ili naručene teze.A igraju se hiljadama godinama kao deca lego kockicama.
Pre 4000 g? Pojava hleba je još starija! Više faktora je uticalo na prelaz od nomadskog načina života na seosku poljoprivredu. Jedan od tih faktora je i slučajna pojava "hibridne pšenice". Na kraju ledenog doba na srednjem istoku (a o tome svedoči oruđe: kameni srp, srp od roga gazele...) ljudi su žnjeli divlju pšenicu i pravili hleb. Znači pšenica se žnje ali se još ne sadi! Do pčenice sa "punim klasom" ("emer" , dvozrna pšenica - 28 hromozoma) vodila su ukrštanja u dva navrata divlje pšenice (14 hromozoma) sa kozijom travom (14 hromozoma). Zatim ukršatanje do 42 hromozoma "krušna" pšenica koju vertar više nije rasejavao, da bi se rasejala bio je potrebno da se klas mehanički prelomi! Čovek i pšenica su počeli zavisiti jedno od drugog. Ta se hibridna pšenica mogla razmnožavati samo uz čovekovu pomoć. Sve se to događalo u periodu 8 do 10 hiljada godina unazad. Jean od prvih gradova Jerihon imao je tada oko 3 hiljade stanovnika koji su na povrhini od 4 hektara uzgajali pšenicu, pravil su hleb..., da bi se zaštivtili od suseda morali su sagraditi zidine tj pojavili su se grad...
Cini mi se da je,od praistorije do danas,ostalo skoro pa sve isto.Samo tehnologija je napredovala,a ljudi izgleda da su imali sve ono sto i mi imamo danas.Cak i znanja su imali vise.Mi samo idemo utabanim stazama.
Pa deca od deset godina znaju da su u to doba samo drevni Egipćani imali metode kako za pečenje hleba, tako i za pravljenje piva, koji su bili osnovna hrana za mnoge seljake tadašnjeg doba. Opstali dokazi do dana današnjeg za to, a ko zna, možda su i druge tadašnje civilizacije, Sumeri, civilizacije doline Inda (one što su imale baš razvijenu infrastrukturu i javna kupatila za tadašnje doba), možda čak i Kinezi, imali metode koje je vreme pojelo, a za koja nikad nećemo saznati
Prvo se hleb mesio od semenki "trave", koje su sakupljane u divljini, a kasnije su sa razvojem poljoprivrede, žitarice počele da se uzgajaju, i selekcijom unapređuju, pa je shodno tome, hleb postao glavni i neizostavni deo ishrane čoveka.
@Njihovi dokazi su pokazali da su praistorijska zrna prikupljena, samlevena, prosejana, izgnječena i posle toga ispečena, u procesu koji je jako sličan današnjem pečenju hleba.
Oduvek me je fascinirao proces transformacije jedne namirnice, ne bi li bila jestiva na neki drugi nacin, sem u sirovom obliku. Hej, u to doba i kroz vreme neko se setio da samelje, proseje i ispece, a ne samo da baci zrnevlje u zar ili sta vec. Mi to shvatamo zdravo za gotovo i za nas je normalno, ali kad bolje razmislim ceo proces i osmisljavanje istog je genijalno.
Covek se poljoprivredom poceo baviti pre oko 10000 godina, tako da malo nelogicno deluje ovaj podatak o vremenu pre 4000 godina. Verovatno se misli na period 4000 godina pre prvih dokaza za ljudsko bavljenje poljoprivredom.
IMAGE SOURCE
14 Komentari
Sortiraj po: