Kolika je cena odlaska na rad u inostranstvo?

E, zato ako ikako možete mladi odete iz rupe u kojoj ste se nažalost rodili. I decu pravite tamo gde će biti dobro i vama i njima.

Davno rekoše Rimljani da je otadžbina tamo gde je dobro. Sve ostalo je priča za budale. Patriotizam? Pljuc.

Kolika je cena ostati ovde, gkedati kako nemas detetu da kupis patike ili skafander dok ti Vucic kaze kako zivis u "Zlatnom dobu"?

Ja sam vec trinaest meseci u Nemackoj. Za to vreme sam decu video 5 puta. Ali uspeo sam konacno resiti sve papire I dolaze za mesec dana. Vredelo je pregurati tezak period. Inace imaju 6 I 9 godina. Uspeli smo! Nikad vise na Balkan! Aufvidazen!

Ovaj članak bi trebalo da nas “opameti” i da jednom za svagda shvatimo koliko je nama u stvari dobro ovde, šta li?

Ne, ovaj clanak ne treba ni da nas "opameti" da je ovde dobro niti da nas natera na beg. Ja sam iz ovog clanka izvukao jedan drugaciji zakljucak, a to je da kapitalizam naprosto brise tu tzv. srednju klasu stanovnistva kojoj ljudi najvise i teze. Znaci ljudi rade i zele normalno da zive od svog rada, to je srednja klasa. Ali kapitalizam i teorijski tu klasu ne prepoznaje. Kapitalizam drustvo deli na kapitaliste i one koji za njih rade, kao nekadasnji feudalni ili cak robovlasnicki sistem u kome si imao feudalce i kmetove ili robovlasnike i robove. U kapitalizmu si se ili stavio u sluzbu kapitalu i okrenuo jurnjavi za novcem koja ti moze doneti dobra primanja ali nemas privatan zivot ili mozes da se okrenes privstnom zivotu i da se stavis u polozaj da drugi odredjuju vrednost tvoga rada...a oni te gledaju kao trosak koji zele da svedu na minimu. Samo socijalisticka drustva (kakvo je i Nemacko cak) mogu imati srednju klasu. Znaci privredni kapital ne mora biti drustveni ili drzavni, moze biti i privatni, ali drustveno uredjenje mora biti socijalisticko....odnosno vlasnici privrednog kapitala moraju da budu socijalno odgovorniji prema radnicima koji im stvaraju visak vrednosti i da vrse pravedniju preraspodelu tog viska vrednosti.

Srpska deca saosecaju sa poljskom.

Ja sam se iselio u inostranstvo (ime zemlje namerno ne pominjem) sa celom porodicom. Kompanija koja mi je ponudila posao je sve platila i garantovala vizu i sve placene trioskove i jos su me castili sa 15k evra da izvidam rane od seljenja. Zasto? Zato sto u Beogradu ni sa 1500e platom i svojim stanom nisam mogao da se pokrpim. Cene u Bg u Maksiju su kao i ovde u marketima. To me tek sokiralo. Nije mi svejedno kad slusam price o rastu plata na 500e. Imam osecaj da mi se neko podsmeva u tim trenucima.
Inace, prvi sam protiv ostavljanja dece radi pečalbe.

Kada sam video da detetu nemogu priustiti osnovne stvari. Resio sam da presecem i odem u inostranstvo. Posle dve godine zena i cerka su mi se pridruzele. I evo sada zajedno zivimo normalnim zivotom. Zena i ja radimo a dete ide u skolu.
Ne razmisljam posto je hleb i da li cu imati da platim racune.
Vredelo je svakog odricanja.

@Oliver
Ja u CH 2 godine i odem u Srbiju 5 dana godisnje. I to je nekada mnogo. Lepo dolaze moji i tako se vidjamo. I ne nedostaje mi. Nikada se ne bih vratio i vise mi je dala CH i pomogla dok nisam stao na noge za ove dve godine nego Srbija za vise od 27 godina. Uvek u Srcu kao zemlja koju volim, kao moja domovina ali ocajna kao drzava koju su pojeli

U svakom slučaju je veća cena ako ostanete u Srbiji, zato tutanj i ostavite sns da živi sa migrantima...

Ja radije radim u Hrvatskoj za €2500 nego u Njemačkoj za €5000!

Moji hvala bogu imaju, pa i ja sa njima, da smo u jakoj državi milioneri bi bili al dobro.. Svako nek ide gdje mi je bolje kakva bre otadžbina

E da smo mi bar kao Poljska?

Kolika je cena? Oko $620.000 posle 20 godina. Moglo je i vise ali se trosilo.

plate vece...gorivo, hrana jeftinije.....

@ oliver nedeljkovic
ocekujemo vas za par meseci sa pricama bruto/neto plata , cene i lidlu aldiju i rewe i sa poklonima u vidi majica od 1€

Ja sam sa 52 god. zivota, sa komplet porodicom, suprugom i dvoje dece, emigrirao za UK pe 4 god. Navodno imali smo sve u Srbiji, vise nekretnina, dva sigurna stalna posla, dva auta, letovanja i zimovanja....ali, sumorna realnost, bezperspektivnost i opste beznadje, nagnali su nas da preomimo. Idemo svi za Uk. radimo, ucimo, dobro nam je. Kupismo prvu kucu, ove god. cemo i drugu. Deca su odlicno u skoli, postaju pravi Englezi. Za par godina imace UK diplome, pasose i ceo svet je pred njima...imace izbor i sansu, za razliku od nesretne omladine u Srbiji. Nikad bolje!

Moj brat je otišao u USA posle 2god srednje škole.Cena je 3 kuće koje je promenio znači uspeo da zaradi,ne obazire se na cene letovanja,zimovanja izdražavanja porodice, promenio dosta automobila a kod nas je luksuz mobilni telefon,kaže ima troškova ali za ovakve plate kao kod nas ne može da se poredi.Ja sve što sam zaradio a nisam ništa (pored troje dece) živim u tatinom i maminom stanu i nemam para za infostan ,struju itd,itd...Kad čuje šta se kod nas priča o povećanju plata i penzija jednostavno ne može da veruje da smo tolika beda.Šta više reći bežite deco odavde......

Ovaj članak bi trebalo da nas “opameti” i da jednom za svagda shvatimo koliko je nama u stvari dobro ovde, šta li?
(ahahhahaa, 10. jun 2018 17:01)

Zapravo, mislim da ima sasvim drugu svrhu. Kaze da svaka odluka ima svoju cenu. A ja kazem da vreme provedeno sa decom nista ne moze da nadoknadi i ma koliko mislili da deci cinite usluge time sto cete im obezbedite vise, u njima ostaje praznina za citav zivot ako ih ostavite same.
Uvek se setim recenice kucnih prijatelja. Oboje su odrastali u Bosni dok su im roditelji radili napolju. Kasnije su i sami od rata pobegli u inostranstvo (bez pomoci roditelja). Prosli zivot od prezivljavanja do sasvim pristojnog, ali uvek kao porodica. Rekli su: "u sator ako mora ali zajedno, sa decom". Zato su im deca vaspitana, uspesna u skoli i na fakultetu i srecna pre svega. A video sam i neke druge, sasvim suprotne primere.
Nisam ja protiv odlaska. I sam sam otisao pre 8 godina. Samo kazem da razmislite dobro. Ako imate vec decu, ili sa njima ili nikako.

Srbijo majku ti tvoju.....mesec dana napolju mesec dana kuci....zaradih al mladost izgubih....i sta sad?

Situacija je sledeca. Ja sam imao nesto losiji zivot u Srbiji i svega mi je bilo preko glave. Odlucio sam se da odem na brod. Evo vec 3. godine radim na istom. Zaradjujem u proseku izmedju 1700-2200 evra na mesecnom nivou. Primetio sam da taj novac povecava apetite, u smislu nosenja nesto bolje garderobe, konzumiranje cedjene pomorandze umesto obicnog “next” soka medjutim taj novac ne povecava standard mog zivota. Zasto? Primetio sam da vec 3. Uskrsa nisam sa svojima. Da sam dva Bozica proveo radeci sa Bugarima i Rumunima. Da sam propustio nekoliko krstenja, rodjendana u familiji. Da sam pustio svoje roditelje da came i pate zato sto su dopustili da njihovo dete crnci preko da bi imalo za hleb. Da sam poceo psihicki da pucam i ne razmisljajuci o stvaranju porodice. Zarad cega? Umesto da sam slusao svoje roditelje, ucio vise u skoli, trudio se da postanem bolji covek, strucan, obrazovan a sve u skladu sa danasnjim potrebama drustva. Sada bih bio u svojoj zemlji, zaradjivao dovoljno za sebe, stvarao porodicu i bio tu da najlepse trenutke provedem sa ljudima koji su mi dragi. U cemu je smisao zivota? Niko ne moze da mi kaze da onaj ko se trudio, radio, rano ranio nije dve srece ugrabio. Svi vi koji mislite da je u Srbiji lose, da je drugde bolje, pa hajde, izvolite otidite. Nije tesko otici. Kao gomila mojih drugara koji kazu, aah, lako je tebi. Ti bar radis za nesto...bezi odavde. A ja kad ponudim da pomognem da i oni uzivaju sa mnom, razmisle dobro iz onoga sto vide na mom primeru, pa samo kazu neka brate hvala ti puno.

Po mom iskustvu to izgleda ovako. Pricam za one koji krecu sa porodicom. Prvih par godina snalazenja u novoj sredini razbija decu. Sledecih 6 ili 7 godina pristojnog zivota su lepi zbog mogucnosti obezbedjivanja osnovnih stvari. Deca su jos mala i zivi se sa njima pa je sve lepo. Mozda ne bas toliko lepo za decu koja imaju krizu identiteta osecaju se strancima u skoli,jos uvek nova sredina, traume zbog selidbi itd. Ne zaboravite vi se iseljavate kao zrele i oformeljene licnosti za razliku od dece.. Kada faza zadovoljstva zboa bazicnih stvari prodje dolazi faza razmisljanja o statusu, kako u poredjenju sa nasim ljudima tako u poredjenju sa stanovnistvom zemlje domacina. To su i godine kad i zena i muz pocinju da preispituju svoje zivote i kada dolazi do masovnih razvoda ili konstantnih sukoba. To je dodatak za decu kojima su roditelji u stranoj zemlji gde se vec osecaju izgubljeni jedini oslonac. Svako prolazi kroz razlicite price ali vrlo malo stvarno srecnih. Ko je nesto materijalno i stekao velike sanse su da se u tim godinama izgubi. Mi mislimo da se deca zato sto pricaju bez naglaska u novoj srediniosecaju prirodno ali haos u njihovim glavam je veliki. Opet neko to prebrodi bolje neko losije u svom odrastanju. Ko od roditelja ipak uspe da ostvari neku materijalnu dobit, stan, kuca, kola, pocne da se pita jel to stvarno sve sto mu je bilo potrebno za srecu. Kome jeste taj je srecan covek pod uslovom da je ipak uspeo da odrzi vezu sa decom.

Drugačije je u Poljskoj, oni plaćaju danak pridruženja EU. Unija je dobra za državu, a relativno loša za pojedinca. Kod nas je to politika, državi se više isplati da idemo preko i šaljemo par stotina evra familiji u Srbiju, nego da država mora da da za nas socijalu ili subvenciju. Dakle svaki Srbin preko je čist ćar za sns. A sta ce biti za 5 - 10 godina njih nije briga, ko živ ko mrtav do tada.

Poenta ovog clanka je u tome kakve posledice razdvajanje od porodice ima na decu. Da li ikada razgovarate sa svojom decom o tome? Da li ih pitate kako je bilo ne videti tatu 13 meseci, promeniti skolu, ostaviti baku i dedu i drugare? Mozda njima nije dovoljno sto vise ne moraju da razmisljaju o tome kolika je cena hleba. Dugorocno, vecina ce ih osetiti i uzivati pozitivne posledice selidbe u uredjenije i prosperitetnije drustvo, ali emocije se ne hrane samo materijalnim

Ista prica u Srbiji. Zapravo, jos tuznija.

Država mora da više ulaže u zdravstvo i da ukine "besplatno" jer je najskuplje

Otadzbina je tamo gde ti je familija Otac,Majka deca.Kakva bre drzava i kuce vecno ognjiste ja ih promeni sve i sta sad treba da tygujem...neee.jer mi dobro sad kad sam sa svojom familijom.Kad ljudski rod odluci da nije to tvoje vecno ognjiste,drzava nego tamo gde ti je bolje tad cemo da evoluiramo neki vec jesu al mnogo manji broj Zemljana a mi jos grcamo...dobro hocemo bolji zivot za tu gde jesmo al kad vidimo da nema vajde ljudi beze tamo gde je bolje a i tamo ako nije dobro idemo dalje gde se ko snadje.

Ako odeš kajaćeš se, ako ne odeš kajaćeš se...

Ja ne idem nigde!

Ja radije radim u Hrvatskoj za €2500 nego u Njemačkoj za €5000!

Ja sam vec trinaest meseci u Nemackoj. Za to vreme sam decu video 5 puta. Ali uspeo sam konacno resiti sve papire I dolaze za mesec dana. Vredelo je pregurati tezak period. Inace imaju 6 I 9 godina. Uspeli smo! Nikad vise na Balkan! Aufvidazen!

E, zato ako ikako možete mladi odete iz rupe u kojoj ste se nažalost rodili. I decu pravite tamo gde će biti dobro i vama i njima.

Davno rekoše Rimljani da je otadžbina tamo gde je dobro. Sve ostalo je priča za budale. Patriotizam? Pljuc.

@ oliver nedeljkovic
ocekujemo vas za par meseci sa pricama bruto/neto plata , cene i lidlu aldiju i rewe i sa poklonima u vidi majica od 1€

Ne, ovaj clanak ne treba ni da nas "opameti" da je ovde dobro niti da nas natera na beg. Ja sam iz ovog clanka izvukao jedan drugaciji zakljucak, a to je da kapitalizam naprosto brise tu tzv. srednju klasu stanovnistva kojoj ljudi najvise i teze. Znaci ljudi rade i zele normalno da zive od svog rada, to je srednja klasa. Ali kapitalizam i teorijski tu klasu ne prepoznaje. Kapitalizam drustvo deli na kapitaliste i one koji za njih rade, kao nekadasnji feudalni ili cak robovlasnicki sistem u kome si imao feudalce i kmetove ili robovlasnike i robove. U kapitalizmu si se ili stavio u sluzbu kapitalu i okrenuo jurnjavi za novcem koja ti moze doneti dobra primanja ali nemas privatan zivot ili mozes da se okrenes privstnom zivotu i da se stavis u polozaj da drugi odredjuju vrednost tvoga rada...a oni te gledaju kao trosak koji zele da svedu na minimu. Samo socijalisticka drustva (kakvo je i Nemacko cak) mogu imati srednju klasu. Znaci privredni kapital ne mora biti drustveni ili drzavni, moze biti i privatni, ali drustveno uredjenje mora biti socijalisticko....odnosno vlasnici privrednog kapitala moraju da budu socijalno odgovorniji prema radnicima koji im stvaraju visak vrednosti i da vrse pravedniju preraspodelu tog viska vrednosti.

Ovaj članak bi trebalo da nas “opameti” i da jednom za svagda shvatimo koliko je nama u stvari dobro ovde, šta li?

Ja sam se iselio u inostranstvo (ime zemlje namerno ne pominjem) sa celom porodicom. Kompanija koja mi je ponudila posao je sve platila i garantovala vizu i sve placene trioskove i jos su me castili sa 15k evra da izvidam rane od seljenja. Zasto? Zato sto u Beogradu ni sa 1500e platom i svojim stanom nisam mogao da se pokrpim. Cene u Bg u Maksiju su kao i ovde u marketima. To me tek sokiralo. Nije mi svejedno kad slusam price o rastu plata na 500e. Imam osecaj da mi se neko podsmeva u tim trenucima.
Inace, prvi sam protiv ostavljanja dece radi pečalbe.

Kolika je cena ostati ovde, gkedati kako nemas detetu da kupis patike ili skafander dok ti Vucic kaze kako zivis u "Zlatnom dobu"?

Moji hvala bogu imaju, pa i ja sa njima, da smo u jakoj državi milioneri bi bili al dobro.. Svako nek ide gdje mi je bolje kakva bre otadžbina

Srpska deca saosecaju sa poljskom.

Ja sam sa 52 god. zivota, sa komplet porodicom, suprugom i dvoje dece, emigrirao za UK pe 4 god. Navodno imali smo sve u Srbiji, vise nekretnina, dva sigurna stalna posla, dva auta, letovanja i zimovanja....ali, sumorna realnost, bezperspektivnost i opste beznadje, nagnali su nas da preomimo. Idemo svi za Uk. radimo, ucimo, dobro nam je. Kupismo prvu kucu, ove god. cemo i drugu. Deca su odlicno u skoli, postaju pravi Englezi. Za par godina imace UK diplome, pasose i ceo svet je pred njima...imace izbor i sansu, za razliku od nesretne omladine u Srbiji. Nikad bolje!

Kolika je cena? Oko $620.000 posle 20 godina. Moglo je i vise ali se trosilo.

Ja ne idem nigde!

@Oliver
Ja u CH 2 godine i odem u Srbiju 5 dana godisnje. I to je nekada mnogo. Lepo dolaze moji i tako se vidjamo. I ne nedostaje mi. Nikada se ne bih vratio i vise mi je dala CH i pomogla dok nisam stao na noge za ove dve godine nego Srbija za vise od 27 godina. Uvek u Srcu kao zemlja koju volim, kao moja domovina ali ocajna kao drzava koju su pojeli

Situacija je sledeca. Ja sam imao nesto losiji zivot u Srbiji i svega mi je bilo preko glave. Odlucio sam se da odem na brod. Evo vec 3. godine radim na istom. Zaradjujem u proseku izmedju 1700-2200 evra na mesecnom nivou. Primetio sam da taj novac povecava apetite, u smislu nosenja nesto bolje garderobe, konzumiranje cedjene pomorandze umesto obicnog “next” soka medjutim taj novac ne povecava standard mog zivota. Zasto? Primetio sam da vec 3. Uskrsa nisam sa svojima. Da sam dva Bozica proveo radeci sa Bugarima i Rumunima. Da sam propustio nekoliko krstenja, rodjendana u familiji. Da sam pustio svoje roditelje da came i pate zato sto su dopustili da njihovo dete crnci preko da bi imalo za hleb. Da sam poceo psihicki da pucam i ne razmisljajuci o stvaranju porodice. Zarad cega? Umesto da sam slusao svoje roditelje, ucio vise u skoli, trudio se da postanem bolji covek, strucan, obrazovan a sve u skladu sa danasnjim potrebama drustva. Sada bih bio u svojoj zemlji, zaradjivao dovoljno za sebe, stvarao porodicu i bio tu da najlepse trenutke provedem sa ljudima koji su mi dragi. U cemu je smisao zivota? Niko ne moze da mi kaze da onaj ko se trudio, radio, rano ranio nije dve srece ugrabio. Svi vi koji mislite da je u Srbiji lose, da je drugde bolje, pa hajde, izvolite otidite. Nije tesko otici. Kao gomila mojih drugara koji kazu, aah, lako je tebi. Ti bar radis za nesto...bezi odavde. A ja kad ponudim da pomognem da i oni uzivaju sa mnom, razmisle dobro iz onoga sto vide na mom primeru, pa samo kazu neka brate hvala ti puno.

U svakom slučaju je veća cena ako ostanete u Srbiji, zato tutanj i ostavite sns da živi sa migrantima...

Kada sam video da detetu nemogu priustiti osnovne stvari. Resio sam da presecem i odem u inostranstvo. Posle dve godine zena i cerka su mi se pridruzele. I evo sada zajedno zivimo normalnim zivotom. Zena i ja radimo a dete ide u skolu.
Ne razmisljam posto je hleb i da li cu imati da platim racune.
Vredelo je svakog odricanja.

plate vece...gorivo, hrana jeftinije.....

E da smo mi bar kao Poljska?

Država mora da više ulaže u zdravstvo i da ukine "besplatno" jer je najskuplje

Poenta ovog clanka je u tome kakve posledice razdvajanje od porodice ima na decu. Da li ikada razgovarate sa svojom decom o tome? Da li ih pitate kako je bilo ne videti tatu 13 meseci, promeniti skolu, ostaviti baku i dedu i drugare? Mozda njima nije dovoljno sto vise ne moraju da razmisljaju o tome kolika je cena hleba. Dugorocno, vecina ce ih osetiti i uzivati pozitivne posledice selidbe u uredjenije i prosperitetnije drustvo, ali emocije se ne hrane samo materijalnim

Moj brat je otišao u USA posle 2god srednje škole.Cena je 3 kuće koje je promenio znači uspeo da zaradi,ne obazire se na cene letovanja,zimovanja izdražavanja porodice, promenio dosta automobila a kod nas je luksuz mobilni telefon,kaže ima troškova ali za ovakve plate kao kod nas ne može da se poredi.Ja sve što sam zaradio a nisam ništa (pored troje dece) živim u tatinom i maminom stanu i nemam para za infostan ,struju itd,itd...Kad čuje šta se kod nas priča o povećanju plata i penzija jednostavno ne može da veruje da smo tolika beda.Šta više reći bežite deco odavde......

Po mom iskustvu to izgleda ovako. Pricam za one koji krecu sa porodicom. Prvih par godina snalazenja u novoj sredini razbija decu. Sledecih 6 ili 7 godina pristojnog zivota su lepi zbog mogucnosti obezbedjivanja osnovnih stvari. Deca su jos mala i zivi se sa njima pa je sve lepo. Mozda ne bas toliko lepo za decu koja imaju krizu identiteta osecaju se strancima u skoli,jos uvek nova sredina, traume zbog selidbi itd. Ne zaboravite vi se iseljavate kao zrele i oformeljene licnosti za razliku od dece.. Kada faza zadovoljstva zboa bazicnih stvari prodje dolazi faza razmisljanja o statusu, kako u poredjenju sa nasim ljudima tako u poredjenju sa stanovnistvom zemlje domacina. To su i godine kad i zena i muz pocinju da preispituju svoje zivote i kada dolazi do masovnih razvoda ili konstantnih sukoba. To je dodatak za decu kojima su roditelji u stranoj zemlji gde se vec osecaju izgubljeni jedini oslonac. Svako prolazi kroz razlicite price ali vrlo malo stvarno srecnih. Ko je nesto materijalno i stekao velike sanse su da se u tim godinama izgubi. Mi mislimo da se deca zato sto pricaju bez naglaska u novoj srediniosecaju prirodno ali haos u njihovim glavam je veliki. Opet neko to prebrodi bolje neko losije u svom odrastanju. Ko od roditelja ipak uspe da ostvari neku materijalnu dobit, stan, kuca, kola, pocne da se pita jel to stvarno sve sto mu je bilo potrebno za srecu. Kome jeste taj je srecan covek pod uslovom da je ipak uspeo da odrzi vezu sa decom.

Srbijo majku ti tvoju.....mesec dana napolju mesec dana kuci....zaradih al mladost izgubih....i sta sad?

Ovaj članak bi trebalo da nas “opameti” i da jednom za svagda shvatimo koliko je nama u stvari dobro ovde, šta li?
(ahahhahaa, 10. jun 2018 17:01)

Zapravo, mislim da ima sasvim drugu svrhu. Kaze da svaka odluka ima svoju cenu. A ja kazem da vreme provedeno sa decom nista ne moze da nadoknadi i ma koliko mislili da deci cinite usluge time sto cete im obezbedite vise, u njima ostaje praznina za citav zivot ako ih ostavite same.
Uvek se setim recenice kucnih prijatelja. Oboje su odrastali u Bosni dok su im roditelji radili napolju. Kasnije su i sami od rata pobegli u inostranstvo (bez pomoci roditelja). Prosli zivot od prezivljavanja do sasvim pristojnog, ali uvek kao porodica. Rekli su: "u sator ako mora ali zajedno, sa decom". Zato su im deca vaspitana, uspesna u skoli i na fakultetu i srecna pre svega. A video sam i neke druge, sasvim suprotne primere.
Nisam ja protiv odlaska. I sam sam otisao pre 8 godina. Samo kazem da razmislite dobro. Ako imate vec decu, ili sa njima ili nikako.

Drugačije je u Poljskoj, oni plaćaju danak pridruženja EU. Unija je dobra za državu, a relativno loša za pojedinca. Kod nas je to politika, državi se više isplati da idemo preko i šaljemo par stotina evra familiji u Srbiju, nego da država mora da da za nas socijalu ili subvenciju. Dakle svaki Srbin preko je čist ćar za sns. A sta ce biti za 5 - 10 godina njih nije briga, ko živ ko mrtav do tada.

Otadzbina je tamo gde ti je familija Otac,Majka deca.Kakva bre drzava i kuce vecno ognjiste ja ih promeni sve i sta sad treba da tygujem...neee.jer mi dobro sad kad sam sa svojom familijom.Kad ljudski rod odluci da nije to tvoje vecno ognjiste,drzava nego tamo gde ti je bolje tad cemo da evoluiramo neki vec jesu al mnogo manji broj Zemljana a mi jos grcamo...dobro hocemo bolji zivot za tu gde jesmo al kad vidimo da nema vajde ljudi beze tamo gde je bolje a i tamo ako nije dobro idemo dalje gde se ko snadje.

Ako odeš kajaćeš se, ako ne odeš kajaćeš se...

Ista prica u Srbiji. Zapravo, jos tuznija.