"Crni dan za slobodu štampe": Novinari dobili doživotne

Sudovi našeg dokazanog "velikog prijatelja" Erdogana novinarima koji su učestvovali u puču glatko razrežu doživotne bukagije, te ne mogu da se ne zapitam, onako, čisto hipotetički - kolika i kakva bi bila kazna našeg suda kada bi, naravno, opet hipotetički, jer "znamo" da najveći (ili možda ipak samo najviši, a vrlo izvesno zapravo najalaviji) sin našeg naroda, nezabeležen u novijoj istoriji Srbije, to svakako ne bi uradio, ako je verovati njegovim rečima iz više puta ponovljenih monologa na velikoj sceni našeg političkog teatra nacionalne tragedije, onako kradomice, iz potaje, na kvarno, on to ipak učinio...??? Elem, kolika i kakva se kazna na našem sudu može "opaliti" po prvoj i najumnijoj među ostalim prvim i umnim glavama onih koji nas vode, ako počini greh, onaj najveći, veleizdaju Otadžbine? Onako, čisto hipotetički...

Izazivanje drzavnih udara ** NE ** potpada pod "slobodu stampe".

Kako videsmo, sudovi našeg dokazanog "velikog prijatelja" Erdogana, novinarima koji su učestvovali u puču (ili izvesnije, samo ga podržavali svojim pisanjem) glatko razrezaše doživotne bukagije, pa ne mogu da se ne zapitam, onako, čisto hipotetički - koliku i kakvu kaznu bi naš sud doneo kad bi, kojim nesrećnim slučajem, naravno, opet samo hipotetički, jer mi "pouzdano znamo" da naš najveći sin (ili ipak samo najviši, a izvesnije najalaviji) nezabeležen u novijoj istoriji Srbije, to ni po koju cenu i ni pod kakvim pritiscima neće učiniti (ako nam je suditi po njegovim toliko puta ponovljenim, "jasnim i nedvosmislenim" rečima izgovorenim u beskrajnim monolozima na velikoj sceni našeg političkog teatra nacionalne tragedije), on to ipak uradio i prodao veru za večeru? Elem, koliku i kakvu kaznu bi neki naš (budući) sud mogao i morao, po zakonima ovozemaljskim, ljudskim, a bogme i po onim višega ranga, nebeskim, da "razreže iliti opali" po prvoj i najumnijoj od ostalih prvačkih i umnih glava koje nas tako nemerljivo "uspešno" vode kroz nekoliko poslednjih dekada naše sve, samo ne sretne i spokojne istorije, ako ovaj naš mučenik i nesrećnik na kraju, ipak, počini najveći od svih istorijskih grehova - sramotnu izdaju ponosnom i plemenitom krvlju plaćenih samrtnih zaveta naših predaka i veleizdaju naše Otadžbine? Onako, čisto hipotetički... Za sud Istorije i za sud izrečen u budućem narodnom predanju i guslarskoj pesmi, znamo kako će biti... On i njegovi potomci, moraće da ponesu taj krst na svojim leđima i taj vidljivi beleg na svom obrazu, dokle god bude njihovog imena u sećanju ovog naroda, jer aktuelna prva glava se sama i rukama i nogama grabila da ščepa vlast, pa neka sad dobro promisli kako će i s čim će dalje kroz istoriju...

Izazivanje drzavnih udara ** NE ** potpada pod "slobodu stampe".

Sudovi našeg dokazanog "velikog prijatelja" Erdogana novinarima koji su učestvovali u puču glatko razrežu doživotne bukagije, te ne mogu da se ne zapitam, onako, čisto hipotetički - kolika i kakva bi bila kazna našeg suda kada bi, naravno, opet hipotetički, jer "znamo" da najveći (ili možda ipak samo najviši, a vrlo izvesno zapravo najalaviji) sin našeg naroda, nezabeležen u novijoj istoriji Srbije, to svakako ne bi uradio, ako je verovati njegovim rečima iz više puta ponovljenih monologa na velikoj sceni našeg političkog teatra nacionalne tragedije, onako kradomice, iz potaje, na kvarno, on to ipak učinio...??? Elem, kolika i kakva se kazna na našem sudu može "opaliti" po prvoj i najumnijoj među ostalim prvim i umnim glavama onih koji nas vode, ako počini greh, onaj najveći, veleizdaju Otadžbine? Onako, čisto hipotetički...

Kako videsmo, sudovi našeg dokazanog "velikog prijatelja" Erdogana, novinarima koji su učestvovali u puču (ili izvesnije, samo ga podržavali svojim pisanjem) glatko razrezaše doživotne bukagije, pa ne mogu da se ne zapitam, onako, čisto hipotetički - koliku i kakvu kaznu bi naš sud doneo kad bi, kojim nesrećnim slučajem, naravno, opet samo hipotetički, jer mi "pouzdano znamo" da naš najveći sin (ili ipak samo najviši, a izvesnije najalaviji) nezabeležen u novijoj istoriji Srbije, to ni po koju cenu i ni pod kakvim pritiscima neće učiniti (ako nam je suditi po njegovim toliko puta ponovljenim, "jasnim i nedvosmislenim" rečima izgovorenim u beskrajnim monolozima na velikoj sceni našeg političkog teatra nacionalne tragedije), on to ipak uradio i prodao veru za večeru? Elem, koliku i kakvu kaznu bi neki naš (budući) sud mogao i morao, po zakonima ovozemaljskim, ljudskim, a bogme i po onim višega ranga, nebeskim, da "razreže iliti opali" po prvoj i najumnijoj od ostalih prvačkih i umnih glava koje nas tako nemerljivo "uspešno" vode kroz nekoliko poslednjih dekada naše sve, samo ne sretne i spokojne istorije, ako ovaj naš mučenik i nesrećnik na kraju, ipak, počini najveći od svih istorijskih grehova - sramotnu izdaju ponosnom i plemenitom krvlju plaćenih samrtnih zaveta naših predaka i veleizdaju naše Otadžbine? Onako, čisto hipotetički... Za sud Istorije i za sud izrečen u budućem narodnom predanju i guslarskoj pesmi, znamo kako će biti... On i njegovi potomci, moraće da ponesu taj krst na svojim leđima i taj vidljivi beleg na svom obrazu, dokle god bude njihovog imena u sećanju ovog naroda, jer aktuelna prva glava se sama i rukama i nogama grabila da ščepa vlast, pa neka sad dobro promisli kako će i s čim će dalje kroz istoriju...