Šta kada ste depresivni? Pet načina da pomognete sebi

Meni su anti depresivi bili pomogli ali posle nekog vremena depresija se vratila i sad mi ne pomazu ni AD ni psiho terapija ni treninzi....godinu dana se mucim i ne znam kako da se izborim. Mislim da treba vise ovakvih tekstova, i ako meni nisu od neke pomoci mislim da nekome mogu pomoci

ovo prvo "izađite napolje" je zakon za depresiju

Pojednostavljeno. Depresija je mnogo složenije i delikatnije, stanje uma.

Potpuno tačni saveti. Sve sam ih isprobao u poslednje vreme i mogu vam reći da pomažu. E, da, još dve stvari pomažu u depresivnom stanju: seks i plakanje.

Samo da se javi i depresija bi prošla :)

Jedan jedini nacin je hipnoterapija.Sve sam probao i sve je to privremeno i depresija se vraca.

6. ne budite depresivni!

Depresija je stanje koje pobeđuje vas ili vi pobeđujete nju, nema tu nikakve tajne. Meni je pomogao stav isti kao i kod prestanka pušenja: ili ću sam prestati, ili će mi doktor reči ali tada je već kasno.. Šetnja sa audio knjigama, bicikl, ali baš duge ture, kafa u bašti kafića na suncu, sitnice u kući (nesto popravim ili kupim neki detaljčić). Prvo i osnovno je stav u glavi: iz sve snage hoću da mi bude bolje... Sada sam odlično, a bio sam danima u kući, neobrijan izlazio samo po prekoj potrebi. Cak me i zena prevarila u sred najgore krize, meni je to doslo kao osvešćenje da mi niko, ama baš niko ne može pomoći do ja sam sebi. I da, budite uvek cisti, uredni i cak i po kući bar minimalno doterani.

Kakve neznalice pisu ove clanke. Pa kad je neko u dubokoj depresiji ne moze ni do toaleta da ustane i ode, ne moze da dise, izgleda ko strasilo, ne jede, ne spava, ili jede i spava previse, telefon iskljucen jer nema snage da prica...
I da se sve to moze rijesiti sa jednim: o, pa zasto se jednostavno ne pocnem osjecati sasvim drugacije nego sto se osjecam i izadem da prosetam, pa ne bi niko nikad bio u depresiji. Daj jednom razlikujte neku blazu depresiju i tugu od klinicke depresije.

Imam 40 god a depresija je dosla kad sam napunio 18 god i bila je tada nepodnosljiva. I dan danas jos uvek imam neke male simptome ali sad se osecam mnogo bolje, pa zelim da spodelim sta sve mi je pomoglo (pored nabrojano u tekstu):
- Antidepresiv iz grupe SSRI, lekar prepisao escitalopram pre 10 godina, trebalo je nekoliko nedelja da proradi i preporodio sam se;
- Self-help knjige, ima ih mnogo ali ja bih izdvojio Feeling good od poznatog psihoterapeuta Davida Burnsa. Naravno psihoterapija je dobra ali kosta, za one koje nemogu da priuste knjige su dobra zamena.
- Prihvatite svoje stanje takvo kakvo jeste. Mozda se cini absurdno ali depresija nije ona koja direktno vam cedi energiju nego psihicka borba snjom i pitanje "zasto sam depresivan bas sad zelim da sam sretan". Procitajte knjigu The happiness trap i bice vam jasno sta pricam.
- Kofein na min. ako je moguce izbacite ga.
- Tablete za spavanje isto na min. sledeci dan uzimaju danak za to sto ste se "lepo" naspavali.
- Teretana ili neki sport obavezno.
- Hobi.
- Druzenje sa pozitivnim ljudima kao i sa onima koji dele slicne probleme.
- Facebook vam nije potreban.

Код депресије је проблем што НЕ желиш себи да помогнеш...
Јбг.

Imam objektivnih razloga depresivan da budem,sam,penzioner,mala penzija,
sa zenom se rastao,deci sam sve jedno,...I,zaista,padam povremeno u depre
siju,sedim u sobi,placem secajucise svih problema,ali imam samo jedan rece
pt,religija.Molim se,posecujem crkvu,citam i to mi daje snagu! Svi oko mene
misle,posto sam stalno nasmejan i veseo,gle kako je ovaj srecan! Djavola!
No,mnogo je bolje svoje muke ne pokazivati,niko ti nece pomoci,ismejace te.

Izađite napolje i ne pomaže za sve vrste depresije. Primera radi, razvod. Više sam napolju u poslednja 2 meseca nego bilo kada pre. Šetnje, sedenje, razmišljanje, pričanje sam sa sobom i još se gore osećam. Što se tiče društva, ljudi itd. To zavisi od svake ličnosti, nekom jako pomaže da zaboravi na trenutne probleme koji će se opet kasnije vratiti. Ja primera radi ne mogu da budem u prisustvu ljudi kad se osećam loše, depresivno jer vi prosto morate imati jedan čist um da bi mogli da se opustite i pratite nekog kad komunicira sa vama.

Pre nego sami sebi dignostikujete depresiju, proverite da niste okruzeni idiotima.
ovo je izgovorio Sigmud Frojd

Izadjite napolje, i sta da radim. Okruzenje je bolesno, ljudi, okolina. Zivot nema svrhu, u ovako bolesnom okruzenju i svetu.

AKO STE PERFEKCIONISTA TO MOZE DA BUDE LOSE I MOZDA STE ZATO DEPRESIVNI SHVATITE DA NIK NIJE SAVRSEN. NE IDITE NA SVE ILI NISTA NEGO NA NESTO

Imam 25 godina, depra me je zakacila oko dvadesete u kombinaciji sa anksioznoscu. Muzicar sam, muzika mi je zivot, prosle godine kada nisam mogao ni da sviram sam shvatio koliko ozbiljan problem imam. Krenuo sam kod psihologa na terapije i pomogla mi je mnogo. Imam fantasticnu porodicu, devojku, imam novca, ali nista me to nije trglo da budem srecan. Samo razgovori i shvatanje stanja u kom se nalazite. Ponekad mi i danas naidje mracan period, ali je neuporedivo sa onim od recimo prosle godine u ovo vreme. I da, pokusajte da se okruzite pozitivnim ljudima....to dosta znaci.

Imam 29 godina i tesko detinjstvo me je ostavilo dosta depresivnog (ali donekle funkcionalnog). I mogu ja da se slozim sa svim napisanim u tekstu, ali daleko od toga da jedna od tih 5 ili cak svih 5 moze da pomogne. Moj savet je svakako poseta psihologu, ali psiholog može tek toliko da vam pomogne. Ako je situacija ozbiljna moracete da zasučete rukave i uplovite u sopstvenu psihu. Tim putem niko osim vas ne moze da ide.

""Ako ste u stanju da date svega 30 odsto sebe, onda i očekujte 30 odsto rezultata od onoga što biste postigli u normalnim okolnostima." Bas briga moju seficu kako se ja osecam...

Depresija-bolest duše!

Dve tablete - jedan vinjak...i posle 15 godina ti bude bolje.

Jednu noć sam upao u tesku krizu posle dugog perioda loseg raspoloženja, bilo je neizdrzivo, ponavljao sam očenaš umirio se i zaspao, stvar je u tome da se pokusa nešto a u tom stanju jednostavno nemaš volje i to je jace od svega.

Izadjite iz vase glave vise, radite stvari kojih se plasite, fokusirajte se na dobre glasove u glavi a lose dozivljavajte kao kritike negativnih koje ne mogu uticati na vas. Ne zivite u proslosti. Budite realni i objektivni u vezi sa sobom.

kako kome. meni nikakvi antidepresivi nisu pomogli, a prepisao mi psihijatar mnoge u roku od 4 godine. posto vec vezbam opsesivno od detinjstva ni to nema smisla za mene, a kad sam izlazio van samo gledam da se vratim jer me ljudi toliko iscrpljuju. i igrom slucaja stric koji je dolazio u posetu iz amerike zaboravi svoj neseser sa uobicajenim higijenskim stvarima, a medju njima i narandzasta bocica tableta "ritalin 36mg extended release". naravno ja sam to proguglao vidio da je nekakav stimulans i ostavio. jednom se osecao bas prebijeno i umorno pa reko da probam i to. nakon sat OGROMNA RAZLIKA, kao da me je neko sutnuo nazad u zivot. ne znam da li mi je psihijatar pogresno dijagnostifikovao depresiju, jer vidim ritalinom/metilfenidat ameri sopaju svoju decu sa poremecajem paznje, a ja nisam imao problema sa paznjom ni u detinjstvu ni sad, uvek odlican djak. sta god da je bilo nije me vise briga, jer stvar deluje i dostupna kod nas, zove se concerta, i uzimam skoro dve godine. naravno ovo je samo moje iskustvo.

Ne želim da budem dosadan ili iritantan ljudima koji se sa mnom ne slažu, pa im se izvinjavam što ponavljam svoj komentar, i molim ih da ga dalje ne čitaju.. Naime, bio sam u depresiji, i tražio spasa svojoj duši, i probao svašta... i ništa. Sve dok me život nije naveo na muku zbog koje sam se obratio Bogu. Postepeno, tek sam tada razumeo ko sam, gde sam i šta mi se dešava. I evo vec 26 godina nikada nisam bio ni u kakvom problemu. Štaviše, život mi je postao radikalno zreliji, radosniji i lepši. Stoga preporučujem da probate i to. Neće vam smetati ili pogoršati stanje, tako da samo možete biti na dobitku, a u najgorem slučaju ostati na istom.

Ja.

Pođi brate putem Boga, uzmi čitaj knjige sv.otaca, počni sa molitvom, jer sve lose dolazi od onog nepojmljivog, idi na liturgije, obidji manastir neki, prespavaj tamo...
Naravno, bitna je socijalizacija sa ljudima, rad, bilo kakav rad, pa neko zanimanje dodatno, itd, itd...
Samo ne dozvoli da te te pomisli preuzimaju, ne mozes se s njima sam izboriti, odbacuj ih, pozovi Gospoda i Presvetu Bogorodicu u pomoć i vremenom će biti sve bolje i bolje...

Sve su ovo lepi saveti, ali od njih se samo može privremeno ozdraviti a ne trajno osloboditi depresije. Zato što je depresija ustvari jedan poziv na ozdravljenje duše. Duša je ili teško povređena pa se oseća rezigniranom, ili ima pogrešne predstave o životu i o svojoj ulozi u njemu, tako da se ne snalazi u realnom životu. To što tako mnogo ljudi od depresije boluje, a sto se tako malo njih izlečuje, pokazuje neuspešnost konvencionalnog lečenja, medikamentima ili psihoterapijom. Depresija je bolest PSIHE (grčki: DUŠA), I zato se može lečiti samo tako, psiholoski. Tradicionalno školovani psiholozi ovde su nemoćni, iz jednog krajnje bizarnog razloga. Naime oni ne priznaju da duša postoji. Njih tome uče na visokim školama. Evo pitajte ih. Kako će onda da leče duševnu bolest kada smatraju da duša ne postoji? Zato, ozdravljenje se može naći samo kod stručnjaka školovanih nekonvencionalno, pošto oni priznaju dušu.

Treninzi. Trčanje, teretana, biciklizam, basket, fudbalica, cepanje drva, kopanje, bilo šta od čega poludi krv u žilama, to je najbolji lek. To je i mene spasilo. Teretana, da budem precizniji.

Slušajte muziku. Dobra muzika je lek!

Svi navedeni saveti su dobri, prosao sam kroz sve to i lekovi mogu samo privremeno pomoci. Kao sto neko rece molitva, razgovor sa drugarom, setnje, meditacija, male stvari prave veliku razliku. Bitno je biti istrajan i ne predati se jer padovi ce se desavati. Na kraju dobra muzika moze mnogo da pomogne. Pozdrav svima

Bas boli kad vidiš deset komentara tipa popij vinjak i slično pa nece biti depresije. Kao neko ko se godinama muči i iskusio je mnoga lica depresije i to kombinovano sa anksioznoscu mogu reci dosta toga.
Lekovi kolko god ih mnogi pa i ja izbegavali često su neophodni, neki ssri može da uspostavi minimum funkcionalnosti ali kao sto sam negde pročitao lekovi su samo slauf koji vas drži na površini al mora da se nauči da se pliva.
Fizička aktivnost možda i najbitnija ali treba imati na umu kolko je depresivnoj osobi teško da ode i do wca a kamoli da izađe među ljude. Ja lično sam u poslednjih petnaestak dana izašao iz kuće jednom a znam ljude koji mesecima i godinama nisu mrdnuli. Ovo stanje crpi svu energiju i volju za životom. Tu su i mnogi fizički simptomi i vrlo brzo si u krugu u kome ne znaš čega se više plašiš.
Dobar psihijatar i psihoterapeut su neophodni ali mi smo u Srbiji lično sam ih promenio mnogo I jedino što psihijatri rade jeste da su me kljukali sa maksimumom lekova, terapeuta ima i dobrih ali ima i onih koji žele da im dolazite godinama i zapravo vam ništa ne pomažu nego postajete zavisni od njihovih reči i seansi, I to je sve ok dok imate para da plaćate privatne terapije a kad nemate onda ostajete prepušteni sami sebi. Čitanje knjiga, muzika, vežbe, dobra ishrana, minimum kofeina i slatkiša, redovan san, odabrano društvo ljudi koji vas razumeju, religija takođe ako je neko vernik, sve te stvari u izvesnoj meri pomažu ali najbitnije je ne prisiljavati sebe na sve odjednom, malim koracima se ide ka napretku, ne treba ocajavati kada ne ide na bolje odmah jer često na dva koraka napred koji se načini depresija uradi bar korak nazad zato treba istrajati.

U blazim oblicima pomaze seks a u tezim skoro nista.

Mucio sam se 2god sa depresijom i anskioznoscu u doba adolescencije. Prva stavka ovde je najbitnija. Da mi tada nije bilo drugara koji su me izvlacili iz kuce, nisam siguran kako bih ozdravio.

kupite bicikl i vozite svaki dan :-)

Idite iz srbije.

1.Izadjite napolje.....van Srbije,preko "grane"!......pa shes' mesta prazno,pa pod 7.Shta je to depresija!?....

5a. smotajte jedan.

Haaah, znate, poznajem mnoge psihologe/psihijatre koji ne mogu pomoci sami sebi, kako ocekivati od takvih ljudi da pomognu drugima? Moze, udrogiraju vas lekovima i pretvore u zombije, "resen" problem ;) To sto sablonski razmisljaju i uce, ne znaci da su dobri u svom poslu. Mnogo je bolji psihijatar dobar prijatelj sa kreativnim mislima. ;)

Nemam klinicku depresiju,pa nisma merodavan da komentarisem,ali kada imam simptome,par stvari pomaze,a to su slatkisi i novac. Novac mi daje mogucnosti,i vraca veru u zivot.Problem je zaraditi novac kada ste u takvom stanju

Rešenje je u svesti. U demaskiranju depresije i potpuno iskrenom sagledavanju sebe i onoga šta nas čini depresivnim. Depresija je vrsta unutrašnjeg nezadovoljstva sobom, i neutrališe se prihvatanjem sebe, takvog kakav jesi, u svemu dobrom i lošem.

Mene hvata depresija kad nemam love..cim od negde se slije lova odma drukše...

Trening, meditacija, zdrava ishrana, izbacivanje kafe, cigareta, alkohola itd.. Znam koliko ovo jednostavno zvuci, ali stvarno radi cuda. Morate biti disciplinovani, zagrizite I duboko verujte da ce jednog dana sve biti u redu, nije lako, al lakse je od ne radjenja nicega. Vase telo ce se regenerisati s vremenom.

Terapije koje drze primat u Srbiji-psihodinamska i psihoanaliticka su naporne i najdugotrajnije od terapija.Treba imati novca i zivaca za njih,kod lekara samo lekovi,a iz iskustva oni samo maskiraju simptome i to donekle.I to je nesto,ali ne dovoljno.Meni je pomogao tae bo-vrsta fitnesa,skakanje:)

ss.

Pa vidis, ti si nestrpljiv!
Razveo se pre dva meseca i hoces da ti je super. Polako, sve je to normalno, prolazili su mnogi kroz to, pa i ja razveden već 2 i kusur godine.
Ne negiraj svoja osećanja, ne negiraj secanja, ne krivi nju ili sebe, oboje ste krivi. Izlasci, druženja, obična kafa, vidjenje sa decom, sve to pomalo pomaže, ali ti si taj koji nosi glavni teret. Ili ces krenuti dalje, iz inata, zbog sebe, zbog druge ljubavi, nečeg četvrtog ili petog, ili se bori mislima sa time, a izboriti se nećeš.
Glavna pomoć i oslonac u svemu tome je vera u Boga i tu ces naći najveću pomoć. Ali mnogo zavisi od tebe, jer vremenom ces biti jači kad se izboris.

@prokleto sam
Javi se ti njoj ! 🙃

Ne piti alkohol!

Motiku u ruke.

@mamlaz Ja kad udjem u saobracajnu guzvu i medju pomahnitale ljude napolju odmah postajem depresivna, meni to ne pomaze.

Vinjak pa tek onda lekovi. A posle lekova opet vinjak. I tako par godina. Il se ubijes il ti bude bolje.

@ Ja
Nemoj sebe sazaljevati.
Sigurno nisi jedinstven slucaj na svetu.
Nije se ni pojavila za godinu dana da bi tako brzo sad nestala.
Preuzmi odgovornost.
; )

izlazak to da,, a pomaze i carli caplin ili mister bin, izmamice vam osmeh na lice, garantirano.

ovo peto zaboravite,narocito ako vam neko nudi lekoveo kao pomoc!!! bezite od takvih glavom bez obzira,u slucaju da tesko dolazite do sna onda.moze i neki lek ali u normalnim koloconama dan dva tri ...ili cajevi tipa zeleni caj odlica je .

@ja

Uzmi i pomozi drugom.

A kakvi to ljudi upadaju u depresiju, kad ste culi za obrazovanog covjeka, sa solidnim poslom I porodicom da je u depresiji ?

Rakija!Leci tugu,samocu i plac.

mrš u vojsku pa mi tamo budi derpersiva

Ljudi hipnoterapija je zakon, meni je pomoglo posle 5 seansi a 17 godina sam imao depresiju, pio lekove i našao centar za hipnoterapiju i aleksandra mi je pomogla. Hvala Aleksandra

Bili boj, u tezim oblicima seks sa ljubavnicama. Treba ih imati nekoliko...Uf kako lece. Ma ne lece...vec preventiva. Ako ne ide uzmi tabletu. Onu plavu ;)

@neko
-hvala na savetu, ali nije to tako jednostavno pogotovo kad živite u jednoj neizvesnosti, godinu dana ste razdvojeni, pa se vratite da živite zajedno (niste se dovoljno oporavili od onog prvog udarca) i onda se desi konačan razvod braka. Volite tu osobu, voli ona vas, ali nema više snage i energije da se bori. Tu vreme ne leči stvari. Postoje prosto ljudi koji ne mogu da vole nekog drugog, i ja sam jedan od tih. Postavlja se pitanje sta čovek sa 30 i kusur godina, koji je bliži 40toj može uraditi da gleda na neke stvari pozitivno. E to je problem. Ja čak mislim da u nekim situacijama i psiholog ne može čoveku pomoći u nekim stvarima...

Mislim da kad je u pitanju trening nije toliko bitno da se “odradi” trening nego da se pokrenes i radis nesto pozitivno i dobro. Ako nor vec treniras godinama pa to nije nista novo, onda promjeni aktivnost, umjesto teretane po 2 sata voznju, setnje, neki sport i slicno. Mislim da je poenta da uzmes zivot u ruke, a ne da te nosi kako hoce. I ego je problem veliki. Moramo smanjiti ocekivanja i veliko vrednovanje nas samih. IMa mnog dobrih i korisnih komentara. Hvala! Pozdrav

I treba znati da se nece pojaviti carobna formula koja ce zauvijek los osjecaj da otkloni. Misljm da vecina nas za svako lose osjecanje krivi depresiju, a u stvari je normalno da se osjecamo lose, i kad malo bolje pogledate sta je proizaslo iz tog loseg perioda vidjecete da je bio najplodniji, ili mnogo plodniji od onog kad ste se osjecali dobro. Mir i sreca nisu zivotni cilj vec generalno napredak, tako da od kad sam to shvatio prestao sam da jurim za njima i samim tim postao dosta laksi jer na tome vise nemor da radim i lomim glavu zbog srece i mira.

6. ne budite depresivni!

A kakvi to ljudi upadaju u depresiju, kad ste culi za obrazovanog covjeka, sa solidnim poslom I porodicom da je u depresiji ?

mrš u vojsku pa mi tamo budi derpersiva

Samo da se javi i depresija bi prošla :)

Motiku u ruke.

Rakija!Leci tugu,samocu i plac.

Ja.

Pođi brate putem Boga, uzmi čitaj knjige sv.otaca, počni sa molitvom, jer sve lose dolazi od onog nepojmljivog, idi na liturgije, obidji manastir neki, prespavaj tamo...
Naravno, bitna je socijalizacija sa ljudima, rad, bilo kakav rad, pa neko zanimanje dodatno, itd, itd...
Samo ne dozvoli da te te pomisli preuzimaju, ne mozes se s njima sam izboriti, odbacuj ih, pozovi Gospoda i Presvetu Bogorodicu u pomoć i vremenom će biti sve bolje i bolje...

Jedan jedini nacin je hipnoterapija.Sve sam probao i sve je to privremeno i depresija se vraca.

Idite iz srbije.

Potpuno tačni saveti. Sve sam ih isprobao u poslednje vreme i mogu vam reći da pomažu. E, da, još dve stvari pomažu u depresivnom stanju: seks i plakanje.

5a. smotajte jedan.

Vinjak pa tek onda lekovi. A posle lekova opet vinjak. I tako par godina. Il se ubijes il ti bude bolje.

izlazak to da,, a pomaze i carli caplin ili mister bin, izmamice vam osmeh na lice, garantirano.

Dve tablete - jedan vinjak...i posle 15 godina ti bude bolje.

ovo prvo "izađite napolje" je zakon za depresiju

Meni su anti depresivi bili pomogli ali posle nekog vremena depresija se vratila i sad mi ne pomazu ni AD ni psiho terapija ni treninzi....godinu dana se mucim i ne znam kako da se izborim. Mislim da treba vise ovakvih tekstova, i ako meni nisu od neke pomoci mislim da nekome mogu pomoci

Pojednostavljeno. Depresija je mnogo složenije i delikatnije, stanje uma.

Ne želim da budem dosadan ili iritantan ljudima koji se sa mnom ne slažu, pa im se izvinjavam što ponavljam svoj komentar, i molim ih da ga dalje ne čitaju.. Naime, bio sam u depresiji, i tražio spasa svojoj duši, i probao svašta... i ništa. Sve dok me život nije naveo na muku zbog koje sam se obratio Bogu. Postepeno, tek sam tada razumeo ko sam, gde sam i šta mi se dešava. I evo vec 26 godina nikada nisam bio ni u kakvom problemu. Štaviše, život mi je postao radikalno zreliji, radosniji i lepši. Stoga preporučujem da probate i to. Neće vam smetati ili pogoršati stanje, tako da samo možete biti na dobitku, a u najgorem slučaju ostati na istom.

Sve su ovo lepi saveti, ali od njih se samo može privremeno ozdraviti a ne trajno osloboditi depresije. Zato što je depresija ustvari jedan poziv na ozdravljenje duše. Duša je ili teško povređena pa se oseća rezigniranom, ili ima pogrešne predstave o životu i o svojoj ulozi u njemu, tako da se ne snalazi u realnom životu. To što tako mnogo ljudi od depresije boluje, a sto se tako malo njih izlečuje, pokazuje neuspešnost konvencionalnog lečenja, medikamentima ili psihoterapijom. Depresija je bolest PSIHE (grčki: DUŠA), I zato se može lečiti samo tako, psiholoski. Tradicionalno školovani psiholozi ovde su nemoćni, iz jednog krajnje bizarnog razloga. Naime oni ne priznaju da duša postoji. Njih tome uče na visokim školama. Evo pitajte ih. Kako će onda da leče duševnu bolest kada smatraju da duša ne postoji? Zato, ozdravljenje se može naći samo kod stručnjaka školovanih nekonvencionalno, pošto oni priznaju dušu.

Izađite napolje i ne pomaže za sve vrste depresije. Primera radi, razvod. Više sam napolju u poslednja 2 meseca nego bilo kada pre. Šetnje, sedenje, razmišljanje, pričanje sam sa sobom i još se gore osećam. Što se tiče društva, ljudi itd. To zavisi od svake ličnosti, nekom jako pomaže da zaboravi na trenutne probleme koji će se opet kasnije vratiti. Ja primera radi ne mogu da budem u prisustvu ljudi kad se osećam loše, depresivno jer vi prosto morate imati jedan čist um da bi mogli da se opustite i pratite nekog kad komunicira sa vama.

Bili boj, u tezim oblicima seks sa ljubavnicama. Treba ih imati nekoliko...Uf kako lece. Ma ne lece...vec preventiva. Ako ne ide uzmi tabletu. Onu plavu ;)

@neko
-hvala na savetu, ali nije to tako jednostavno pogotovo kad živite u jednoj neizvesnosti, godinu dana ste razdvojeni, pa se vratite da živite zajedno (niste se dovoljno oporavili od onog prvog udarca) i onda se desi konačan razvod braka. Volite tu osobu, voli ona vas, ali nema više snage i energije da se bori. Tu vreme ne leči stvari. Postoje prosto ljudi koji ne mogu da vole nekog drugog, i ja sam jedan od tih. Postavlja se pitanje sta čovek sa 30 i kusur godina, koji je bliži 40toj može uraditi da gleda na neke stvari pozitivno. E to je problem. Ja čak mislim da u nekim situacijama i psiholog ne može čoveku pomoći u nekim stvarima...

Mene hvata depresija kad nemam love..cim od negde se slije lova odma drukše...

1.Izadjite napolje.....van Srbije,preko "grane"!......pa shes' mesta prazno,pa pod 7.Shta je to depresija!?....

Код депресије је проблем што НЕ желиш себи да помогнеш...
Јбг.

kako kome. meni nikakvi antidepresivi nisu pomogli, a prepisao mi psihijatar mnoge u roku od 4 godine. posto vec vezbam opsesivno od detinjstva ni to nema smisla za mene, a kad sam izlazio van samo gledam da se vratim jer me ljudi toliko iscrpljuju. i igrom slucaja stric koji je dolazio u posetu iz amerike zaboravi svoj neseser sa uobicajenim higijenskim stvarima, a medju njima i narandzasta bocica tableta "ritalin 36mg extended release". naravno ja sam to proguglao vidio da je nekakav stimulans i ostavio. jednom se osecao bas prebijeno i umorno pa reko da probam i to. nakon sat OGROMNA RAZLIKA, kao da me je neko sutnuo nazad u zivot. ne znam da li mi je psihijatar pogresno dijagnostifikovao depresiju, jer vidim ritalinom/metilfenidat ameri sopaju svoju decu sa poremecajem paznje, a ja nisam imao problema sa paznjom ni u detinjstvu ni sad, uvek odlican djak. sta god da je bilo nije me vise briga, jer stvar deluje i dostupna kod nas, zove se concerta, i uzimam skoro dve godine. naravno ovo je samo moje iskustvo.

Izadjite napolje, i sta da radim. Okruzenje je bolesno, ljudi, okolina. Zivot nema svrhu, u ovako bolesnom okruzenju i svetu.

ovo peto zaboravite,narocito ako vam neko nudi lekoveo kao pomoc!!! bezite od takvih glavom bez obzira,u slucaju da tesko dolazite do sna onda.moze i neki lek ali u normalnim koloconama dan dva tri ...ili cajevi tipa zeleni caj odlica je .

Pre nego sami sebi dignostikujete depresiju, proverite da niste okruzeni idiotima.
ovo je izgovorio Sigmud Frojd

Nemam klinicku depresiju,pa nisma merodavan da komentarisem,ali kada imam simptome,par stvari pomaze,a to su slatkisi i novac. Novac mi daje mogucnosti,i vraca veru u zivot.Problem je zaraditi novac kada ste u takvom stanju

Treninzi. Trčanje, teretana, biciklizam, basket, fudbalica, cepanje drva, kopanje, bilo šta od čega poludi krv u žilama, to je najbolji lek. To je i mene spasilo. Teretana, da budem precizniji.

Rešenje je u svesti. U demaskiranju depresije i potpuno iskrenom sagledavanju sebe i onoga šta nas čini depresivnim. Depresija je vrsta unutrašnjeg nezadovoljstva sobom, i neutrališe se prihvatanjem sebe, takvog kakav jesi, u svemu dobrom i lošem.

kupite bicikl i vozite svaki dan :-)

Imam 40 god a depresija je dosla kad sam napunio 18 god i bila je tada nepodnosljiva. I dan danas jos uvek imam neke male simptome ali sad se osecam mnogo bolje, pa zelim da spodelim sta sve mi je pomoglo (pored nabrojano u tekstu):
- Antidepresiv iz grupe SSRI, lekar prepisao escitalopram pre 10 godina, trebalo je nekoliko nedelja da proradi i preporodio sam se;
- Self-help knjige, ima ih mnogo ali ja bih izdvojio Feeling good od poznatog psihoterapeuta Davida Burnsa. Naravno psihoterapija je dobra ali kosta, za one koje nemogu da priuste knjige su dobra zamena.
- Prihvatite svoje stanje takvo kakvo jeste. Mozda se cini absurdno ali depresija nije ona koja direktno vam cedi energiju nego psihicka borba snjom i pitanje "zasto sam depresivan bas sad zelim da sam sretan". Procitajte knjigu The happiness trap i bice vam jasno sta pricam.
- Kofein na min. ako je moguce izbacite ga.
- Tablete za spavanje isto na min. sledeci dan uzimaju danak za to sto ste se "lepo" naspavali.
- Teretana ili neki sport obavezno.
- Hobi.
- Druzenje sa pozitivnim ljudima kao i sa onima koji dele slicne probleme.
- Facebook vam nije potreban.

Imam objektivnih razloga depresivan da budem,sam,penzioner,mala penzija,
sa zenom se rastao,deci sam sve jedno,...I,zaista,padam povremeno u depre
siju,sedim u sobi,placem secajucise svih problema,ali imam samo jedan rece
pt,religija.Molim se,posecujem crkvu,citam i to mi daje snagu! Svi oko mene
misle,posto sam stalno nasmejan i veseo,gle kako je ovaj srecan! Djavola!
No,mnogo je bolje svoje muke ne pokazivati,niko ti nece pomoci,ismejace te.

ss.

Pa vidis, ti si nestrpljiv!
Razveo se pre dva meseca i hoces da ti je super. Polako, sve je to normalno, prolazili su mnogi kroz to, pa i ja razveden već 2 i kusur godine.
Ne negiraj svoja osećanja, ne negiraj secanja, ne krivi nju ili sebe, oboje ste krivi. Izlasci, druženja, obična kafa, vidjenje sa decom, sve to pomalo pomaže, ali ti si taj koji nosi glavni teret. Ili ces krenuti dalje, iz inata, zbog sebe, zbog druge ljubavi, nečeg četvrtog ili petog, ili se bori mislima sa time, a izboriti se nećeš.
Glavna pomoć i oslonac u svemu tome je vera u Boga i tu ces naći najveću pomoć. Ali mnogo zavisi od tebe, jer vremenom ces biti jači kad se izboris.

I treba znati da se nece pojaviti carobna formula koja ce zauvijek los osjecaj da otkloni. Misljm da vecina nas za svako lose osjecanje krivi depresiju, a u stvari je normalno da se osjecamo lose, i kad malo bolje pogledate sta je proizaslo iz tog loseg perioda vidjecete da je bio najplodniji, ili mnogo plodniji od onog kad ste se osjecali dobro. Mir i sreca nisu zivotni cilj vec generalno napredak, tako da od kad sam to shvatio prestao sam da jurim za njima i samim tim postao dosta laksi jer na tome vise nemor da radim i lomim glavu zbog srece i mira.

U blazim oblicima pomaze seks a u tezim skoro nista.

Trening, meditacija, zdrava ishrana, izbacivanje kafe, cigareta, alkohola itd.. Znam koliko ovo jednostavno zvuci, ali stvarno radi cuda. Morate biti disciplinovani, zagrizite I duboko verujte da ce jednog dana sve biti u redu, nije lako, al lakse je od ne radjenja nicega. Vase telo ce se regenerisati s vremenom.

Jednu noć sam upao u tesku krizu posle dugog perioda loseg raspoloženja, bilo je neizdrzivo, ponavljao sam očenaš umirio se i zaspao, stvar je u tome da se pokusa nešto a u tom stanju jednostavno nemaš volje i to je jace od svega.

Haaah, znate, poznajem mnoge psihologe/psihijatre koji ne mogu pomoci sami sebi, kako ocekivati od takvih ljudi da pomognu drugima? Moze, udrogiraju vas lekovima i pretvore u zombije, "resen" problem ;) To sto sablonski razmisljaju i uce, ne znaci da su dobri u svom poslu. Mnogo je bolji psihijatar dobar prijatelj sa kreativnim mislima. ;)

Ne piti alkohol!

@ Ja
Nemoj sebe sazaljevati.
Sigurno nisi jedinstven slucaj na svetu.
Nije se ni pojavila za godinu dana da bi tako brzo sad nestala.
Preuzmi odgovornost.
; )

Slušajte muziku. Dobra muzika je lek!

Izadjite iz vase glave vise, radite stvari kojih se plasite, fokusirajte se na dobre glasove u glavi a lose dozivljavajte kao kritike negativnih koje ne mogu uticati na vas. Ne zivite u proslosti. Budite realni i objektivni u vezi sa sobom.

AKO STE PERFEKCIONISTA TO MOZE DA BUDE LOSE I MOZDA STE ZATO DEPRESIVNI SHVATITE DA NIK NIJE SAVRSEN. NE IDITE NA SVE ILI NISTA NEGO NA NESTO

Depresija je stanje koje pobeđuje vas ili vi pobeđujete nju, nema tu nikakve tajne. Meni je pomogao stav isti kao i kod prestanka pušenja: ili ću sam prestati, ili će mi doktor reči ali tada je već kasno.. Šetnja sa audio knjigama, bicikl, ali baš duge ture, kafa u bašti kafića na suncu, sitnice u kući (nesto popravim ili kupim neki detaljčić). Prvo i osnovno je stav u glavi: iz sve snage hoću da mi bude bolje... Sada sam odlično, a bio sam danima u kući, neobrijan izlazio samo po prekoj potrebi. Cak me i zena prevarila u sred najgore krize, meni je to doslo kao osvešćenje da mi niko, ama baš niko ne može pomoći do ja sam sebi. I da, budite uvek cisti, uredni i cak i po kući bar minimalno doterani.

@ja

Uzmi i pomozi drugom.

Depresija-bolest duše!

Kakve neznalice pisu ove clanke. Pa kad je neko u dubokoj depresiji ne moze ni do toaleta da ustane i ode, ne moze da dise, izgleda ko strasilo, ne jede, ne spava, ili jede i spava previse, telefon iskljucen jer nema snage da prica...
I da se sve to moze rijesiti sa jednim: o, pa zasto se jednostavno ne pocnem osjecati sasvim drugacije nego sto se osjecam i izadem da prosetam, pa ne bi niko nikad bio u depresiji. Daj jednom razlikujte neku blazu depresiju i tugu od klinicke depresije.

Ljudi hipnoterapija je zakon, meni je pomoglo posle 5 seansi a 17 godina sam imao depresiju, pio lekove i našao centar za hipnoterapiju i aleksandra mi je pomogla. Hvala Aleksandra

Imam 29 godina i tesko detinjstvo me je ostavilo dosta depresivnog (ali donekle funkcionalnog). I mogu ja da se slozim sa svim napisanim u tekstu, ali daleko od toga da jedna od tih 5 ili cak svih 5 moze da pomogne. Moj savet je svakako poseta psihologu, ali psiholog može tek toliko da vam pomogne. Ako je situacija ozbiljna moracete da zasučete rukave i uplovite u sopstvenu psihu. Tim putem niko osim vas ne moze da ide.

Terapije koje drze primat u Srbiji-psihodinamska i psihoanaliticka su naporne i najdugotrajnije od terapija.Treba imati novca i zivaca za njih,kod lekara samo lekovi,a iz iskustva oni samo maskiraju simptome i to donekle.I to je nesto,ali ne dovoljno.Meni je pomogao tae bo-vrsta fitnesa,skakanje:)

Svi navedeni saveti su dobri, prosao sam kroz sve to i lekovi mogu samo privremeno pomoci. Kao sto neko rece molitva, razgovor sa drugarom, setnje, meditacija, male stvari prave veliku razliku. Bitno je biti istrajan i ne predati se jer padovi ce se desavati. Na kraju dobra muzika moze mnogo da pomogne. Pozdrav svima

Bas boli kad vidiš deset komentara tipa popij vinjak i slično pa nece biti depresije. Kao neko ko se godinama muči i iskusio je mnoga lica depresije i to kombinovano sa anksioznoscu mogu reci dosta toga.
Lekovi kolko god ih mnogi pa i ja izbegavali često su neophodni, neki ssri može da uspostavi minimum funkcionalnosti ali kao sto sam negde pročitao lekovi su samo slauf koji vas drži na površini al mora da se nauči da se pliva.
Fizička aktivnost možda i najbitnija ali treba imati na umu kolko je depresivnoj osobi teško da ode i do wca a kamoli da izađe među ljude. Ja lično sam u poslednjih petnaestak dana izašao iz kuće jednom a znam ljude koji mesecima i godinama nisu mrdnuli. Ovo stanje crpi svu energiju i volju za životom. Tu su i mnogi fizički simptomi i vrlo brzo si u krugu u kome ne znaš čega se više plašiš.
Dobar psihijatar i psihoterapeut su neophodni ali mi smo u Srbiji lično sam ih promenio mnogo I jedino što psihijatri rade jeste da su me kljukali sa maksimumom lekova, terapeuta ima i dobrih ali ima i onih koji žele da im dolazite godinama i zapravo vam ništa ne pomažu nego postajete zavisni od njihovih reči i seansi, I to je sve ok dok imate para da plaćate privatne terapije a kad nemate onda ostajete prepušteni sami sebi. Čitanje knjiga, muzika, vežbe, dobra ishrana, minimum kofeina i slatkiša, redovan san, odabrano društvo ljudi koji vas razumeju, religija takođe ako je neko vernik, sve te stvari u izvesnoj meri pomažu ali najbitnije je ne prisiljavati sebe na sve odjednom, malim koracima se ide ka napretku, ne treba ocajavati kada ne ide na bolje odmah jer često na dva koraka napred koji se načini depresija uradi bar korak nazad zato treba istrajati.

Mucio sam se 2god sa depresijom i anskioznoscu u doba adolescencije. Prva stavka ovde je najbitnija. Da mi tada nije bilo drugara koji su me izvlacili iz kuce, nisam siguran kako bih ozdravio.

@prokleto sam
Javi se ti njoj ! 🙃

@mamlaz Ja kad udjem u saobracajnu guzvu i medju pomahnitale ljude napolju odmah postajem depresivna, meni to ne pomaze.

""Ako ste u stanju da date svega 30 odsto sebe, onda i očekujte 30 odsto rezultata od onoga što biste postigli u normalnim okolnostima." Bas briga moju seficu kako se ja osecam...

Imam 25 godina, depra me je zakacila oko dvadesete u kombinaciji sa anksioznoscu. Muzicar sam, muzika mi je zivot, prosle godine kada nisam mogao ni da sviram sam shvatio koliko ozbiljan problem imam. Krenuo sam kod psihologa na terapije i pomogla mi je mnogo. Imam fantasticnu porodicu, devojku, imam novca, ali nista me to nije trglo da budem srecan. Samo razgovori i shvatanje stanja u kom se nalazite. Ponekad mi i danas naidje mracan period, ali je neuporedivo sa onim od recimo prosle godine u ovo vreme. I da, pokusajte da se okruzite pozitivnim ljudima....to dosta znaci.

Mislim da kad je u pitanju trening nije toliko bitno da se “odradi” trening nego da se pokrenes i radis nesto pozitivno i dobro. Ako nor vec treniras godinama pa to nije nista novo, onda promjeni aktivnost, umjesto teretane po 2 sata voznju, setnje, neki sport i slicno. Mislim da je poenta da uzmes zivot u ruke, a ne da te nosi kako hoce. I ego je problem veliki. Moramo smanjiti ocekivanja i veliko vrednovanje nas samih. IMa mnog dobrih i korisnih komentara. Hvala! Pozdrav