Kad se sve sabere - banci ode skoro cela plata

Ne ulazite u minuse i kredite. Kazite slobodno “nemam i ne treba mi”. Kupio sam stan, auto, izdrzavam dvoje, zaradjujem preko 100k i bar jednom mesecno kazem ovu recenicu. Jutros mi je tip nudio brzi internet, ovo sam mu rekao. U prodavnici su mi nudili sladoled, isto sam rekao. Naucimo da stedimo.

ovce su za šišanje.. samo 200tinak km dalje kamate su od 6%(dispo, tj. dozvoljeni minus) do 14.9%(kreditna kartica).
dok im se ne pokazu zubi makar u vidu protesta ispred filijala, alo će lo biti baš fini... banksteri će samo još više zelenašiti..

Imam i dozvoljeni minus i kreditnu karticu. Minus ne koristim, a kred.samo za placanje na rate koje je zamena za cekove i kamata banci je nula. Od mene se ovajde samo za odrzavanje za obe, i to im je mnogo!!!

Ljudi ne znaju elementarnu matematiku!

Зато сам све то одавно погасио и сада дижем све паре након приспећа плате. Остављам само потребна средства за плаћање и-бенкингом разноразних рачуна. Кредит немам и никада нисам ни узимао. Од мене вајде скоро да немају.

Koji mozak ide stalno u maksimalan minus?
(slusalac, 04. avgust 2018 21:09)

U minus se ne ide stalno, u minus se ode jednom i vise iz njega ne mozes da izadjes.

Svi ti minusi se odobravaju u visini jedne plate. Recimo, imate platu 35.000 dinara sa kojom uspevate vecinu vremena da prezivite mesec, vama je odobren minus jos toliko. I sada, jedan mesec nastupili su vanredni troskovi i vi ste ostali kratki recimo 5.000 dinara i za toliko ste otisli u minus. Vama kada legne plata prvo se pokrije minus a ostalo ide u plus. Znaci vi ste sada 30.000 samo u plusu i toliko vam je na raspolaganju, a treba vam vasih svih 35.000 da prezivite mesec i vi stalno idete u minus za tih 5.000 dok opet posle izvesnog vremena ne nastupi vanredni trosak i vi odete u minus dodatnih 5.000 i sada kada vam legne plata kada pokrije minus u plusu ste 25.000 i troseci celu svoju platu stalno ste 10.000 dinara u minusu i tako dok ne odete u minus za celu svoju platu. Tada kada primite platu vi ste na nuli, niste cak ni u plusu i cim prvi dinar plate potrosite vi ste u minusu i osim da vam neko isplati duplu platu, tipa 13-tu i sl. nema nacina da isplivate iz minusa.

Pa zar nisu zelenaske kamete od 30,35 % na godisnjem nivou. Secamo se da su pre neku godinu neke banke naplacivale kamatu na nedozvoljnei miniums od cak 80 % na godisnjem nivou.
Drzava i NBS mora da stanu na stranu gradjani i regulisu bankarstvo u Srbiji tako sto ce odrediti koliko banka moze naplatiti troskove obrade kredite, koliko banka moze naplatiti slanje opomene, da odredi bankama da sve moraju da imaju istu zakonusku kamatu na nedozvoljeni minisu da se npr odredi umesto zelenaskih 30 do 35 % da to bude plafon 15 % , jer je zatezna kamata 11 %...

@Bankar Grešiš. U prodavnici imam izbor da li ću nešto kupiti ili ne. Banka je obavezna da primam platu, plaćam račune i slično. Da nismo primorani da koristimo njhove usluge složio bih se sa tobom. Ovako država mora da ih ograniči jer su njeni građani pod prinudom da koriste bankarske usluge. I to nije samo kod nas tako da ne treba pljuvati po našoj zemlji.

Zato kartice ne koristim, ne zaduzujem se nigde, ni od koga, a tek nikad ne bih od banke, minus sebi ne dozvoljavam, radim duplo a ne kad mi zapne, nego uvek pre vremena.

Jel mozete nekoj firmi koja nije banka da odredite posto da prodaje svoje proizvode/usluge? Ako ne mozete u čemu nalazite osnov da banci možete? Kao što ovaj jedan reče ako vam se ne liže sladoled nemojte ga kupiti.

Održavanje računa je u proseku oko 200 dinara, zavisno od banke (poštanska štedionica je najpovoljnija sa 110), dakle 12 meseci košta oko 2000 dinara.
Sve ostalo je luksuz za koji unapred znate koliko košta, pa ko hoće može banci da ostavi i 5 plata godišnje, a ne jednu.

Interesantno je da vecina ljudi iz mog okruzenja koja ima probleme sa minusima je na plati 100k dinara i vise. Dakle prica da minus unistava sirotinju nema veze sa realnoscu. Sirotinja se stisne i kupuje osnovno i ono za sta ima novca. Problem sa minusima imaju ljudi koji imaju problem sa vodjenjen sopstvene kucne ekonomije. Svakako da ima slucajeva koji su morali da se zaduze ali verujte mi nije ih mnogo. Uostalom banka ima pravo da propise uslove kakve zeli, cisto trziste je u pitanju. Sto se tice troskova odrzavanja tu svakako drzava treba propisari neki standard upravo zbog toga sto smo primorani da koristimo usluge banke da bismo primali platu. Cak i da nismo primorani na to sa zadovoljstvom cu da platim tih 200 dinara da ne mislim o tome gde mi novac stoji, da ne trpam jastuke i gace novac vec da neko umesto mene vodi brigu o tome ... da ne pricam o placanju karticom umesto kesom, zivot mi olaksava. I to sve za 200 dinara. Moje misljenje je da ta usluga vredi 200 dinara.

zato je fora da ides sa spiskom u prodavnicu, i ako nesto preko uzmes, nece biti krupno. pa jos ako nekad pises troskove na kraju meseca, ne bolesno precizno, ali malo detaljnije od opsteg racunovodjenja.

onda skapiras da mozda jedino na gorivo trosis lakse nego sto treba, a samim tim ti ni ne trebaju kartice i minusi.

no, opet, ima ljudi koji zaista samo tako mogu da se skrpe, ako imaji decu i male plate.

tako da, nemam pravo da sudim ali moj savet mozda malo ublazi problem.

Kamate su bezobrazno visoke.

Ko ne zna s parama i treba da ga klepaju. Zašto bi neko stalno bio u maskimalnom minusu? A znam dosta takvih.

Kamate na stambene kredite i kredite za vozila u Srbiji je realno u granicama normale. Problem su kreditne kartice i prekoračenja po tekućem računu a sa ne govorim o kratkoročnim prekoračenjima prekoračenja gdje su penali zverski. Kad se to pogleda opet su najviše ugrozeni najsiromašniji oni koji moraju koristiti te proizvode i koji doslovno upadaju u dužničko ropstvo i zajmove koriste za golo preživljavanje. Prosečan dug po kartici se vraća oko 7 godina. Da 7 godina jer većina vraća samo obaveznu ratu koju opet uzima i za to placa naknadu ili penal zavisno od tipa kartice koju koristi.

Kad se sve sabere i oduzme, banci ostavim godisnje 2400 dinara, a uzmem joj 7000 dinara. Prvo je odrzavanje racuna, drugo je kamata na stednju u dinarima. Kredite i kreditne kartice nemam. Saberite kako poslujete sa svojom bankom.

@Mare
pa ako samo primas platu onda verovatno imas samo jedan trosak a to je odrzavanje racuna. Plaćanje računa možeš da uradiš i u pošti a sve ostalo plaćaj u kešu. Znači od svih naknada koje naplaćuju banke na kraju se sve svodi na trošak održavanja računa. Ako je tako, slazem se da država propiše cenu održavanja računa i tako i nas bankare dovede u red.

Koji mozak ide stalno u maksimalan minus?

Jel mozete nekoj firmi koja nije banka da odredite posto da prodaje svoje proizvode/usluge? Ako ne mozete u čemu nalazite osnov da banci možete? Kao što ovaj jedan reče ako vam se ne liže sladoled nemojte ga kupiti.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Bankar, 4. avgust 2018 18:45)

Ima tu jedan mali problem - bankarsko tržište nije slobodno. Pekaru, prodavnicu, frizerski salon može da otvori ko god hoće. Banku ne može. Ima ograničeni broj, a i to se stalno kod nas smanjuje. Kartel.

A kad već tržište nije slobodno složićeš se da je nerealno da se dopusti da banke rade šta god hoće.

Inače, da primenim tvoju poslednju rečenicu na banke - ako vam se ne sviđa nemojte poslovati u Srbiji.

Zadovoljan?

U minus se ne ide stalno, u minus se ode jednom i vise iz njega ne mozes da izadjes.

Svi ti minusi se odobravaju u visini jedne plate. Recimo, imate platu 35.000 dinara sa kojom uspevate vecinu vremena da prezivite mesec, vama je odobren minus jos toliko. I sada, jedan mesec nastupili su vanredni troskovi i vi ste ostali kratki recimo 5.000 dinara i za toliko ste otisli u minus. Vama kada legne plata prvo se pokrije minus a ostalo ide u plus. Znaci vi ste sada 30.000 samo u plusu i toliko vam je na raspolaganju, a treba vam vasih svih 35.000 da prezivite mesec i vi stalno idete u minus za tih 5.000 dok opet posle izvesnog vremena ne nastupi vanredni trosak i vi odete u minus dodatnih 5.000 i sada kada vam legne plata kada pokrije minus u plusu ste 25.000 i troseci celu svoju platu stalno ste 10.000 dinara u minusu i tako dok ne odete u minus za celu svoju platu. Tada kada primite platu vi ste na nuli, niste cak ni u plusu i cim prvi dinar plate potrosite vi ste u minusu i osim da vam neko isplati duplu platu, tipa 13-tu i sl. nema nacina da isplivate iz minusa.
(Bane, 4. avgust 2018 23:50)
---------------------

A kako ste ovaj problem resavali pre nego sto su postojale kartice?

Jel mozete nekoj firmi koja nije banka da odredite posto da prodaje svoje proizvode/usluge? Ako ne mozete u čemu nalazite osnov da banci možete? Kao što ovaj jedan reče ako vam se ne liže sladoled nemojte ga kupiti.

Ne ulazite u minuse i kredite. Kazite slobodno “nemam i ne treba mi”. Kupio sam stan, auto, izdrzavam dvoje, zaradjujem preko 100k i bar jednom mesecno kazem ovu recenicu. Jutros mi je tip nudio brzi internet, ovo sam mu rekao. U prodavnici su mi nudili sladoled, isto sam rekao. Naucimo da stedimo.

ovce su za šišanje.. samo 200tinak km dalje kamate su od 6%(dispo, tj. dozvoljeni minus) do 14.9%(kreditna kartica).
dok im se ne pokazu zubi makar u vidu protesta ispred filijala, alo će lo biti baš fini... banksteri će samo još više zelenašiti..

Ko ne zna s parama i treba da ga klepaju. Zašto bi neko stalno bio u maskimalnom minusu? A znam dosta takvih.

Зато сам све то одавно погасио и сада дижем све паре након приспећа плате. Остављам само потребна средства за плаћање и-бенкингом разноразних рачуна. Кредит немам и никада нисам ни узимао. Од мене вајде скоро да немају.

Zato kartice ne koristim, ne zaduzujem se nigde, ni od koga, a tek nikad ne bih od banke, minus sebi ne dozvoljavam, radim duplo a ne kad mi zapne, nego uvek pre vremena.

Koji mozak ide stalno u maksimalan minus?

Kad se sve sabere i oduzme, banci ostavim godisnje 2400 dinara, a uzmem joj 7000 dinara. Prvo je odrzavanje racuna, drugo je kamata na stednju u dinarima. Kredite i kreditne kartice nemam. Saberite kako poslujete sa svojom bankom.

Pa zar nisu zelenaske kamete od 30,35 % na godisnjem nivou. Secamo se da su pre neku godinu neke banke naplacivale kamatu na nedozvoljnei miniums od cak 80 % na godisnjem nivou.
Drzava i NBS mora da stanu na stranu gradjani i regulisu bankarstvo u Srbiji tako sto ce odrediti koliko banka moze naplatiti troskove obrade kredite, koliko banka moze naplatiti slanje opomene, da odredi bankama da sve moraju da imaju istu zakonusku kamatu na nedozvoljeni minisu da se npr odredi umesto zelenaskih 30 do 35 % da to bude plafon 15 % , jer je zatezna kamata 11 %...

@Bankar Grešiš. U prodavnici imam izbor da li ću nešto kupiti ili ne. Banka je obavezna da primam platu, plaćam račune i slično. Da nismo primorani da koristimo njhove usluge složio bih se sa tobom. Ovako država mora da ih ograniči jer su njeni građani pod prinudom da koriste bankarske usluge. I to nije samo kod nas tako da ne treba pljuvati po našoj zemlji.

zato je fora da ides sa spiskom u prodavnicu, i ako nesto preko uzmes, nece biti krupno. pa jos ako nekad pises troskove na kraju meseca, ne bolesno precizno, ali malo detaljnije od opsteg racunovodjenja.

onda skapiras da mozda jedino na gorivo trosis lakse nego sto treba, a samim tim ti ni ne trebaju kartice i minusi.

no, opet, ima ljudi koji zaista samo tako mogu da se skrpe, ako imaji decu i male plate.

tako da, nemam pravo da sudim ali moj savet mozda malo ublazi problem.

Održavanje računa je u proseku oko 200 dinara, zavisno od banke (poštanska štedionica je najpovoljnija sa 110), dakle 12 meseci košta oko 2000 dinara.
Sve ostalo je luksuz za koji unapred znate koliko košta, pa ko hoće može banci da ostavi i 5 plata godišnje, a ne jednu.

Koji mozak ide stalno u maksimalan minus?
(slusalac, 04. avgust 2018 21:09)

U minus se ne ide stalno, u minus se ode jednom i vise iz njega ne mozes da izadjes.

Svi ti minusi se odobravaju u visini jedne plate. Recimo, imate platu 35.000 dinara sa kojom uspevate vecinu vremena da prezivite mesec, vama je odobren minus jos toliko. I sada, jedan mesec nastupili su vanredni troskovi i vi ste ostali kratki recimo 5.000 dinara i za toliko ste otisli u minus. Vama kada legne plata prvo se pokrije minus a ostalo ide u plus. Znaci vi ste sada 30.000 samo u plusu i toliko vam je na raspolaganju, a treba vam vasih svih 35.000 da prezivite mesec i vi stalno idete u minus za tih 5.000 dok opet posle izvesnog vremena ne nastupi vanredni trosak i vi odete u minus dodatnih 5.000 i sada kada vam legne plata kada pokrije minus u plusu ste 25.000 i troseci celu svoju platu stalno ste 10.000 dinara u minusu i tako dok ne odete u minus za celu svoju platu. Tada kada primite platu vi ste na nuli, niste cak ni u plusu i cim prvi dinar plate potrosite vi ste u minusu i osim da vam neko isplati duplu platu, tipa 13-tu i sl. nema nacina da isplivate iz minusa.

Ljudi ne znaju elementarnu matematiku!

Imam i dozvoljeni minus i kreditnu karticu. Minus ne koristim, a kred.samo za placanje na rate koje je zamena za cekove i kamata banci je nula. Od mene se ovajde samo za odrzavanje za obe, i to im je mnogo!!!

Interesantno je da vecina ljudi iz mog okruzenja koja ima probleme sa minusima je na plati 100k dinara i vise. Dakle prica da minus unistava sirotinju nema veze sa realnoscu. Sirotinja se stisne i kupuje osnovno i ono za sta ima novca. Problem sa minusima imaju ljudi koji imaju problem sa vodjenjen sopstvene kucne ekonomije. Svakako da ima slucajeva koji su morali da se zaduze ali verujte mi nije ih mnogo. Uostalom banka ima pravo da propise uslove kakve zeli, cisto trziste je u pitanju. Sto se tice troskova odrzavanja tu svakako drzava treba propisari neki standard upravo zbog toga sto smo primorani da koristimo usluge banke da bismo primali platu. Cak i da nismo primorani na to sa zadovoljstvom cu da platim tih 200 dinara da ne mislim o tome gde mi novac stoji, da ne trpam jastuke i gace novac vec da neko umesto mene vodi brigu o tome ... da ne pricam o placanju karticom umesto kesom, zivot mi olaksava. I to sve za 200 dinara. Moje misljenje je da ta usluga vredi 200 dinara.

Kamate su bezobrazno visoke.

@Mare
pa ako samo primas platu onda verovatno imas samo jedan trosak a to je odrzavanje racuna. Plaćanje računa možeš da uradiš i u pošti a sve ostalo plaćaj u kešu. Znači od svih naknada koje naplaćuju banke na kraju se sve svodi na trošak održavanja računa. Ako je tako, slazem se da država propiše cenu održavanja računa i tako i nas bankare dovede u red.

Kamate na stambene kredite i kredite za vozila u Srbiji je realno u granicama normale. Problem su kreditne kartice i prekoračenja po tekućem računu a sa ne govorim o kratkoročnim prekoračenjima prekoračenja gdje su penali zverski. Kad se to pogleda opet su najviše ugrozeni najsiromašniji oni koji moraju koristiti te proizvode i koji doslovno upadaju u dužničko ropstvo i zajmove koriste za golo preživljavanje. Prosečan dug po kartici se vraća oko 7 godina. Da 7 godina jer većina vraća samo obaveznu ratu koju opet uzima i za to placa naknadu ili penal zavisno od tipa kartice koju koristi.

Jel mozete nekoj firmi koja nije banka da odredite posto da prodaje svoje proizvode/usluge? Ako ne mozete u čemu nalazite osnov da banci možete? Kao što ovaj jedan reče ako vam se ne liže sladoled nemojte ga kupiti.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Bankar, 4. avgust 2018 18:45)

Ima tu jedan mali problem - bankarsko tržište nije slobodno. Pekaru, prodavnicu, frizerski salon može da otvori ko god hoće. Banku ne može. Ima ograničeni broj, a i to se stalno kod nas smanjuje. Kartel.

A kad već tržište nije slobodno složićeš se da je nerealno da se dopusti da banke rade šta god hoće.

Inače, da primenim tvoju poslednju rečenicu na banke - ako vam se ne sviđa nemojte poslovati u Srbiji.

Zadovoljan?

U minus se ne ide stalno, u minus se ode jednom i vise iz njega ne mozes da izadjes.

Svi ti minusi se odobravaju u visini jedne plate. Recimo, imate platu 35.000 dinara sa kojom uspevate vecinu vremena da prezivite mesec, vama je odobren minus jos toliko. I sada, jedan mesec nastupili su vanredni troskovi i vi ste ostali kratki recimo 5.000 dinara i za toliko ste otisli u minus. Vama kada legne plata prvo se pokrije minus a ostalo ide u plus. Znaci vi ste sada 30.000 samo u plusu i toliko vam je na raspolaganju, a treba vam vasih svih 35.000 da prezivite mesec i vi stalno idete u minus za tih 5.000 dok opet posle izvesnog vremena ne nastupi vanredni trosak i vi odete u minus dodatnih 5.000 i sada kada vam legne plata kada pokrije minus u plusu ste 25.000 i troseci celu svoju platu stalno ste 10.000 dinara u minusu i tako dok ne odete u minus za celu svoju platu. Tada kada primite platu vi ste na nuli, niste cak ni u plusu i cim prvi dinar plate potrosite vi ste u minusu i osim da vam neko isplati duplu platu, tipa 13-tu i sl. nema nacina da isplivate iz minusa.
(Bane, 4. avgust 2018 23:50)
---------------------

A kako ste ovaj problem resavali pre nego sto su postojale kartice?