Kako pobediti paralizu sna, jeziv osećaj nemoći između jave i sna?

Nazalost jesam, otvorio sam oci, oko mene politicari, a ne mogu da pobegnem.

pre par godina sam prvi put doživeo, mislio sam da je neki moj trip, dok na internetu nisam naleteo na termin "sleep paralysis", odmah sam znao da je to to.

u toku sna, utrnem, zatim se neki ogroman strah razleti po telu, čujem nekog kako mi šeta po sobi, hoću da ustanem da vidim ko je i ne mogu da se pomerim.
zaista lud osećaj.

zaključak je besmislen, da ne panicite i da čekati da prodje... ko ovo nije doživeo taj i ne zna šta znači frka... ni malo prijatno

Da, uzasan osjecaj.

Ne znam o kakvim demonima je rec.
Kod mene je samo paraliza, kako i sam naziv kaze.
Budan, svestan, a ne mogu da pomerim ni jedan deo tela. Traje minut-dva. Neprijatno je, prvi put izaziva paniku, ali kad znate o cemu se radi, opustite se i sacekate da prodje.
Nikad se nije desilo prilikom prirodnog budjenja, uvek kada me neko ili nesto probudi (budilnik, plac deteta, buka sa ulice...)

Nisam mogao da ustanem, osecao nemoc da pomeram udove i konstantno sam padao u san. Utripovao sam zapravo da sam mrtav. Inace to jutro sam spavao na podu zbog kicme pored otvorenih balkonskih vrata.... Da li je u pitanju najveci neprijatelj srpskog naroda - promaja ili nesto drugo je... li ga?

Ne,ali sam jednom izbacen iz sopstvenog sna...koliko sam dosadan.

Ovo sam imao kao dete, lutka pajac me je morila, ja budan a ne mogu da se pomerim...

Ма како да не. А црна сенка изнад и не можеш да дишеш, ни вриснеш, а свега си свестан? Богу хвала, само једном у животу. Објасните то.

Vise puta sam dozivela taj osecaj,budna sam ali i dalje sanjam i ne mogu da se pomaknem.Jeziv osecaj

Jesam, mnogo puta. Jedino mi nije jasno, zašto viđam rodbinu, koja je umrla mnogo godina pre mog rođenja.

Ekstremno odvratno iskustvo, desava mi se od 10e godine, par puta godisnje u proseku. Samo kod mene to recimo traje, i ja sam ga svestan, i onda kako prolazi vreme, ja i ne znam koliko realno traje ali meni se cini minuti su u pitanju, i ono ne prolazi, ja krecem da jecim, nesto kao plakanje i dranje, izmedju, zapravo dozivam da mi bilo ko pomogne. To je jedino sto mogu da uradim, nikakvo drugo pomeranje tela nije moguce. Budili me cimeri, brat, sada zena, ali mi se desavalo i da sam sam u sobi pa to tako potraje, ali kada se probudim shvatim da je sve ok, samo me strah da posle zaspim... Izuzetno odvratno iskustvo, sve u svemu.

Ja je dozivljavam od malena (8e-9e godine). Prvo je bila samo ukocenost bez halucinacija i mesanja sna i jave. Dakle probudim se ali nemam motoriku, govor, nista. Iz prve sam se plasio tog stanja, da bih kasnije skontao da ako sacekam, to stanje brzo prolazi.

Danas mi se redje desava i sada imam razne halucinacije koji se preklapaju sa tim - i lose i dobre tripove, ali mi se to vec toliko dugo desava da obicno skontam u tom stanju o cemu se radi i iskuliram. Mada ne uvek.

Imala sam ovo od 19-te do ~23. godine. Bilo je često. Hvatalo me je obično ujutru između 3 i 6 kad upadam u san. Priviđali su mi se duhovi preminulih i osećala sam prisustvo drugih bića. Kao da mi je neko strano prisustvo izazivalo stezanje u grudima i nisam mogla da dišem. Pošto sam bila svesna dok se to dešavalo，kako god zvučalo，branila sam se molitvom. Ponekad bi se to prisustvo dezintegrisalo upornom molitvom a ponekad bih se odjednom probudila u sred stezanja，takođe nakon molitve.
Kako je došlo，tako je i otišlo. I dalje neredovno spavam ali iz nekog razloga više nemam paralizu sna. Takođe česta pojava u tom periodu bile su mi “eksplozije u glavi” kad krene da me hvata san dok ležim na leđima. Bile su prejake i “preglasne”，i osećala sam se kao da mi mozak ima kratak spoj. To je malo duže potrajalo od klasične paralize sna，al sva sreća，za sad deluje kao da je i to prestalo.

Paralizu sna iskusim u otprilike 50% slučajeva kada spavam preko dana... preko dana spavam samo kada sam izrazito umorna tako da verujem da paraliza ima direktne veze sa neispavanoscu i umorom tela. Ali zaista je veoma neprijatno iskustvo Pokušavate da se pomerite ili da da pozovete u pomoć osobu koja se nalazi pored vas da vas probudi ali to jednostavno ne možete.

Da da sa demonom, samo jednu za zivota, ali vrednu svake sede dlake na glavi koju imam u 34 god. jako neprijatno iskustvo.

Najjače mi je kad se desi dva puta u istom snu, tj za redom. Tripujem budan sam, krene paraliza - dakle nisam, paraliza prođe, kažem e sad sam budan sto posto, kad ono međutim - opet kreće paraliza..

Doživeo jednom zaista neprijatna situacija...

Имао сам проблема са овим, дешавало ми се да по 45 дана не спавам ко човек, најгоре мучење у мом животу!

Desava mi se povremeno 1-2 puta mesecno. Ja nemam jasne halucinacije ali imam stravican osecaj neprijatnosti/opasnosti.. Kao da ce mi se nesto lose desiti, da me nesto vreba.. Ja licno sam svestan da sam u stanju "paralize sna".. Izlazim iz toga (ili barem ja volim da mislim da mi uspeva) tako sto se bukvalno skoncentrisem na palac na nozi, i teram sebe da ga pomerim, iz sve snage se trudim da ga pomerim.. Licno imam osecaj da uspem (mozda i ne uspem, nego samo imam osecaj), i posle toga osecam kako dobijam snagu od nogu na gore i uspem da se pomerim..

A šta ako ima svedoka nečije "paralize sna"? Koji vide i čuju isto a nisu spavali?

Dosta puta, kao sto kažu, dok sam bio tinejdžer. Prvi put je bio najstrašniji, nisam znao šta me snašlo i više nisam smeo da zaspim. Ali nije totalna paraliza, kasnije sam uspevao da se trgnem kada počne, čime se izbistri prizor okoline, a deo od snova polako nestane.

Meni se ovo vrlo cesto desava i to uvek kada spavam na poslu, u nezgodnom polozaju.
Naslonjen spavam, neko kuca, osecam da sam se probudio, cujem kucanje ali ne mogu da se pomerim kao da me telo ne slusa. Traje nekoliko sekundi, 3-4

da vise puta, svaki put se uplasim da nemogu da disem i da riknut u snu u 23. elem uglavnom se budim tako sto se nekako uspem okrenut tipa sa boka na ledja.

Desilo mi se par puta, nista strasno, cak interesantno. Uvek bih lezao na ledjima. Govorio sam sebi klimaj glavom gore dole. U pocetku nista, ali bi se na kraju probudio klimajuci glavom.

Sad mi je lakše. Nisam to nikom spominjao jer sam mislio da se dešava samo meni. Osećaj je izuzetno neprijatan. Treba mi pola sata da dođem sebi i nastavim da spavam.

Ma vazi, opusti se ti batice kad dozivis. Zivim sa tim vec 20 godina, tek skoro sam saznala sta je to jer me stvarno bilo sramota da bilo kome pricam. Taj strah, ta jeza i ta nemoc, ne postoji rec kojom bi opisala. Naisla sam na razna objasnjenja i svi palamude jer sam sve probala i nidje veze, valjda ce mi nekad neko reci stvarno,o cemu se radi. Te ne spavaj na ruci, te na ledjima, te na stomaku, mene hvata kad zaklapam oci kako god da lezim, znam da je to to i da nadolazi ali ne uspevam da se trgnem, vezbam vec neko vreme otkako sam saznala sta je. Ali cvrc

03:03

mislio sam da sam umro prvi put...

Doziveo. Stvar je u tome sto covek misli da je budan ali da ne moze da ze pomeri. A zapravo spava i ne pokusava da se pomeri. Imam dokaz za to je mi se jednom desilo kad sam bio tinejdzer da sam se “probudio” u tom stanju, zaledjen od neobjasnjivog straha i jakom zeljom da se probudim i da dozovem roditelje koji su spavali tad u istoj sobi gde i ja. Ja sam cak uspeo da se trgnem i padnem sa kreveta na pod pritom vristeci dozivao roditelje. Medjutim, izgleda sam ponovo zaspao i probudio se normalno, u svom krevetu i moji nista culi ni videli nisu.. Dakle sve je bio san.

Ja se sa paralizom sna borim više od 10 godina i u poslednje vreme sve je ekstremnije. Halucinacije, jeza, gušenje i naravno ukocenost. U 90% slučaja dešava se dok spavam na ledja i uvek dok su mi otvorene oči. Moj savet je da se odmah borite i da odmrzavate deo po deo tela, kada oslobodite nekih 40% tela onda će sve odjednom stati i više nećete biti u paralizi. Par puta sam se maximalmo prepustio i žešće pokajao, to što sam video i osetio definitivno nije dobro. Nije samo jedna paraliza sna postoji bar 5 različitih vrsta. Kada nauka nema odgovor tada je ima crkva, pa se savetuje izgovaranje molitva u tom trenutku jer se radi o ,,zlim silama" kako crkva kaže. Ljudi misle sa je bol najgori osećaj na svetu, verujte nema ništa gore od toga da budeš zarobljen u sopstvenom telu.

Dozovio sam to dva puta, najgore iskustvo u mom zivotu bez konkurencije. Inace spavam na desnom boku, iznimno nekad na ledjima. Oba puta mi se dogodilo dok sam spavao na ledjima.
Probudio bi se oba puta oko cetiri sata u jutro potpuno svjestan i potpuno paraliziran, samo sam mogao treptati i pomicati ocima. Sto je naj strasnije jedva sam mogao disati jer mi se dusnik suzio na sirinu slamcice i zraka sam mogao udisati samo onoliko da bi prezivio, uz osjecaj kao da me je neko ogromnom rukom zgrabio izmedju livog ramena i vrata i gurnuo nestvarnom snagom u madrac, sto me je zapravo i probudilo. Pokusao sam dozivati ali ni slova nisam mogao izustiti. To je trajalo oko pola minute. Napominjem da sam bio potpuno budan. Zakljucio sam da imam posla sa necim sto me moze ubiti svakog momenta ako to zeli i da nema smisla opirati se. Potpuno sam se opustio i onda je nakon desetak sekundi odjednom prestalo kao da nista nije bilo.
Oba puta sve se dogodilo indeticno do u detalj.

Meni se desilo jedno 100 puta za zivota..otvorim oci i tipa kao da mi neki vanzemaljac pored kreveta i da me gleda ali ne mogu ni da se pomerim ni da kazem bilo sta ,telo me uopste ne slusa..onda se napinjem jedno minut da se probudim i kad se skroz probudim vidim da to neka senka..kad sam bio mladji bi se uplasio i srce bi mu kucalo 100 na sat kad se probudim ali posle sam se navikao i skoro uvek znao da je fake i sacekao da prodje.

Doziveo mnogo puta. Prvi put kao klinac sa desetak godina. Mozak se probudi ali telo ne slusa. Ne mozes nista da preduzmes. Sve cujes oko sebe ali ne mozes nista da preduzmes. Ni oci da otvoris. Sve u svemu mislis da riknjavas.

"Kod mene je samo paraliza, kako i sam naziv kaze. 
Budan, svestan, a ne mogu da pomerim ni jedan deo tela."

Kod mene je bilo potpuno isto, jedino sto je trajalo jezivo kratko, 5 do 10 sekundi. Uz sve što si naveo, nisam mogao ništa da vidim, otvorio sam oči a sve je bilo kao da ih nisam otvorio. Bukvalno kao slep. Sve ovo je pratilo snazno lupanje srca, nakon svega ovoga, sve se vratilo u potpuno normalu. Za 34 godine jednom sa doziveo ovo i nikada više.

Ne pijem, ne pušim, ne drogiram se, ne pijem čak ni kafu.

To su zli duhovi, nema tu pomoći :)))

Iskusio ovaj fenomen na sebi puno puta. I uvek je isto, ja lezim na boku a osecam prisustvo neceg zlog iza sebe, cak ponekad osecam i hladan dodir, i pokusavam da se pokrenem i dozovem suprugu ali ne uspevam. Ponekad i uspem da pustim glas zena me prodrma i ja se tad probudim i shvatim da lezim na ledjima a ne na bok i da je to bio samo ruzan san. Osecaj je jeziv i svaki put iznova zastrasujuc...Voleo bih kada bi neko imao razumno objasnjenje ovog fenomena i zasto se uglavnom svima koji ga dozivljavaju cini da postoji prisustvo nekog zlog pored nas

Ima od tad 30ak godina, bio sam tinejdzer i dozivio valjda tu paralizu u snu, ujedno i najveci strah u zivotu! Kasnije mi je vise puta zivot bio u opasnosti, pregrmio sam ratiste i sta sve ne, ali ta strava ne moze se ni sa cim uporediti. Lezao sam na stomaku kada sam se probudio - apsolutno budan a nisam mogao ni prst pomjeriti. Odjednom parket pocinje da pucketa u sobi, osjecam kako mi neko prilazi iznad kreveta, hocu da vristim, bjezim, ali sam nemocan. Potrajalo je nekih minut, dva ma cijelu vjecnost. Kada sam se konacno mogao pomjeriti, skocio sam iz kreveta i pobjegao kod roditelja u drugu sobu i legao medju njih tresuci se kao prut od straha iako sam imao mozda i 15 god tad...Zovite ovo kako hocete, demoni ako postoje tada su me pohodili.

Iskusio sam ovako nesto bar jednom, ali je potrajalo 1~2 sekunde maksimum. Tipa zvoni mi telefon ujutru i ja ga cujem ali ne mogu da se pomerim tih 1~2 sekunde.

Imao cesto kao mladji ali u zadnje vreme jako retko. Ono sto je zaista zastrasujuce je sto je to cesto propraceno, kao sto pise u tekstu i komentarima mnogih, osecajem i vidjanjem neceg zlog i preminulih ljudi. Ko nije iskusio tako nesto bar jednom, tesko da moze da razume osecaj nekog, iskonskog straha koji ostaje i nakon potpunog budjenja. Najgore je to sto vidis svoj krevet, sobu i cak nekoga tvog ako je u tom trenutku u prostoriji. Ali nije samo to tu, vec i nesto jako zlo ili neko za koga znas da nije ziv. Osecaj da ne mozes da dises, da te nesto uhvatilo za noge i ruke (osecas bukvalno ledene ruke koje te stiskaju), a ti ne mozes ni prst da pomeris... horor koji se ne moze opisati.
Provalio sam da se najcesce dogadjalo kada mi je glava na jastuku bila u nekom, nezgodnom polozaju tokom sna. Sva sreca pa sad to mnogo redje dozivljavam.

Jos kad bi to bila halucinacija.Ono sto nama u svesnom stanju golim okom.nije vidljivo, ne znaci da ne postoji. Zasto svi onda haluciniraju isto ako je to halucinacija? Onda svima mozak isto radi. Ja sam vise ubedjenja da je paraliza sna jedini nacin da neke stvari mozes videti u medjuenergicnom prostoru. Moja sestra je imala vise puta. To ili taj I ta sto s epojavljuje kraj kreveta ili u cosku ili na plafonu ju je seksualno napastvovao I ujedao za vrat. kada se probudila imala je modrice na vratu. Isto joj se I desilo da joj je kao dalo inekciju I sutradan imala ubod. Gospode boze dragi. Kada joj se to dosi, kaze da krene. brzo u sebi da izgovara "Oce nas" ibrzo da trepce. Kazeda onda to prestane. Ali se uvek budila sa prevelikom uznemirenoscu.

Da, vrlo često. To je nekakvo stvorenje koje mi zarobi ruke i noge i potom počinje čitavo telo da mi steže, onda počinjem da se gušim i razočarano se budim jer opet nisam provalio šta je to. Na kvarno mi drži jorgan preko glave da ga ne vidim. Raskrinkaću ga jedne noći, ne zvao se ja, Deki?

Gadan je to osecaj,budan si ali ne možeš da se pomeris ni da pustiš glas ,niti glavu da podigneš,kao neki slog,traje 3 sekunde:-(

Mene zanima kako jednom da namerno izazovem to, voleo bih da znam kako je, samo jednom.

Do pre 4-5 godina pa unazad par, desavalo mi se veoma cesto.
Uvek u isto vreme oko 03:30h u velikoj vecini slucajeva kada sam ledjima okrenut prostoru.
Tada uvek pokusavam da se okrenem i vidim ko je i sta se desava u sobi, uspelo mi je samo par puta krajickom oka nesto videti.
Bilo je to nesto kao gusta dimna masa koja se kretala visoko uz plafon i izlazila napolje kroz prozor, koja kako izadje meni ukocenost prestane. U toj dimnoj masi moglo se razaznati da je neko strasno stvorenje koje menja oblik.
Prvih par puta bio sam poprilicno uplasen i nisam govorio nikome o svom nocnom iskustvu, da bih onda poceo da se trudim iz petnih zila da se okrenem i vidim tog demona ili vec sta je i kako bih to nazvao, medjutim ne bih uspevao mrdnuti nista osim ociju.
Prestalo je samo od sebe, unazad 4-5 godina mi se ne desava, nemam utisak da imam neki bitan doprinost prestanku toga, medjutim dok je trajalo, pomisljao sam da su u pitanju bacene cini.

Meni se ovo dogadjalo cesto dok sam bio dete, mada se i danas ponekad desi. Jedino sto kod mene nije bilo nikakvih halucinacija, samo paraliza. Koliko god cesto da se dogadjalo uvek je jako neprijatno, jer se tesko dise i imate utisak da cete se ugusuti ako se ne pomerite. Nakon nekog vremena otkrio sam sistem kako da se trgnem iz te paralize. Najpre bih se koncentrisao da pomerim mali prst na ruci. Taj pokre pokrene prst do njega i tako redom dok se cela saka ne pokrene, sto je cesto dovoljno da se odgurnem njome. Tada se i ostali misici razbude. Medjutim nekada iako pokrenem saku paraliza je toliko jaka da ne mogu da pokrenem ostatak tela u kom slucaju panika postaje jos gora. Iako neko spava do vas, ili cak iako je budan, ne moze da vam pomogne jer ne mozete da pustite glas. U svakom slucaju prava agonija!

Desila mi se paraliza sna prvi put pre nekih pola godine otrpilike, zaista je bilo jezivo, nisam znao šta se dogadja. Tako je bilo i sledeći put i još par narednih puta. Svako veče bih razmišljao da li će opet da mi se dogodi i nije mi bilo prijatno.
Ali kako je počela učestalo da se događa, informisao sam se malo više i uvideo da je to povezano sa umorom uglavnom.
Sada mi se događa otprilike jednom u 10 dana, obično ako sam umoran ili ako malo više popijem veče pre, ali sam naučio da je kontrolišem i ne traje više od par sekundi, samo je bitno da se ne uspaničite i da pokušate da se probudite iz toga.

U komentarima čitam kako ljudi uspevaju da se nekako pomere ili okrenu u toku paralize. Meni to nikada nije pošlo za rukom. Ja pokušavam da ustanem, da vrištim i sl ali svaki put potpuno bezuspešno.

Jedino u čemu sam kroz godine napredovala je da shvatim sada brže da sam u paralizi I onda krenem da se, a već sam u snu, kao nanovo uspavljujem ne bi li se probudila stvarno. I tako radim više puta, tačnije sve dok mi ne uspe da se probudim. I to je jedino što mi uspeva i nemam osećaj da traje kratko, naprotiv.

Meni se desavalo prije 10 godina zbog stresa. Kad vidim da sam u paralizi, zatvorim oci na 10-ak sekundi i opustim se. I nakon toga otvorim oci i mogu da ustanem. Probajte i nadam se da ce nekome oda vas ovaj fazon da pomogne.

U 99 % slucajeva se ljavlja u nekoj od faza depresije. Od komentatora je mozda dvoje iskusilo.

Jedno od mojih iskustava.

Prozima me talas jeze od vrha glave do noznih prstiju, postajem ukocen od straha, ne mogu se pomeriti. Do te mere da ukoliko bi neko pokusao da me pomeri moje kosti bi se slomile ko od stakla. Analogija intenziteta, prva voznja na roller coasteru 2/10 ovo 20/10. Praceno snaznim lupanjem srca, znojenjem, bolom u grudima. Istovremeno cujem glas 'I am here', iako ne vidim ko stoji izpred kreveta znam da je Djavo licno. Ustajm u polusedecem polozaju i gledam mracnu siluetu muskarca 2.5 m visokog, senka na zidu pokazuje da ima rep i donje eksttrimiteti su jareci, gledam iza sebe i vidim moje uspavano telo, vracam se u nazad, ne mojom kontrolom. Ignorisem, pokusavam da se pomerim, dozovem pomoc ali sam ukocen, svestan da spavam. Agonija... cujem hrkanje, glas postaje sve jasniji - blizi, inorisem... polako pocinjem da osecam toplotu na vratu i shvatam da je hrkanje od osobe pored mene u krevetu (samac sam nema niko u stanu). Minuti agonije, nekako uspevam da pomeram mali prst i dodirujem osobu koja se budi, ugleda siluetu u pocinje da doziva pomoc. Osecam i cujem, glasove nalik urlikanju lava dok ubija plen, kidanje mesa celjustima, prestaje borba, miris sveze krvi. U predinfarktnom sam stanju pocinjem da se pomeram i mumlam nepovezano. Znam da ne spavam i znam da se moj mozak poigrao samnom ali dodir toplog tela koje nije moje i mirise sveze krvi?!

Kakve horore ja ovdje procitah...

Meni se ovo desavalo pre vise godina... nisam panicio ali sam skontao trik da prvo pomerim nozni palac... onda stopalo i motorika se postepeno vraca. Ta aktivnost zaokupi um sto smanjuje osecaj nelagodnosti. ?

davljenje vestica, nista strasno..salu na stranu, imao sam ovaj problem nekoliko puta i to jako ozbiljno, mislio sam da cu eksplodirati od pritiska koji sam osecao tad, imao sam utisak da mi krv bukti kao da cu prsnuti, nikakve duhove i slicno nisam dozivljavao, dakle pritisak od hiljadu tona i ne mogu nista uraditi niti pomeriti se i to je trajalo po mom misljenju ili prividjenju oko 2 minuta, nestvarno zeznuta situacija, bukvalno borba za zivot, na kraju nekako nateram sebe da mrdnem glavu i trgnem se, kao da sam sav utrnuo bio i uspeo da se trgnem a svega svestan..

Kao i većina i ja sam imala slično iskustvo ali svega par puta u životu. I poslednji put baš taj opis, paraliza, a kao neka nevolja i treba se pomeriti :) i toliko sam imala neku jačinu u sebi, i probudim se istog trena, bez alarma, moji cak i spavali. Moćan osećaj kada 'pobediš' nemoć. Pozz svima

Meda Miško zaspao, leži potrbuške,
sanja da je zaspao ispod jedne kruške.
Pa sve kruške padaju u zelenu travu,
a on jadan ne može DA PODIGNE GLAVU.

desava mi se cesto, mada nikad nisam vidjao ta cuda, vec samo lezim, ali je opet neprijatno. treba da se zadrzi dah, i onda se probudim za par sekundi.

Interesantno je da u svim komentarima do sada niko nije još naveo da je česti uzrok halucinacijama - TAŠTA ! ;-) ;-)

Kod mene je to redovno stanje, doduse sve redje sa godinama. Kao klinac sam se mnogo plasio, nisam nikad imao halucinacije, osim u dva slucaja. Jednom sam se probudio i video neku "mrlju" kako sedi na mojim grudima, bilo je to sigurno zbog ociju. A drugi put sam se probudio u momentu kada sam sanjao druga kako se smeje, njegov smeh je potrajao par sekundi i na javi, ali polako je iscezavao kao da se udaljavam od njega. U svakom slucaju, zbog iskustva koje imam sa tim oguglao sam na to. Dve stvari sam shvatio, prvo nikad se ne opirite snu ako ne morate. Kad vam se spava, spavajte! Opiranje kod mene garantuje budjenje uz paralizu, drugo, ako je dozivite, fokusirajte misli, ne panicite, pre ce vas popustiti. Ja sam se dugo molio iz straha, pomagalo je, kasnije sam shvatio da i jednostavno brojanje ili racunanje pomazu, ali i psovke :) Caka je u sabiranju i fokusiranju misli. Nije to mnogo, mozda par sekundi skrati, ali ako si uplasen tih par sekundi je kao cela vecenost...

Dok sam radio dva posla,jedan treca smena,drugi prva smena,sto je trajalo jedno dve godine,svako slobodno vece kada pamislim da cu se bogovski odmoriti sam se suocavao sa ovim problemom.
Ljudi moji,to je uzas.
Doslo je do toga da iako nisam veliki vernik posegnem za nekim crkvenim resenjima,pa sve do nekih vraceva koji su mi davali savete.
Kad tad nisam poludeo,ne brinem za ostatak zivota :)
Danas kada vise nema problema sam ubedjen da je umor jedini razlog.

Nekad me redovno proganjalo, vise ne. Bojao sam se da zaspim. Polu budan a ne mogu da se pomerim ni glas da pustim. I osecam nadolazi nesto...nesto strasno. Pokusavam da se otkocim pre nego sto dodje TO. Spasavao sam se uvek tako sto ipak uspem da vrisnem ili izazovem neki bol kod sebe (cupanje dlacica)...Nikad se nisam prepustio da vidim sta ce se desiti.

Meni se desi da osetim kao da mi neko sedi na grudima i ne mogu da dišem. Otvorim oci, nema nikoga, ali i dalje imam osecaj da ne mogu do vazduha, niti se mogu pomeriti. Ne znam koliko traje, meni se cini kao vecnost...U svakom slucaju, vrlo neprijatno iskustvo. Par puta mi se takodje desilo da zadremam tokom dana, onda čujem jasno da me neko zove po imenu i kao probudim se, a ne mogu nikako da se pomerim i proverim ko je, niti da se odazovem. Naravno, uvek se to desavalo kad sam sama kod kuce. Dosad nisam srecom imala vizuelnih halucinacija, mojoj mami se to jednom desilo i kaze da je bilo stravicno, ucinilo joj se da je videla nekog iznad sebe ko hoce da je uguši jastukom (isto je bila sama u kuci). Kod sebe sam to povezala sa umorom i periodima kad sam pod velikim stresom.

i dodao bi na ovo sve nekad izlazak iz vlastitog tela i levitacija istog na nekih metar iznad..

Kao što neko reče, uglavnom kada spavam tokom dana, kada sam premoren. Nema nikakvih demona, svestan sam situacije oko sebe, samo ne mogu da se probudim, pokušavam dozvati osobu iz susedne sobe ali ne ide. Bilo je jezivo par puta, mislio sam da je kraj blizu iako sam mlad, ali sam se navikao, sačekam tih par sekundi i sve ok

il' se meni samo cini ili ovde ljudi ne pisu o istoj pojavi?

Jednom mi se desilo nesto nalik tome. U snu me je proganjao demon u ljudskom obliku. Setila sam se molitve kad vise nisam mogla da bezim i prestalo je, a ja se probudila.

Jeziv osecaj. Prvi put kada mi se to desilo je najgori dan (noc), u mom zivotu. Sad sam vec navikao, cekam da prodje i sta cu

Da li sam se paralizovao tokom sna?
Ne znam, zadremao sam.

Meni se događalo, gotovo po pravilu, kada sam jako umoran pa se nekako uspavam dok ležim na leđima.
Obično nikada ne spavam na leđima, nekako mi je neudobno.

Paraliza sna je grozan osećaj nemoći sam po sebi, još zbog tih halucinacija i osećaja užasi je zaista strašan. Nakon nekoliko puta sam naučio da se smirim i pustim da prođe samo od sebe.

Onomad pre jedno najmanje 20 godina sam se vratio sa prakse i legao da spavam,mislim da sam uz muziku zaspao...,sledeceg momenta sam se probudio,otvorio oci,ali nisam mogao da se mrdnem...,a inace sam spavao na stomaku...,i poceo sam da vicem mamu..., i posle toga me je pustilo i nikada vise nisam doziveo ovaj fenomen...,a kasnije kroz zivot sam imao problema sa snom,tipa aksioznost i sve sto spada u to!

Pre par god mi sw cesto javljalo.Nisam znao ni sta mi se desava. Blokada tela, a oci otvorene..
Testirao sam sebe tako sto sam ostavio upaljenu muziku i stavim tajmer za gasenje. Ustanovio sam da mi se nedugo nakon sto zaspim i desavalo sve to.. Hoces da pozoves nekog da ti pomogne, ali ne mozes.. Najgore je kad bude par puta za redom..onda mi trip da zaspim opet

U mom slucaju je bilo jezivo.. od 25. nemam vise problema.

Jeste neprijatno i strašno ali kad prodje želiš još jednom. Kao u luna parku.

Meni se to desilo sto puta, ali uopste nije tako strasno kako drugi opisuju. Nikada nisam mislila da je to neki poremecaj, jer se uvek posle par trenutaka probudim shvatajuci da je to bio plod sna. To je kao neka iskrivljena stvarnost I slicno je kao kada se malo probudis u toku mesecarenja.
Mozda ja generalno imam lepe snove :)

ja kad osetim da sam paralizovan brzo zatvorim oci i dalje cujem zvukove i osecam prisutnost nekoga ali makar ne mogu da vidim sta je to i onda cekam da se probudim probajte i vi

Pre sedam meseci prvi put mi se desila paraliza sna, lezala sam na ledjima gledajuci po sobi bez mogucnosti govora i pokreta, bilo je jezivo. Od tada mi se desila 5-6 puta, nisam videla nikakve demone ali sam cula razne jezive zvukove. Nocas mi se desilo isto, cula sam zenski glas koji konstantno nesto prica i u pozadini zvukove, u toku te paralize shvatila sam da je paraliza sna i pocela sam brojati koliko ce trajati, u tom trenutku sam cula "sto vise brojis, vise ce trajati", pokusavala sam da vristim, da se pomerim ali uzalud i onda je odjednom sve proslo. Nocas je cini mi se trajalo najduze i najstrasnije je bilo. Verujem da mnogi dolaze ovde bas da bi nasli neke informacije i nacine da se rese paralize sna. ALI VERUJTE NAJBOLJE STO MOZETE DA URADITE ZA SEBE U TOM TRENUTKU JESTE DA SE SMIRITE I SACEKATE PAR SEKUNDI DA PRODJE.

Plarizu sna vec imam 3 godine i ne znam sta da radim sad sam se navikao na nju svake noci pred spavanje procitam molitvu prvu plarizu san sam imao sa 10 godina kod mene se inace praliza desava sa nekim strsnim snom san je bio da sam kod brata i sestre u kuci i de ulazim u njihovu sobu i vidim visoku crnu zenu kako stoji i gled pravo u mene zatim som se trgo i otvorio oci,medjutim nisam mogao da se pomerim i isperd sebe sm video istu takvu zenu samo je njh bilo cetiri koje su krenule da mi prilaze jeda je prisla ka meni i dahnula pored mog vrata.Moj savet vam je d se molite svaku noc od kad sm krenuo da se molim Bogu nemam je vec 3 meseca.

Postoji nešto što je podjednako grozno kao ovo. Nekoliko puta mi se do sada desilo da sam se budio u sred noći i uopšte jednu ruku nisam osećao. Kada spavam dugo na jednoj ruci, krvtok u ruci toliko stane da je i ne osećam više. Onda se probudim u sred noći i drugom rukom onako još ne razbuđen kao da pomeram tuđu ruku...

Ja sam se jednom probudio ali ništa nisam mogao da pomerim ni ruke ni noge nekoliko trenutaka možda nekih desetak sekundi dva puta mi se to desilo u životu ali nije bilo nikakvih halucinacija osim što nisam mogao da se pokrenem.

Имам 37 година, а први пут ми се почело догађати са својих 7-8 година !
Након толико времена и на хиљаде "парализа сна", сам научио како да се изборим са тим проблемом !

Prvi put u ovoj meri...
Spavam... Sanjam sebe kako spavam tamo u nekoj meni nepoznatoj sobi. Na vrata ulazi neka senka skače preko mene i kako sam je "bacio" sa sebe, tako sam na krevetu ostao da lezim na stomaku i počinjem da se gušim... ne mogu da pričam ne mogu da pomerim telo. Samo mogu ruke. Pesnicama počinjem da udaram samog sebe u glavu jer sam na neki način shvatio da je u pitanju san iz kog ne mogu da se probudim. Udaram se tako i udaram u snu i posle nekog trenutka flashback i dolazim sebi. 2h ujutro ustajem, gledam oko sebe.. to je to sad sam budan, sve je ok.
Pipam glavu, gledam pesnice.. dobro je, nisam se zapravo udarao u glavu :D

Prvi put mi se ovo desilo, nadam se i poslednji. Užasan osećaj.

Dok npr devojka, sad tek shvatam sta joj je... sigurno 10ak puta godišnje u sred sna dok spavamo čujem kako plače i jeca, i drmam je i mazim je da je probudim i to sigurno traje minut dok ne dodje sebi.. i onda kad konačno se probudi otera me u 3 lepe, uvek sam je ja nešto u snu iznervirao ili napravio pičvajz :D


Sve u svemu jedno je tačno, premor, umor i stres.

Ovo je užas, jutros sam doživela paralizu sna još sam pod stresom, prvo sam sanjala neki košmar a zatim kada sam mislila da sam se probudila otvorila sam oči i videla u ćošku kreveta kako nešto sedi, ne mogu tačno opisati izgled nisam baš najbolje videla, jer je samo sekund nakon što sam to ugledala, skočilo mi na grudni deo ohvatilo me rukama oko vrata i imala sam osećaj kao da me je ujedalo, preplašila sam se, nisam mogka da dišem osećala sam bol u grudima i u vratu, pokušala sam da dovičem tatu ali mi se glas nije čuo, nisam mogla da se pomerim, ništa baš, a zatim sam samo zažmurela i zamolila boga da me spasi, nakon samo sekund ja sam se probudila... Ovo mi se desilo prvi put u životu i jako sam se uplašila, nadam se da se više neće ponoviti..

Kad lezis na ruci onda se tako sanja :(

mikro san. Uglavnom se desava kad si umoran. Usled umora mozak luči zelenu tečnost zbog koje ustvari i spavamo. Ali nekada nisi u situaciji da legnes i spavas pa usled viška tečnosti počinjes da haluciniras. Ima lek,ne dešava se kada spavas na stomaku...ja sam u ovih 5 posto,tacno znam kad pocne i sacekam da prodje.

U predinfarktnom sam stanju pocinjem da se pomeram i mumlam nepovezano. Znam da ne spavam i znam da se moj mozak poigrao samnom ali dodir toplog tela koje nije moje i mirise sveze krvi?!
(Addicted, 12. april 2018 11:44) # Link komentara

eee da sam to tada sve ovo znao ne bi me tako zverski drmnuo infarkt

uf... ovo sam osetio dvaput... i svaki put sam imao temperaturu i to ne uobicajenu kad se ima grip ili stavec... gadan osecaj...

Jesam i to vise puta

citajucu komentare izgleda da tu ima razlicitih dozivljaja,sto neki kazu,prvi puta je najgori ali po meni na neki nacin i najbolji..meni se to dogodilo vise puta,ama bas nicim izazvano,sto god da neko sad mislio ja iz licnog iskustva mogu odgovorno reci da se taj unutarnji dijalog ne vodi uopste u glavi,nego sa necim sto se nalazi u predelu izmedju vrata i grudnog kosa,nesto sto se odmah pobuni i svom silom hoce van iz tela.. danas,igrom slucaja znam da cujem u takvom stanju i odmah svesno reagujem a pretpostavljam da bih isto tako reagovao i na dodir?

@(THE FINAL CUT, 12. april 2018 09:27)

Probaj da odeš na neki rejv/trens u petak sa svime što takav vid provoda nosi... i vrati se u nedelju uveče kući...noć dve posle toga ćeš imati to "prijatno" željeno iskustvo....

Meni se to dešava oko 5-6 puta godišnje uvek posle neke noćne more ili nekog čudnog sna ne mogu da mrdnem ni prste ne mogu da se derem kad dozivam u pomoc to se cuje kao jecanje i kad osetim to u sekundi zatvotim oci jer samo kapke mogu da pomerim u pocetku a na kraju i oni se paralizuju i cekam da me prodje paraliza tako se ja izborim sa halucinacijama.

Dana 07.01.2020. oko 5 ujutru spavao sam na bok lijeve strane. Odjednom mi se tijelo ukocilo,bio sam svesan svega ali bespomocan. Mislio sam da mi se dusa od tijela odvaja i da je umirem,medjutim doslo je ruzno bice sa crnim i dugackim tankim prstima i dugim noktima koje me je pozivao k sebi. Molio sam Boga i spominjao samo Bozje ime,trajalo je svega 30 sekudi do minut. Tesko i ruzno iskustvo.

Danas sam legla malo ranije u 5 do 3,zaspala sam na ledjima sa rukama pored tela jer su mi ramena izgorela na suncu i nisam mogla da spavam na ramenima.Za manje od 15 minuta sam se probudila sa rukama savijenim pored glave kao da me neko drzao.Nisam mogla da se pomerim ni da progovorim,tu sam pred ocima videla mrak i nekog demona koji dolazi ka meni i cujem neki guboki glas koji govori muhahahaha..Hvala Bogu to je trajalo samo 4 sekunde.kada sam se probudila odmah sam zvala drugaricu jer sam se bojala sama da budem.Ostala sam budna celu noc.Da napomenem ja imam samo 13 godina,nadam se da je ovo lrvi i ppslednji put da mi se tako nesto desava.

Meni se desilo ove noci prvi put ali sa jezivim snom koji sam hteo prekinuti. Uglavnom kao i obicno snovi su mi bili pomesani, momenat pre budenja u snovima je bio jedan lik koji se pretvarao u strasilo (poput tog coveka-drvo iz Guardians of the Galaxy) i odlucim ja da posaljem njega nekome u san da ga uplasi, recima „sposoban sam da...”i video sam neku zenu koja je spavala u krevetu mislim punija crnkinja i za moment osetim taj osecaj da dolazi strasan san (zasluzena karma) i kao i vecina ljudi brzo se zelim probuditi i tako ja otvorim oci, ne mogu micati ni jednim misicem, kao paleta cigli da mi je na prsima i nenormalno pritiska, bio sam prestravljen,cak nisam mogao uopste pricati ali srecom imao sam usta otvorena i uspeo sam kroz grlo proizvesti zvuk (ghhhhh) i posle me pustilo,sve je trajalo par sekundi. A mislim da nisam uspeo proizvesti taj zvuk duze bi trajalo, samo se nadam da nije bio neki slog, demon... Danas spavam sa upaljenim svetlom.😓

Paraliza sna, hmm jako jeziv osecaj i prisustvo neceg strasnog, cunete raNe zvuke ali to je samo halucinacija paraliza sna kod mene se javila prvi put sa 16 godina od tada skoro svake noci vodim borbu sa paralizom medjutim kako je vreme islo od jednom je paraliza sna za mene postala bez zastrasujuca i bezopasna jer sam bio svestan da sam u svojoj sobi sam da je to privremeno stanje koje ce proci i tako od tada pa sve do danas paraliza sna je za mene bezopasna pojava i kada me uhvati to stanje paralize opusten sam i cak mogu da pomeram levu nogu i obe sake tako se lakse izvucem iz paralize i primetio sam da kada pocnem paniciti da me paraliza sna brze popusta nego inace al sam vec navikao i totalno mi je bezopasno ali pomalo zastrasujuce ako imate ovakvih problema oslobodite se stresa i spavajte mnogo ranije, takodje uzrok moze da bude strah.

Dozive u poslednje vrijeme mi se cesto javlja ovo stanje...Mada kod mene nema halucinacija ali kad me prolazi citavo tijelo mi utrni jedino me to plasi i mam osecaj da cu da ekspodiram..

Mene zanima kako jednom da namerno izazovem to, voleo bih da znam kako je, samo jednom.

To su zli duhovi, nema tu pomoći :)))

Kad lezis na ruci onda se tako sanja :(

Jeste neprijatno i strašno ali kad prodje želiš još jednom. Kao u luna parku.

Nazalost jesam, otvorio sam oci, oko mene politicari, a ne mogu da pobegnem.

U 99 % slucajeva se ljavlja u nekoj od faza depresije. Od komentatora je mozda dvoje iskusilo.

Jedno od mojih iskustava.

Prozima me talas jeze od vrha glave do noznih prstiju, postajem ukocen od straha, ne mogu se pomeriti. Do te mere da ukoliko bi neko pokusao da me pomeri moje kosti bi se slomile ko od stakla. Analogija intenziteta, prva voznja na roller coasteru 2/10 ovo 20/10. Praceno snaznim lupanjem srca, znojenjem, bolom u grudima. Istovremeno cujem glas 'I am here', iako ne vidim ko stoji izpred kreveta znam da je Djavo licno. Ustajm u polusedecem polozaju i gledam mracnu siluetu muskarca 2.5 m visokog, senka na zidu pokazuje da ima rep i donje eksttrimiteti su jareci, gledam iza sebe i vidim moje uspavano telo, vracam se u nazad, ne mojom kontrolom. Ignorisem, pokusavam da se pomerim, dozovem pomoc ali sam ukocen, svestan da spavam. Agonija... cujem hrkanje, glas postaje sve jasniji - blizi, inorisem... polako pocinjem da osecam toplotu na vratu i shvatam da je hrkanje od osobe pored mene u krevetu (samac sam nema niko u stanu). Minuti agonije, nekako uspevam da pomeram mali prst i dodirujem osobu koja se budi, ugleda siluetu u pocinje da doziva pomoc. Osecam i cujem, glasove nalik urlikanju lava dok ubija plen, kidanje mesa celjustima, prestaje borba, miris sveze krvi. U predinfarktnom sam stanju pocinjem da se pomeram i mumlam nepovezano. Znam da ne spavam i znam da se moj mozak poigrao samnom ali dodir toplog tela koje nije moje i mirise sveze krvi?!

Meni se to desilo sto puta, ali uopste nije tako strasno kako drugi opisuju. Nikada nisam mislila da je to neki poremecaj, jer se uvek posle par trenutaka probudim shvatajuci da je to bio plod sna. To je kao neka iskrivljena stvarnost I slicno je kao kada se malo probudis u toku mesecarenja.
Mozda ja generalno imam lepe snove :)

mikro san. Uglavnom se desava kad si umoran. Usled umora mozak luči zelenu tečnost zbog koje ustvari i spavamo. Ali nekada nisi u situaciji da legnes i spavas pa usled viška tečnosti počinjes da haluciniras. Ima lek,ne dešava se kada spavas na stomaku...ja sam u ovih 5 posto,tacno znam kad pocne i sacekam da prodje.

Imala sam ovo od 19-te do ~23. godine. Bilo je često. Hvatalo me je obično ujutru između 3 i 6 kad upadam u san. Priviđali su mi se duhovi preminulih i osećala sam prisustvo drugih bića. Kao da mi je neko strano prisustvo izazivalo stezanje u grudima i nisam mogla da dišem. Pošto sam bila svesna dok se to dešavalo，kako god zvučalo，branila sam se molitvom. Ponekad bi se to prisustvo dezintegrisalo upornom molitvom a ponekad bih se odjednom probudila u sred stezanja，takođe nakon molitve.
Kako je došlo，tako je i otišlo. I dalje neredovno spavam ali iz nekog razloga više nemam paralizu sna. Takođe česta pojava u tom periodu bile su mi “eksplozije u glavi” kad krene da me hvata san dok ležim na leđima. Bile su prejake i “preglasne”，i osećala sam se kao da mi mozak ima kratak spoj. To je malo duže potrajalo od klasične paralize sna，al sva sreća，za sad deluje kao da je i to prestalo.

Postoji nešto što je podjednako grozno kao ovo. Nekoliko puta mi se do sada desilo da sam se budio u sred noći i uopšte jednu ruku nisam osećao. Kada spavam dugo na jednoj ruci, krvtok u ruci toliko stane da je i ne osećam više. Onda se probudim u sred noći i drugom rukom onako još ne razbuđen kao da pomeram tuđu ruku...

Ма како да не. А црна сенка изнад и не можеш да дишеш, ни вриснеш, а свега си свестан? Богу хвала, само једном у животу. Објасните то.

Meni se ovo vrlo cesto desava i to uvek kada spavam na poslu, u nezgodnom polozaju.
Naslonjen spavam, neko kuca, osecam da sam se probudio, cujem kucanje ali ne mogu da se pomerim kao da me telo ne slusa. Traje nekoliko sekundi, 3-4

Iskusio sam ovako nesto bar jednom, ali je potrajalo 1~2 sekunde maksimum. Tipa zvoni mi telefon ujutru i ja ga cujem ali ne mogu da se pomerim tih 1~2 sekunde.

Jesam, mnogo puta. Jedino mi nije jasno, zašto viđam rodbinu, koja je umrla mnogo godina pre mog rođenja.

Desilo mi se par puta, nista strasno, cak interesantno. Uvek bih lezao na ledjima. Govorio sam sebi klimaj glavom gore dole. U pocetku nista, ali bi se na kraju probudio klimajuci glavom.

zaključak je besmislen, da ne panicite i da čekati da prodje... ko ovo nije doživeo taj i ne zna šta znači frka... ni malo prijatno

Nisam mogao da ustanem, osecao nemoc da pomeram udove i konstantno sam padao u san. Utripovao sam zapravo da sam mrtav. Inace to jutro sam spavao na podu zbog kicme pored otvorenih balkonskih vrata.... Da li je u pitanju najveci neprijatelj srpskog naroda - promaja ili nesto drugo je... li ga?

Имао сам проблема са овим, дешавало ми се да по 45 дана не спавам ко човек, најгоре мучење у мом животу!

Jos kad bi to bila halucinacija.Ono sto nama u svesnom stanju golim okom.nije vidljivo, ne znaci da ne postoji. Zasto svi onda haluciniraju isto ako je to halucinacija? Onda svima mozak isto radi. Ja sam vise ubedjenja da je paraliza sna jedini nacin da neke stvari mozes videti u medjuenergicnom prostoru. Moja sestra je imala vise puta. To ili taj I ta sto s epojavljuje kraj kreveta ili u cosku ili na plafonu ju je seksualno napastvovao I ujedao za vrat. kada se probudila imala je modrice na vratu. Isto joj se I desilo da joj je kao dalo inekciju I sutradan imala ubod. Gospode boze dragi. Kada joj se to dosi, kaze da krene. brzo u sebi da izgovara "Oce nas" ibrzo da trepce. Kazeda onda to prestane. Ali se uvek budila sa prevelikom uznemirenoscu.

Doziveo. Stvar je u tome sto covek misli da je budan ali da ne moze da ze pomeri. A zapravo spava i ne pokusava da se pomeri. Imam dokaz za to je mi se jednom desilo kad sam bio tinejdzer da sam se “probudio” u tom stanju, zaledjen od neobjasnjivog straha i jakom zeljom da se probudim i da dozovem roditelje koji su spavali tad u istoj sobi gde i ja. Ja sam cak uspeo da se trgnem i padnem sa kreveta na pod pritom vristeci dozivao roditelje. Medjutim, izgleda sam ponovo zaspao i probudio se normalno, u svom krevetu i moji nista culi ni videli nisu.. Dakle sve je bio san.

@(THE FINAL CUT, 12. april 2018 09:27)

Probaj da odeš na neki rejv/trens u petak sa svime što takav vid provoda nosi... i vrati se u nedelju uveče kući...noć dve posle toga ćeš imati to "prijatno" željeno iskustvo....

A šta ako ima svedoka nečije "paralize sna"? Koji vide i čuju isto a nisu spavali?

da vise puta, svaki put se uplasim da nemogu da disem i da riknut u snu u 23. elem uglavnom se budim tako sto se nekako uspem okrenut tipa sa boka na ledja.

pre par godina sam prvi put doživeo, mislio sam da je neki moj trip, dok na internetu nisam naleteo na termin "sleep paralysis", odmah sam znao da je to to.

u toku sna, utrnem, zatim se neki ogroman strah razleti po telu, čujem nekog kako mi šeta po sobi, hoću da ustanem da vidim ko je i ne mogu da se pomerim.
zaista lud osećaj.

Vise puta sam dozivela taj osecaj,budna sam ali i dalje sanjam i ne mogu da se pomaknem.Jeziv osecaj

Da, uzasan osjecaj.

Da da sa demonom, samo jednu za zivota, ali vrednu svake sede dlake na glavi koju imam u 34 god. jako neprijatno iskustvo.

Ja se sa paralizom sna borim više od 10 godina i u poslednje vreme sve je ekstremnije. Halucinacije, jeza, gušenje i naravno ukocenost. U 90% slučaja dešava se dok spavam na ledja i uvek dok su mi otvorene oči. Moj savet je da se odmah borite i da odmrzavate deo po deo tela, kada oslobodite nekih 40% tela onda će sve odjednom stati i više nećete biti u paralizi. Par puta sam se maximalmo prepustio i žešće pokajao, to što sam video i osetio definitivno nije dobro. Nije samo jedna paraliza sna postoji bar 5 različitih vrsta. Kada nauka nema odgovor tada je ima crkva, pa se savetuje izgovaranje molitva u tom trenutku jer se radi o ,,zlim silama" kako crkva kaže. Ljudi misle sa je bol najgori osećaj na svetu, verujte nema ništa gore od toga da budeš zarobljen u sopstvenom telu.

03:03

Ja je dozivljavam od malena (8e-9e godine). Prvo je bila samo ukocenost bez halucinacija i mesanja sna i jave. Dakle probudim se ali nemam motoriku, govor, nista. Iz prve sam se plasio tog stanja, da bih kasnije skontao da ako sacekam, to stanje brzo prolazi.

Danas mi se redje desava i sada imam razne halucinacije koji se preklapaju sa tim - i lose i dobre tripove, ali mi se to vec toliko dugo desava da obicno skontam u tom stanju o cemu se radi i iskuliram. Mada ne uvek.

Ne znam o kakvim demonima je rec.
Kod mene je samo paraliza, kako i sam naziv kaze.
Budan, svestan, a ne mogu da pomerim ni jedan deo tela. Traje minut-dva. Neprijatno je, prvi put izaziva paniku, ali kad znate o cemu se radi, opustite se i sacekate da prodje.
Nikad se nije desilo prilikom prirodnog budjenja, uvek kada me neko ili nesto probudi (budilnik, plac deteta, buka sa ulice...)

Ovo sam imao kao dete, lutka pajac me je morila, ja budan a ne mogu da se pomerim...

Jednom mi se desilo nesto nalik tome. U snu me je proganjao demon u ljudskom obliku. Setila sam se molitve kad vise nisam mogla da bezim i prestalo je, a ja se probudila.

Da, vrlo često. To je nekakvo stvorenje koje mi zarobi ruke i noge i potom počinje čitavo telo da mi steže, onda počinjem da se gušim i razočarano se budim jer opet nisam provalio šta je to. Na kvarno mi drži jorgan preko glave da ga ne vidim. Raskrinkaću ga jedne noći, ne zvao se ja, Deki?

Meda Miško zaspao, leži potrbuške,
sanja da je zaspao ispod jedne kruške.
Pa sve kruške padaju u zelenu travu,
a on jadan ne može DA PODIGNE GLAVU.

Paralizu sna iskusim u otprilike 50% slučajeva kada spavam preko dana... preko dana spavam samo kada sam izrazito umorna tako da verujem da paraliza ima direktne veze sa neispavanoscu i umorom tela. Ali zaista je veoma neprijatno iskustvo Pokušavate da se pomerite ili da da pozovete u pomoć osobu koja se nalazi pored vas da vas probudi ali to jednostavno ne možete.

Ne,ali sam jednom izbacen iz sopstvenog sna...koliko sam dosadan.

Dosta puta, kao sto kažu, dok sam bio tinejdžer. Prvi put je bio najstrašniji, nisam znao šta me snašlo i više nisam smeo da zaspim. Ali nije totalna paraliza, kasnije sam uspevao da se trgnem kada počne, čime se izbistri prizor okoline, a deo od snova polako nestane.

Da li sam se paralizovao tokom sna?
Ne znam, zadremao sam.

Meni se desilo jedno 100 puta za zivota..otvorim oci i tipa kao da mi neki vanzemaljac pored kreveta i da me gleda ali ne mogu ni da se pomerim ni da kazem bilo sta ,telo me uopste ne slusa..onda se napinjem jedno minut da se probudim i kad se skroz probudim vidim da to neka senka..kad sam bio mladji bi se uplasio i srce bi mu kucalo 100 na sat kad se probudim ali posle sam se navikao i skoro uvek znao da je fake i sacekao da prodje.

desava mi se cesto, mada nikad nisam vidjao ta cuda, vec samo lezim, ali je opet neprijatno. treba da se zadrzi dah, i onda se probudim za par sekundi.

Desava mi se povremeno 1-2 puta mesecno. Ja nemam jasne halucinacije ali imam stravican osecaj neprijatnosti/opasnosti.. Kao da ce mi se nesto lose desiti, da me nesto vreba.. Ja licno sam svestan da sam u stanju "paralize sna".. Izlazim iz toga (ili barem ja volim da mislim da mi uspeva) tako sto se bukvalno skoncentrisem na palac na nozi, i teram sebe da ga pomerim, iz sve snage se trudim da ga pomerim.. Licno imam osecaj da uspem (mozda i ne uspem, nego samo imam osecaj), i posle toga osecam kako dobijam snagu od nogu na gore i uspem da se pomerim..

Interesantno je da u svim komentarima do sada niko nije još naveo da je česti uzrok halucinacijama - TAŠTA ! ;-) ;-)

il' se meni samo cini ili ovde ljudi ne pisu o istoj pojavi?

Meni se to dešava oko 5-6 puta godišnje uvek posle neke noćne more ili nekog čudnog sna ne mogu da mrdnem ni prste ne mogu da se derem kad dozivam u pomoc to se cuje kao jecanje i kad osetim to u sekundi zatvotim oci jer samo kapke mogu da pomerim u pocetku a na kraju i oni se paralizuju i cekam da me prodje paraliza tako se ja izborim sa halucinacijama.

Danas sam legla malo ranije u 5 do 3,zaspala sam na ledjima sa rukama pored tela jer su mi ramena izgorela na suncu i nisam mogla da spavam na ramenima.Za manje od 15 minuta sam se probudila sa rukama savijenim pored glave kao da me neko drzao.Nisam mogla da se pomerim ni da progovorim,tu sam pred ocima videla mrak i nekog demona koji dolazi ka meni i cujem neki guboki glas koji govori muhahahaha..Hvala Bogu to je trajalo samo 4 sekunde.kada sam se probudila odmah sam zvala drugaricu jer sam se bojala sama da budem.Ostala sam budna celu noc.Da napomenem ja imam samo 13 godina,nadam se da je ovo lrvi i ppslednji put da mi se tako nesto desava.

Dana 07.01.2020. oko 5 ujutru spavao sam na bok lijeve strane. Odjednom mi se tijelo ukocilo,bio sam svesan svega ali bespomocan. Mislio sam da mi se dusa od tijela odvaja i da je umirem,medjutim doslo je ruzno bice sa crnim i dugackim tankim prstima i dugim noktima koje me je pozivao k sebi. Molio sam Boga i spominjao samo Bozje ime,trajalo je svega 30 sekudi do minut. Tesko i ruzno iskustvo.

Doživeo jednom zaista neprijatna situacija...

Do pre 4-5 godina pa unazad par, desavalo mi se veoma cesto.
Uvek u isto vreme oko 03:30h u velikoj vecini slucajeva kada sam ledjima okrenut prostoru.
Tada uvek pokusavam da se okrenem i vidim ko je i sta se desava u sobi, uspelo mi je samo par puta krajickom oka nesto videti.
Bilo je to nesto kao gusta dimna masa koja se kretala visoko uz plafon i izlazila napolje kroz prozor, koja kako izadje meni ukocenost prestane. U toj dimnoj masi moglo se razaznati da je neko strasno stvorenje koje menja oblik.
Prvih par puta bio sam poprilicno uplasen i nisam govorio nikome o svom nocnom iskustvu, da bih onda poceo da se trudim iz petnih zila da se okrenem i vidim tog demona ili vec sta je i kako bih to nazvao, medjutim ne bih uspevao mrdnuti nista osim ociju.
Prestalo je samo od sebe, unazad 4-5 godina mi se ne desava, nemam utisak da imam neki bitan doprinost prestanku toga, medjutim dok je trajalo, pomisljao sam da su u pitanju bacene cini.

Doziveo mnogo puta. Prvi put kao klinac sa desetak godina. Mozak se probudi ali telo ne slusa. Ne mozes nista da preduzmes. Sve cujes oko sebe ali ne mozes nista da preduzmes. Ni oci da otvoris. Sve u svemu mislis da riknjavas.

Desila mi se paraliza sna prvi put pre nekih pola godine otrpilike, zaista je bilo jezivo, nisam znao šta se dogadja. Tako je bilo i sledeći put i još par narednih puta. Svako veče bih razmišljao da li će opet da mi se dogodi i nije mi bilo prijatno.
Ali kako je počela učestalo da se događa, informisao sam se malo više i uvideo da je to povezano sa umorom uglavnom.
Sada mi se događa otprilike jednom u 10 dana, obično ako sam umoran ili ako malo više popijem veče pre, ali sam naučio da je kontrolišem i ne traje više od par sekundi, samo je bitno da se ne uspaničite i da pokušate da se probudite iz toga.

mislio sam da sam umro prvi put...

Meni se desavalo prije 10 godina zbog stresa. Kad vidim da sam u paralizi, zatvorim oci na 10-ak sekundi i opustim se. I nakon toga otvorim oci i mogu da ustanem. Probajte i nadam se da ce nekome oda vas ovaj fazon da pomogne.

Plarizu sna vec imam 3 godine i ne znam sta da radim sad sam se navikao na nju svake noci pred spavanje procitam molitvu prvu plarizu san sam imao sa 10 godina kod mene se inace praliza desava sa nekim strsnim snom san je bio da sam kod brata i sestre u kuci i de ulazim u njihovu sobu i vidim visoku crnu zenu kako stoji i gled pravo u mene zatim som se trgo i otvorio oci,medjutim nisam mogao da se pomerim i isperd sebe sm video istu takvu zenu samo je njh bilo cetiri koje su krenule da mi prilaze jeda je prisla ka meni i dahnula pored mog vrata.Moj savet vam je d se molite svaku noc od kad sm krenuo da se molim Bogu nemam je vec 3 meseca.

Dok sam radio dva posla,jedan treca smena,drugi prva smena,sto je trajalo jedno dve godine,svako slobodno vece kada pamislim da cu se bogovski odmoriti sam se suocavao sa ovim problemom.
Ljudi moji,to je uzas.
Doslo je do toga da iako nisam veliki vernik posegnem za nekim crkvenim resenjima,pa sve do nekih vraceva koji su mi davali savete.
Kad tad nisam poludeo,ne brinem za ostatak zivota :)
Danas kada vise nema problema sam ubedjen da je umor jedini razlog.

Pre par god mi sw cesto javljalo.Nisam znao ni sta mi se desava. Blokada tela, a oci otvorene..
Testirao sam sebe tako sto sam ostavio upaljenu muziku i stavim tajmer za gasenje. Ustanovio sam da mi se nedugo nakon sto zaspim i desavalo sve to.. Hoces da pozoves nekog da ti pomogne, ali ne mozes.. Najgore je kad bude par puta za redom..onda mi trip da zaspim opet

citajucu komentare izgleda da tu ima razlicitih dozivljaja,sto neki kazu,prvi puta je najgori ali po meni na neki nacin i najbolji..meni se to dogodilo vise puta,ama bas nicim izazvano,sto god da neko sad mislio ja iz licnog iskustva mogu odgovorno reci da se taj unutarnji dijalog ne vodi uopste u glavi,nego sa necim sto se nalazi u predelu izmedju vrata i grudnog kosa,nesto sto se odmah pobuni i svom silom hoce van iz tela.. danas,igrom slucaja znam da cujem u takvom stanju i odmah svesno reagujem a pretpostavljam da bih isto tako reagovao i na dodir?

Iskusio ovaj fenomen na sebi puno puta. I uvek je isto, ja lezim na boku a osecam prisustvo neceg zlog iza sebe, cak ponekad osecam i hladan dodir, i pokusavam da se pokrenem i dozovem suprugu ali ne uspevam. Ponekad i uspem da pustim glas zena me prodrma i ja se tad probudim i shvatim da lezim na ledjima a ne na bok i da je to bio samo ruzan san. Osecaj je jeziv i svaki put iznova zastrasujuc...Voleo bih kada bi neko imao razumno objasnjenje ovog fenomena i zasto se uglavnom svima koji ga dozivljavaju cini da postoji prisustvo nekog zlog pored nas

Imao cesto kao mladji ali u zadnje vreme jako retko. Ono sto je zaista zastrasujuce je sto je to cesto propraceno, kao sto pise u tekstu i komentarima mnogih, osecajem i vidjanjem neceg zlog i preminulih ljudi. Ko nije iskusio tako nesto bar jednom, tesko da moze da razume osecaj nekog, iskonskog straha koji ostaje i nakon potpunog budjenja. Najgore je to sto vidis svoj krevet, sobu i cak nekoga tvog ako je u tom trenutku u prostoriji. Ali nije samo to tu, vec i nesto jako zlo ili neko za koga znas da nije ziv. Osecaj da ne mozes da dises, da te nesto uhvatilo za noge i ruke (osecas bukvalno ledene ruke koje te stiskaju), a ti ne mozes ni prst da pomeris... horor koji se ne moze opisati.
Provalio sam da se najcesce dogadjalo kada mi je glava na jastuku bila u nekom, nezgodnom polozaju tokom sna. Sva sreca pa sad to mnogo redje dozivljavam.

Gadan je to osecaj,budan si ali ne možeš da se pomeris ni da pustiš glas ,niti glavu da podigneš,kao neki slog,traje 3 sekunde:-(

Dozovio sam to dva puta, najgore iskustvo u mom zivotu bez konkurencije. Inace spavam na desnom boku, iznimno nekad na ledjima. Oba puta mi se dogodilo dok sam spavao na ledjima.
Probudio bi se oba puta oko cetiri sata u jutro potpuno svjestan i potpuno paraliziran, samo sam mogao treptati i pomicati ocima. Sto je naj strasnije jedva sam mogao disati jer mi se dusnik suzio na sirinu slamcice i zraka sam mogao udisati samo onoliko da bi prezivio, uz osjecaj kao da me je neko ogromnom rukom zgrabio izmedju livog ramena i vrata i gurnuo nestvarnom snagom u madrac, sto me je zapravo i probudilo. Pokusao sam dozivati ali ni slova nisam mogao izustiti. To je trajalo oko pola minute. Napominjem da sam bio potpuno budan. Zakljucio sam da imam posla sa necim sto me moze ubiti svakog momenta ako to zeli i da nema smisla opirati se. Potpuno sam se opustio i onda je nakon desetak sekundi odjednom prestalo kao da nista nije bilo.
Oba puta sve se dogodilo indeticno do u detalj.

Ekstremno odvratno iskustvo, desava mi se od 10e godine, par puta godisnje u proseku. Samo kod mene to recimo traje, i ja sam ga svestan, i onda kako prolazi vreme, ja i ne znam koliko realno traje ali meni se cini minuti su u pitanju, i ono ne prolazi, ja krecem da jecim, nesto kao plakanje i dranje, izmedju, zapravo dozivam da mi bilo ko pomogne. To je jedino sto mogu da uradim, nikakvo drugo pomeranje tela nije moguce. Budili me cimeri, brat, sada zena, ali mi se desavalo i da sam sam u sobi pa to tako potraje, ali kada se probudim shvatim da je sve ok, samo me strah da posle zaspim... Izuzetno odvratno iskustvo, sve u svemu.

Najjače mi je kad se desi dva puta u istom snu, tj za redom. Tripujem budan sam, krene paraliza - dakle nisam, paraliza prođe, kažem e sad sam budan sto posto, kad ono međutim - opet kreće paraliza..

U predinfarktnom sam stanju pocinjem da se pomeram i mumlam nepovezano. Znam da ne spavam i znam da se moj mozak poigrao samnom ali dodir toplog tela koje nije moje i mirise sveze krvi?!
(Addicted, 12. april 2018 11:44) # Link komentara

eee da sam to tada sve ovo znao ne bi me tako zverski drmnuo infarkt

i dodao bi na ovo sve nekad izlazak iz vlastitog tela i levitacija istog na nekih metar iznad..

Prvi put u ovoj meri...
Spavam... Sanjam sebe kako spavam tamo u nekoj meni nepoznatoj sobi. Na vrata ulazi neka senka skače preko mene i kako sam je "bacio" sa sebe, tako sam na krevetu ostao da lezim na stomaku i počinjem da se gušim... ne mogu da pričam ne mogu da pomerim telo. Samo mogu ruke. Pesnicama počinjem da udaram samog sebe u glavu jer sam na neki način shvatio da je u pitanju san iz kog ne mogu da se probudim. Udaram se tako i udaram u snu i posle nekog trenutka flashback i dolazim sebi. 2h ujutro ustajem, gledam oko sebe.. to je to sad sam budan, sve je ok.
Pipam glavu, gledam pesnice.. dobro je, nisam se zapravo udarao u glavu :D

Prvi put mi se ovo desilo, nadam se i poslednji. Užasan osećaj.

Dok npr devojka, sad tek shvatam sta joj je... sigurno 10ak puta godišnje u sred sna dok spavamo čujem kako plače i jeca, i drmam je i mazim je da je probudim i to sigurno traje minut dok ne dodje sebi.. i onda kad konačno se probudi otera me u 3 lepe, uvek sam je ja nešto u snu iznervirao ili napravio pičvajz :D


Sve u svemu jedno je tačno, premor, umor i stres.

Paraliza sna, hmm jako jeziv osecaj i prisustvo neceg strasnog, cunete raNe zvuke ali to je samo halucinacija paraliza sna kod mene se javila prvi put sa 16 godina od tada skoro svake noci vodim borbu sa paralizom medjutim kako je vreme islo od jednom je paraliza sna za mene postala bez zastrasujuca i bezopasna jer sam bio svestan da sam u svojoj sobi sam da je to privremeno stanje koje ce proci i tako od tada pa sve do danas paraliza sna je za mene bezopasna pojava i kada me uhvati to stanje paralize opusten sam i cak mogu da pomeram levu nogu i obe sake tako se lakse izvucem iz paralize i primetio sam da kada pocnem paniciti da me paraliza sna brze popusta nego inace al sam vec navikao i totalno mi je bezopasno ali pomalo zastrasujuce ako imate ovakvih problema oslobodite se stresa i spavajte mnogo ranije, takodje uzrok moze da bude strah.

Ima od tad 30ak godina, bio sam tinejdzer i dozivio valjda tu paralizu u snu, ujedno i najveci strah u zivotu! Kasnije mi je vise puta zivot bio u opasnosti, pregrmio sam ratiste i sta sve ne, ali ta strava ne moze se ni sa cim uporediti. Lezao sam na stomaku kada sam se probudio - apsolutno budan a nisam mogao ni prst pomjeriti. Odjednom parket pocinje da pucketa u sobi, osjecam kako mi neko prilazi iznad kreveta, hocu da vristim, bjezim, ali sam nemocan. Potrajalo je nekih minut, dva ma cijelu vjecnost. Kada sam se konacno mogao pomjeriti, skocio sam iz kreveta i pobjegao kod roditelja u drugu sobu i legao medju njih tresuci se kao prut od straha iako sam imao mozda i 15 god tad...Zovite ovo kako hocete, demoni ako postoje tada su me pohodili.

Kod mene je to redovno stanje, doduse sve redje sa godinama. Kao klinac sam se mnogo plasio, nisam nikad imao halucinacije, osim u dva slucaja. Jednom sam se probudio i video neku "mrlju" kako sedi na mojim grudima, bilo je to sigurno zbog ociju. A drugi put sam se probudio u momentu kada sam sanjao druga kako se smeje, njegov smeh je potrajao par sekundi i na javi, ali polako je iscezavao kao da se udaljavam od njega. U svakom slucaju, zbog iskustva koje imam sa tim oguglao sam na to. Dve stvari sam shvatio, prvo nikad se ne opirite snu ako ne morate. Kad vam se spava, spavajte! Opiranje kod mene garantuje budjenje uz paralizu, drugo, ako je dozivite, fokusirajte misli, ne panicite, pre ce vas popustiti. Ja sam se dugo molio iz straha, pomagalo je, kasnije sam shvatio da i jednostavno brojanje ili racunanje pomazu, ali i psovke :) Caka je u sabiranju i fokusiranju misli. Nije to mnogo, mozda par sekundi skrati, ali ako si uplasen tih par sekundi je kao cela vecenost...

uf... ovo sam osetio dvaput... i svaki put sam imao temperaturu i to ne uobicajenu kad se ima grip ili stavec... gadan osecaj...

Jeziv osecaj. Prvi put kada mi se to desilo je najgori dan (noc), u mom zivotu. Sad sam vec navikao, cekam da prodje i sta cu

Jesam i to vise puta

Ja sam se jednom probudio ali ništa nisam mogao da pomerim ni ruke ni noge nekoliko trenutaka možda nekih desetak sekundi dva puta mi se to desilo u životu ali nije bilo nikakvih halucinacija osim što nisam mogao da se pokrenem.

Kao što neko reče, uglavnom kada spavam tokom dana, kada sam premoren. Nema nikakvih demona, svestan sam situacije oko sebe, samo ne mogu da se probudim, pokušavam dozvati osobu iz susedne sobe ali ne ide. Bilo je jezivo par puta, mislio sam da je kraj blizu iako sam mlad, ali sam se navikao, sačekam tih par sekundi i sve ok

Имам 37 година, а први пут ми се почело догађати са својих 7-8 година !
Након толико времена и на хиљаде "парализа сна", сам научио како да се изборим са тим проблемом !

Nekad me redovno proganjalo, vise ne. Bojao sam se da zaspim. Polu budan a ne mogu da se pomerim ni glas da pustim. I osecam nadolazi nesto...nesto strasno. Pokusavam da se otkocim pre nego sto dodje TO. Spasavao sam se uvek tako sto ipak uspem da vrisnem ili izazovem neki bol kod sebe (cupanje dlacica)...Nikad se nisam prepustio da vidim sta ce se desiti.

Meni se događalo, gotovo po pravilu, kada sam jako umoran pa se nekako uspavam dok ležim na leđima.
Obično nikada ne spavam na leđima, nekako mi je neudobno.

Paraliza sna je grozan osećaj nemoći sam po sebi, još zbog tih halucinacija i osećaja užasi je zaista strašan. Nakon nekoliko puta sam naučio da se smirim i pustim da prođe samo od sebe.

Meni se ovo dogadjalo cesto dok sam bio dete, mada se i danas ponekad desi. Jedino sto kod mene nije bilo nikakvih halucinacija, samo paraliza. Koliko god cesto da se dogadjalo uvek je jako neprijatno, jer se tesko dise i imate utisak da cete se ugusuti ako se ne pomerite. Nakon nekog vremena otkrio sam sistem kako da se trgnem iz te paralize. Najpre bih se koncentrisao da pomerim mali prst na ruci. Taj pokre pokrene prst do njega i tako redom dok se cela saka ne pokrene, sto je cesto dovoljno da se odgurnem njome. Tada se i ostali misici razbude. Medjutim nekada iako pokrenem saku paraliza je toliko jaka da ne mogu da pokrenem ostatak tela u kom slucaju panika postaje jos gora. Iako neko spava do vas, ili cak iako je budan, ne moze da vam pomogne jer ne mozete da pustite glas. U svakom slucaju prava agonija!

Meni se ovo desavalo pre vise godina... nisam panicio ali sam skontao trik da prvo pomerim nozni palac... onda stopalo i motorika se postepeno vraca. Ta aktivnost zaokupi um sto smanjuje osecaj nelagodnosti. ?

U mom slucaju je bilo jezivo.. od 25. nemam vise problema.

Onomad pre jedno najmanje 20 godina sam se vratio sa prakse i legao da spavam,mislim da sam uz muziku zaspao...,sledeceg momenta sam se probudio,otvorio oci,ali nisam mogao da se mrdnem...,a inace sam spavao na stomaku...,i poceo sam da vicem mamu..., i posle toga me je pustilo i nikada vise nisam doziveo ovaj fenomen...,a kasnije kroz zivot sam imao problema sa snom,tipa aksioznost i sve sto spada u to!

davljenje vestica, nista strasno..salu na stranu, imao sam ovaj problem nekoliko puta i to jako ozbiljno, mislio sam da cu eksplodirati od pritiska koji sam osecao tad, imao sam utisak da mi krv bukti kao da cu prsnuti, nikakve duhove i slicno nisam dozivljavao, dakle pritisak od hiljadu tona i ne mogu nista uraditi niti pomeriti se i to je trajalo po mom misljenju ili prividjenju oko 2 minuta, nestvarno zeznuta situacija, bukvalno borba za zivot, na kraju nekako nateram sebe da mrdnem glavu i trgnem se, kao da sam sav utrnuo bio i uspeo da se trgnem a svega svestan..

Kao i većina i ja sam imala slično iskustvo ali svega par puta u životu. I poslednji put baš taj opis, paraliza, a kao neka nevolja i treba se pomeriti :) i toliko sam imala neku jačinu u sebi, i probudim se istog trena, bez alarma, moji cak i spavali. Moćan osećaj kada 'pobediš' nemoć. Pozz svima

Sad mi je lakše. Nisam to nikom spominjao jer sam mislio da se dešava samo meni. Osećaj je izuzetno neprijatan. Treba mi pola sata da dođem sebi i nastavim da spavam.

Ma vazi, opusti se ti batice kad dozivis. Zivim sa tim vec 20 godina, tek skoro sam saznala sta je to jer me stvarno bilo sramota da bilo kome pricam. Taj strah, ta jeza i ta nemoc, ne postoji rec kojom bi opisala. Naisla sam na razna objasnjenja i svi palamude jer sam sve probala i nidje veze, valjda ce mi nekad neko reci stvarno,o cemu se radi. Te ne spavaj na ruci, te na ledjima, te na stomaku, mene hvata kad zaklapam oci kako god da lezim, znam da je to to i da nadolazi ali ne uspevam da se trgnem, vezbam vec neko vreme otkako sam saznala sta je. Ali cvrc

"Kod mene je samo paraliza, kako i sam naziv kaze. 
Budan, svestan, a ne mogu da pomerim ni jedan deo tela."

Kod mene je bilo potpuno isto, jedino sto je trajalo jezivo kratko, 5 do 10 sekundi. Uz sve što si naveo, nisam mogao ništa da vidim, otvorio sam oči a sve je bilo kao da ih nisam otvorio. Bukvalno kao slep. Sve ovo je pratilo snazno lupanje srca, nakon svega ovoga, sve se vratilo u potpuno normalu. Za 34 godine jednom sa doziveo ovo i nikada više.

Ne pijem, ne pušim, ne drogiram se, ne pijem čak ni kafu.

U komentarima čitam kako ljudi uspevaju da se nekako pomere ili okrenu u toku paralize. Meni to nikada nije pošlo za rukom. Ja pokušavam da ustanem, da vrištim i sl ali svaki put potpuno bezuspešno.

Jedino u čemu sam kroz godine napredovala je da shvatim sada brže da sam u paralizi I onda krenem da se, a već sam u snu, kao nanovo uspavljujem ne bi li se probudila stvarno. I tako radim više puta, tačnije sve dok mi ne uspe da se probudim. I to je jedino što mi uspeva i nemam osećaj da traje kratko, naprotiv.

Meni se desi da osetim kao da mi neko sedi na grudima i ne mogu da dišem. Otvorim oci, nema nikoga, ali i dalje imam osecaj da ne mogu do vazduha, niti se mogu pomeriti. Ne znam koliko traje, meni se cini kao vecnost...U svakom slucaju, vrlo neprijatno iskustvo. Par puta mi se takodje desilo da zadremam tokom dana, onda čujem jasno da me neko zove po imenu i kao probudim se, a ne mogu nikako da se pomerim i proverim ko je, niti da se odazovem. Naravno, uvek se to desavalo kad sam sama kod kuce. Dosad nisam srecom imala vizuelnih halucinacija, mojoj mami se to jednom desilo i kaze da je bilo stravicno, ucinilo joj se da je videla nekog iznad sebe ko hoce da je uguši jastukom (isto je bila sama u kuci). Kod sebe sam to povezala sa umorom i periodima kad sam pod velikim stresom.

Kakve horore ja ovdje procitah...

ja kad osetim da sam paralizovan brzo zatvorim oci i dalje cujem zvukove i osecam prisutnost nekoga ali makar ne mogu da vidim sta je to i onda cekam da se probudim probajte i vi

Pre sedam meseci prvi put mi se desila paraliza sna, lezala sam na ledjima gledajuci po sobi bez mogucnosti govora i pokreta, bilo je jezivo. Od tada mi se desila 5-6 puta, nisam videla nikakve demone ali sam cula razne jezive zvukove. Nocas mi se desilo isto, cula sam zenski glas koji konstantno nesto prica i u pozadini zvukove, u toku te paralize shvatila sam da je paraliza sna i pocela sam brojati koliko ce trajati, u tom trenutku sam cula "sto vise brojis, vise ce trajati", pokusavala sam da vristim, da se pomerim ali uzalud i onda je odjednom sve proslo. Nocas je cini mi se trajalo najduze i najstrasnije je bilo. Verujem da mnogi dolaze ovde bas da bi nasli neke informacije i nacine da se rese paralize sna. ALI VERUJTE NAJBOLJE STO MOZETE DA URADITE ZA SEBE U TOM TRENUTKU JESTE DA SE SMIRITE I SACEKATE PAR SEKUNDI DA PRODJE.

Ovo je užas, jutros sam doživela paralizu sna još sam pod stresom, prvo sam sanjala neki košmar a zatim kada sam mislila da sam se probudila otvorila sam oči i videla u ćošku kreveta kako nešto sedi, ne mogu tačno opisati izgled nisam baš najbolje videla, jer je samo sekund nakon što sam to ugledala, skočilo mi na grudni deo ohvatilo me rukama oko vrata i imala sam osećaj kao da me je ujedalo, preplašila sam se, nisam mogka da dišem osećala sam bol u grudima i u vratu, pokušala sam da dovičem tatu ali mi se glas nije čuo, nisam mogla da se pomerim, ništa baš, a zatim sam samo zažmurela i zamolila boga da me spasi, nakon samo sekund ja sam se probudila... Ovo mi se desilo prvi put u životu i jako sam se uplašila, nadam se da se više neće ponoviti..

Dozive u poslednje vrijeme mi se cesto javlja ovo stanje...Mada kod mene nema halucinacija ali kad me prolazi citavo tijelo mi utrni jedino me to plasi i mam osecaj da cu da ekspodiram..

Meni se desilo ove noci prvi put ali sa jezivim snom koji sam hteo prekinuti. Uglavnom kao i obicno snovi su mi bili pomesani, momenat pre budenja u snovima je bio jedan lik koji se pretvarao u strasilo (poput tog coveka-drvo iz Guardians of the Galaxy) i odlucim ja da posaljem njega nekome u san da ga uplasi, recima „sposoban sam da...”i video sam neku zenu koja je spavala u krevetu mislim punija crnkinja i za moment osetim taj osecaj da dolazi strasan san (zasluzena karma) i kao i vecina ljudi brzo se zelim probuditi i tako ja otvorim oci, ne mogu micati ni jednim misicem, kao paleta cigli da mi je na prsima i nenormalno pritiska, bio sam prestravljen,cak nisam mogao uopste pricati ali srecom imao sam usta otvorena i uspeo sam kroz grlo proizvesti zvuk (ghhhhh) i posle me pustilo,sve je trajalo par sekundi. A mislim da nisam uspeo proizvesti taj zvuk duze bi trajalo, samo se nadam da nije bio neki slog, demon... Danas spavam sa upaljenim svetlom.😓