Imala sam prijatelja koji je mlad umro, od srčanog udara. Uradjena je autopsija koja je to potvrdila. Ono što je čudno je da je u trenutku smrti bio tek prosed, ali kad smo ga kasnije videli u kovčegu, sve vlasi na glavi bile su mu sede. Pitam se da li je bio svestan svoje autopsije i od užasa osedeo.
(Marica, 01. mart 2018 17:19)
Da te umirum, nije!
Bez melatonina u funkciji vodonik peroksid (hidrogen) divlja. Tačnije, moždana smrt kod njega je nastupila u simbiozi sa ćelijskom, odatle posledično raspadno izlučivanje hidrogena i sedenje. Kao ženskoj verujem da znaš za šta ga koristite.
Kako izgleda smrt? Pa verovatno kao stanje dok spavamo, kad nicega vise nismo svesni. Smrt ne boli, boli pomisao na to da nas jednog lepog dana nece vise biti. Ima i bolnog umiranja (bolesti, nesrece), ali to nema veze sa smrcu. Smrt je posledica zivota, a u zivot spadaju bolesti, i koje kakve druge nesrece... Bol je deo zivota, a ne smrti.
Jednom sam pročitao misao jednog filozofa, da je svaki čovek besmrtan zato što mu trenutak rođenja i trenutak smrti nisu iskustveni. Izgleda da ovo drugo ipak nije tačno. Na žalost!
Imala sam prijatelja koji je mlad umro, od srčanog udara. Uradjena je autopsija koja je to potvrdila. Ono što je čudno je da je u trenutku smrti bio tek prosed, ali kad smo ga kasnije videli u kovčegu, sve vlasi na glavi bile su mu sede. Pitam se da li je bio svestan svoje autopsije i od užasa osedeo.
ne želim slepo da verujem, da nikada nećemo saznati
pre 6 godina
Logika nam govori da dusa postoji ali sta se desava posle, to nikada necemo znati.
(kan li, 1. mart 2018 13:07)
Logika nam govori da ne poznajemo dovoljno svoja čula i svoj mozak.
Tvrdnja da nešto (ma šta to bilo) nikada nećemo saznati uopšte nije utemeljena u logici, jer logika poznaje samo istinu i neistinu, dok se uopštene bavi prognozama limita ljudskog saznanja.
Svi koji su se rodili, oni su i umrli. Smrt treba shvatiti kao normalnu pojavu koja nas ispunjava tugom. Ne treba je se bojati, treba je odlagati koliko se može. Treba živeti dok si živ. Ljudi mgu nestati u sekundi, mogu se mučiti toliko da im je smrt predivna jer se rešavaju muka. Šta se dešava saznaće svako od nas kada bude umirao. Do tada, nekako se pomiriti sa time da ćemo svi umreti. Mislim da je svako od nas zarobljen u svom telu i da smo svi mnogo više od običnog čoveka.
E zato se kaze da pored pokojnika treba da bude tisina, naime, moja rodjaka je danima umirala i kad je izdahnula, svi su poceli kukaju i da placu, posle par minuta se "vratila" i nazalost, umirala jos nedelju dana u najgorim mukama, ne daj Boze nikom.
"Citao sam knjigu Zivot posle zivota i u puno slucajeva pise kako su u trenutku klinicke smrti ljudi mogli da vide sebe iz pticije perspektive i da cuju glasove iz drugih prostorija koje ne mogu cuti kada su svesni."
###
super, sad odvoji to isto vreme i procitaj/odgledaj neku strucnu knjigu/kurs iz neurologije i sve ce biti jasnije :)
Ne znam ima li to ikakve veze, ali možda je zanimljivo iskustvo.
Dakle, povredio sam nogu. Stopalo je bilo izbušeno. Bol nije bio previše jak. Minut kasnije, medicinski tehničar (MT u daljem tekstu)mi je pružio prvu pomoć uz pomoć još dva lica. Jedan je kleknuo iza mene i ja sam se glavom oslonio njemu na grudi, dok me je on držao preko ruku i grudi. Drugi je držao povređenu nogu. MT mi je rekao da će mi očistiti ranu. Stavio je gazu na kažiprst, natopio je alkoholom i rekao da ću osetiti jak bol i da će odmah sve prestati. Bio sam rešen da izdržim sve. Osetio sam bol u stopalu dok je prst ulazio u ranu i MRAK. Nisam ništa više video, nisam mogao da se pomerim,ali sve što su govorili, od reči do reči sam čuo i mogu i danas da ponovim. Poprskali su me vodom i ponovo sam bio svestan. Lekar -hirurg je bio oduševljen izgledom rane, a posebno kada je čuo da je sanirana na licu mesta gde se povreda dogodila. Nikakve infekcije nije bilo!!! MT Bobanu Videnoviću iz Zaječara dugujem zahvalnost za to.
San ne traje 3-4 sekunde. Računica je sledeća, na svake tri sekunde pauze ide jedna sekunda slike sna. Mozak se ne seća tih pauza već samo slika sna u nizu.Ako neko spava osam sati primera radi, računica je sledeća,u 60 s ide 20 s sna. To znači da će u jednom satu čovek imati 20 minuta sna a u osam sati 160 minuta sna, odnosno 2 sata i 40 minuta sna. Iz svega navedenog nam noć brže prođe, ali treba biti svestan da iako sanjamo 160 minuta, ostatak vremena mozak i dalje radi, tako da je to vreme samo iluzija. Osam sati je osam sati.
Ne stoji vam teorija da san of par sekundi je citava vecnost, zato sto klinicki mrtvi ljudi lepo opisuju dogadjaje iz okoline dok su bili "mrtvi". nema tu nekoliko sati, vec tacno onoliko vremena koliko je trajalo.
Postoje razna svedocenja o ovom fenomenu u za sada niko ne moze da objasni sta se i zasto desava.
Zanimljivo je I da osobe koje su dozivele klinicku smrt, potpuno promene pogled na zivot, promene se na nekom dubokom nivou...
izgleda da nam neke stvari nisu date da ih razumemo I otkrijemo. Treba samo da ih prihvatimo.
@Nasuprot tvrdnji proučavalaca duše, psihijatara i psihologa, koji tvrde da psiha ne postoji. Eto šta smo sve mi ljudi spremni da verujemo, proučavamo i doktoriramo na takvim proučavanjima.
Dakle, ti misliš da PSIHolozi koji su studirali i bave se PSIHOlogijom, čiji je predmet proučavanja PSIHA, tvrde da PSIHA ne posotji?
Citao sam knjigu Zivot posle zivota i u puno slucajeva pise kako su u trenutku klinicke smrti ljudi mogli da vide sebe iz pticije perspektive i da cuju glasove iz drugih prostorija koje ne mogu cuti kada su svesni. Nakon budjenja su sve dogadjaje ispricali i bilo im je potvrdjeno da se bas tako desilo. E sad kako je moguce da vidimo nesto sto ne vidimo nasim ocima i mozemo da se krecemo slobodna van naseg tela. U redu da postoje hemijske reakcije u trenucima smrti, ali ako ja mogu da vidim svoje telo i cujem zvuke koji su daleko od mog tela tj. ne dopiru do cula sluha, znaci da je ne koristim vise svoje telo vec samo dusu. Jer kako ce mozak da obradjuje sve te slike ako su oci zatvorene ili ukocene gledaju u jednu tacku ? Logika nam govori da dusa postoji ali sta se desava posle, to nikada necemo znati.
moj otac je prilikom intervencije, ugradnje pejsmejkejkera, doziveo klinicku smrt, tj srcani arest. Kaze da je cuo lekare kako govore da im covek bezveze umro, a imao je osecaj da su mu udovi kao od gume. Naime, hteo je da ih dozove, da mahne da je ziv al imao je osecaj da mu se ruke raste U do poda. Kako je vreme odmicalo, poceo je verovatno kosmar, imao je utisak da prolazi kroz neko siblje. Sledece cega se seca je bolnicka soba. Zanimljivo da je imao halucinacije, tj da se desavalo nesto u samoj bolnickoj sobi, al verujem da je to zbog patnje mozga koji nije neko vreme imao krvi, tj vazduha. Lekar nam je rekao da sluh pislednji umire od svih cula...
beše neki dr krajem 19 veka što je merio ljude pre i posle smrti...21 gram manje...nije u pitanju vazduh, to je dokazao. Takođe, kod pasa i ostalih sisara taj fenomen nije primećen, tj.masa im je ista.. go figure!
Smrt je prirodna pojava. I tuga onih koji ostaju, kao i tuga onog ko umire je prirodna takodje. Patnja se radja zbog naseg odbijanja da smrt kao takvu prihvatimo i nje budemo stalno svesni. Snazno smo vezani za ideju o zivotu kao i za strah od smrti.
Niko se ne raduje svakog trenutka sto je ziv niti u svakom trenutku oseca na zdrav nacin svoju prolanzost.
Nasa, zapadnjacka kultura smrt gura u stranu, od prirodnih pojava kao sto su starost, bolest i neprijatne emocije (nema negativnih emocija!) pravi tabu. Nesto od cega treba bezati, samo sto niko od toga ne moze da pobegne i otud neke vrste depresije ili barem anksioznosti.
Ne mozemo da predvidimo koliko cemo biti ovde, samo mozemo da sebe (telo, um i duh) i druge tretiramo s postovanjem koje radja prihvatanje, saosecanje i ljubav.
Nekoliko sekundi u mozgu i nekoliko sekundi u realnoj percepciji su dva razlicita pojma. Uzmite za primer san koji traje 5-10 sekundi a imate utisak da traje sat vremena. Mislim da je osoba svesna kad umire, osim naravno ako nije nasilna nagla smrt...svi imamo po nekog dedu ili babu koji su predvideli kada im je sudnji cas. Meni je moj doslovce rekao da se sve lepo spremi za sutra kad dodju ljudi da izjave saucesce...i tu noc je i umro spokojno u krevetu.
Мислим да научна и медицинска објашњења немају реалну потврду ..Једноставно Божија воља , и тематика о којој нема потребе да се расправља !! Бјега нема ..
@богољуб
не лажи. биолошка смрт можда заиста није престанак постојања неке особе, али нико није био мртав пар сати па оживео, па још могао да прича о томе. после престанка рада срца, мозак више не добија кисеоник. у таквој ситуацији после само неколико минута долази до страшних и неповратних оштећења мозга (а и осталих виталних органа). кад је неко мртав пар сати, од мозга више нема ништа. ту нема назад. небитно да л се наша свест и "душа" селе кроз време и простор или у неки паралелни универзум и евентуално назад, али да се мозак не би распао, неопходно је да добија крв и кисеоник.
а у циљу доказа твоје теорије, пробај да те неко придави 20 минута, па да видим да л ћеш да се вратиш... ако се вратиш, све признајем.
Да ли то значи да је одсечена глава неко време свесна?
(Јабучило, 01. mart 2018 09:51)
Kod naglog trzaja npr giljotine glava ostaje svjesna nekoliko sekundi pa i do 20 tak sekundi. Jos prije 200 godina kad je uvedena postojala su razna svjedocenja gdje su ljudi vidjeli oci koje trepcu i kruze pogledom i to sekundama nakon smrti. Zato su i uveli korpu gdje zavrsava glava i preko odmah krpa. Prije je glava kotrljala ko lopta
To što su "umrli" od srčanog udara "čuli" osoblje bolnice, je samo dokaz da oni NISU umrli.Niko se nije "vratio" iz mrtvih, tu nema povratka, nego su lekari konstatovali smrt a očigledno da smrt nije nastupila.Pa ja svaki put kad dodjem kući olešen od alkohola i padnem u krevet, čujem kako mi žena njake da sam alkos , da će da me ostvi i da odvede decu kod njene keve a ja ne mogu da reagujem. Dobar procenat muškaraca će prepoznati ovo stanje!
Pametan je mozak, sadrži DMT u sebi koji te "radi" jače i od heroina. Želim da veujem u Boga, ali se isto tako plašim da je ta svetlost koju ljudi vide ustvari mozak koji te jakim dozama endorfina "teši" jer je svestan da umireš.
Nasuprot tvrdnji proučavalaca duše, psihijatara i psihologa, koji tvrde da psiha ne postoji. Eto šta smo sve mi ljudi spremni da verujemo, proučavamo i doktoriramo na takvim proučavanjima.
(Bogoljub, 01. mart 2018 08:57)
ako san traje 3-4 sekunde a imate utisak da je trajao citavu noc i da je osecaj bio izuzetno realan, onda tih nekoliko sati posle gasenja svih funkcija i pocetak sna mogu biti citava vecnost tako da u dubokoj svesti vi nastavljate da zivite.. to je ono motanje zivotnog filma
Štos je da tih, za nas nekoliko sekundi, u unutrašnjem časovniku tog mozga može da traje mnogo duže, "satima". Tokom tih par sekundi, naš mozak isprojektuje (i odgleda) ne samo "čitav film", nego nekoliko epizoda međusobno moguće različitih serija.
Vreme i ne postoji izvan našeg mozga. Nije to baš kao u filmu "Inception", ali je u njemu dobro objašnjen taj fenomen.
nista to nije novo,jos davnih dana se dobro znalo da treba voditi racuna sta se prica kad osoba umre,ima tu jos velikih istina,al' malo koga to u bezumlju materijalnog sveta zanima?
Lično sam razgovarao sa dvojicom ljudi koji su bili mrtvi nekoliko sati pa oživeli. Njihovo sećanje je u velikoj meri slično sa izveštajima brojnih ispitivača ovih fenomena, a najpre sa abecedom: ''Život posle života'' Rejmonda Mudija. Ovo dokazuje da čovek ima dušu (psihu) koja nastavlja da živi u njemu i posle gašenja telesnih funkcija. Nasuprot tvrdnji proučavalaca duše, psihijatara i psihologa, koji tvrde da psiha ne postoji. Eto šta smo sve mi ljudi spremni da verujemo, proučavamo i doktoriramo na takvim proučavanjima.
To što su "umrli" od srčanog udara "čuli" osoblje bolnice, je samo dokaz da oni NISU umrli.Niko se nije "vratio" iz mrtvih, tu nema povratka, nego su lekari konstatovali smrt a očigledno da smrt nije nastupila.Pa ja svaki put kad dodjem kući olešen od alkohola i padnem u krevet, čujem kako mi žena njake da sam alkos , da će da me ostvi i da odvede decu kod njene keve a ja ne mogu da reagujem. Dobar procenat muškaraca će prepoznati ovo stanje!
Pametan je mozak, sadrži DMT u sebi koji te "radi" jače i od heroina. Želim da veujem u Boga, ali se isto tako plašim da je ta svetlost koju ljudi vide ustvari mozak koji te jakim dozama endorfina "teši" jer je svestan da umireš.
nista to nije novo,jos davnih dana se dobro znalo da treba voditi racuna sta se prica kad osoba umre,ima tu jos velikih istina,al' malo koga to u bezumlju materijalnog sveta zanima?
Štos je da tih, za nas nekoliko sekundi, u unutrašnjem časovniku tog mozga može da traje mnogo duže, "satima". Tokom tih par sekundi, naš mozak isprojektuje (i odgleda) ne samo "čitav film", nego nekoliko epizoda međusobno moguće različitih serija.
Vreme i ne postoji izvan našeg mozga. Nije to baš kao u filmu "Inception", ali je u njemu dobro objašnjen taj fenomen.
Citao sam knjigu Zivot posle zivota i u puno slucajeva pise kako su u trenutku klinicke smrti ljudi mogli da vide sebe iz pticije perspektive i da cuju glasove iz drugih prostorija koje ne mogu cuti kada su svesni. Nakon budjenja su sve dogadjaje ispricali i bilo im je potvrdjeno da se bas tako desilo. E sad kako je moguce da vidimo nesto sto ne vidimo nasim ocima i mozemo da se krecemo slobodna van naseg tela. U redu da postoje hemijske reakcije u trenucima smrti, ali ako ja mogu da vidim svoje telo i cujem zvuke koji su daleko od mog tela tj. ne dopiru do cula sluha, znaci da je ne koristim vise svoje telo vec samo dusu. Jer kako ce mozak da obradjuje sve te slike ako su oci zatvorene ili ukocene gledaju u jednu tacku ? Logika nam govori da dusa postoji ali sta se desava posle, to nikada necemo znati.
ako san traje 3-4 sekunde a imate utisak da je trajao citavu noc i da je osecaj bio izuzetno realan, onda tih nekoliko sati posle gasenja svih funkcija i pocetak sna mogu biti citava vecnost tako da u dubokoj svesti vi nastavljate da zivite.. to je ono motanje zivotnog filma
Да ли то значи да је одсечена глава неко време свесна?
(Јабучило, 01. mart 2018 09:51)
Kod naglog trzaja npr giljotine glava ostaje svjesna nekoliko sekundi pa i do 20 tak sekundi. Jos prije 200 godina kad je uvedena postojala su razna svjedocenja gdje su ljudi vidjeli oci koje trepcu i kruze pogledom i to sekundama nakon smrti. Zato su i uveli korpu gdje zavrsava glava i preko odmah krpa. Prije je glava kotrljala ko lopta
Nekoliko sekundi u mozgu i nekoliko sekundi u realnoj percepciji su dva razlicita pojma. Uzmite za primer san koji traje 5-10 sekundi a imate utisak da traje sat vremena. Mislim da je osoba svesna kad umire, osim naravno ako nije nasilna nagla smrt...svi imamo po nekog dedu ili babu koji su predvideli kada im je sudnji cas. Meni je moj doslovce rekao da se sve lepo spremi za sutra kad dodju ljudi da izjave saucesce...i tu noc je i umro spokojno u krevetu.
Nasuprot tvrdnji proučavalaca duše, psihijatara i psihologa, koji tvrde da psiha ne postoji. Eto šta smo sve mi ljudi spremni da verujemo, proučavamo i doktoriramo na takvim proučavanjima.
(Bogoljub, 01. mart 2018 08:57)
@богољуб
не лажи. биолошка смрт можда заиста није престанак постојања неке особе, али нико није био мртав пар сати па оживео, па још могао да прича о томе. после престанка рада срца, мозак више не добија кисеоник. у таквој ситуацији после само неколико минута долази до страшних и неповратних оштећења мозга (а и осталих виталних органа). кад је неко мртав пар сати, од мозга више нема ништа. ту нема назад. небитно да л се наша свест и "душа" селе кроз време и простор или у неки паралелни универзум и евентуално назад, али да се мозак не би распао, неопходно је да добија крв и кисеоник.
а у циљу доказа твоје теорије, пробај да те неко придави 20 минута, па да видим да л ћеш да се вратиш... ако се вратиш, све признајем.
Svi koji su se rodili, oni su i umrli. Smrt treba shvatiti kao normalnu pojavu koja nas ispunjava tugom. Ne treba je se bojati, treba je odlagati koliko se može. Treba živeti dok si živ. Ljudi mgu nestati u sekundi, mogu se mučiti toliko da im je smrt predivna jer se rešavaju muka. Šta se dešava saznaće svako od nas kada bude umirao. Do tada, nekako se pomiriti sa time da ćemo svi umreti. Mislim da je svako od nas zarobljen u svom telu i da smo svi mnogo više od običnog čoveka.
Lično sam razgovarao sa dvojicom ljudi koji su bili mrtvi nekoliko sati pa oživeli. Njihovo sećanje je u velikoj meri slično sa izveštajima brojnih ispitivača ovih fenomena, a najpre sa abecedom: ''Život posle života'' Rejmonda Mudija. Ovo dokazuje da čovek ima dušu (psihu) koja nastavlja da živi u njemu i posle gašenja telesnih funkcija. Nasuprot tvrdnji proučavalaca duše, psihijatara i psihologa, koji tvrde da psiha ne postoji. Eto šta smo sve mi ljudi spremni da verujemo, proučavamo i doktoriramo na takvim proučavanjima.
Kako izgleda smrt? Pa verovatno kao stanje dok spavamo, kad nicega vise nismo svesni. Smrt ne boli, boli pomisao na to da nas jednog lepog dana nece vise biti. Ima i bolnog umiranja (bolesti, nesrece), ali to nema veze sa smrcu. Smrt je posledica zivota, a u zivot spadaju bolesti, i koje kakve druge nesrece... Bol je deo zivota, a ne smrti.
Ne znam ima li to ikakve veze, ali možda je zanimljivo iskustvo.
Dakle, povredio sam nogu. Stopalo je bilo izbušeno. Bol nije bio previše jak. Minut kasnije, medicinski tehničar (MT u daljem tekstu)mi je pružio prvu pomoć uz pomoć još dva lica. Jedan je kleknuo iza mene i ja sam se glavom oslonio njemu na grudi, dok me je on držao preko ruku i grudi. Drugi je držao povređenu nogu. MT mi je rekao da će mi očistiti ranu. Stavio je gazu na kažiprst, natopio je alkoholom i rekao da ću osetiti jak bol i da će odmah sve prestati. Bio sam rešen da izdržim sve. Osetio sam bol u stopalu dok je prst ulazio u ranu i MRAK. Nisam ništa više video, nisam mogao da se pomerim,ali sve što su govorili, od reči do reči sam čuo i mogu i danas da ponovim. Poprskali su me vodom i ponovo sam bio svestan. Lekar -hirurg je bio oduševljen izgledom rane, a posebno kada je čuo da je sanirana na licu mesta gde se povreda dogodila. Nikakve infekcije nije bilo!!! MT Bobanu Videnoviću iz Zaječara dugujem zahvalnost za to.
moj otac je prilikom intervencije, ugradnje pejsmejkejkera, doziveo klinicku smrt, tj srcani arest. Kaze da je cuo lekare kako govore da im covek bezveze umro, a imao je osecaj da su mu udovi kao od gume. Naime, hteo je da ih dozove, da mahne da je ziv al imao je osecaj da mu se ruke raste U do poda. Kako je vreme odmicalo, poceo je verovatno kosmar, imao je utisak da prolazi kroz neko siblje. Sledece cega se seca je bolnicka soba. Zanimljivo da je imao halucinacije, tj da se desavalo nesto u samoj bolnickoj sobi, al verujem da je to zbog patnje mozga koji nije neko vreme imao krvi, tj vazduha. Lekar nam je rekao da sluh pislednji umire od svih cula...
Smrt je prirodna pojava. I tuga onih koji ostaju, kao i tuga onog ko umire je prirodna takodje. Patnja se radja zbog naseg odbijanja da smrt kao takvu prihvatimo i nje budemo stalno svesni. Snazno smo vezani za ideju o zivotu kao i za strah od smrti.
Niko se ne raduje svakog trenutka sto je ziv niti u svakom trenutku oseca na zdrav nacin svoju prolanzost.
Nasa, zapadnjacka kultura smrt gura u stranu, od prirodnih pojava kao sto su starost, bolest i neprijatne emocije (nema negativnih emocija!) pravi tabu. Nesto od cega treba bezati, samo sto niko od toga ne moze da pobegne i otud neke vrste depresije ili barem anksioznosti.
Ne mozemo da predvidimo koliko cemo biti ovde, samo mozemo da sebe (telo, um i duh) i druge tretiramo s postovanjem koje radja prihvatanje, saosecanje i ljubav.
E zato se kaze da pored pokojnika treba da bude tisina, naime, moja rodjaka je danima umirala i kad je izdahnula, svi su poceli kukaju i da placu, posle par minuta se "vratila" i nazalost, umirala jos nedelju dana u najgorim mukama, ne daj Boze nikom.
Ne stoji vam teorija da san of par sekundi je citava vecnost, zato sto klinicki mrtvi ljudi lepo opisuju dogadjaje iz okoline dok su bili "mrtvi". nema tu nekoliko sati, vec tacno onoliko vremena koliko je trajalo.
Postoje razna svedocenja o ovom fenomenu u za sada niko ne moze da objasni sta se i zasto desava.
Zanimljivo je I da osobe koje su dozivele klinicku smrt, potpuno promene pogled na zivot, promene se na nekom dubokom nivou...
izgleda da nam neke stvari nisu date da ih razumemo I otkrijemo. Treba samo da ih prihvatimo.
@Nasuprot tvrdnji proučavalaca duše, psihijatara i psihologa, koji tvrde da psiha ne postoji. Eto šta smo sve mi ljudi spremni da verujemo, proučavamo i doktoriramo na takvim proučavanjima.
Dakle, ti misliš da PSIHolozi koji su studirali i bave se PSIHOlogijom, čiji je predmet proučavanja PSIHA, tvrde da PSIHA ne posotji?
ne želim slepo da verujem, da nikada nećemo saznati
pre 6 godina
Logika nam govori da dusa postoji ali sta se desava posle, to nikada necemo znati.
(kan li, 1. mart 2018 13:07)
Logika nam govori da ne poznajemo dovoljno svoja čula i svoj mozak.
Tvrdnja da nešto (ma šta to bilo) nikada nećemo saznati uopšte nije utemeljena u logici, jer logika poznaje samo istinu i neistinu, dok se uopštene bavi prognozama limita ljudskog saznanja.
Imala sam prijatelja koji je mlad umro, od srčanog udara. Uradjena je autopsija koja je to potvrdila. Ono što je čudno je da je u trenutku smrti bio tek prosed, ali kad smo ga kasnije videli u kovčegu, sve vlasi na glavi bile su mu sede. Pitam se da li je bio svestan svoje autopsije i od užasa osedeo.
Imala sam prijatelja koji je mlad umro, od srčanog udara. Uradjena je autopsija koja je to potvrdila. Ono što je čudno je da je u trenutku smrti bio tek prosed, ali kad smo ga kasnije videli u kovčegu, sve vlasi na glavi bile su mu sede. Pitam se da li je bio svestan svoje autopsije i od užasa osedeo.
(Marica, 01. mart 2018 17:19)
Da te umirum, nije!
Bez melatonina u funkciji vodonik peroksid (hidrogen) divlja. Tačnije, moždana smrt kod njega je nastupila u simbiozi sa ćelijskom, odatle posledično raspadno izlučivanje hidrogena i sedenje. Kao ženskoj verujem da znaš za šta ga koristite.
San ne traje 3-4 sekunde. Računica je sledeća, na svake tri sekunde pauze ide jedna sekunda slike sna. Mozak se ne seća tih pauza već samo slika sna u nizu.Ako neko spava osam sati primera radi, računica je sledeća,u 60 s ide 20 s sna. To znači da će u jednom satu čovek imati 20 minuta sna a u osam sati 160 minuta sna, odnosno 2 sata i 40 minuta sna. Iz svega navedenog nam noć brže prođe, ali treba biti svestan da iako sanjamo 160 minuta, ostatak vremena mozak i dalje radi, tako da je to vreme samo iluzija. Osam sati je osam sati.
beše neki dr krajem 19 veka što je merio ljude pre i posle smrti...21 gram manje...nije u pitanju vazduh, to je dokazao. Takođe, kod pasa i ostalih sisara taj fenomen nije primećen, tj.masa im je ista.. go figure!
"Citao sam knjigu Zivot posle zivota i u puno slucajeva pise kako su u trenutku klinicke smrti ljudi mogli da vide sebe iz pticije perspektive i da cuju glasove iz drugih prostorija koje ne mogu cuti kada su svesni."
###
super, sad odvoji to isto vreme i procitaj/odgledaj neku strucnu knjigu/kurs iz neurologije i sve ce biti jasnije :)
Jednom sam pročitao misao jednog filozofa, da je svaki čovek besmrtan zato što mu trenutak rođenja i trenutak smrti nisu iskustveni. Izgleda da ovo drugo ipak nije tačno. Na žalost!
Мислим да научна и медицинска објашњења немају реалну потврду ..Једноставно Божија воља , и тематика о којој нема потребе да се расправља !! Бјега нема ..
Lično sam razgovarao sa dvojicom ljudi koji su bili mrtvi nekoliko sati pa oživeli. Njihovo sećanje je u velikoj meri slično sa izveštajima brojnih ispitivača ovih fenomena, a najpre sa abecedom: ''Život posle života'' Rejmonda Mudija. Ovo dokazuje da čovek ima dušu (psihu) koja nastavlja da živi u njemu i posle gašenja telesnih funkcija. Nasuprot tvrdnji proučavalaca duše, psihijatara i psihologa, koji tvrde da psiha ne postoji. Eto šta smo sve mi ljudi spremni da verujemo, proučavamo i doktoriramo na takvim proučavanjima.
To što su "umrli" od srčanog udara "čuli" osoblje bolnice, je samo dokaz da oni NISU umrli.Niko se nije "vratio" iz mrtvih, tu nema povratka, nego su lekari konstatovali smrt a očigledno da smrt nije nastupila.Pa ja svaki put kad dodjem kući olešen od alkohola i padnem u krevet, čujem kako mi žena njake da sam alkos , da će da me ostvi i da odvede decu kod njene keve a ja ne mogu da reagujem. Dobar procenat muškaraca će prepoznati ovo stanje!
Citao sam knjigu Zivot posle zivota i u puno slucajeva pise kako su u trenutku klinicke smrti ljudi mogli da vide sebe iz pticije perspektive i da cuju glasove iz drugih prostorija koje ne mogu cuti kada su svesni. Nakon budjenja su sve dogadjaje ispricali i bilo im je potvrdjeno da se bas tako desilo. E sad kako je moguce da vidimo nesto sto ne vidimo nasim ocima i mozemo da se krecemo slobodna van naseg tela. U redu da postoje hemijske reakcije u trenucima smrti, ali ako ja mogu da vidim svoje telo i cujem zvuke koji su daleko od mog tela tj. ne dopiru do cula sluha, znaci da je ne koristim vise svoje telo vec samo dusu. Jer kako ce mozak da obradjuje sve te slike ako su oci zatvorene ili ukocene gledaju u jednu tacku ? Logika nam govori da dusa postoji ali sta se desava posle, to nikada necemo znati.
Nasuprot tvrdnji proučavalaca duše, psihijatara i psihologa, koji tvrde da psiha ne postoji. Eto šta smo sve mi ljudi spremni da verujemo, proučavamo i doktoriramo na takvim proučavanjima.
(Bogoljub, 01. mart 2018 08:57)
"Citao sam knjigu Zivot posle zivota i u puno slucajeva pise kako su u trenutku klinicke smrti ljudi mogli da vide sebe iz pticije perspektive i da cuju glasove iz drugih prostorija koje ne mogu cuti kada su svesni."
###
super, sad odvoji to isto vreme i procitaj/odgledaj neku strucnu knjigu/kurs iz neurologije i sve ce biti jasnije :)
Pametan je mozak, sadrži DMT u sebi koji te "radi" jače i od heroina. Želim da veujem u Boga, ali se isto tako plašim da je ta svetlost koju ljudi vide ustvari mozak koji te jakim dozama endorfina "teši" jer je svestan da umireš.
@богољуб
не лажи. биолошка смрт можда заиста није престанак постојања неке особе, али нико није био мртав пар сати па оживео, па још могао да прича о томе. после престанка рада срца, мозак више не добија кисеоник. у таквој ситуацији после само неколико минута долази до страшних и неповратних оштећења мозга (а и осталих виталних органа). кад је неко мртав пар сати, од мозга више нема ништа. ту нема назад. небитно да л се наша свест и "душа" селе кроз време и простор или у неки паралелни универзум и евентуално назад, али да се мозак не би распао, неопходно је да добија крв и кисеоник.
а у циљу доказа твоје теорије, пробај да те неко придави 20 минута, па да видим да л ћеш да се вратиш... ако се вратиш, све признајем.
nista to nije novo,jos davnih dana se dobro znalo da treba voditi racuna sta se prica kad osoba umre,ima tu jos velikih istina,al' malo koga to u bezumlju materijalnog sveta zanima?
beše neki dr krajem 19 veka što je merio ljude pre i posle smrti...21 gram manje...nije u pitanju vazduh, to je dokazao. Takođe, kod pasa i ostalih sisara taj fenomen nije primećen, tj.masa im je ista.. go figure!
Мислим да научна и медицинска објашњења немају реалну потврду ..Једноставно Божија воља , и тематика о којој нема потребе да се расправља !! Бјега нема ..
Štos je da tih, za nas nekoliko sekundi, u unutrašnjem časovniku tog mozga može da traje mnogo duže, "satima". Tokom tih par sekundi, naš mozak isprojektuje (i odgleda) ne samo "čitav film", nego nekoliko epizoda međusobno moguće različitih serija.
Vreme i ne postoji izvan našeg mozga. Nije to baš kao u filmu "Inception", ali je u njemu dobro objašnjen taj fenomen.
ako san traje 3-4 sekunde a imate utisak da je trajao citavu noc i da je osecaj bio izuzetno realan, onda tih nekoliko sati posle gasenja svih funkcija i pocetak sna mogu biti citava vecnost tako da u dubokoj svesti vi nastavljate da zivite.. to je ono motanje zivotnog filma
Imala sam prijatelja koji je mlad umro, od srčanog udara. Uradjena je autopsija koja je to potvrdila. Ono što je čudno je da je u trenutku smrti bio tek prosed, ali kad smo ga kasnije videli u kovčegu, sve vlasi na glavi bile su mu sede. Pitam se da li je bio svestan svoje autopsije i od užasa osedeo.
Nekoliko sekundi u mozgu i nekoliko sekundi u realnoj percepciji su dva razlicita pojma. Uzmite za primer san koji traje 5-10 sekundi a imate utisak da traje sat vremena. Mislim da je osoba svesna kad umire, osim naravno ako nije nasilna nagla smrt...svi imamo po nekog dedu ili babu koji su predvideli kada im je sudnji cas. Meni je moj doslovce rekao da se sve lepo spremi za sutra kad dodju ljudi da izjave saucesce...i tu noc je i umro spokojno u krevetu.
Да ли то значи да је одсечена глава неко време свесна?
(Јабучило, 01. mart 2018 09:51)
Kod naglog trzaja npr giljotine glava ostaje svjesna nekoliko sekundi pa i do 20 tak sekundi. Jos prije 200 godina kad je uvedena postojala su razna svjedocenja gdje su ljudi vidjeli oci koje trepcu i kruze pogledom i to sekundama nakon smrti. Zato su i uveli korpu gdje zavrsava glava i preko odmah krpa. Prije je glava kotrljala ko lopta
Jednom sam pročitao misao jednog filozofa, da je svaki čovek besmrtan zato što mu trenutak rođenja i trenutak smrti nisu iskustveni. Izgleda da ovo drugo ipak nije tačno. Na žalost!
Ne stoji vam teorija da san of par sekundi je citava vecnost, zato sto klinicki mrtvi ljudi lepo opisuju dogadjaje iz okoline dok su bili "mrtvi". nema tu nekoliko sati, vec tacno onoliko vremena koliko je trajalo.
Postoje razna svedocenja o ovom fenomenu u za sada niko ne moze da objasni sta se i zasto desava.
Zanimljivo je I da osobe koje su dozivele klinicku smrt, potpuno promene pogled na zivot, promene se na nekom dubokom nivou...
izgleda da nam neke stvari nisu date da ih razumemo I otkrijemo. Treba samo da ih prihvatimo.
Ne znam ima li to ikakve veze, ali možda je zanimljivo iskustvo.
Dakle, povredio sam nogu. Stopalo je bilo izbušeno. Bol nije bio previše jak. Minut kasnije, medicinski tehničar (MT u daljem tekstu)mi je pružio prvu pomoć uz pomoć još dva lica. Jedan je kleknuo iza mene i ja sam se glavom oslonio njemu na grudi, dok me je on držao preko ruku i grudi. Drugi je držao povređenu nogu. MT mi je rekao da će mi očistiti ranu. Stavio je gazu na kažiprst, natopio je alkoholom i rekao da ću osetiti jak bol i da će odmah sve prestati. Bio sam rešen da izdržim sve. Osetio sam bol u stopalu dok je prst ulazio u ranu i MRAK. Nisam ništa više video, nisam mogao da se pomerim,ali sve što su govorili, od reči do reči sam čuo i mogu i danas da ponovim. Poprskali su me vodom i ponovo sam bio svestan. Lekar -hirurg je bio oduševljen izgledom rane, a posebno kada je čuo da je sanirana na licu mesta gde se povreda dogodila. Nikakve infekcije nije bilo!!! MT Bobanu Videnoviću iz Zaječara dugujem zahvalnost za to.
E zato se kaze da pored pokojnika treba da bude tisina, naime, moja rodjaka je danima umirala i kad je izdahnula, svi su poceli kukaju i da placu, posle par minuta se "vratila" i nazalost, umirala jos nedelju dana u najgorim mukama, ne daj Boze nikom.
San ne traje 3-4 sekunde. Računica je sledeća, na svake tri sekunde pauze ide jedna sekunda slike sna. Mozak se ne seća tih pauza već samo slika sna u nizu.Ako neko spava osam sati primera radi, računica je sledeća,u 60 s ide 20 s sna. To znači da će u jednom satu čovek imati 20 minuta sna a u osam sati 160 minuta sna, odnosno 2 sata i 40 minuta sna. Iz svega navedenog nam noć brže prođe, ali treba biti svestan da iako sanjamo 160 minuta, ostatak vremena mozak i dalje radi, tako da je to vreme samo iluzija. Osam sati je osam sati.
ne želim slepo da verujem, da nikada nećemo saznati
pre 6 godina
Logika nam govori da dusa postoji ali sta se desava posle, to nikada necemo znati.
(kan li, 1. mart 2018 13:07)
Logika nam govori da ne poznajemo dovoljno svoja čula i svoj mozak.
Tvrdnja da nešto (ma šta to bilo) nikada nećemo saznati uopšte nije utemeljena u logici, jer logika poznaje samo istinu i neistinu, dok se uopštene bavi prognozama limita ljudskog saznanja.
Kako izgleda smrt? Pa verovatno kao stanje dok spavamo, kad nicega vise nismo svesni. Smrt ne boli, boli pomisao na to da nas jednog lepog dana nece vise biti. Ima i bolnog umiranja (bolesti, nesrece), ali to nema veze sa smrcu. Smrt je posledica zivota, a u zivot spadaju bolesti, i koje kakve druge nesrece... Bol je deo zivota, a ne smrti.
Smrt je prirodna pojava. I tuga onih koji ostaju, kao i tuga onog ko umire je prirodna takodje. Patnja se radja zbog naseg odbijanja da smrt kao takvu prihvatimo i nje budemo stalno svesni. Snazno smo vezani za ideju o zivotu kao i za strah od smrti.
Niko se ne raduje svakog trenutka sto je ziv niti u svakom trenutku oseca na zdrav nacin svoju prolanzost.
Nasa, zapadnjacka kultura smrt gura u stranu, od prirodnih pojava kao sto su starost, bolest i neprijatne emocije (nema negativnih emocija!) pravi tabu. Nesto od cega treba bezati, samo sto niko od toga ne moze da pobegne i otud neke vrste depresije ili barem anksioznosti.
Ne mozemo da predvidimo koliko cemo biti ovde, samo mozemo da sebe (telo, um i duh) i druge tretiramo s postovanjem koje radja prihvatanje, saosecanje i ljubav.
Svi koji su se rodili, oni su i umrli. Smrt treba shvatiti kao normalnu pojavu koja nas ispunjava tugom. Ne treba je se bojati, treba je odlagati koliko se može. Treba živeti dok si živ. Ljudi mgu nestati u sekundi, mogu se mučiti toliko da im je smrt predivna jer se rešavaju muka. Šta se dešava saznaće svako od nas kada bude umirao. Do tada, nekako se pomiriti sa time da ćemo svi umreti. Mislim da je svako od nas zarobljen u svom telu i da smo svi mnogo više od običnog čoveka.
Imala sam prijatelja koji je mlad umro, od srčanog udara. Uradjena je autopsija koja je to potvrdila. Ono što je čudno je da je u trenutku smrti bio tek prosed, ali kad smo ga kasnije videli u kovčegu, sve vlasi na glavi bile su mu sede. Pitam se da li je bio svestan svoje autopsije i od užasa osedeo.
(Marica, 01. mart 2018 17:19)
Da te umirum, nije!
Bez melatonina u funkciji vodonik peroksid (hidrogen) divlja. Tačnije, moždana smrt kod njega je nastupila u simbiozi sa ćelijskom, odatle posledično raspadno izlučivanje hidrogena i sedenje. Kao ženskoj verujem da znaš za šta ga koristite.
@Nasuprot tvrdnji proučavalaca duše, psihijatara i psihologa, koji tvrde da psiha ne postoji. Eto šta smo sve mi ljudi spremni da verujemo, proučavamo i doktoriramo na takvim proučavanjima.
Dakle, ti misliš da PSIHolozi koji su studirali i bave se PSIHOlogijom, čiji je predmet proučavanja PSIHA, tvrde da PSIHA ne posotji?
moj otac je prilikom intervencije, ugradnje pejsmejkejkera, doziveo klinicku smrt, tj srcani arest. Kaze da je cuo lekare kako govore da im covek bezveze umro, a imao je osecaj da su mu udovi kao od gume. Naime, hteo je da ih dozove, da mahne da je ziv al imao je osecaj da mu se ruke raste U do poda. Kako je vreme odmicalo, poceo je verovatno kosmar, imao je utisak da prolazi kroz neko siblje. Sledece cega se seca je bolnicka soba. Zanimljivo da je imao halucinacije, tj da se desavalo nesto u samoj bolnickoj sobi, al verujem da je to zbog patnje mozga koji nije neko vreme imao krvi, tj vazduha. Lekar nam je rekao da sluh pislednji umire od svih cula...
IMAGE SOURCE
59 Komentari
Sortiraj po: