Tramp o "istorijskom momentu": Videćemo, svet čeka

Nema sumnje da ce, cak iako dodje do pomaka u pregovorima dve Koreje, sve napore ka miru Amerika da minira. Amerikanci su poslednji kojima je u interesu da dodje do trajnog mira u tom regionu.

Kim Dzong Un je pokazao vrhunsku sposobnost lidera. Zrtvovao je par godina da napravi i razvije nuklearno oruzije, stavio SAD na nisan i ucenio ostatak sveta, a sada vrhunski trguje u korist svoje zemlje. Do kraja ce mu svi ici na noge, a on sam ima da postane pravi mirotvorac.

Nešto im krenulo nizbrdo pa sad ajd kao hoće da budu dobri. Osim toga verovatno im Rusija i Kina okrenuli leđa u nuklearnom i vojnom programu pa sad vide da nemogu dalje.

velika pobeda trampa i amerike. korejanci su shvatili da nemaju sanse.

Bravo za Severnu Koreju, nema pucanja na Juznu Koreju. Dosta je ceo svet bio budala i pucao na svoje susede po nalogu Amerike. Ima nade, konacno smo se opametili.

Ja bih pitao Trampa, da li se pregovara o denuklaerizaciji obe drzave? Ako ne, zasto?

@ Vlada

Upravo tako! Rusija i Kina su shvatii da vise nema sale i da je vrlo lako da ce postati susedi Americkom satelitu pa onda bolje oni sami da rese problem sa SK umesto USA. . .

Ako je vest tačna, onda je izvesno da se "iza kulisa" desilo nešto vrlo krupno. S obzirom na to da Vašington sa svojim beskrupuloznim vojno-industrijskim kompleksom nema nikakvog interesa da pravi ustupke u toj igri nerava sa autističkim režimom u Pjongjangu, isto kao što ni dinastija Kim nema nameru da SAD skine sa liste arhi-neprijatelja (jer im je takav neprijatelj neophodan da narod drži u strahu od rata i bezuslovnoj pokornosti), onda je jasno da je vetar promene došao iz drugog pravca - iz Pekinga, a delimično i iz Moskve. Kinezima i Rusima (ali prevashodno Kinezima) kao najbližim saveznicima S.Koreje je već odavno dosta usijane ratničke retorike Kim Džong Una i opasnosti od nuklearnog rata na svojoj granici, tako da je lako moguće da su iskoristili neka sredstva pritiska da "disciplinuju" histeričnog debelog patuljka koji je negde usput malo pogubio računicu gde ga vodi otvorena konfrontacija sa najvećim svetskim siledžijom. Međutim, treba znati da čak ni Kina nema toliko uticaja da izdejstvuje radikalnu promenu u ponašanju "malog hozjajina", tako da na sve ovo treba gledati samo kao na privremenu fazu. Dokle god s jedne strane imate logiku staljinističkog logora koja u ratnoj tenziji vidi svrhu sopstvenog opstanka, a sa druge strane nervoznog svetskog policajca koji jedva čeka priliku da profitira od novog rata, teško je pričati o dugoročnom mirnom rešenju.

velika pobeda trampa i amerike. korejanci su shvatili da nemaju sanse.

Nešto im krenulo nizbrdo pa sad ajd kao hoće da budu dobri. Osim toga verovatno im Rusija i Kina okrenuli leđa u nuklearnom i vojnom programu pa sad vide da nemogu dalje.

Nema sumnje da ce, cak iako dodje do pomaka u pregovorima dve Koreje, sve napore ka miru Amerika da minira. Amerikanci su poslednji kojima je u interesu da dodje do trajnog mira u tom regionu.

Kim Dzong Un je pokazao vrhunsku sposobnost lidera. Zrtvovao je par godina da napravi i razvije nuklearno oruzije, stavio SAD na nisan i ucenio ostatak sveta, a sada vrhunski trguje u korist svoje zemlje. Do kraja ce mu svi ici na noge, a on sam ima da postane pravi mirotvorac.

Ja bih pitao Trampa, da li se pregovara o denuklaerizaciji obe drzave? Ako ne, zasto?

Bravo za Severnu Koreju, nema pucanja na Juznu Koreju. Dosta je ceo svet bio budala i pucao na svoje susede po nalogu Amerike. Ima nade, konacno smo se opametili.

@ Vlada

Upravo tako! Rusija i Kina su shvatii da vise nema sale i da je vrlo lako da ce postati susedi Americkom satelitu pa onda bolje oni sami da rese problem sa SK umesto USA. . .

Ako je vest tačna, onda je izvesno da se "iza kulisa" desilo nešto vrlo krupno. S obzirom na to da Vašington sa svojim beskrupuloznim vojno-industrijskim kompleksom nema nikakvog interesa da pravi ustupke u toj igri nerava sa autističkim režimom u Pjongjangu, isto kao što ni dinastija Kim nema nameru da SAD skine sa liste arhi-neprijatelja (jer im je takav neprijatelj neophodan da narod drži u strahu od rata i bezuslovnoj pokornosti), onda je jasno da je vetar promene došao iz drugog pravca - iz Pekinga, a delimično i iz Moskve. Kinezima i Rusima (ali prevashodno Kinezima) kao najbližim saveznicima S.Koreje je već odavno dosta usijane ratničke retorike Kim Džong Una i opasnosti od nuklearnog rata na svojoj granici, tako da je lako moguće da su iskoristili neka sredstva pritiska da "disciplinuju" histeričnog debelog patuljka koji je negde usput malo pogubio računicu gde ga vodi otvorena konfrontacija sa najvećim svetskim siledžijom. Međutim, treba znati da čak ni Kina nema toliko uticaja da izdejstvuje radikalnu promenu u ponašanju "malog hozjajina", tako da na sve ovo treba gledati samo kao na privremenu fazu. Dokle god s jedne strane imate logiku staljinističkog logora koja u ratnoj tenziji vidi svrhu sopstvenog opstanka, a sa druge strane nervoznog svetskog policajca koji jedva čeka priliku da profitira od novog rata, teško je pričati o dugoročnom mirnom rešenju.