"Nismo mi digli mesec i zvezdu, već je podignut krst"

Paradiraju sa simbolima vere, jer ne mogu da otkrije njene vrednosti u praktičnom životu. Načelnik prosvete Kneževine Srbije, Ljubomir Nenadović:

“Što smo mi navikli to dalje činimo,
Napolju s’ koljemo, u crkvi s’ krstimo.
Nedavno na crkvi jabuka s’ zlatila,
Mnoge je hiljade opština platila;
Sirotici mnogoj postelja prodana,
Dok je ta jabuka zlatom okovana;
Za Hristovu crkvu to se od njih uze;
Al da vidi Hristos prolio bi suze.
Čudnovato stoje na tom svetu stvari;
Osim sebe niko ni za kog ne mari.
Mudrost ljudska raste i do neba stiže,
Al’ sebičnost njina još se dalje diže.
Idemo u crkvu, Hrišćani s’ zovemo,
Al’ Hristove reči ništa ne volemo,
Ta jednu haljinu ko na sebi ima,
I tu bi mu svukli, neka mu je zima.
Između suseda velika je jama;
Što bližnjem želimo ne dao Bog nama.
Podižemo crkve gore u oblake,
A gledamo mirno kraj crkve prosjake.
Varamo, krademo, čudesa činimo,
Bojimo s’ žandara, Boga s’ ne bojimo!
Zavidimo drugom, ljubimo osvete,
Na bližnjega svoga dižemo klevete.
Svađamo s’ za ništa, koljemo s’ za svašta;
Jedan drugom neće uvrede da prašta,
Pa kakvi su ljudi takve i države,
Takvi su ministri, takve nam uprave;
Iznesu vam neke idole pred oči,
Pa hajde na vojsku i krv bližnjeg loči.
Svade se, pobiju, svo krvavo polje,
A posle ratova ništa nije bolje.
Na barjaku stoje sveci i krstovi,
Pod barjakom kolju s´ k’o pravi zverovi.”

Muka mi je više od toga kako se politički poeni na Balkanu skupljaju samo na karti potpirivanja nacionalne i verske mržnje. Niko da izbaci kec iz rukava: ekonomiju. Zato što biramo gubitnike koji i nemaju kec iz rukava. E braćo Muslimani, Hrvati, Srbi, Makedonci, Albanci i Crnogorci, ne moramo se ujedinjavati, ali ne moramo ni trpeti ovu bagru koja nam je zasela za vrat!

Što je najgore u celoj stvari, obojca su upravu. Svako ima svoju istinu. Jedino od BiH nema ništa.

Vreme je za razdruživanje! Svako na svoju stranu i nema sukoba!

A sta fali podizanju krsta

Što je najgore u celoj stvari, obojca su upravu. Svako ima svoju istinu. Jedino od BiH nema ništa.

Vreme je za razdruživanje! Svako na svoju stranu i nema sukoba!

Paradiraju sa simbolima vere, jer ne mogu da otkrije njene vrednosti u praktičnom životu. Načelnik prosvete Kneževine Srbije, Ljubomir Nenadović:

“Što smo mi navikli to dalje činimo,
Napolju s’ koljemo, u crkvi s’ krstimo.
Nedavno na crkvi jabuka s’ zlatila,
Mnoge je hiljade opština platila;
Sirotici mnogoj postelja prodana,
Dok je ta jabuka zlatom okovana;
Za Hristovu crkvu to se od njih uze;
Al da vidi Hristos prolio bi suze.
Čudnovato stoje na tom svetu stvari;
Osim sebe niko ni za kog ne mari.
Mudrost ljudska raste i do neba stiže,
Al’ sebičnost njina još se dalje diže.
Idemo u crkvu, Hrišćani s’ zovemo,
Al’ Hristove reči ništa ne volemo,
Ta jednu haljinu ko na sebi ima,
I tu bi mu svukli, neka mu je zima.
Između suseda velika je jama;
Što bližnjem želimo ne dao Bog nama.
Podižemo crkve gore u oblake,
A gledamo mirno kraj crkve prosjake.
Varamo, krademo, čudesa činimo,
Bojimo s’ žandara, Boga s’ ne bojimo!
Zavidimo drugom, ljubimo osvete,
Na bližnjega svoga dižemo klevete.
Svađamo s’ za ništa, koljemo s’ za svašta;
Jedan drugom neće uvrede da prašta,
Pa kakvi su ljudi takve i države,
Takvi su ministri, takve nam uprave;
Iznesu vam neke idole pred oči,
Pa hajde na vojsku i krv bližnjeg loči.
Svade se, pobiju, svo krvavo polje,
A posle ratova ništa nije bolje.
Na barjaku stoje sveci i krstovi,
Pod barjakom kolju s´ k’o pravi zverovi.”

Muka mi je više od toga kako se politički poeni na Balkanu skupljaju samo na karti potpirivanja nacionalne i verske mržnje. Niko da izbaci kec iz rukava: ekonomiju. Zato što biramo gubitnike koji i nemaju kec iz rukava. E braćo Muslimani, Hrvati, Srbi, Makedonci, Albanci i Crnogorci, ne moramo se ujedinjavati, ali ne moramo ni trpeti ovu bagru koja nam je zasela za vrat!

A sta fali podizanju krsta