Kukuruz gubi bitku - nova kultura u Srbiji obara rekorde

Voleo bih da mi gospodin koji govori o površinama pod navedenim usevima objasni kako je došao do podataka. Ti podaci su "iz levog rukava ispali". U Srbiji nema sistema prikupljanja podataka. Popis koji je obavljen pre nekoliko godina trebao je da bude najdetaljniji i najtačniji izvor podataka, a toliko je netačan da je to sramota. Jedino površine pod duvanom i šećernom repom su veoma precizne (ne 100%) zato što se ugovaraju unapred i organizatori (fabrike) prate proizvodnju od setve do predaje proizvoda.

Narod koji svoju sansu u 21. veku vidi u prelasku sa kukuruza na suncokret nema buducnost.

Kukuruz i psenica imaju berzansku cenu. Nebitno je dal rodi previse ili premalo. Male su korekcije cene i to je to. Isplativost te dve kulture ja mala i iziskuje velike povrsine pod istom da bi zaradili. Kad se okrenemo intenzivnijim kulturama, koje traze vise rada i ulaganja tad ce se od zemlje ziveti... Ovo sa kukuruzom na par hektara zaboraviti...

lepo je to al' velika lutrija,ako rodi ne valja ako ne rodi jos gore;)

Nece biti ista od prinosa, jer je april postao leto, a leto ce biti pakao.

A prinosi - bruka!

Sramota u našoj jadnoj zemlji da sve ali sve ide naopačke.U mesto da država pomogne ljudima ona im odmaže.Naravno da svi beže iz ove zemlje pa ovde nema budućnost.

kakva crna lutrija, lutrija ti je bilo gde da radis...

Dobar je suncokret za tov svinja, a i suncokretovo ulje je dobro za krmače koje hrane prasiće. Mi uvozimo dosta suncokreta za tov svinja iz Ukrajine i Mađarske, a u budućnosti nadam se i iz Srbije.To vam kaže agronom iz danske.

Žita ima više ali već klasava.danas je 2 maj.to znači da je otprilike ako nepadne dobra kiša,već pokoseno.suncokret po njihovim najavama već niže odzabe,a i kukuruz će suša srediti,tako da ajmo ljudi ispočetka u banku da refinansiramo po 3 put,pozdrav svima.

Za uljanu repicu u Njemačkoj seljaci dobijaju dobar poticaj od države tako da sve manje siju druge kulture . Od uljane repice proizvode onda bio gorivo. Neznam kako je u drugim državama.

Ja garantujem da ne postoji informacija u Srbiji šta je posejano čime.

Cena semenskog kukuruza je ovog proleca kod pojedinih hibrida dostigla 1000 dinara po kilogramu sto je skuplje nego ikada. Verovatno je razlog poskupljenja to sto kukuruz gubi bitku. Mozda niste znali ali zitarice su gledano prema vrednosti berzanske trgovine treci artikal posle nafte i zlata. Dobra domaca proizvodnja kukuruza nikako ne moze da steti. Problem su monopoli u otkupu, preradi i trgovini koji ne znaju da iskoriste prednosti kvalitetnog i jeftinog domaceg kukuruza.

Ako se u narednoj deceniji poljoprivrednici u Srbiji ne otarase kukuruza, zita i suncokreta, propast je zagarantovana.

Setva rekordno visoka a cena će da bude rekordno mala . Garant

Agronome i nisi nesto iskusan, prikupljaju se podaci jer svako hoce da ostvari pravo na podsticaj.

Najbolje soja i palmino ulje

Нисам стручан, а занима ме, јел може неко да ми објасни овај коментар (зашто треба да се манемо жита, сунцокрета и кукуруза?)

Ako se u narednoj deceniji poljoprivrednici u Srbiji ne otarase kukuruza, zita i suncokreta, propast je zagarantovana.
(Profesor, 02. maj 2018 17:25)

@agronom sa iskustvom
Kod registracije gazdinstva prinosis setvenu strukturu. Svaku promenu prijavljujes u trezor.

Pošto sam radio na popisu poljoprivrede i već godinama jednom nedeljno prikupljam podatke u vezi setve i stanja useva za Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, mogu da dam realnu procenu (i ocenu) da li su validni podaci koje je dotični gospodin izneo i da li su uopšte validni podaci koje ova država koristi i objavljuje. To što registrovana gazdinstva prijavljuju svake godine šta će sejati je samo delimično tačno pogotovo kada je zakup zemlje u pitanju.
Sve u svemu podaci o površinama pod kukuruzom su sa tačnošću plus/minus 250.000 hektara, a kod pšenice plus/minus 100.000 hektara.
Približno tačne podatke o setvenoj strukturi smo imali do kraja osamdesetih godina prošlog veka, a od tada je raspad sistema prikupljanja podataka.

Za one koji su izrazili sumnju u moj prethodni komentar daću samo najsvežiji primer. Kada su prošle godine zbog izvoza naših jabuka Rusi poslali svoje fitosanitarne inspektore da kontrolišu rad naših fitosanitarnih inspektora, na pitanje kolika je površina zasada jabuka u Srbiji i koliki su prinosi, nisu dobili racionalan odgovor. Mi ne znamo kolika je tačna površina pod višegodišnjim usevima/zasadima, a tvrdimo da znamo koliko smo posejali kukuruza, pšenice, suncokreta ...

Narod koji svoju sansu u 21. veku vidi u prelasku sa kukuruza na suncokret nema buducnost.

Agronome i nisi nesto iskusan, prikupljaju se podaci jer svako hoce da ostvari pravo na podsticaj.

Ako se u narednoj deceniji poljoprivrednici u Srbiji ne otarase kukuruza, zita i suncokreta, propast je zagarantovana.

Najbolje soja i palmino ulje

Voleo bih da mi gospodin koji govori o površinama pod navedenim usevima objasni kako je došao do podataka. Ti podaci su "iz levog rukava ispali". U Srbiji nema sistema prikupljanja podataka. Popis koji je obavljen pre nekoliko godina trebao je da bude najdetaljniji i najtačniji izvor podataka, a toliko je netačan da je to sramota. Jedino površine pod duvanom i šećernom repom su veoma precizne (ne 100%) zato što se ugovaraju unapred i organizatori (fabrike) prate proizvodnju od setve do predaje proizvoda.

Nece biti ista od prinosa, jer je april postao leto, a leto ce biti pakao.

Kukuruz i psenica imaju berzansku cenu. Nebitno je dal rodi previse ili premalo. Male su korekcije cene i to je to. Isplativost te dve kulture ja mala i iziskuje velike povrsine pod istom da bi zaradili. Kad se okrenemo intenzivnijim kulturama, koje traze vise rada i ulaganja tad ce se od zemlje ziveti... Ovo sa kukuruzom na par hektara zaboraviti...

Žita ima više ali već klasava.danas je 2 maj.to znači da je otprilike ako nepadne dobra kiša,već pokoseno.suncokret po njihovim najavama već niže odzabe,a i kukuruz će suša srediti,tako da ajmo ljudi ispočetka u banku da refinansiramo po 3 put,pozdrav svima.

Sramota u našoj jadnoj zemlji da sve ali sve ide naopačke.U mesto da država pomogne ljudima ona im odmaže.Naravno da svi beže iz ove zemlje pa ovde nema budućnost.

A prinosi - bruka!

lepo je to al' velika lutrija,ako rodi ne valja ako ne rodi jos gore;)

Ja garantujem da ne postoji informacija u Srbiji šta je posejano čime.

kakva crna lutrija, lutrija ti je bilo gde da radis...

Нисам стручан, а занима ме, јел може неко да ми објасни овај коментар (зашто треба да се манемо жита, сунцокрета и кукуруза?)

Ako se u narednoj deceniji poljoprivrednici u Srbiji ne otarase kukuruza, zita i suncokreta, propast je zagarantovana.
(Profesor, 02. maj 2018 17:25)

Za uljanu repicu u Njemačkoj seljaci dobijaju dobar poticaj od države tako da sve manje siju druge kulture . Od uljane repice proizvode onda bio gorivo. Neznam kako je u drugim državama.

Dobar je suncokret za tov svinja, a i suncokretovo ulje je dobro za krmače koje hrane prasiće. Mi uvozimo dosta suncokreta za tov svinja iz Ukrajine i Mađarske, a u budućnosti nadam se i iz Srbije.To vam kaže agronom iz danske.

@agronom sa iskustvom
Kod registracije gazdinstva prinosis setvenu strukturu. Svaku promenu prijavljujes u trezor.

Setva rekordno visoka a cena će da bude rekordno mala . Garant

Cena semenskog kukuruza je ovog proleca kod pojedinih hibrida dostigla 1000 dinara po kilogramu sto je skuplje nego ikada. Verovatno je razlog poskupljenja to sto kukuruz gubi bitku. Mozda niste znali ali zitarice su gledano prema vrednosti berzanske trgovine treci artikal posle nafte i zlata. Dobra domaca proizvodnja kukuruza nikako ne moze da steti. Problem su monopoli u otkupu, preradi i trgovini koji ne znaju da iskoriste prednosti kvalitetnog i jeftinog domaceg kukuruza.

Pošto sam radio na popisu poljoprivrede i već godinama jednom nedeljno prikupljam podatke u vezi setve i stanja useva za Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, mogu da dam realnu procenu (i ocenu) da li su validni podaci koje je dotični gospodin izneo i da li su uopšte validni podaci koje ova država koristi i objavljuje. To što registrovana gazdinstva prijavljuju svake godine šta će sejati je samo delimično tačno pogotovo kada je zakup zemlje u pitanju.
Sve u svemu podaci o površinama pod kukuruzom su sa tačnošću plus/minus 250.000 hektara, a kod pšenice plus/minus 100.000 hektara.
Približno tačne podatke o setvenoj strukturi smo imali do kraja osamdesetih godina prošlog veka, a od tada je raspad sistema prikupljanja podataka.

Za one koji su izrazili sumnju u moj prethodni komentar daću samo najsvežiji primer. Kada su prošle godine zbog izvoza naših jabuka Rusi poslali svoje fitosanitarne inspektore da kontrolišu rad naših fitosanitarnih inspektora, na pitanje kolika je površina zasada jabuka u Srbiji i koliki su prinosi, nisu dobili racionalan odgovor. Mi ne znamo kolika je tačna površina pod višegodišnjim usevima/zasadima, a tvrdimo da znamo koliko smo posejali kukuruza, pšenice, suncokreta ...