Izgorelo pola Hilandara

Kakva vremena. Ne zelim da ulazim u potencijalnu simboliku.

Toliko generacija monaha se Bogu molila za nas 'gore', u Srbiji; mozda bi sada mogli mi, barem jednom, za promenu, da se za njih Bogu pomolimo.

Katasrofa.
Dilema: da li je to diverzija ili je to možda poruka(kazna)od Boga ljudima koji vode SPC. Ponašanje čelnih ljudi naše Crkve je u poslednje vreme krajnje diskutabilno.
A ovo je sigurno poruka svima nama.

Sazaljevamo sa ljudima koji znaju sta predstavlja Hilandar. Takodje, nadamo se da steta nije nenadoknadiva - molicemo se za nasu svetinju. Bicemo (makar u tome) jedinstveni i slozni!

Monastvo nema skoro nikakve veze sa SPC. To je za sada jedino mesto gde se srpska duhovnost moze naci i osetiti, a monasi i popovi po Srbiji su i suvise razliciti da bi se poredili. Ovi prvi se mole Bogu a ovi drugi parama i politicarima.
Cudi me kako od svih politicara koji su se slikali u Hilandaru za potrebe publiciteta niko da se seti da nesto i ulozi u taj Hilandar. Javne kuce po Beogradu imaju protivpozarne sisteme, a svi "socijalisti" i "demokrate" nisu mogli da nabave jedan za centar duhovnosti star hiljadu godina. Bas lepo.

Хиландар потпада под надлежност Васељенске патријаршије у Цариграду (Истамбулу) те се и поред духовних веза са српским народом и СПЦ овај пожар не може тумачити као директна опомена СПЦ "са неба".
Жао ми је браће Хиландараца - у информацији нема података је ли шта од историјских докумената уништено?

Da nas nije stigla bozja kazna? Nadam se da ce nas Bog blagosloviti.

Pozivam sve mladice kao sto sam ja, koji znaju da rade rukama, a pri tome jos znaju i sta za nas predstavlja Hilandar da na prolece ili leto odvojimo po desetak dana i pomognemo bratstvu da popravi stetu (u meri u kojoj je to moguce). Ko zeli a ne zna ili ne moze, neka barem siri pricu da ima nas koji hocemo. Molim i Crkvu da se pozabavi organizacijom i prikupljanjem sredstava. Lepo je moliti se, ali je bolje zasuci rukave! Nije Hilandar tako daleko!

Tamosnje monastvo nema neke velike veze sa SPC. Bez obzira sto su monasi Srbi, cela Sveta Gora je pod jurisdikcijom Carigradske (Vaseljenske) patrijarsije.
Steta sto neki jedva cekaju da protumace Bozje namere kako im odgovara. Ako postoji bar jedno mesto gde je molitva cista, gde se o politici ne razgovara to je onda Hilandar.

Ima sam tu veliku srecu da budem jedan od 40-tak hodocasnika iz Pozarevca koja je na celu sa Nj.Pr. Vladikom Ignatijem bila u zvanicnoj poseti Svetoj Srpskoj Lavri - Manstiru Hilandaru posle Uskrsa 1998. godine. Kada god se pomene ime Hilandara ili mi do ruku dopadnu brojne fotografije sa tog predivnog putovanja uvek mi u srcu zaigra ona radost i duhovna cistota koju sam osecao svih tih 4-5 dana provedenih tamo, posebno se dobro secam Hilandarske glavne crkve, presvete ikone Trojerucice kao i predivnih ali nazalost trosnih konaka i ostalih gradjevina koje cuvaju knjige, neprocenjive freske i svetinje. Ne znam kome tacno Hilandar pripada po "formacijskom" rasporedu, ali znam da su svi monasi tamo iz Srbije, da im je jako tesko jer ih ima malo a moraju da odrzavaju manastir, da rade da bi uzgajali hranu, da se brinu o dosta starih monaha koji su nepokretni usled duboke starosti i koji vise i ne izlaze iz svojih "kelija" a uz sve to moraju da se mole po 3 puta dnevno, sto i jeste njihova glavna duznost.
Znam i to da nema toga ko vise i iskrenije voli Srbiju i srpski narod od brace sa Hilndara. Znam i da nema tih ljudi koji ce vatrenije i srcanije braniti te svetinje koje se cuvaju u Hilandaru od tih monaha i dorbonamernika koji tamo rade i pomazu. Zato, braco okanimo se zlurade malodusnosti i ocijukanja, nego se zagledajmo u dubinu svijih srca, pronadjimo ono malo saosecanja i pravoslavlja koje imamo jos u sebi i pomozimo toj nasoj braci koliko god mozemo i to odmah! Ono sto oni tamo cuvaju, taj duh, te svetinje su suvise velike da bi ih mi uprljali ovom mizernom svakodnevnom politickom kombinatorikom i uskogrudoscu.

Ovo je velika tragedija za sve hriscane i za sav srpski narod ali kada smo pre 800 godina mogli da izgradimo Hilandar moci cemo i sada da ga obnovimo ali veliki deo duhovnosti je nepovratno izgubljen jer su nestali neki vredni delovi nase istorije.Nadam se da imamo dosta odlicnih freskopisaca i restauratora da obnovimo svi zajedno nasu svetinju Hilandar.
Svako neka da koliko moze i opet cemo imati nase blago obnovljeno.Neka nam je Bog u pomoci.

Sav sam se najezio i neka je proklet ko posle ovoga ne bude glasao da Dragan Jocic postane Svetac.

Toliko generacija monaha se Bogu molila za nas 'gore', u Srbiji; mozda bi sada mogli mi, barem jednom, za promenu, da se za njih Bogu pomolimo.

Katasrofa.
Dilema: da li je to diverzija ili je to možda poruka(kazna)od Boga ljudima koji vode SPC. Ponašanje čelnih ljudi naše Crkve je u poslednje vreme krajnje diskutabilno.
A ovo je sigurno poruka svima nama.

Kakva vremena. Ne zelim da ulazim u potencijalnu simboliku.

Sazaljevamo sa ljudima koji znaju sta predstavlja Hilandar. Takodje, nadamo se da steta nije nenadoknadiva - molicemo se za nasu svetinju. Bicemo (makar u tome) jedinstveni i slozni!

Monastvo nema skoro nikakve veze sa SPC. To je za sada jedino mesto gde se srpska duhovnost moze naci i osetiti, a monasi i popovi po Srbiji su i suvise razliciti da bi se poredili. Ovi prvi se mole Bogu a ovi drugi parama i politicarima.
Cudi me kako od svih politicara koji su se slikali u Hilandaru za potrebe publiciteta niko da se seti da nesto i ulozi u taj Hilandar. Javne kuce po Beogradu imaju protivpozarne sisteme, a svi "socijalisti" i "demokrate" nisu mogli da nabave jedan za centar duhovnosti star hiljadu godina. Bas lepo.

Хиландар потпада под надлежност Васељенске патријаршије у Цариграду (Истамбулу) те се и поред духовних веза са српским народом и СПЦ овај пожар не може тумачити као директна опомена СПЦ "са неба".
Жао ми је браће Хиландараца - у информацији нема података је ли шта од историјских докумената уништено?

Da nas nije stigla bozja kazna? Nadam se da ce nas Bog blagosloviti.

Pozivam sve mladice kao sto sam ja, koji znaju da rade rukama, a pri tome jos znaju i sta za nas predstavlja Hilandar da na prolece ili leto odvojimo po desetak dana i pomognemo bratstvu da popravi stetu (u meri u kojoj je to moguce). Ko zeli a ne zna ili ne moze, neka barem siri pricu da ima nas koji hocemo. Molim i Crkvu da se pozabavi organizacijom i prikupljanjem sredstava. Lepo je moliti se, ali je bolje zasuci rukave! Nije Hilandar tako daleko!

Tamosnje monastvo nema neke velike veze sa SPC. Bez obzira sto su monasi Srbi, cela Sveta Gora je pod jurisdikcijom Carigradske (Vaseljenske) patrijarsije.
Steta sto neki jedva cekaju da protumace Bozje namere kako im odgovara. Ako postoji bar jedno mesto gde je molitva cista, gde se o politici ne razgovara to je onda Hilandar.

Ima sam tu veliku srecu da budem jedan od 40-tak hodocasnika iz Pozarevca koja je na celu sa Nj.Pr. Vladikom Ignatijem bila u zvanicnoj poseti Svetoj Srpskoj Lavri - Manstiru Hilandaru posle Uskrsa 1998. godine. Kada god se pomene ime Hilandara ili mi do ruku dopadnu brojne fotografije sa tog predivnog putovanja uvek mi u srcu zaigra ona radost i duhovna cistota koju sam osecao svih tih 4-5 dana provedenih tamo, posebno se dobro secam Hilandarske glavne crkve, presvete ikone Trojerucice kao i predivnih ali nazalost trosnih konaka i ostalih gradjevina koje cuvaju knjige, neprocenjive freske i svetinje. Ne znam kome tacno Hilandar pripada po "formacijskom" rasporedu, ali znam da su svi monasi tamo iz Srbije, da im je jako tesko jer ih ima malo a moraju da odrzavaju manastir, da rade da bi uzgajali hranu, da se brinu o dosta starih monaha koji su nepokretni usled duboke starosti i koji vise i ne izlaze iz svojih "kelija" a uz sve to moraju da se mole po 3 puta dnevno, sto i jeste njihova glavna duznost.
Znam i to da nema toga ko vise i iskrenije voli Srbiju i srpski narod od brace sa Hilndara. Znam i da nema tih ljudi koji ce vatrenije i srcanije braniti te svetinje koje se cuvaju u Hilandaru od tih monaha i dorbonamernika koji tamo rade i pomazu. Zato, braco okanimo se zlurade malodusnosti i ocijukanja, nego se zagledajmo u dubinu svijih srca, pronadjimo ono malo saosecanja i pravoslavlja koje imamo jos u sebi i pomozimo toj nasoj braci koliko god mozemo i to odmah! Ono sto oni tamo cuvaju, taj duh, te svetinje su suvise velike da bi ih mi uprljali ovom mizernom svakodnevnom politickom kombinatorikom i uskogrudoscu.

Ovo je velika tragedija za sve hriscane i za sav srpski narod ali kada smo pre 800 godina mogli da izgradimo Hilandar moci cemo i sada da ga obnovimo ali veliki deo duhovnosti je nepovratno izgubljen jer su nestali neki vredni delovi nase istorije.Nadam se da imamo dosta odlicnih freskopisaca i restauratora da obnovimo svi zajedno nasu svetinju Hilandar.
Svako neka da koliko moze i opet cemo imati nase blago obnovljeno.Neka nam je Bog u pomoci.

Sav sam se najezio i neka je proklet ko posle ovoga ne bude glasao da Dragan Jocic postane Svetac.