Ljudi verujte mi na rec,Biciklo je jedna neverovatna stvar u borbi sa depresijom.uzmite svoju terapiju sedite na bajs i pedalirajte ko koliko moze i rezultati brzo dolaze.Probajte!!!!!
Ono kada stojis u hodniku satima kao krpena lutka ili smrsas 15 kilograma za mesec dana. Kada se danima ne kupas jer ne vidis poentu toga, a i kada vidis nemas snage da to ucinis. Ono kada si u panici i strahovima zbog svega i svakoga, a misli u glavi ne mozes da kontrolises. Ono kada nedeljama ne izadjes iz stana jer se plasis svega. Ono kad sa 80 odes na 120kg i jos mnogo mnogo toga. Ono kada mislis posle nekoliko godina proslo je dobro je a javi se nova depresivna epizoda jos gora od predhodne. Kada si zablokiran do te mere da zivis u mislima a realnost ne postoji. Ne dao Bog nikome da prozivljava sve to. Kakvo crno trcanje nisam bio sposoban da se izgovaram reci a kamoli bilo sta drugo.
Pozivas da se bavimo muzikom, zasto da se bavimo necim sto nas ne zanima i ne privlaci? Kao kad bih ja tebi rekao bavi se jedrilicarstvom a tebe to ne da ne interesuje nego ne znas ni kako izgleda jedrilica. Neka svako radi ono sto voli i u cemu uziva, makar to bilo i skupljanje antikviteta i suvenira.
Gubitak ili nedostatak životne energije koja dovodi do depresije mnogo zavisi od naših misli, osećaja i reči, tj. kako mislimo, govorimo i činimo. I ako je sve to u većoj meri negativno (crno) eto nam depresije. Prema tome jako je važna kontrola misli i osećaja.tj. ako dozvolimo da nas takva mišljenja ( koja vremenom dobijaju sve veću snagu) uzjašu i s nama upravljaju, depresija tada potraje i iscrpljuje. To su tada misaone energije i treba ih savladati, pobediti. Naterati sebe na fizičku aktivnost, naterati sebe da se prihvati i pozitivna strana svakog problema, svake situacije, sagledati sve svoje kvalitete i vrednosti i imati svest o veličanstvenosti života i svest o tome da čovek može SVE ako to istinski želi. Postaviti ciljeve i plan i tako se usmeravati. Ako baš čovek ne može sam sve ovo da ostvari, jedan sladak pas u kući menja čoveka totalno. Pas udomljen iz ljubavi ne dopušta čoveku ni minut tuge, ni depresije, ne pada mu ni na pamet bilo koje neraspoloženje...ima da se šeta satima u prirodi, pored reke...srazmerno kapacitetu ljubavi koju čovek ima , stvara se, tj. dotiče mu i životna energija. Pozitivan stav je rešenje svega ( a i skloniti se od onih koji nas iscrpljuju mentalno). Na žalost od kvalifikovanih stručnih lica ništa od svega ovoga ne čuh, osim da prepisuju lekove i udaraju dijagnoze.
Olivere vi se sada igrate neke igre reci i hvatate se za dlaku a ne vidite sustinu. Za serotonin dopamin i jos gomilu drugih n.transmitera se zna, dakle ti n.transmiteri postoje i imaju ulogu, njihova uloga se zna, dejstvo lekova je potvrdjeno. Nemojte samo da mi kazete da su ti lekovi samo obican placebo, naravno ima slucajeva i kada jesu. Bolest zivljenja kazete, s tim bih mogao donekle da se slozim, ali kao sto rekoh neki virusi mogu da izazovu, nizak nivo vitamina D, i kod nekih neuroloskih bolesti kao sto je parkinson gde je moguca pojava depresije ne samo zbog tezine bolesti koja licno pogadja bolesnika vec i zbog prirode same bolesti koja kod nekih bolesnika stvara depresiju. To su vam sve primeri gde nije u pitanju ta fraza "bolest zivljenja". Prekompleksan je to problem, a i slaba je uteha onim ljudima koji su u teskoj depresiji ili digli ruku na sebe i vise ih nema. Ne interesuje mnogo njih za definicije i klasifikaciju, oni samo zele da im bude bolje, sve dok zele. Dakle ako i nije bolest u klasicnom smislu, definitivno se tako ispoljava.
Muzicar sam, tako da svaki dan sviram po 5-6 sati. Mogu da kazem da je lek za svaku boljku rad i samo rad. Jest' da je slobodno vreme i vreme za prijatelje, izlaske i devojke ograniceno, ponekad ga nema uopste, ali bolje je i tako nego se premestati sa guza na guz i zaliti se na zivot koji pored tebe prolazi... Ljudi, bavite se muzikom, to je najbolja terapija za sve, plus je i fizicki zahtevno, te cete se oblikovati i umno i fizicki. Muzika je lek za sve, bilo da ste profesionalni muzicar ili "obican" covek koji samo slusa muziku. U krajnjem slucaju, pustite muziku, pa sredjujte kucu, videcete i sami koliko ce vam znaciti. 😊
Fizicka aktivnost je korisna. Ali nije resenje. Psihoterapija ozbiljna plus anksciolitici ili antidepresivi resen problem.Snagom volje ili vezbanjem nemoguce je resiti se depresije. Psihoterapija je zakon!
Depresija je stanje slično onom kada se posle nekog tragičnog dogadjaja isplačete, kad nemate snage više da plačete već gledate u prazno, bezvoljno. Taj osećaj je 24/7
Kao da ste mrtvac koji eto, nekako živi, vuče svoje telo bez cilja, smisla, osećaja.
@nenad
"Serotonin je nemoguce izmeriti u mozgu kao i bilo koji drugi neurotransmiter." Pa to i ja kazem,ali kako onda mozete da tvrdite da depresivan covek ima manjak serotonina kad ne mozete da ga izmerite? Jeste vi culi za logiku? Tvrdite da depresivan covek ima manjak serotonina iako ne mozete da ga izmerite.Pa na osnovu cega to onda znate?Postoje indicije? Ja ne verujem u indicije,nego u naucne dokaze.Po vasoj logici Bog postoji zato sto to kazu svestenici iako ne postoje nikakvi dokazi da postoji.Bravo za naucno razmisljanje.Ja sam egzaktan covek,verujem samo u naucne dokaze.Dokazite kod svakog depresivnog coveka na planeti manjak serotonina nekom egzaktnom metodom kao sto kod svakog secerasa na planeti dokazemo manjak insulina,pa cu vam verovati.Ne verujem nista na casnu rec.
@M
Policisticni jajnici? Besmisleno poredjenje.Ako ginekolog otvori zeni stomak ili patolog na obdukciji videce golim okom policisticne jajnike.To je dokaz bolesti,kad nesto vidite promenjeno golim okom ili patohistoloski,pod mikroskopom,svetlosnim ili elektronskim.Da bi nesto bilo bolest,mora da postoji patoanatomski ili patofizioloski materijalni supstrat.Pregledali su mozgove tesko depresivnih ljudi koji su izvrsili samoubistvo i nikada nista nisu nasli u mozgu.Ni golim okom,ni pod jednim mikroskopom,svetlosnim,scanning elektronskim,transmisivnim elektronskim.Ne postoji nijedan jedini dokaz da je depresija bolest.Stavise,nista u psihijatriji nije bolest.To su samo "problemi zivljenja".
Antidepresivi nisu nikakav lek, vec bukvalno droge koji vestacki povecavaju nivo neurotransmitera u sinaptickom rascepu putem blokiranja prirodne reapsopcije u presinaptickim celijama. Posledice uzimanja u duzem vremenskom razdoblju mogu dovesti do permanentnog ostecenja mozga. Antidepresive treba uzimati samo u ekstremnim slucajevima, kada je intenzitet depresije toliko jak da potire rizik koji je vezan sa njihovom upotrebom, a i tada samo privremeno do jedinog moguceg nacina lecenja - psihoterapijom i podizanjem sopstvene svesti. Depresija nije bolest tela, nego uma. Telo i um su povezani i telo samo reaguje na stanje svesti. Konkretno, u stanju depresije telo je "ubedjeno" da ste fizicki povredjeni i prebacuje se u modus letargije, odnosno stednje energije, kako bi se "rana" sto pre izlecila. Uporedite samo ponasanje povredjene zivotinje i coveka u depresivnom stanju. Naucnici su konkretno utvrdili da su isti centri u mozgu aktivni pri verbalnoj i fizickoj povredi.
@Oliver
iz istog razloa zasto ginekolozi mogu da dijagnostikuju sindrom policisticnih jajnika bez analize nivoa estrogena, testosterona i progesterona, ako su simptomi previse ocigledni nema potrebe za placanjem analiza i maltretiranjem pacijenata.
Ne znam odakle ti ideja da nije pronadjena povezanost izmedju serotonina, dopamina i depresije? Istrazivanja koja postoje bukvalno idu do tacke da znamo promene koje se desavaju na nivou gena i ispoljavanja gena (koji regulisu serotonin,dopamin i kortizol) tokom depresije. Kao i promene koje se desavaju tokom lecenja. Prosle godine je istrazivanje u britaniji pronaslo povezanost izmedju koriscenja kontraceptivne pilule i kasnijoj sklonosti ka depresivnim epizodama.
Cak i depresija kojoj je uzrok u zivotu osobe a ne u biologiji, stanje u kojem se osoba nalazi s vremenom utice na hemiju mozga.
p.s. Psihicke bolesti su i dalje bolesti a ne ''bolesti'', makar i nisu bioloski izazvane.
Jedna od glavnih karakteristika depresije je nedostatak cilja u životu kao i gubitak volje za raznim aktivnostima. Za redovnu fizičku aktivnost u formi vežbanja treba upravo imati taj cilj, pa makar on bio i tako mali ali imati i volju koja će pogurati prema vežbanju. Mislim da bi i drugi oblici vežbanja imali sličan efekat, kao što je sviranje, pevanje i sl.
Prvo, anksiozni i depresivni poremecaji su dve prilicno razlicite kategorija, iako anksioz ost skoro uvek ukljucuje i neki oblik depresije. Fizicka aktivnost u oba slucaja moze da pomogne, ali daleko od toga da moze da ih izleci. I sam sam nedavno imao anksiozni poremecaj. nakon nekoliko meseci osecam se znacajno bolje, ali i dalje se nisam vratio u normalu. kao prvi korak u izlecenju psihickih poremecaja , potrazite strucnu pomoc psihijatra i/ili psihologa. to nije sramota... psihijatar ili psiholog u znacajnoj meri moze da pomogne, kroz razgovor i/ili medikametsku terapiju. Ali kao i za mnoge druge probleme u zivotu, ne ocekujte da ce se sami od sebe resiti, ili da ce ih neko drugi resiti umesto vas. kod svih psihickih poremecaja na koje mozete da uticete, a depresija je jedna od njih, postoje samo dva ishoda, ili se prepustis i kukas nad svojom sudbinom ocekujuci da ce neko ili nesto resiti problem, ili se hrabro i direktno uhvatis u kostac sa problemom, bez laznog moralisanja, sramote i izgovora. zapamtite, ako niste reseni da sami sebi pomognete, niko drugi vam nece pomoci. Nije lako, ali je itekako moguce.
Jedan gorka tabletica leci sve. A posle kad kanta seratonina ostane prazna, ona smesna ambrozija te progura kroz to i posle toga si ko nov, i mozes lepo da pocnes da vezbas :D
Ansioznost I depresija nisu isto,imate poremecaje ansiosnosti kao sto, su panicni napadi, osesivno kompilsivni poremecaji ,u gavi postavaljate pitanje sta ce se desiti ako ovo,sta bi bill ako ono itd,nesto ce se lose dogoditi itd,a depresija je skroz drugo,u glavi vam je ne vredim,visak sam za ovaj svet itd..naravno takodje nije isto biti depresivan I biti u depresiji...
Vau kakva "hipoteza" u 21. veku. ali su nedavno stari grci imali slicnu: "u zdravom telu zdrav duh"... pre nekih par hiljada godina.
(djuro, 04. oktobar 2017 10:39)
Треба велики труд као за све у животу. Тешко јесте много, паклено је, али једном када успеш да победиш онда схваташ да је минљиво и да не може вечно да траје. Не обазири се много и пробај физички да се умориш лепо да би онда спавао здраво. Дакле физичка активност, здрав сан и редовна врло редовна исхрана. Једи макар силом јер мозак као орган троши највише калорија мисловно.
Nek se tera znate gde i depresija I anksioznost. Bolje mi bude od vezbanja-zbog vise faktora al hocu mir. Nije kao sto je bilo I trudim se al me nervira taj prokleti demon koji te stalno mori, preokupira I crpi ti snagu. Borba je al treba se boriti I jos poneka floskula :).
sad mi ne objavite komentar pa da me I to razocara lol
Bio sam u depresiji, i u bedaku, i citao stotine "mudraca" koji su preporucivali svoj metod, kao lekoviti pogled na svet. I NISTA. Sve dok me zivot nije naveo na muku zbog koje sam se obratio Bogu. Postepeno, tek sam tada razumeo ko sam, gde sam i sta mi se desava. I evo vec 26 godina nikada nisam bio ni u kakvom problemu. Stavise, zivot mi je postao radikalno zreliji, radosniji i lepsi.
Naomi nateati sebe je tesko ali jedino moguce resenje,Znaci,reci sebi>Nista ti ne vredi da se mrcvaris,zivot je lep uprkos manjkavostima koje uticu na opste stanje coveka.Reci sebi ,isto ti se hvata da li zalio za propustenim ili neukazanim prilikama ili nasao nesto u onome sto ti se pruza.tAKO OTPRILIKE.sAMO JEDNO NE TREBA a to je zavaravati se umisljenim sposobnostima i na tome graditi optimizam.Vec na realnom stanju stvari.
Anksioznost i depresija nisu isto.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Uros Djurdjevic Prejaki #32, 4. oktobar 2017
Nisu isto ali u većini slučajeva idu ruku pod ruku kao dve drugarice. Depra, panika i ankcioznost. Milina BoŸija kako to može da se poigrava sa čovekom. Sve se to otklanja kada prestanemo sebe da analiziramo, da osluškujemo svoja osećanja i da pridajemo glupostima od problema veliki značaj. To kada kaŸeš anksioznom depresivcu deluje kao nemoguća misija dok se i sam ne uveri. Nekome trebaju lekovi u početku da mu pomognu da nauči kako se sa tim nositi. Neko popije nekoliko tura lekova dok ne nauči. Ako ne uči da se nosi sa problemom onda dŸaba lekovi. I posle kada ga to snađe a on već je dobro to prostudirao, neće mu biti veliki problem da zaustavi strahove i negativnost, zato što im neće pridavati značaj. Fokus je po mom mišljenju u nerazumnoj brizi i vaspitanju od malih nogu. Ovo sa treniranjem je čista glupost, možeš da treniraš koliko hoćeš nema tu efekta. Dok ne izađeš napolje i šetaš, stupas u kontakt sa ljudima i radiš ono što voliš. I svim obavezama da pristupaš sa nekom vrstom zabave a ne posmatrati kao da je kraj Sveta. Isto tako jako je bitna neutralizacija moći novca. Sa čime je čovek od malih nogu naučen, pa kada mu legne gomila para on uleti u euforiju i fantastično raspoloŸenje. E tome treba da teŸi tom osećaju ali bez para, da uŸiva u trenutku. Nemaština i briga su danas u Srbiji ključni.
Rade,kada razmisljam o temi depresije ,podmukle psihicke bolesti prvo sto smattram uzrokom je tuga izazvana nekim teskim situacijama kao sto je dozivei fizicku ili psihicku traumu ,ako nije genetski urodjena koja coveka prikuje za kolica ili krevet tako da sam vec iznosila svoje misljenje vezano za vezu tuge,nemoci i depesije pa tako i u slucaju fizicke nepokretnosti kao i psihicke smatram da prevazilazenje tuge je vezana za samokontrolu koja nam salje signale da izlaz uvek postoji i da je u ljubavi ,najbolje uzajamnoj ,ako ne onda i sopstvenom sveu ljubavi u kojem mora neko bitan postojati..
Godinama sam se borio sa anksioznoscu bio na rubu depresije,ovo istrazivanje je suplja prica.Nazalost samo medikamenti pomazu.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (aco rs, 4. oktobar 2017 14:17)
Anksioznost je samo simptom deperesije a depresija je posledica određenog stila i načina života (čitaj promašenog, nezdravog, nekvalitetnog)
U mom slučaju ušao u tridesete bez porodice, žene, dece...roditelji naporni itd. E sad treba biti junak pa preokrenuti život za 180...za mene je to a za nekog nešto drugo..nedostatak finansija, prostora i sl.
Vezbanje mi je jako pomoglo. Ne mora da znaci da ce pomoci svima, ali sigurno ne odmaze.
Za pocetak, vazno je reci da bilo ko ko ne moze da se natera da vezba NE treba da se oseca krivim. Osecaj krivice je jedna od najgorih blokada.
Nadjite fizicku aktivnost koja odgovara vasem zdravstvenom stanju i koja vas interesuje ili barem ne demotivise cim na nju pomlislite. Na primer, ako vas sama ideja da morate da izadjete iz kuce da biste vezbali blokira, radite vezbe kod kuce. Ne morate da ulazete novac ni u sobni bicikl ili traku za trcanje. Za pocetak je dovoljno da se malo pokrenete (istezanja, cucnjevi, sklekovi...). Internet je prepun razlicitih snimaka sa vezbama, u slucaju da vam je potrebna ideja.
Ako volite setnju, setajte. I to je za pocetak dosta. Ne morate odmah da da trcite.
Meni je pomogla jako joga. Ni jogu danas ne morate da placate, mozete lagano da pocnete uz internet, vodeci racuna da radite samo ono najsonovnije i da se ne naprezete.
Vezbe disanja i meditacija su frantasticne. Joga takodje kombinuje i te dve vestine. A to moze da radi bilo ko.
Postoje razlicite vrste joge a neke od njih su primerene i za hendikepirane.
Kako naci motivaciju? Kod blazih slucajeva moze da pomogne i to da prestanete da je trazite, vec napravite plan i drzite ga se MEHANICKI. Bez bilo kakvih ocekivanja. U jednom momentu ce vam se motivacija sama javiti.
Ne postavljajte sebi cilje,e uzivajte samo u osecaju koji vam pokret, disanje ili meditacija pruzaju.
depresija se ne može izlečiti ako uzroci depresije i dalje postoje. lekovi ne leče oni samo ublažavaju stanje da neko ne dođe u stanje da izvrši samoubistvo.
Ako je uzrok depresije neostvaren život, u srednjim godinama ste, nemate stan, porodicu , nestalan posao, bez neke perspektive(život u srbiji), pa nema tog leka ili psihoterapije koja to može da ispegla. Jedino promeniti način života zamonašiti se.
I ceo izvor depresije i anksioznosti je ceo kapitalisticki sistem. Da li ces imati posao sutra, da li ces imati novca, koliko sta kosta, da li ovo ili ono, da li ce te zaskociti neka budala. Nema veze koja je drzava u pitanju i koji materijalni status, svakom moze ovo da se dogodi.
Kada se unisti izvor, sve ce biti bolje.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (NoName, 4. oktobar 2017 12:36)
Bravo ! Depresiju izaziva ovaj kancerogeni robovlasnicki sistem !
Au koliko negativnosti. Verovatno nije carobni stapic ali sigurno pomaze. Bio depresivan, promenio par stvari (vezbanje je jedna od vecih promena koje sam uveo) i depresija se smanjila poprilicno. A ovaj sto se zali da nema gde da vezba u hladnoj Norveskoj, da li ste culi nekada za teretanu? Sportske centre? Fudbal/kosarku/tenis/badminton u zatvorenom?
Nije to tako jednostavno i depresija sigurno nije "bolest" vec je bolest. Serotonin je nemoguce izmeriti u mozgu kao i bilo koji drugi neurotransmiter. Postoje indicije da virusi ako prodru kroz prirodnu barijeru i prodru u mozak mogu da izazovu depresiju, nedostatk vitamina D koji je i vazan faktor za stvaranje neurotransimatera moze da utice na pojavu depresije. Kompleksan je to problem da bi se tako pojednostavio i klasifikovao kao "bolest". Inace, oni sa tezim oblicima depresije i anksioznog poremecaja imaju i fizicke simptome. Vi ste samo naveli jedan od uzroka koji je psihicke prirode, takvi i jesu najcesci. Ali reci da takav covek nije bolestan vec je "bolestan" je krajnje nekorektno. Mogli bi doci u zabludu depresivni ljudi da je ipak sa njima sve u redu i da ce sve doci na svoje mesto, cesto se to ne desava vec ljudima bude samo gore sve dok jednog trenutka predju tacku posle koje vise nema povratka, a nisu hteli da se lece.
Lek je u nama samima. Anti depresivi sprečavaju ili minimiziraju negativni ciklus razmišljanja u glavi. I oni koliko toliko funkcionišu. Međutim sve dok tako razmisljamo ni jedan lek ne može pomoći. Može da piješ pedeset lekova ali jednostavno lek za tvoje emocije ne postoji. Lek je u nama samima i u načinu razmisljanja. U početku je to jako teško a kako vreme odmiče mozak navikava na pozitivu i tako će razmišljati, te nećete imati depresiju ili će ona nailaziti i biti gotovo neprimetan problem. Problem je u strahu pa ljudi koji su jednom osetili depresiju i ankcioznost u punoj snazi pa znaju šta je to, kod malih ili velikih Ÿivotnih okrznuća odmah u mozgu pale alarm, aha evo ga ponovo to stanje! Jao to ja više ne mogu, neee opet pa upadnu u začarani krug. Mozak razrađuje opcije. Neki iz tog kruga odmah izađu tako što usmere svoju paŸnju na nešto korisno, nemaju vremena da se bave time i jednostavno depresija nestaje. Neki koriste nešto od sedativa da preseku krug i onda su opet kao novi. Mislim da se depresija ne moŸe apsolutno pobediti, jednostavno takva si ličnost, osetljiva. Ali moŸe se jako dugo biti bez depresije. Pa kada se pojavi depra ili panika, znamo da se ništa loše neće destiti, desila ti se 100 puta. I ona skoro pa momentalno nestaje nesvesno. Ne možeš da poludiš, ne moŸeš da ne znaš za sebe, da izgubiš pojam o prostoru i realnosti. Ama baš ništa. Jedino možeš da budeš negativan i uplašen kao retard bez ikavog razloga. Kratko mi ovo za pisanje, ljudi uŸivajmo!
Deki ,ti si ,po mom tumacenju pomesao depresivno stanje i paranoicno stanje koja ne moraju biti apsolutno povezana pa zato ne mozes tako konkretno ttvrditi situacije psihe koje su uopstene i uslovljene raznim faktorima.Samo kazem zbog pacijenata dusevnih bolesti koji iz tog razloga ne pronalaze dovoljno podrske ni u psihijatru jer se obicno sva nervna rastrojstva svrstavaju po nekom obrazcu u depresije bez uvida u realne uzroke nastanka cijim otklanjanjem dolazi do postupnog izlecenja.Naravno da znam da psihijatrija nema carobne stapice za boljke savremenog coveka ,ali mora da ima metode pojedinacnih pristupa pacijentu.
Depresija nastaje kad loše procenjujete samog sebe. Ako od vežbate sat vremena ili pretrcite odredjen broj kilometara o sebi mislite bolje. Ako napr napravite kolac ili skuvate neko komplikovano i ukusno jelo mislicete bolje o sebi. Uradite nešto lepo svakog dana i bićete manje depresivni. Svetlost i šetnje pored reke ili mora su prava stvar. Mediteranske zemlje imaju mnogo manje depresivnih ljudi.
Donatelo ,plus sam samo dala zbog pozitivnog stava ,ali mislimm da si uzasno pojednostavio depresiju kao siri olik poremecaja koji nije uvek tako jedostavan da se moze izlecii trcanjem u zavisnosti od uzroka i podrske koja je osnov izlecenja ili osvescenja obolelog. Kamo srece da se moze ttako uspesno prevladati dusevni nemir.
"nemojte samo antidepresive uzimati bice vam jos gore govorim iz iskustva imate vitamine amino kiseline minerale depresija je poremecaj ili hormona ili telesne hemije. ima prirodnih nacina da se podigne serotonin"
Iako je i meni bilo još gore od nekoliko antidepresiva koje sam sukcesivno isprobavao, ne bih nikada drugima govorio da ih ne uzimaju. Ako nekome odgovrajaju, što da ne, ako nekome ne odgovaraju, zašto ga terati , u slučaju da nije opasan po sebe?
Tačno je i da ima prirodnih načina za podizanje nivoa serotonina ali to je sve individualno. Nekog "radi" jedno, nekog drugo.
Nije tacno!
Bavio sam se sportom od malih nogu i dan danas obozavam treninge ali kad mi naidje period depresije (kojoj sam inace sklon) jednostavno ne mogu da treniram, ne zato sto sam lenj ili nemam volje vec zato sto kod depresije energija ide na 0 i naravno depresija vuce u krevet i izolaciju...da ne nabrajam dalje...
anksioznost i depresija jesu isto.
reč je o istoj bolesti koja se manifestuje ili depresijom ili strahovima ili najčešće na oba načina istovremeno.
suština je u pogrešnom funkcionisanju nekih delova mozga, koji se mogu popraviti upravo na ovaj način, borbom i aktivnošću. teško izlečiti ali zalečiti svakako. zato manje kukanja i više borbe. teško jeste, najteže, ali borba garantovano pomaže.
Nem tu puno mudrovanja, za zdrav način života treba što je moguće više (u današnjim uslovima) kopirati način života i ishrane primitivnog čoveka. Jasno sad više nije ni moguće ni pametno prelaziti kilometre i penjati se na drvo da bi se skupljale bobice i voće, ali to je princip koji treba onda simulirati svesno, izborom.
Nije to nikakva čudotvorna formula zdravlja, već je čovek tako nastao ovakav kakav jeste. Evolucija ne može da isprati eksponencijalnu promenu načina života od industrijske revolucije, sada naročito ubrzanu takozvanom informatičkom.
"Akumulator" se puni samo ako se vozilo vozi. Ako se ne vozi, mora (bar) da radi u mestu. Eto, Australijanci kažu, makar jednom nedeljno. Kad bi ljudi o sebi vodili računa makar koliko o svom automobilu.
Ovo jeste tačno,ali kod blažih slučajeva depresije.Kod težih slučajeva,najbolja je kombinacija lekova,vežbanja i razgovora.Vežbanje ne mora da bude naporno,najbolja je šetnja ili plivanje.
ja sam bio u teskoj depresiji...nisam imao volju da izadjem iz stana,retko sam se kretao u drustvu i izlazio na pice,na poslu sam imao problema....itd.
upoznao sam jednog momka sasvim slucajno koji je imao tih problema,i pozvao me jedan dan na bazen na plivanje...od tada je krenulo prijateljtvo,plivanje i fizicka aktivnost me vratilo u zivot,jos sam i upoznao devojku na plivanju,potpuno sam nov covek,lekove sam postepeno izbacio iz upotrebe!
sve je u glavi i fizickoj aktivnosti...samo covek to treba da shvati i krene,ako si pozitivan i pozitivno razmisljas mozes mnogo toga dobroga da uradis sebi...lekovi tu nisu potrebni,guras napred,lose stvari iza sebe brises i zaboravljas,zivot je samo jedan
Kako mozete da napisete da su fizicke aktivnosti najjaci lek protiv depresije?
Fizicka aktivnost je za neke ljude u depresiji nemoguca misija. Kao sto je jedan poznati psihoterapeut rekao, terati ljide u depresiji da se fizicki aktiviraju je kao da coveka sa dve slomljene noge terate da ustane i potrci.
Reorganizujem svoj život i tu sam najviše potrošio energiju. Ceo život sam u fazi neke pripreme; poteze obazrivo "potežem" jedini "neprijatelj" mi je "vreme"; čovek ima potrebu da što više dodje do saznanja, zaokruži krug, priču, raditi na sebe, biti ostvaren u svim poljima, srećan, pa dodaš još neke pojmove u životu kao primer "minimalizam" da pojednostaviš...okolnosti mi omogučavaju da menjam čak i navike što je i najteže. Imam mini teretanu, 2 bajsa, posao, blizu sam Dunava, grad mi je blizu i nemam razloga da se baš toliko brinem...razvijena samosvest..radio sam i na svoje mane..zdravlje sam poprilično ispregledao na granici "hipohondra.." sada ću da se potrudim da u ova luda vremena opuštenije živim...na rakrsnici sam života, raskrčio sam sebi mnoge brige, istraživao...bitno je da se više ne opterečujem ni za šta ako baš nije potrebno...
I ceo izvor depresije i anksioznosti je ceo kapitalisticki sistem. Da li ces imati posao sutra, da li ces imati novca, koliko sta kosta, da li ovo ili ono, da li ce te zaskociti neka budala. Nema veze koja je drzava u pitanju i koji materijalni status, svakom moze ovo da se dogodi.
Kada se unisti izvor, sve ce biti bolje.
Covek mora imati bar jednog prijatelja. Ipak je sve drugacije kad znate da cete u subotu otici sa prijateljem na kafu recimo. Jedan prijatelj nije dovoljan ali ipak ce napraviti razliku. Kada sam otisao u ino suocio sam se sa depresijom, bio sam u sustini sam i lose raspolozen ali sam imao jednog prijatelja sa kojim sam isao na pivo dva puta nedeljno i to me odrzalo. Kasnije sam upoznao jos neke ljude koji iako nisu bili u mom fazonu ipak su mi prijatelji postali jer su dobri i posteni ljudi. Upisao sam kurs za jezik, tamo upoznao jos neke ljude. Dane nisam provodio sam u sobi, uglavnom sam isao u setnje sam ako ne mogu da uklopim susret sa prijateljima. Kada napolju pada kisa pripremao sam komplikovana jela da bih sto vise vremena bio aktivan. Tako su prosle dve godine. Kada sam pomislio da je to to od zivota i da to bas nije tako lose upoznao sam nju. Znate ono kad mozete da podesavate jacini svetla u sobi, e pa tako je bilo, mrak, pa onda malo svetlosti da se pobedi tama, a onda njen osmeh koji je potpuno osvetlio prostoriju. Drzite se i budite sami sto manje, idite do grada, setajte sami ako nemate prijatelja, kupite sebi nesto lepo, samo nemojte sedeti sami kod kuce...
Vezbanje svakako pomaze ali nije carobni stapic. Da bi se "pobedila" (bolje rec je prihvatila) depresija potrebno je razumeti sta je ona zapravo - to je emocija sistema za zastitu od opasnosti, koja sluzi u svrhu da ukoliko nista drugo ne pomogne depresija je poslednje utociste - ona ce ti slati misli - ti si bezvredan, nemocan, nistavan, jadan i sedi u svojoj pecini i nista ne pokusavaj, dok opasnost ne prodje. Naravno, kasnije u procesu evolucije depresija je pocela da se javlja i u nekim drugim situacijama, npr. vezano za pripadnost grupi - ako ste na dnu socijalne lestvice bicete depresivni, i generalno kompetitivno drustvo kakvo pravimo danas pojacava depresiju ali ljudi cesto ne razumeju tu skrivenu opasnost. I zato sto je emocija sistema za zastitu od opasnosti - vi ne mozete da prestanete da mislite na nju kada ste depresivni - tako je prosto depresija dizajnirana u procesu evolucije. Tako da - "samo" treba da prestanete da mislite na depresiju - naravno to je jako tesko jer je depresija dizajnirana tako da ne mozete da mislite na nju. Ima tu jos sto sta da se kaze ali da vidimo sta vam moze pomoci. Najbolja pomoc tj. lek je dobrota, briga, neznost i ljubav drugih ljudi, sto znaci da su kvalitetne drustvene veze apsolutno najznacajnije za mentalno zdravlje i zdravlje coveka - tako je nas mozak dizajniran (neznost majke smiruje dete). A ako uspevate da budete brizni, pazljivi i nezni prema samima sebi to ce imati isti efekat - na ovome se baziraju meditacije i molitve.
Ljudi, vezbala sam 3x nedeljno vrlo intenzivan aerobik, to je bila jedina stvar koju sam volela da radim, ali dzaba- vratim se u sobu i depresija je tu, san ne dolazi, dane provodim u krevetu u suzama, ne zelim da zivim... Od tada govorim i "zdrav duh, zdravo i telo" i istražujem duh, energiju, misli, disanje...jer nevidljiva sila nas pokreće i leči, a ne lekovi.
bolje da nisam ni citao,samo se bezveze nerviram,,kao prvo odavno
je poznato ako polegenmo zdravog coveka na samo tri dana neprekidno
u krevet on ce poceti ispoljavati simptome depresije,jednako tako
uskratimo li zdravom psu fizicku aktivnost on ce brzo poceti da
lovi svoj rep,ali nakon kratkog vremena kad se sve opet vrati u normalu simptomi nestaju..neko ko se stvarno nalazi u teskom depresivnom stanju jednostavno nema potrebnu energiju da bi nesto pokrenuo bez profesionalne pomoci sa strane a i ona je upitna bez socijalne sigurnosti..
@VS
"Depresija potice od fizickog poremecaja zlezde koja luci serotonin." Nema cvrstog dokaza za to. Da li endokrinolozi postavljaju dijagnozu secerne bolesti tako sto razgovaraju sa pacijentom ili izmere nivo secera i insulina u krvi,pa ako je secer visok,a insulina nema,to je dijagnoza.Da li kardiolozi postavljaju dijagnozu infarkta tako sto razgovaraju s covekom ili mu urade EKG i izmere jetrine enzime u krvi? Zasto onda psihijatri ne postavljaju dijagnozu depresije tako sto bi merili nivo serotonina u mozgu nego to rade u krajnje subjektivnom razgovoru? Pa zato sto ne mogu,sto nemaju nikakav dokaz.To je samo pretpostavka koju ne mogu da dokazu nego je stvar verovanja da je to tako.To je isto kao da vam kazu da Bog postoji,ali nema dokaza.Vecina depresija su egzogene,psihogene,nastaju zbog gubitka necega u spoljnom svetu sto je coveku mnogo bitno u njegovom sistemu vrednosti-bliske osobe,novca,posla,karijere,devojke,sta god.To nema nikakve veze sa serotoninom nego specificnim pogledom na svet doticne osobe.Genijalni Tomas Sas je za sve mentalne poremecaje rekao da su "problemi zivljenja",a ne bolesti u klasicnom smislu.I zaista,ne postoje nikakvi dokazi da je depresija bolest poput secerne bolesti ili raka.Depresivan covek mora da promeni nacin razmisljanja koji ga je doveo do depresije,a to se postize kognitivnom terapijom,sto je mnogo teze nego piti lekove,jer podrazumeva prihvatanje odgovornosti i suocavanje sa bolnom istinom o sebi.Mnogo je lakse biti "bolestan".
nemojte samo antidepresive uzimati bice vam jos gore govorim iz iskustva imate vitamine amino kiseline minerale depresija je poremecaj ili hormona ili telesne hemije. ima prirodnih nacina da se podigne serotonin
Ovo je istina!Redovno vezbanje,zdrava ishrana(bez testa i secera) i izbegavanje stresa(ne gledajte tv) i bicete mnogo srecniji!Ne nervirajte se oko stvari koje ne mozete da promenite i ne budite rob konzument,predlazem STOICKU filozofiju i MINIMALIZAM za istrazivanje.
Kad upadnes u depresiju mrzi te i da zivis a kamo li da vezbas.Inace stanje je jezivo,bezvoljan si,misli su ti crne,sve mislis da su ti drugi krivi i da ti svako misli lose,u glavi je haos,preplavljen si emocijama,postajes hipohondar...
Dve godine mi je trebalo da se koliko toliko izvucem iz depresije i dovedem u neko normalno stanje.
Uproscenjo objesnjenje je da depresija nastaje kada se "id","ego"i "super ego"nadju u sukobu,tj.kada se narusi harmonija izmedju njih.Nekada sam se aktivno bavio sportom i moje telo i um jos u sebi imaju naviku za vezbanjem i hteo sam i pokusao ali nisam uspeo.Pio sam samo jedan antideoresiv maprorilin oko godinu dana kako mi je doktor prepisao,poslusao njegove savete,mada ne u potpunosti i jedva sam uspeo da izbacim te demone iz sebe a u pitanju je bio laksi oblik depresije.Kako li je onima koji pate od teske depresije ne zelim ni da znam.
Nema to veze, pomaze da, ali ne sredjuje depresiju. Depresija potice od fizickog poremecaja zlezde koja luci serotonin. Dakle mora lekovima da se dovede u red. Najveci problem predstavlja sirok spektar depresivnih poremecaja i pronalazenje pravog radi pravog tretmana. Fore kao sto su, trgni se, idi napij se i vezbaj su gluposti. Pricam iz licnog iskustva koje traje dugo.
@Maja
Promasila si poentu.Na pocetku istrazivanja niko od 22000 ispitanika nije bio depresivan.Onda su neki vezbali,a neki nisu,pa je ucestalost depresije statisticki signifikantno veca kod onih koji nisu.To je dokaz crno na belo.
Meni je to objasnila studentkinja prve godine farmacije sa BU. Radi se o (ne)razvoju delova mozga usled ne kretanja, a genetski smo nasledili kretanje u potrazi za hranom.
Sto se tice vezbanja, da u pravu su, ali gde i kada?
U Norveskoj je losa klima, vani je mrak (barem 6 meseci), kisa i sneg i hladno. Tako da mozes zakaciti neku reumu ili jos nesto gore lececi depresiju.
Depresija je psihički poremećaj i ne leči se lekovima ili fizičkim vežbama već psihičkim metodama. To što nam je ''lakše na duši'' posle vežbanja ne potiče od telesnog boljitka već od zadovoljstva učinjenim poslom. Inače, depresija (kao i 95% psihičkih poremećaja), predstavlja apel, šansu, priliku koju treba da iskoristimo kako bi doveli u red i priveli Istini sopstvene poglede na svet i sisteme vrednovanja pojava, događaja i ljudi oko nas.
Vezba, setnja i to svakodnevna, je jedan od najboljih nacina da se krene sa hvatanjem u kostac sa depresijom i to radi garant. Problem sa ljudima/zenama kad su u ovom stanju je motivacija, jer ako osoba jedva moze da ustane i da se spremi, onda mora da ima podrsku od prijatelja, porodice, koja ce da bude ukljucena u tim aktivnostima, dok se ne razvije disciplina i rutina. Ako je 2 sata setnje (ne preporucujem manje) jedina stvar u toku dana koja osoba u ovom stanju moze da odradi, je nesto najbolje sto mogu da urade za sebe. Fizicke aktivnosti itekako imaju veze sa mentalnim/dusevnim stanjem osobe jer dovode do promena u mozgu, sto vodi promenama u razmisljanju i razvijanju osecaja kod depresivnih osoba. Znaci najbolji nacin jeste sto vise fizickih aktivnosti i po mogucstvu psihoterapija, protivnik sam lekova za depresiju.
Covek mora imati bar jednog prijatelja. Ipak je sve drugacije kad znate da cete u subotu otici sa prijateljem na kafu recimo. Jedan prijatelj nije dovoljan ali ipak ce napraviti razliku. Kada sam otisao u ino suocio sam se sa depresijom, bio sam u sustini sam i lose raspolozen ali sam imao jednog prijatelja sa kojim sam isao na pivo dva puta nedeljno i to me odrzalo. Kasnije sam upoznao jos neke ljude koji iako nisu bili u mom fazonu ipak su mi prijatelji postali jer su dobri i posteni ljudi. Upisao sam kurs za jezik, tamo upoznao jos neke ljude. Dane nisam provodio sam u sobi, uglavnom sam isao u setnje sam ako ne mogu da uklopim susret sa prijateljima. Kada napolju pada kisa pripremao sam komplikovana jela da bih sto vise vremena bio aktivan. Tako su prosle dve godine. Kada sam pomislio da je to to od zivota i da to bas nije tako lose upoznao sam nju. Znate ono kad mozete da podesavate jacini svetla u sobi, e pa tako je bilo, mrak, pa onda malo svetlosti da se pobedi tama, a onda njen osmeh koji je potpuno osvetlio prostoriju. Drzite se i budite sami sto manje, idite do grada, setajte sami ako nemate prijatelja, kupite sebi nesto lepo, samo nemojte sedeti sami kod kuce...
Depresija je psihički poremećaj i ne leči se lekovima ili fizičkim vežbama već psihičkim metodama. To što nam je ''lakše na duši'' posle vežbanja ne potiče od telesnog boljitka već od zadovoljstva učinjenim poslom. Inače, depresija (kao i 95% psihičkih poremećaja), predstavlja apel, šansu, priliku koju treba da iskoristimo kako bi doveli u red i priveli Istini sopstvene poglede na svet i sisteme vrednovanja pojava, događaja i ljudi oko nas.
Ljudi, vezbala sam 3x nedeljno vrlo intenzivan aerobik, to je bila jedina stvar koju sam volela da radim, ali dzaba- vratim se u sobu i depresija je tu, san ne dolazi, dane provodim u krevetu u suzama, ne zelim da zivim... Od tada govorim i "zdrav duh, zdravo i telo" i istražujem duh, energiju, misli, disanje...jer nevidljiva sila nas pokreće i leči, a ne lekovi.
Kako mozete da napisete da su fizicke aktivnosti najjaci lek protiv depresije?
Fizicka aktivnost je za neke ljude u depresiji nemoguca misija. Kao sto je jedan poznati psihoterapeut rekao, terati ljide u depresiji da se fizicki aktiviraju je kao da coveka sa dve slomljene noge terate da ustane i potrci.
Nema to veze, pomaze da, ali ne sredjuje depresiju. Depresija potice od fizickog poremecaja zlezde koja luci serotonin. Dakle mora lekovima da se dovede u red. Najveci problem predstavlja sirok spektar depresivnih poremecaja i pronalazenje pravog radi pravog tretmana. Fore kao sto su, trgni se, idi napij se i vezbaj su gluposti. Pricam iz licnog iskustva koje traje dugo.
Vezba, setnja i to svakodnevna, je jedan od najboljih nacina da se krene sa hvatanjem u kostac sa depresijom i to radi garant. Problem sa ljudima/zenama kad su u ovom stanju je motivacija, jer ako osoba jedva moze da ustane i da se spremi, onda mora da ima podrsku od prijatelja, porodice, koja ce da bude ukljucena u tim aktivnostima, dok se ne razvije disciplina i rutina. Ako je 2 sata setnje (ne preporucujem manje) jedina stvar u toku dana koja osoba u ovom stanju moze da odradi, je nesto najbolje sto mogu da urade za sebe. Fizicke aktivnosti itekako imaju veze sa mentalnim/dusevnim stanjem osobe jer dovode do promena u mozgu, sto vodi promenama u razmisljanju i razvijanju osecaja kod depresivnih osoba. Znaci najbolji nacin jeste sto vise fizickih aktivnosti i po mogucstvu psihoterapija, protivnik sam lekova za depresiju.
ja sam bio u teskoj depresiji...nisam imao volju da izadjem iz stana,retko sam se kretao u drustvu i izlazio na pice,na poslu sam imao problema....itd.
upoznao sam jednog momka sasvim slucajno koji je imao tih problema,i pozvao me jedan dan na bazen na plivanje...od tada je krenulo prijateljtvo,plivanje i fizicka aktivnost me vratilo u zivot,jos sam i upoznao devojku na plivanju,potpuno sam nov covek,lekove sam postepeno izbacio iz upotrebe!
sve je u glavi i fizickoj aktivnosti...samo covek to treba da shvati i krene,ako si pozitivan i pozitivno razmisljas mozes mnogo toga dobroga da uradis sebi...lekovi tu nisu potrebni,guras napred,lose stvari iza sebe brises i zaboravljas,zivot je samo jedan
Ovo jeste tačno,ali kod blažih slučajeva depresije.Kod težih slučajeva,najbolja je kombinacija lekova,vežbanja i razgovora.Vežbanje ne mora da bude naporno,najbolja je šetnja ili plivanje.
@Maja
Promasila si poentu.Na pocetku istrazivanja niko od 22000 ispitanika nije bio depresivan.Onda su neki vezbali,a neki nisu,pa je ucestalost depresije statisticki signifikantno veca kod onih koji nisu.To je dokaz crno na belo.
Ono kada stojis u hodniku satima kao krpena lutka ili smrsas 15 kilograma za mesec dana. Kada se danima ne kupas jer ne vidis poentu toga, a i kada vidis nemas snage da to ucinis. Ono kada si u panici i strahovima zbog svega i svakoga, a misli u glavi ne mozes da kontrolises. Ono kada nedeljama ne izadjes iz stana jer se plasis svega. Ono kad sa 80 odes na 120kg i jos mnogo mnogo toga. Ono kada mislis posle nekoliko godina proslo je dobro je a javi se nova depresivna epizoda jos gora od predhodne. Kada si zablokiran do te mere da zivis u mislima a realnost ne postoji. Ne dao Bog nikome da prozivljava sve to. Kakvo crno trcanje nisam bio sposoban da se izgovaram reci a kamoli bilo sta drugo.
bolje da nisam ni citao,samo se bezveze nerviram,,kao prvo odavno
je poznato ako polegenmo zdravog coveka na samo tri dana neprekidno
u krevet on ce poceti ispoljavati simptome depresije,jednako tako
uskratimo li zdravom psu fizicku aktivnost on ce brzo poceti da
lovi svoj rep,ali nakon kratkog vremena kad se sve opet vrati u normalu simptomi nestaju..neko ko se stvarno nalazi u teskom depresivnom stanju jednostavno nema potrebnu energiju da bi nesto pokrenuo bez profesionalne pomoci sa strane a i ona je upitna bez socijalne sigurnosti..
Anksioznost i depresija nisu isto.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Uros Djurdjevic Prejaki #32, 4. oktobar 2017
Nisu isto ali u većini slučajeva idu ruku pod ruku kao dve drugarice. Depra, panika i ankcioznost. Milina BoŸija kako to može da se poigrava sa čovekom. Sve se to otklanja kada prestanemo sebe da analiziramo, da osluškujemo svoja osećanja i da pridajemo glupostima od problema veliki značaj. To kada kaŸeš anksioznom depresivcu deluje kao nemoguća misija dok se i sam ne uveri. Nekome trebaju lekovi u početku da mu pomognu da nauči kako se sa tim nositi. Neko popije nekoliko tura lekova dok ne nauči. Ako ne uči da se nosi sa problemom onda dŸaba lekovi. I posle kada ga to snađe a on već je dobro to prostudirao, neće mu biti veliki problem da zaustavi strahove i negativnost, zato što im neće pridavati značaj. Fokus je po mom mišljenju u nerazumnoj brizi i vaspitanju od malih nogu. Ovo sa treniranjem je čista glupost, možeš da treniraš koliko hoćeš nema tu efekta. Dok ne izađeš napolje i šetaš, stupas u kontakt sa ljudima i radiš ono što voliš. I svim obavezama da pristupaš sa nekom vrstom zabave a ne posmatrati kao da je kraj Sveta. Isto tako jako je bitna neutralizacija moći novca. Sa čime je čovek od malih nogu naučen, pa kada mu legne gomila para on uleti u euforiju i fantastično raspoloŸenje. E tome treba da teŸi tom osećaju ali bez para, da uŸiva u trenutku. Nemaština i briga su danas u Srbiji ključni.
I ceo izvor depresije i anksioznosti je ceo kapitalisticki sistem. Da li ces imati posao sutra, da li ces imati novca, koliko sta kosta, da li ovo ili ono, da li ce te zaskociti neka budala. Nema veze koja je drzava u pitanju i koji materijalni status, svakom moze ovo da se dogodi.
Kada se unisti izvor, sve ce biti bolje.
Kad upadnes u depresiju mrzi te i da zivis a kamo li da vezbas.Inace stanje je jezivo,bezvoljan si,misli su ti crne,sve mislis da su ti drugi krivi i da ti svako misli lose,u glavi je haos,preplavljen si emocijama,postajes hipohondar...
Dve godine mi je trebalo da se koliko toliko izvucem iz depresije i dovedem u neko normalno stanje.
Uproscenjo objesnjenje je da depresija nastaje kada se "id","ego"i "super ego"nadju u sukobu,tj.kada se narusi harmonija izmedju njih.Nekada sam se aktivno bavio sportom i moje telo i um jos u sebi imaju naviku za vezbanjem i hteo sam i pokusao ali nisam uspeo.Pio sam samo jedan antideoresiv maprorilin oko godinu dana kako mi je doktor prepisao,poslusao njegove savete,mada ne u potpunosti i jedva sam uspeo da izbacim te demone iz sebe a u pitanju je bio laksi oblik depresije.Kako li je onima koji pate od teske depresije ne zelim ni da znam.
Prvo, anksiozni i depresivni poremecaji su dve prilicno razlicite kategorija, iako anksioz ost skoro uvek ukljucuje i neki oblik depresije. Fizicka aktivnost u oba slucaja moze da pomogne, ali daleko od toga da moze da ih izleci. I sam sam nedavno imao anksiozni poremecaj. nakon nekoliko meseci osecam se znacajno bolje, ali i dalje se nisam vratio u normalu. kao prvi korak u izlecenju psihickih poremecaja , potrazite strucnu pomoc psihijatra i/ili psihologa. to nije sramota... psihijatar ili psiholog u znacajnoj meri moze da pomogne, kroz razgovor i/ili medikametsku terapiju. Ali kao i za mnoge druge probleme u zivotu, ne ocekujte da ce se sami od sebe resiti, ili da ce ih neko drugi resiti umesto vas. kod svih psihickih poremecaja na koje mozete da uticete, a depresija je jedna od njih, postoje samo dva ishoda, ili se prepustis i kukas nad svojom sudbinom ocekujuci da ce neko ili nesto resiti problem, ili se hrabro i direktno uhvatis u kostac sa problemom, bez laznog moralisanja, sramote i izgovora. zapamtite, ako niste reseni da sami sebi pomognete, niko drugi vam nece pomoci. Nije lako, ali je itekako moguce.
Lek je u nama samima. Anti depresivi sprečavaju ili minimiziraju negativni ciklus razmišljanja u glavi. I oni koliko toliko funkcionišu. Međutim sve dok tako razmisljamo ni jedan lek ne može pomoći. Može da piješ pedeset lekova ali jednostavno lek za tvoje emocije ne postoji. Lek je u nama samima i u načinu razmisljanja. U početku je to jako teško a kako vreme odmiče mozak navikava na pozitivu i tako će razmišljati, te nećete imati depresiju ili će ona nailaziti i biti gotovo neprimetan problem. Problem je u strahu pa ljudi koji su jednom osetili depresiju i ankcioznost u punoj snazi pa znaju šta je to, kod malih ili velikih Ÿivotnih okrznuća odmah u mozgu pale alarm, aha evo ga ponovo to stanje! Jao to ja više ne mogu, neee opet pa upadnu u začarani krug. Mozak razrađuje opcije. Neki iz tog kruga odmah izađu tako što usmere svoju paŸnju na nešto korisno, nemaju vremena da se bave time i jednostavno depresija nestaje. Neki koriste nešto od sedativa da preseku krug i onda su opet kao novi. Mislim da se depresija ne moŸe apsolutno pobediti, jednostavno takva si ličnost, osetljiva. Ali moŸe se jako dugo biti bez depresije. Pa kada se pojavi depra ili panika, znamo da se ništa loše neće destiti, desila ti se 100 puta. I ona skoro pa momentalno nestaje nesvesno. Ne možeš da poludiš, ne moŸeš da ne znaš za sebe, da izgubiš pojam o prostoru i realnosti. Ama baš ništa. Jedino možeš da budeš negativan i uplašen kao retard bez ikavog razloga. Kratko mi ovo za pisanje, ljudi uŸivajmo!
Jedna od glavnih karakteristika depresije je nedostatak cilja u životu kao i gubitak volje za raznim aktivnostima. Za redovnu fizičku aktivnost u formi vežbanja treba upravo imati taj cilj, pa makar on bio i tako mali ali imati i volju koja će pogurati prema vežbanju. Mislim da bi i drugi oblici vežbanja imali sličan efekat, kao što je sviranje, pevanje i sl.
@VS
"Depresija potice od fizickog poremecaja zlezde koja luci serotonin." Nema cvrstog dokaza za to. Da li endokrinolozi postavljaju dijagnozu secerne bolesti tako sto razgovaraju sa pacijentom ili izmere nivo secera i insulina u krvi,pa ako je secer visok,a insulina nema,to je dijagnoza.Da li kardiolozi postavljaju dijagnozu infarkta tako sto razgovaraju s covekom ili mu urade EKG i izmere jetrine enzime u krvi? Zasto onda psihijatri ne postavljaju dijagnozu depresije tako sto bi merili nivo serotonina u mozgu nego to rade u krajnje subjektivnom razgovoru? Pa zato sto ne mogu,sto nemaju nikakav dokaz.To je samo pretpostavka koju ne mogu da dokazu nego je stvar verovanja da je to tako.To je isto kao da vam kazu da Bog postoji,ali nema dokaza.Vecina depresija su egzogene,psihogene,nastaju zbog gubitka necega u spoljnom svetu sto je coveku mnogo bitno u njegovom sistemu vrednosti-bliske osobe,novca,posla,karijere,devojke,sta god.To nema nikakve veze sa serotoninom nego specificnim pogledom na svet doticne osobe.Genijalni Tomas Sas je za sve mentalne poremecaje rekao da su "problemi zivljenja",a ne bolesti u klasicnom smislu.I zaista,ne postoje nikakvi dokazi da je depresija bolest poput secerne bolesti ili raka.Depresivan covek mora da promeni nacin razmisljanja koji ga je doveo do depresije,a to se postize kognitivnom terapijom,sto je mnogo teze nego piti lekove,jer podrazumeva prihvatanje odgovornosti i suocavanje sa bolnom istinom o sebi.Mnogo je lakse biti "bolestan".
Vezbanje svakako pomaze ali nije carobni stapic. Da bi se "pobedila" (bolje rec je prihvatila) depresija potrebno je razumeti sta je ona zapravo - to je emocija sistema za zastitu od opasnosti, koja sluzi u svrhu da ukoliko nista drugo ne pomogne depresija je poslednje utociste - ona ce ti slati misli - ti si bezvredan, nemocan, nistavan, jadan i sedi u svojoj pecini i nista ne pokusavaj, dok opasnost ne prodje. Naravno, kasnije u procesu evolucije depresija je pocela da se javlja i u nekim drugim situacijama, npr. vezano za pripadnost grupi - ako ste na dnu socijalne lestvice bicete depresivni, i generalno kompetitivno drustvo kakvo pravimo danas pojacava depresiju ali ljudi cesto ne razumeju tu skrivenu opasnost. I zato sto je emocija sistema za zastitu od opasnosti - vi ne mozete da prestanete da mislite na nju kada ste depresivni - tako je prosto depresija dizajnirana u procesu evolucije. Tako da - "samo" treba da prestanete da mislite na depresiju - naravno to je jako tesko jer je depresija dizajnirana tako da ne mozete da mislite na nju. Ima tu jos sto sta da se kaze ali da vidimo sta vam moze pomoci. Najbolja pomoc tj. lek je dobrota, briga, neznost i ljubav drugih ljudi, sto znaci da su kvalitetne drustvene veze apsolutno najznacajnije za mentalno zdravlje i zdravlje coveka - tako je nas mozak dizajniran (neznost majke smiruje dete). A ako uspevate da budete brizni, pazljivi i nezni prema samima sebi to ce imati isti efekat - na ovome se baziraju meditacije i molitve.
Bio sam u depresiji, i u bedaku, i citao stotine "mudraca" koji su preporucivali svoj metod, kao lekoviti pogled na svet. I NISTA. Sve dok me zivot nije naveo na muku zbog koje sam se obratio Bogu. Postepeno, tek sam tada razumeo ko sam, gde sam i sta mi se desava. I evo vec 26 godina nikada nisam bio ni u kakvom problemu. Stavise, zivot mi je postao radikalno zreliji, radosniji i lepsi.
I ceo izvor depresije i anksioznosti je ceo kapitalisticki sistem. Da li ces imati posao sutra, da li ces imati novca, koliko sta kosta, da li ovo ili ono, da li ce te zaskociti neka budala. Nema veze koja je drzava u pitanju i koji materijalni status, svakom moze ovo da se dogodi.
Kada se unisti izvor, sve ce biti bolje.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (NoName, 4. oktobar 2017 12:36)
Bravo ! Depresiju izaziva ovaj kancerogeni robovlasnicki sistem !
Nije tacno!
Bavio sam se sportom od malih nogu i dan danas obozavam treninge ali kad mi naidje period depresije (kojoj sam inace sklon) jednostavno ne mogu da treniram, ne zato sto sam lenj ili nemam volje vec zato sto kod depresije energija ide na 0 i naravno depresija vuce u krevet i izolaciju...da ne nabrajam dalje...
Depresija nastaje kad loše procenjujete samog sebe. Ako od vežbate sat vremena ili pretrcite odredjen broj kilometara o sebi mislite bolje. Ako napr napravite kolac ili skuvate neko komplikovano i ukusno jelo mislicete bolje o sebi. Uradite nešto lepo svakog dana i bićete manje depresivni. Svetlost i šetnje pored reke ili mora su prava stvar. Mediteranske zemlje imaju mnogo manje depresivnih ljudi.
Depresija je stanje slično onom kada se posle nekog tragičnog dogadjaja isplačete, kad nemate snage više da plačete već gledate u prazno, bezvoljno. Taj osećaj je 24/7
Kao da ste mrtvac koji eto, nekako živi, vuče svoje telo bez cilja, smisla, osećaja.
Reorganizujem svoj život i tu sam najviše potrošio energiju. Ceo život sam u fazi neke pripreme; poteze obazrivo "potežem" jedini "neprijatelj" mi je "vreme"; čovek ima potrebu da što više dodje do saznanja, zaokruži krug, priču, raditi na sebe, biti ostvaren u svim poljima, srećan, pa dodaš još neke pojmove u životu kao primer "minimalizam" da pojednostaviš...okolnosti mi omogučavaju da menjam čak i navike što je i najteže. Imam mini teretanu, 2 bajsa, posao, blizu sam Dunava, grad mi je blizu i nemam razloga da se baš toliko brinem...razvijena samosvest..radio sam i na svoje mane..zdravlje sam poprilično ispregledao na granici "hipohondra.." sada ću da se potrudim da u ova luda vremena opuštenije živim...na rakrsnici sam života, raskrčio sam sebi mnoge brige, istraživao...bitno je da se više ne opterečujem ni za šta ako baš nije potrebno...
depresija se ne može izlečiti ako uzroci depresije i dalje postoje. lekovi ne leče oni samo ublažavaju stanje da neko ne dođe u stanje da izvrši samoubistvo.
Ako je uzrok depresije neostvaren život, u srednjim godinama ste, nemate stan, porodicu , nestalan posao, bez neke perspektive(život u srbiji), pa nema tog leka ili psihoterapije koja to može da ispegla. Jedino promeniti način života zamonašiti se.
Gubitak ili nedostatak životne energije koja dovodi do depresije mnogo zavisi od naših misli, osećaja i reči, tj. kako mislimo, govorimo i činimo. I ako je sve to u većoj meri negativno (crno) eto nam depresije. Prema tome jako je važna kontrola misli i osećaja.tj. ako dozvolimo da nas takva mišljenja ( koja vremenom dobijaju sve veću snagu) uzjašu i s nama upravljaju, depresija tada potraje i iscrpljuje. To su tada misaone energije i treba ih savladati, pobediti. Naterati sebe na fizičku aktivnost, naterati sebe da se prihvati i pozitivna strana svakog problema, svake situacije, sagledati sve svoje kvalitete i vrednosti i imati svest o veličanstvenosti života i svest o tome da čovek može SVE ako to istinski želi. Postaviti ciljeve i plan i tako se usmeravati. Ako baš čovek ne može sam sve ovo da ostvari, jedan sladak pas u kući menja čoveka totalno. Pas udomljen iz ljubavi ne dopušta čoveku ni minut tuge, ni depresije, ne pada mu ni na pamet bilo koje neraspoloženje...ima da se šeta satima u prirodi, pored reke...srazmerno kapacitetu ljubavi koju čovek ima , stvara se, tj. dotiče mu i životna energija. Pozitivan stav je rešenje svega ( a i skloniti se od onih koji nas iscrpljuju mentalno). Na žalost od kvalifikovanih stručnih lica ništa od svega ovoga ne čuh, osim da prepisuju lekove i udaraju dijagnoze.
nemojte samo antidepresive uzimati bice vam jos gore govorim iz iskustva imate vitamine amino kiseline minerale depresija je poremecaj ili hormona ili telesne hemije. ima prirodnih nacina da se podigne serotonin
Naomi nateati sebe je tesko ali jedino moguce resenje,Znaci,reci sebi>Nista ti ne vredi da se mrcvaris,zivot je lep uprkos manjkavostima koje uticu na opste stanje coveka.Reci sebi ,isto ti se hvata da li zalio za propustenim ili neukazanim prilikama ili nasao nesto u onome sto ti se pruza.tAKO OTPRILIKE.sAMO JEDNO NE TREBA a to je zavaravati se umisljenim sposobnostima i na tome graditi optimizam.Vec na realnom stanju stvari.
Meni je to objasnila studentkinja prve godine farmacije sa BU. Radi se o (ne)razvoju delova mozga usled ne kretanja, a genetski smo nasledili kretanje u potrazi za hranom.
Sto se tice vezbanja, da u pravu su, ali gde i kada?
U Norveskoj je losa klima, vani je mrak (barem 6 meseci), kisa i sneg i hladno. Tako da mozes zakaciti neku reumu ili jos nesto gore lececi depresiju.
Треба велики труд као за све у животу. Тешко јесте много, паклено је, али једном када успеш да победиш онда схваташ да је минљиво и да не може вечно да траје. Не обазири се много и пробај физички да се умориш лепо да би онда спавао здраво. Дакле физичка активност, здрав сан и редовна врло редовна исхрана. Једи макар силом јер мозак као орган троши највише калорија мисловно.
Au koliko negativnosti. Verovatno nije carobni stapic ali sigurno pomaze. Bio depresivan, promenio par stvari (vezbanje je jedna od vecih promena koje sam uveo) i depresija se smanjila poprilicno. A ovaj sto se zali da nema gde da vezba u hladnoj Norveskoj, da li ste culi nekada za teretanu? Sportske centre? Fudbal/kosarku/tenis/badminton u zatvorenom?
Nije to tako jednostavno i depresija sigurno nije "bolest" vec je bolest. Serotonin je nemoguce izmeriti u mozgu kao i bilo koji drugi neurotransmiter. Postoje indicije da virusi ako prodru kroz prirodnu barijeru i prodru u mozak mogu da izazovu depresiju, nedostatk vitamina D koji je i vazan faktor za stvaranje neurotransimatera moze da utice na pojavu depresije. Kompleksan je to problem da bi se tako pojednostavio i klasifikovao kao "bolest". Inace, oni sa tezim oblicima depresije i anksioznog poremecaja imaju i fizicke simptome. Vi ste samo naveli jedan od uzroka koji je psihicke prirode, takvi i jesu najcesci. Ali reci da takav covek nije bolestan vec je "bolestan" je krajnje nekorektno. Mogli bi doci u zabludu depresivni ljudi da je ipak sa njima sve u redu i da ce sve doci na svoje mesto, cesto se to ne desava vec ljudima bude samo gore sve dok jednog trenutka predju tacku posle koje vise nema povratka, a nisu hteli da se lece.
Godinama sam se borio sa anksioznoscu bio na rubu depresije,ovo istrazivanje je suplja prica.Nazalost samo medikamenti pomazu.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (aco rs, 4. oktobar 2017 14:17)
Anksioznost je samo simptom deperesije a depresija je posledica određenog stila i načina života (čitaj promašenog, nezdravog, nekvalitetnog)
U mom slučaju ušao u tridesete bez porodice, žene, dece...roditelji naporni itd. E sad treba biti junak pa preokrenuti život za 180...za mene je to a za nekog nešto drugo..nedostatak finansija, prostora i sl.
Vezbanje mi je jako pomoglo. Ne mora da znaci da ce pomoci svima, ali sigurno ne odmaze.
Za pocetak, vazno je reci da bilo ko ko ne moze da se natera da vezba NE treba da se oseca krivim. Osecaj krivice je jedna od najgorih blokada.
Nadjite fizicku aktivnost koja odgovara vasem zdravstvenom stanju i koja vas interesuje ili barem ne demotivise cim na nju pomlislite. Na primer, ako vas sama ideja da morate da izadjete iz kuce da biste vezbali blokira, radite vezbe kod kuce. Ne morate da ulazete novac ni u sobni bicikl ili traku za trcanje. Za pocetak je dovoljno da se malo pokrenete (istezanja, cucnjevi, sklekovi...). Internet je prepun razlicitih snimaka sa vezbama, u slucaju da vam je potrebna ideja.
Ako volite setnju, setajte. I to je za pocetak dosta. Ne morate odmah da da trcite.
Meni je pomogla jako joga. Ni jogu danas ne morate da placate, mozete lagano da pocnete uz internet, vodeci racuna da radite samo ono najsonovnije i da se ne naprezete.
Vezbe disanja i meditacija su frantasticne. Joga takodje kombinuje i te dve vestine. A to moze da radi bilo ko.
Postoje razlicite vrste joge a neke od njih su primerene i za hendikepirane.
Kako naci motivaciju? Kod blazih slucajeva moze da pomogne i to da prestanete da je trazite, vec napravite plan i drzite ga se MEHANICKI. Bez bilo kakvih ocekivanja. U jednom momentu ce vam se motivacija sama javiti.
Ne postavljajte sebi cilje,e uzivajte samo u osecaju koji vam pokret, disanje ili meditacija pruzaju.
Nem tu puno mudrovanja, za zdrav način života treba što je moguće više (u današnjim uslovima) kopirati način života i ishrane primitivnog čoveka. Jasno sad više nije ni moguće ni pametno prelaziti kilometre i penjati se na drvo da bi se skupljale bobice i voće, ali to je princip koji treba onda simulirati svesno, izborom.
Nije to nikakva čudotvorna formula zdravlja, već je čovek tako nastao ovakav kakav jeste. Evolucija ne može da isprati eksponencijalnu promenu načina života od industrijske revolucije, sada naročito ubrzanu takozvanom informatičkom.
"Akumulator" se puni samo ako se vozilo vozi. Ako se ne vozi, mora (bar) da radi u mestu. Eto, Australijanci kažu, makar jednom nedeljno. Kad bi ljudi o sebi vodili računa makar koliko o svom automobilu.
"nemojte samo antidepresive uzimati bice vam jos gore govorim iz iskustva imate vitamine amino kiseline minerale depresija je poremecaj ili hormona ili telesne hemije. ima prirodnih nacina da se podigne serotonin"
Iako je i meni bilo još gore od nekoliko antidepresiva koje sam sukcesivno isprobavao, ne bih nikada drugima govorio da ih ne uzimaju. Ako nekome odgovrajaju, što da ne, ako nekome ne odgovaraju, zašto ga terati , u slučaju da nije opasan po sebe?
Tačno je i da ima prirodnih načina za podizanje nivoa serotonina ali to je sve individualno. Nekog "radi" jedno, nekog drugo.
Vau kakva "hipoteza" u 21. veku. ali su nedavno stari grci imali slicnu: "u zdravom telu zdrav duh"... pre nekih par hiljada godina.
(djuro, 04. oktobar 2017 10:39)
Nek se tera znate gde i depresija I anksioznost. Bolje mi bude od vezbanja-zbog vise faktora al hocu mir. Nije kao sto je bilo I trudim se al me nervira taj prokleti demon koji te stalno mori, preokupira I crpi ti snagu. Borba je al treba se boriti I jos poneka floskula :).
sad mi ne objavite komentar pa da me I to razocara lol
Ovo je istina!Redovno vezbanje,zdrava ishrana(bez testa i secera) i izbegavanje stresa(ne gledajte tv) i bicete mnogo srecniji!Ne nervirajte se oko stvari koje ne mozete da promenite i ne budite rob konzument,predlazem STOICKU filozofiju i MINIMALIZAM za istrazivanje.
Ansioznost I depresija nisu isto,imate poremecaje ansiosnosti kao sto, su panicni napadi, osesivno kompilsivni poremecaji ,u gavi postavaljate pitanje sta ce se desiti ako ovo,sta bi bill ako ono itd,nesto ce se lose dogoditi itd,a depresija je skroz drugo,u glavi vam je ne vredim,visak sam za ovaj svet itd..naravno takodje nije isto biti depresivan I biti u depresiji...
@Oliver
iz istog razloa zasto ginekolozi mogu da dijagnostikuju sindrom policisticnih jajnika bez analize nivoa estrogena, testosterona i progesterona, ako su simptomi previse ocigledni nema potrebe za placanjem analiza i maltretiranjem pacijenata.
Ne znam odakle ti ideja da nije pronadjena povezanost izmedju serotonina, dopamina i depresije? Istrazivanja koja postoje bukvalno idu do tacke da znamo promene koje se desavaju na nivou gena i ispoljavanja gena (koji regulisu serotonin,dopamin i kortizol) tokom depresije. Kao i promene koje se desavaju tokom lecenja. Prosle godine je istrazivanje u britaniji pronaslo povezanost izmedju koriscenja kontraceptivne pilule i kasnijoj sklonosti ka depresivnim epizodama.
Cak i depresija kojoj je uzrok u zivotu osobe a ne u biologiji, stanje u kojem se osoba nalazi s vremenom utice na hemiju mozga.
p.s. Psihicke bolesti su i dalje bolesti a ne ''bolesti'', makar i nisu bioloski izazvane.
Fizicka aktivnost je korisna. Ali nije resenje. Psihoterapija ozbiljna plus anksciolitici ili antidepresivi resen problem.Snagom volje ili vezbanjem nemoguce je resiti se depresije. Psihoterapija je zakon!
Muzicar sam, tako da svaki dan sviram po 5-6 sati. Mogu da kazem da je lek za svaku boljku rad i samo rad. Jest' da je slobodno vreme i vreme za prijatelje, izlaske i devojke ograniceno, ponekad ga nema uopste, ali bolje je i tako nego se premestati sa guza na guz i zaliti se na zivot koji pored tebe prolazi... Ljudi, bavite se muzikom, to je najbolja terapija za sve, plus je i fizicki zahtevno, te cete se oblikovati i umno i fizicki. Muzika je lek za sve, bilo da ste profesionalni muzicar ili "obican" covek koji samo slusa muziku. U krajnjem slucaju, pustite muziku, pa sredjujte kucu, videcete i sami koliko ce vam znaciti. 😊
Pozivas da se bavimo muzikom, zasto da se bavimo necim sto nas ne zanima i ne privlaci? Kao kad bih ja tebi rekao bavi se jedrilicarstvom a tebe to ne da ne interesuje nego ne znas ni kako izgleda jedrilica. Neka svako radi ono sto voli i u cemu uziva, makar to bilo i skupljanje antikviteta i suvenira.
Ljudi verujte mi na rec,Biciklo je jedna neverovatna stvar u borbi sa depresijom.uzmite svoju terapiju sedite na bajs i pedalirajte ko koliko moze i rezultati brzo dolaze.Probajte!!!!!
Donatelo ,plus sam samo dala zbog pozitivnog stava ,ali mislimm da si uzasno pojednostavio depresiju kao siri olik poremecaja koji nije uvek tako jedostavan da se moze izlecii trcanjem u zavisnosti od uzroka i podrske koja je osnov izlecenja ili osvescenja obolelog. Kamo srece da se moze ttako uspesno prevladati dusevni nemir.
Rade,kada razmisljam o temi depresije ,podmukle psihicke bolesti prvo sto smattram uzrokom je tuga izazvana nekim teskim situacijama kao sto je dozivei fizicku ili psihicku traumu ,ako nije genetski urodjena koja coveka prikuje za kolica ili krevet tako da sam vec iznosila svoje misljenje vezano za vezu tuge,nemoci i depesije pa tako i u slucaju fizicke nepokretnosti kao i psihicke smatram da prevazilazenje tuge je vezana za samokontrolu koja nam salje signale da izlaz uvek postoji i da je u ljubavi ,najbolje uzajamnoj ,ako ne onda i sopstvenom sveu ljubavi u kojem mora neko bitan postojati..
Antidepresivi nisu nikakav lek, vec bukvalno droge koji vestacki povecavaju nivo neurotransmitera u sinaptickom rascepu putem blokiranja prirodne reapsopcije u presinaptickim celijama. Posledice uzimanja u duzem vremenskom razdoblju mogu dovesti do permanentnog ostecenja mozga. Antidepresive treba uzimati samo u ekstremnim slucajevima, kada je intenzitet depresije toliko jak da potire rizik koji je vezan sa njihovom upotrebom, a i tada samo privremeno do jedinog moguceg nacina lecenja - psihoterapijom i podizanjem sopstvene svesti. Depresija nije bolest tela, nego uma. Telo i um su povezani i telo samo reaguje na stanje svesti. Konkretno, u stanju depresije telo je "ubedjeno" da ste fizicki povredjeni i prebacuje se u modus letargije, odnosno stednje energije, kako bi se "rana" sto pre izlecila. Uporedite samo ponasanje povredjene zivotinje i coveka u depresivnom stanju. Naucnici su konkretno utvrdili da su isti centri u mozgu aktivni pri verbalnoj i fizickoj povredi.
anksioznost i depresija jesu isto.
reč je o istoj bolesti koja se manifestuje ili depresijom ili strahovima ili najčešće na oba načina istovremeno.
suština je u pogrešnom funkcionisanju nekih delova mozga, koji se mogu popraviti upravo na ovaj način, borbom i aktivnošću. teško izlečiti ali zalečiti svakako. zato manje kukanja i više borbe. teško jeste, najteže, ali borba garantovano pomaže.
Olivere vi se sada igrate neke igre reci i hvatate se za dlaku a ne vidite sustinu. Za serotonin dopamin i jos gomilu drugih n.transmitera se zna, dakle ti n.transmiteri postoje i imaju ulogu, njihova uloga se zna, dejstvo lekova je potvrdjeno. Nemojte samo da mi kazete da su ti lekovi samo obican placebo, naravno ima slucajeva i kada jesu. Bolest zivljenja kazete, s tim bih mogao donekle da se slozim, ali kao sto rekoh neki virusi mogu da izazovu, nizak nivo vitamina D, i kod nekih neuroloskih bolesti kao sto je parkinson gde je moguca pojava depresije ne samo zbog tezine bolesti koja licno pogadja bolesnika vec i zbog prirode same bolesti koja kod nekih bolesnika stvara depresiju. To su vam sve primeri gde nije u pitanju ta fraza "bolest zivljenja". Prekompleksan je to problem, a i slaba je uteha onim ljudima koji su u teskoj depresiji ili digli ruku na sebe i vise ih nema. Ne interesuje mnogo njih za definicije i klasifikaciju, oni samo zele da im bude bolje, sve dok zele. Dakle ako i nije bolest u klasicnom smislu, definitivno se tako ispoljava.
@nenad
"Serotonin je nemoguce izmeriti u mozgu kao i bilo koji drugi neurotransmiter." Pa to i ja kazem,ali kako onda mozete da tvrdite da depresivan covek ima manjak serotonina kad ne mozete da ga izmerite? Jeste vi culi za logiku? Tvrdite da depresivan covek ima manjak serotonina iako ne mozete da ga izmerite.Pa na osnovu cega to onda znate?Postoje indicije? Ja ne verujem u indicije,nego u naucne dokaze.Po vasoj logici Bog postoji zato sto to kazu svestenici iako ne postoje nikakvi dokazi da postoji.Bravo za naucno razmisljanje.Ja sam egzaktan covek,verujem samo u naucne dokaze.Dokazite kod svakog depresivnog coveka na planeti manjak serotonina nekom egzaktnom metodom kao sto kod svakog secerasa na planeti dokazemo manjak insulina,pa cu vam verovati.Ne verujem nista na casnu rec.
@M
Policisticni jajnici? Besmisleno poredjenje.Ako ginekolog otvori zeni stomak ili patolog na obdukciji videce golim okom policisticne jajnike.To je dokaz bolesti,kad nesto vidite promenjeno golim okom ili patohistoloski,pod mikroskopom,svetlosnim ili elektronskim.Da bi nesto bilo bolest,mora da postoji patoanatomski ili patofizioloski materijalni supstrat.Pregledali su mozgove tesko depresivnih ljudi koji su izvrsili samoubistvo i nikada nista nisu nasli u mozgu.Ni golim okom,ni pod jednim mikroskopom,svetlosnim,scanning elektronskim,transmisivnim elektronskim.Ne postoji nijedan jedini dokaz da je depresija bolest.Stavise,nista u psihijatriji nije bolest.To su samo "problemi zivljenja".
Deki ,ti si ,po mom tumacenju pomesao depresivno stanje i paranoicno stanje koja ne moraju biti apsolutno povezana pa zato ne mozes tako konkretno ttvrditi situacije psihe koje su uopstene i uslovljene raznim faktorima.Samo kazem zbog pacijenata dusevnih bolesti koji iz tog razloga ne pronalaze dovoljno podrske ni u psihijatru jer se obicno sva nervna rastrojstva svrstavaju po nekom obrazcu u depresije bez uvida u realne uzroke nastanka cijim otklanjanjem dolazi do postupnog izlecenja.Naravno da znam da psihijatrija nema carobne stapice za boljke savremenog coveka ,ali mora da ima metode pojedinacnih pristupa pacijentu.
Jedan gorka tabletica leci sve. A posle kad kanta seratonina ostane prazna, ona smesna ambrozija te progura kroz to i posle toga si ko nov, i mozes lepo da pocnes da vezbas :D
Meni je to objasnila studentkinja prve godine farmacije sa BU. Radi se o (ne)razvoju delova mozga usled ne kretanja, a genetski smo nasledili kretanje u potrazi za hranom.
Sto se tice vezbanja, da u pravu su, ali gde i kada?
U Norveskoj je losa klima, vani je mrak (barem 6 meseci), kisa i sneg i hladno. Tako da mozes zakaciti neku reumu ili jos nesto gore lececi depresiju.
Nema to veze, pomaze da, ali ne sredjuje depresiju. Depresija potice od fizickog poremecaja zlezde koja luci serotonin. Dakle mora lekovima da se dovede u red. Najveci problem predstavlja sirok spektar depresivnih poremecaja i pronalazenje pravog radi pravog tretmana. Fore kao sto su, trgni se, idi napij se i vezbaj su gluposti. Pricam iz licnog iskustva koje traje dugo.
nemojte samo antidepresive uzimati bice vam jos gore govorim iz iskustva imate vitamine amino kiseline minerale depresija je poremecaj ili hormona ili telesne hemije. ima prirodnih nacina da se podigne serotonin
Depresija je psihički poremećaj i ne leči se lekovima ili fizičkim vežbama već psihičkim metodama. To što nam je ''lakše na duši'' posle vežbanja ne potiče od telesnog boljitka već od zadovoljstva učinjenim poslom. Inače, depresija (kao i 95% psihičkih poremećaja), predstavlja apel, šansu, priliku koju treba da iskoristimo kako bi doveli u red i priveli Istini sopstvene poglede na svet i sisteme vrednovanja pojava, događaja i ljudi oko nas.
Kako mozete da napisete da su fizicke aktivnosti najjaci lek protiv depresije?
Fizicka aktivnost je za neke ljude u depresiji nemoguca misija. Kao sto je jedan poznati psihoterapeut rekao, terati ljide u depresiji da se fizicki aktiviraju je kao da coveka sa dve slomljene noge terate da ustane i potrci.
depresija se ne može izlečiti ako uzroci depresije i dalje postoje. lekovi ne leče oni samo ublažavaju stanje da neko ne dođe u stanje da izvrši samoubistvo.
Ako je uzrok depresije neostvaren život, u srednjim godinama ste, nemate stan, porodicu , nestalan posao, bez neke perspektive(život u srbiji), pa nema tog leka ili psihoterapije koja to može da ispegla. Jedino promeniti način života zamonašiti se.
ja sam bio u teskoj depresiji...nisam imao volju da izadjem iz stana,retko sam se kretao u drustvu i izlazio na pice,na poslu sam imao problema....itd.
upoznao sam jednog momka sasvim slucajno koji je imao tih problema,i pozvao me jedan dan na bazen na plivanje...od tada je krenulo prijateljtvo,plivanje i fizicka aktivnost me vratilo u zivot,jos sam i upoznao devojku na plivanju,potpuno sam nov covek,lekove sam postepeno izbacio iz upotrebe!
sve je u glavi i fizickoj aktivnosti...samo covek to treba da shvati i krene,ako si pozitivan i pozitivno razmisljas mozes mnogo toga dobroga da uradis sebi...lekovi tu nisu potrebni,guras napred,lose stvari iza sebe brises i zaboravljas,zivot je samo jedan
Ljudi, vezbala sam 3x nedeljno vrlo intenzivan aerobik, to je bila jedina stvar koju sam volela da radim, ali dzaba- vratim se u sobu i depresija je tu, san ne dolazi, dane provodim u krevetu u suzama, ne zelim da zivim... Od tada govorim i "zdrav duh, zdravo i telo" i istražujem duh, energiju, misli, disanje...jer nevidljiva sila nas pokreće i leči, a ne lekovi.
Jedan gorka tabletica leci sve. A posle kad kanta seratonina ostane prazna, ona smesna ambrozija te progura kroz to i posle toga si ko nov, i mozes lepo da pocnes da vezbas :D
@VS
"Depresija potice od fizickog poremecaja zlezde koja luci serotonin." Nema cvrstog dokaza za to. Da li endokrinolozi postavljaju dijagnozu secerne bolesti tako sto razgovaraju sa pacijentom ili izmere nivo secera i insulina u krvi,pa ako je secer visok,a insulina nema,to je dijagnoza.Da li kardiolozi postavljaju dijagnozu infarkta tako sto razgovaraju s covekom ili mu urade EKG i izmere jetrine enzime u krvi? Zasto onda psihijatri ne postavljaju dijagnozu depresije tako sto bi merili nivo serotonina u mozgu nego to rade u krajnje subjektivnom razgovoru? Pa zato sto ne mogu,sto nemaju nikakav dokaz.To je samo pretpostavka koju ne mogu da dokazu nego je stvar verovanja da je to tako.To je isto kao da vam kazu da Bog postoji,ali nema dokaza.Vecina depresija su egzogene,psihogene,nastaju zbog gubitka necega u spoljnom svetu sto je coveku mnogo bitno u njegovom sistemu vrednosti-bliske osobe,novca,posla,karijere,devojke,sta god.To nema nikakve veze sa serotoninom nego specificnim pogledom na svet doticne osobe.Genijalni Tomas Sas je za sve mentalne poremecaje rekao da su "problemi zivljenja",a ne bolesti u klasicnom smislu.I zaista,ne postoje nikakvi dokazi da je depresija bolest poput secerne bolesti ili raka.Depresivan covek mora da promeni nacin razmisljanja koji ga je doveo do depresije,a to se postize kognitivnom terapijom,sto je mnogo teze nego piti lekove,jer podrazumeva prihvatanje odgovornosti i suocavanje sa bolnom istinom o sebi.Mnogo je lakse biti "bolestan".
Vezba, setnja i to svakodnevna, je jedan od najboljih nacina da se krene sa hvatanjem u kostac sa depresijom i to radi garant. Problem sa ljudima/zenama kad su u ovom stanju je motivacija, jer ako osoba jedva moze da ustane i da se spremi, onda mora da ima podrsku od prijatelja, porodice, koja ce da bude ukljucena u tim aktivnostima, dok se ne razvije disciplina i rutina. Ako je 2 sata setnje (ne preporucujem manje) jedina stvar u toku dana koja osoba u ovom stanju moze da odradi, je nesto najbolje sto mogu da urade za sebe. Fizicke aktivnosti itekako imaju veze sa mentalnim/dusevnim stanjem osobe jer dovode do promena u mozgu, sto vodi promenama u razmisljanju i razvijanju osecaja kod depresivnih osoba. Znaci najbolji nacin jeste sto vise fizickih aktivnosti i po mogucstvu psihoterapija, protivnik sam lekova za depresiju.
I ceo izvor depresije i anksioznosti je ceo kapitalisticki sistem. Da li ces imati posao sutra, da li ces imati novca, koliko sta kosta, da li ovo ili ono, da li ce te zaskociti neka budala. Nema veze koja je drzava u pitanju i koji materijalni status, svakom moze ovo da se dogodi.
Kada se unisti izvor, sve ce biti bolje.
@nenad
"Serotonin je nemoguce izmeriti u mozgu kao i bilo koji drugi neurotransmiter." Pa to i ja kazem,ali kako onda mozete da tvrdite da depresivan covek ima manjak serotonina kad ne mozete da ga izmerite? Jeste vi culi za logiku? Tvrdite da depresivan covek ima manjak serotonina iako ne mozete da ga izmerite.Pa na osnovu cega to onda znate?Postoje indicije? Ja ne verujem u indicije,nego u naucne dokaze.Po vasoj logici Bog postoji zato sto to kazu svestenici iako ne postoje nikakvi dokazi da postoji.Bravo za naucno razmisljanje.Ja sam egzaktan covek,verujem samo u naucne dokaze.Dokazite kod svakog depresivnog coveka na planeti manjak serotonina nekom egzaktnom metodom kao sto kod svakog secerasa na planeti dokazemo manjak insulina,pa cu vam verovati.Ne verujem nista na casnu rec.
@M
Policisticni jajnici? Besmisleno poredjenje.Ako ginekolog otvori zeni stomak ili patolog na obdukciji videce golim okom policisticne jajnike.To je dokaz bolesti,kad nesto vidite promenjeno golim okom ili patohistoloski,pod mikroskopom,svetlosnim ili elektronskim.Da bi nesto bilo bolest,mora da postoji patoanatomski ili patofizioloski materijalni supstrat.Pregledali su mozgove tesko depresivnih ljudi koji su izvrsili samoubistvo i nikada nista nisu nasli u mozgu.Ni golim okom,ni pod jednim mikroskopom,svetlosnim,scanning elektronskim,transmisivnim elektronskim.Ne postoji nijedan jedini dokaz da je depresija bolest.Stavise,nista u psihijatriji nije bolest.To su samo "problemi zivljenja".
@Maja
Promasila si poentu.Na pocetku istrazivanja niko od 22000 ispitanika nije bio depresivan.Onda su neki vezbali,a neki nisu,pa je ucestalost depresije statisticki signifikantno veca kod onih koji nisu.To je dokaz crno na belo.
anksioznost i depresija jesu isto.
reč je o istoj bolesti koja se manifestuje ili depresijom ili strahovima ili najčešće na oba načina istovremeno.
suština je u pogrešnom funkcionisanju nekih delova mozga, koji se mogu popraviti upravo na ovaj način, borbom i aktivnošću. teško izlečiti ali zalečiti svakako. zato manje kukanja i više borbe. teško jeste, najteže, ali borba garantovano pomaže.
I ceo izvor depresije i anksioznosti je ceo kapitalisticki sistem. Da li ces imati posao sutra, da li ces imati novca, koliko sta kosta, da li ovo ili ono, da li ce te zaskociti neka budala. Nema veze koja je drzava u pitanju i koji materijalni status, svakom moze ovo da se dogodi.
Kada se unisti izvor, sve ce biti bolje.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (NoName, 4. oktobar 2017 12:36)
Bravo ! Depresiju izaziva ovaj kancerogeni robovlasnicki sistem !
Reorganizujem svoj život i tu sam najviše potrošio energiju. Ceo život sam u fazi neke pripreme; poteze obazrivo "potežem" jedini "neprijatelj" mi je "vreme"; čovek ima potrebu da što više dodje do saznanja, zaokruži krug, priču, raditi na sebe, biti ostvaren u svim poljima, srećan, pa dodaš još neke pojmove u životu kao primer "minimalizam" da pojednostaviš...okolnosti mi omogučavaju da menjam čak i navike što je i najteže. Imam mini teretanu, 2 bajsa, posao, blizu sam Dunava, grad mi je blizu i nemam razloga da se baš toliko brinem...razvijena samosvest..radio sam i na svoje mane..zdravlje sam poprilično ispregledao na granici "hipohondra.." sada ću da se potrudim da u ova luda vremena opuštenije živim...na rakrsnici sam života, raskrčio sam sebi mnoge brige, istraživao...bitno je da se više ne opterečujem ni za šta ako baš nije potrebno...
Bio sam u depresiji, i u bedaku, i citao stotine "mudraca" koji su preporucivali svoj metod, kao lekoviti pogled na svet. I NISTA. Sve dok me zivot nije naveo na muku zbog koje sam se obratio Bogu. Postepeno, tek sam tada razumeo ko sam, gde sam i sta mi se desava. I evo vec 26 godina nikada nisam bio ni u kakvom problemu. Stavise, zivot mi je postao radikalno zreliji, radosniji i lepsi.
Muzicar sam, tako da svaki dan sviram po 5-6 sati. Mogu da kazem da je lek za svaku boljku rad i samo rad. Jest' da je slobodno vreme i vreme za prijatelje, izlaske i devojke ograniceno, ponekad ga nema uopste, ali bolje je i tako nego se premestati sa guza na guz i zaliti se na zivot koji pored tebe prolazi... Ljudi, bavite se muzikom, to je najbolja terapija za sve, plus je i fizicki zahtevno, te cete se oblikovati i umno i fizicki. Muzika je lek za sve, bilo da ste profesionalni muzicar ili "obican" covek koji samo slusa muziku. U krajnjem slucaju, pustite muziku, pa sredjujte kucu, videcete i sami koliko ce vam znaciti. 😊
Gubitak ili nedostatak životne energije koja dovodi do depresije mnogo zavisi od naših misli, osećaja i reči, tj. kako mislimo, govorimo i činimo. I ako je sve to u većoj meri negativno (crno) eto nam depresije. Prema tome jako je važna kontrola misli i osećaja.tj. ako dozvolimo da nas takva mišljenja ( koja vremenom dobijaju sve veću snagu) uzjašu i s nama upravljaju, depresija tada potraje i iscrpljuje. To su tada misaone energije i treba ih savladati, pobediti. Naterati sebe na fizičku aktivnost, naterati sebe da se prihvati i pozitivna strana svakog problema, svake situacije, sagledati sve svoje kvalitete i vrednosti i imati svest o veličanstvenosti života i svest o tome da čovek može SVE ako to istinski želi. Postaviti ciljeve i plan i tako se usmeravati. Ako baš čovek ne može sam sve ovo da ostvari, jedan sladak pas u kući menja čoveka totalno. Pas udomljen iz ljubavi ne dopušta čoveku ni minut tuge, ni depresije, ne pada mu ni na pamet bilo koje neraspoloženje...ima da se šeta satima u prirodi, pored reke...srazmerno kapacitetu ljubavi koju čovek ima , stvara se, tj. dotiče mu i životna energija. Pozitivan stav je rešenje svega ( a i skloniti se od onih koji nas iscrpljuju mentalno). Na žalost od kvalifikovanih stručnih lica ništa od svega ovoga ne čuh, osim da prepisuju lekove i udaraju dijagnoze.
Antidepresivi nisu nikakav lek, vec bukvalno droge koji vestacki povecavaju nivo neurotransmitera u sinaptickom rascepu putem blokiranja prirodne reapsopcije u presinaptickim celijama. Posledice uzimanja u duzem vremenskom razdoblju mogu dovesti do permanentnog ostecenja mozga. Antidepresive treba uzimati samo u ekstremnim slucajevima, kada je intenzitet depresije toliko jak da potire rizik koji je vezan sa njihovom upotrebom, a i tada samo privremeno do jedinog moguceg nacina lecenja - psihoterapijom i podizanjem sopstvene svesti. Depresija nije bolest tela, nego uma. Telo i um su povezani i telo samo reaguje na stanje svesti. Konkretno, u stanju depresije telo je "ubedjeno" da ste fizicki povredjeni i prebacuje se u modus letargije, odnosno stednje energije, kako bi se "rana" sto pre izlecila. Uporedite samo ponasanje povredjene zivotinje i coveka u depresivnom stanju. Naucnici su konkretno utvrdili da su isti centri u mozgu aktivni pri verbalnoj i fizickoj povredi.
Deki ,ti si ,po mom tumacenju pomesao depresivno stanje i paranoicno stanje koja ne moraju biti apsolutno povezana pa zato ne mozes tako konkretno ttvrditi situacije psihe koje su uopstene i uslovljene raznim faktorima.Samo kazem zbog pacijenata dusevnih bolesti koji iz tog razloga ne pronalaze dovoljno podrske ni u psihijatru jer se obicno sva nervna rastrojstva svrstavaju po nekom obrazcu u depresije bez uvida u realne uzroke nastanka cijim otklanjanjem dolazi do postupnog izlecenja.Naravno da znam da psihijatrija nema carobne stapice za boljke savremenog coveka ,ali mora da ima metode pojedinacnih pristupa pacijentu.
Nije to tako jednostavno i depresija sigurno nije "bolest" vec je bolest. Serotonin je nemoguce izmeriti u mozgu kao i bilo koji drugi neurotransmiter. Postoje indicije da virusi ako prodru kroz prirodnu barijeru i prodru u mozak mogu da izazovu depresiju, nedostatk vitamina D koji je i vazan faktor za stvaranje neurotransimatera moze da utice na pojavu depresije. Kompleksan je to problem da bi se tako pojednostavio i klasifikovao kao "bolest". Inace, oni sa tezim oblicima depresije i anksioznog poremecaja imaju i fizicke simptome. Vi ste samo naveli jedan od uzroka koji je psihicke prirode, takvi i jesu najcesci. Ali reci da takav covek nije bolestan vec je "bolestan" je krajnje nekorektno. Mogli bi doci u zabludu depresivni ljudi da je ipak sa njima sve u redu i da ce sve doci na svoje mesto, cesto se to ne desava vec ljudima bude samo gore sve dok jednog trenutka predju tacku posle koje vise nema povratka, a nisu hteli da se lece.
Fizicka aktivnost je korisna. Ali nije resenje. Psihoterapija ozbiljna plus anksciolitici ili antidepresivi resen problem.Snagom volje ili vezbanjem nemoguce je resiti se depresije. Psihoterapija je zakon!
Anksioznost i depresija nisu isto.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Uros Djurdjevic Prejaki #32, 4. oktobar 2017
Nisu isto ali u većini slučajeva idu ruku pod ruku kao dve drugarice. Depra, panika i ankcioznost. Milina BoŸija kako to može da se poigrava sa čovekom. Sve se to otklanja kada prestanemo sebe da analiziramo, da osluškujemo svoja osećanja i da pridajemo glupostima od problema veliki značaj. To kada kaŸeš anksioznom depresivcu deluje kao nemoguća misija dok se i sam ne uveri. Nekome trebaju lekovi u početku da mu pomognu da nauči kako se sa tim nositi. Neko popije nekoliko tura lekova dok ne nauči. Ako ne uči da se nosi sa problemom onda dŸaba lekovi. I posle kada ga to snađe a on već je dobro to prostudirao, neće mu biti veliki problem da zaustavi strahove i negativnost, zato što im neće pridavati značaj. Fokus je po mom mišljenju u nerazumnoj brizi i vaspitanju od malih nogu. Ovo sa treniranjem je čista glupost, možeš da treniraš koliko hoćeš nema tu efekta. Dok ne izađeš napolje i šetaš, stupas u kontakt sa ljudima i radiš ono što voliš. I svim obavezama da pristupaš sa nekom vrstom zabave a ne posmatrati kao da je kraj Sveta. Isto tako jako je bitna neutralizacija moći novca. Sa čime je čovek od malih nogu naučen, pa kada mu legne gomila para on uleti u euforiju i fantastično raspoloŸenje. E tome treba da teŸi tom osećaju ali bez para, da uŸiva u trenutku. Nemaština i briga su danas u Srbiji ključni.
Kad upadnes u depresiju mrzi te i da zivis a kamo li da vezbas.Inace stanje je jezivo,bezvoljan si,misli su ti crne,sve mislis da su ti drugi krivi i da ti svako misli lose,u glavi je haos,preplavljen si emocijama,postajes hipohondar...
Dve godine mi je trebalo da se koliko toliko izvucem iz depresije i dovedem u neko normalno stanje.
Uproscenjo objesnjenje je da depresija nastaje kada se "id","ego"i "super ego"nadju u sukobu,tj.kada se narusi harmonija izmedju njih.Nekada sam se aktivno bavio sportom i moje telo i um jos u sebi imaju naviku za vezbanjem i hteo sam i pokusao ali nisam uspeo.Pio sam samo jedan antideoresiv maprorilin oko godinu dana kako mi je doktor prepisao,poslusao njegove savete,mada ne u potpunosti i jedva sam uspeo da izbacim te demone iz sebe a u pitanju je bio laksi oblik depresije.Kako li je onima koji pate od teske depresije ne zelim ni da znam.
Ovo jeste tačno,ali kod blažih slučajeva depresije.Kod težih slučajeva,najbolja je kombinacija lekova,vežbanja i razgovora.Vežbanje ne mora da bude naporno,najbolja je šetnja ili plivanje.
Prvo, anksiozni i depresivni poremecaji su dve prilicno razlicite kategorija, iako anksioz ost skoro uvek ukljucuje i neki oblik depresije. Fizicka aktivnost u oba slucaja moze da pomogne, ali daleko od toga da moze da ih izleci. I sam sam nedavno imao anksiozni poremecaj. nakon nekoliko meseci osecam se znacajno bolje, ali i dalje se nisam vratio u normalu. kao prvi korak u izlecenju psihickih poremecaja , potrazite strucnu pomoc psihijatra i/ili psihologa. to nije sramota... psihijatar ili psiholog u znacajnoj meri moze da pomogne, kroz razgovor i/ili medikametsku terapiju. Ali kao i za mnoge druge probleme u zivotu, ne ocekujte da ce se sami od sebe resiti, ili da ce ih neko drugi resiti umesto vas. kod svih psihickih poremecaja na koje mozete da uticete, a depresija je jedna od njih, postoje samo dva ishoda, ili se prepustis i kukas nad svojom sudbinom ocekujuci da ce neko ili nesto resiti problem, ili se hrabro i direktno uhvatis u kostac sa problemom, bez laznog moralisanja, sramote i izgovora. zapamtite, ako niste reseni da sami sebi pomognete, niko drugi vam nece pomoci. Nije lako, ali je itekako moguce.
Au koliko negativnosti. Verovatno nije carobni stapic ali sigurno pomaze. Bio depresivan, promenio par stvari (vezbanje je jedna od vecih promena koje sam uveo) i depresija se smanjila poprilicno. A ovaj sto se zali da nema gde da vezba u hladnoj Norveskoj, da li ste culi nekada za teretanu? Sportske centre? Fudbal/kosarku/tenis/badminton u zatvorenom?
Lek je u nama samima. Anti depresivi sprečavaju ili minimiziraju negativni ciklus razmišljanja u glavi. I oni koliko toliko funkcionišu. Međutim sve dok tako razmisljamo ni jedan lek ne može pomoći. Može da piješ pedeset lekova ali jednostavno lek za tvoje emocije ne postoji. Lek je u nama samima i u načinu razmisljanja. U početku je to jako teško a kako vreme odmiče mozak navikava na pozitivu i tako će razmišljati, te nećete imati depresiju ili će ona nailaziti i biti gotovo neprimetan problem. Problem je u strahu pa ljudi koji su jednom osetili depresiju i ankcioznost u punoj snazi pa znaju šta je to, kod malih ili velikih Ÿivotnih okrznuća odmah u mozgu pale alarm, aha evo ga ponovo to stanje! Jao to ja više ne mogu, neee opet pa upadnu u začarani krug. Mozak razrađuje opcije. Neki iz tog kruga odmah izađu tako što usmere svoju paŸnju na nešto korisno, nemaju vremena da se bave time i jednostavno depresija nestaje. Neki koriste nešto od sedativa da preseku krug i onda su opet kao novi. Mislim da se depresija ne moŸe apsolutno pobediti, jednostavno takva si ličnost, osetljiva. Ali moŸe se jako dugo biti bez depresije. Pa kada se pojavi depra ili panika, znamo da se ništa loše neće destiti, desila ti se 100 puta. I ona skoro pa momentalno nestaje nesvesno. Ne možeš da poludiš, ne moŸeš da ne znaš za sebe, da izgubiš pojam o prostoru i realnosti. Ama baš ništa. Jedino možeš da budeš negativan i uplašen kao retard bez ikavog razloga. Kratko mi ovo za pisanje, ljudi uŸivajmo!
Ljudi verujte mi na rec,Biciklo je jedna neverovatna stvar u borbi sa depresijom.uzmite svoju terapiju sedite na bajs i pedalirajte ko koliko moze i rezultati brzo dolaze.Probajte!!!!!
Ovo je istina!Redovno vezbanje,zdrava ishrana(bez testa i secera) i izbegavanje stresa(ne gledajte tv) i bicete mnogo srecniji!Ne nervirajte se oko stvari koje ne mozete da promenite i ne budite rob konzument,predlazem STOICKU filozofiju i MINIMALIZAM za istrazivanje.
Vezbanje svakako pomaze ali nije carobni stapic. Da bi se "pobedila" (bolje rec je prihvatila) depresija potrebno je razumeti sta je ona zapravo - to je emocija sistema za zastitu od opasnosti, koja sluzi u svrhu da ukoliko nista drugo ne pomogne depresija je poslednje utociste - ona ce ti slati misli - ti si bezvredan, nemocan, nistavan, jadan i sedi u svojoj pecini i nista ne pokusavaj, dok opasnost ne prodje. Naravno, kasnije u procesu evolucije depresija je pocela da se javlja i u nekim drugim situacijama, npr. vezano za pripadnost grupi - ako ste na dnu socijalne lestvice bicete depresivni, i generalno kompetitivno drustvo kakvo pravimo danas pojacava depresiju ali ljudi cesto ne razumeju tu skrivenu opasnost. I zato sto je emocija sistema za zastitu od opasnosti - vi ne mozete da prestanete da mislite na nju kada ste depresivni - tako je prosto depresija dizajnirana u procesu evolucije. Tako da - "samo" treba da prestanete da mislite na depresiju - naravno to je jako tesko jer je depresija dizajnirana tako da ne mozete da mislite na nju. Ima tu jos sto sta da se kaze ali da vidimo sta vam moze pomoci. Najbolja pomoc tj. lek je dobrota, briga, neznost i ljubav drugih ljudi, sto znaci da su kvalitetne drustvene veze apsolutno najznacajnije za mentalno zdravlje i zdravlje coveka - tako je nas mozak dizajniran (neznost majke smiruje dete). A ako uspevate da budete brizni, pazljivi i nezni prema samima sebi to ce imati isti efekat - na ovome se baziraju meditacije i molitve.
Depresija nastaje kad loše procenjujete samog sebe. Ako od vežbate sat vremena ili pretrcite odredjen broj kilometara o sebi mislite bolje. Ako napr napravite kolac ili skuvate neko komplikovano i ukusno jelo mislicete bolje o sebi. Uradite nešto lepo svakog dana i bićete manje depresivni. Svetlost i šetnje pored reke ili mora su prava stvar. Mediteranske zemlje imaju mnogo manje depresivnih ljudi.
Naomi nateati sebe je tesko ali jedino moguce resenje,Znaci,reci sebi>Nista ti ne vredi da se mrcvaris,zivot je lep uprkos manjkavostima koje uticu na opste stanje coveka.Reci sebi ,isto ti se hvata da li zalio za propustenim ili neukazanim prilikama ili nasao nesto u onome sto ti se pruza.tAKO OTPRILIKE.sAMO JEDNO NE TREBA a to je zavaravati se umisljenim sposobnostima i na tome graditi optimizam.Vec na realnom stanju stvari.
Covek mora imati bar jednog prijatelja. Ipak je sve drugacije kad znate da cete u subotu otici sa prijateljem na kafu recimo. Jedan prijatelj nije dovoljan ali ipak ce napraviti razliku. Kada sam otisao u ino suocio sam se sa depresijom, bio sam u sustini sam i lose raspolozen ali sam imao jednog prijatelja sa kojim sam isao na pivo dva puta nedeljno i to me odrzalo. Kasnije sam upoznao jos neke ljude koji iako nisu bili u mom fazonu ipak su mi prijatelji postali jer su dobri i posteni ljudi. Upisao sam kurs za jezik, tamo upoznao jos neke ljude. Dane nisam provodio sam u sobi, uglavnom sam isao u setnje sam ako ne mogu da uklopim susret sa prijateljima. Kada napolju pada kisa pripremao sam komplikovana jela da bih sto vise vremena bio aktivan. Tako su prosle dve godine. Kada sam pomislio da je to to od zivota i da to bas nije tako lose upoznao sam nju. Znate ono kad mozete da podesavate jacini svetla u sobi, e pa tako je bilo, mrak, pa onda malo svetlosti da se pobedi tama, a onda njen osmeh koji je potpuno osvetlio prostoriju. Drzite se i budite sami sto manje, idite do grada, setajte sami ako nemate prijatelja, kupite sebi nesto lepo, samo nemojte sedeti sami kod kuce...
@Oliver
iz istog razloa zasto ginekolozi mogu da dijagnostikuju sindrom policisticnih jajnika bez analize nivoa estrogena, testosterona i progesterona, ako su simptomi previse ocigledni nema potrebe za placanjem analiza i maltretiranjem pacijenata.
Ne znam odakle ti ideja da nije pronadjena povezanost izmedju serotonina, dopamina i depresije? Istrazivanja koja postoje bukvalno idu do tacke da znamo promene koje se desavaju na nivou gena i ispoljavanja gena (koji regulisu serotonin,dopamin i kortizol) tokom depresije. Kao i promene koje se desavaju tokom lecenja. Prosle godine je istrazivanje u britaniji pronaslo povezanost izmedju koriscenja kontraceptivne pilule i kasnijoj sklonosti ka depresivnim epizodama.
Cak i depresija kojoj je uzrok u zivotu osobe a ne u biologiji, stanje u kojem se osoba nalazi s vremenom utice na hemiju mozga.
p.s. Psihicke bolesti su i dalje bolesti a ne ''bolesti'', makar i nisu bioloski izazvane.
Olivere vi se sada igrate neke igre reci i hvatate se za dlaku a ne vidite sustinu. Za serotonin dopamin i jos gomilu drugih n.transmitera se zna, dakle ti n.transmiteri postoje i imaju ulogu, njihova uloga se zna, dejstvo lekova je potvrdjeno. Nemojte samo da mi kazete da su ti lekovi samo obican placebo, naravno ima slucajeva i kada jesu. Bolest zivljenja kazete, s tim bih mogao donekle da se slozim, ali kao sto rekoh neki virusi mogu da izazovu, nizak nivo vitamina D, i kod nekih neuroloskih bolesti kao sto je parkinson gde je moguca pojava depresije ne samo zbog tezine bolesti koja licno pogadja bolesnika vec i zbog prirode same bolesti koja kod nekih bolesnika stvara depresiju. To su vam sve primeri gde nije u pitanju ta fraza "bolest zivljenja". Prekompleksan je to problem, a i slaba je uteha onim ljudima koji su u teskoj depresiji ili digli ruku na sebe i vise ih nema. Ne interesuje mnogo njih za definicije i klasifikaciju, oni samo zele da im bude bolje, sve dok zele. Dakle ako i nije bolest u klasicnom smislu, definitivno se tako ispoljava.
Godinama sam se borio sa anksioznoscu bio na rubu depresije,ovo istrazivanje je suplja prica.Nazalost samo medikamenti pomazu.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (aco rs, 4. oktobar 2017 14:17)
Anksioznost je samo simptom deperesije a depresija je posledica određenog stila i načina života (čitaj promašenog, nezdravog, nekvalitetnog)
U mom slučaju ušao u tridesete bez porodice, žene, dece...roditelji naporni itd. E sad treba biti junak pa preokrenuti život za 180...za mene je to a za nekog nešto drugo..nedostatak finansija, prostora i sl.
Jedna od glavnih karakteristika depresije je nedostatak cilja u životu kao i gubitak volje za raznim aktivnostima. Za redovnu fizičku aktivnost u formi vežbanja treba upravo imati taj cilj, pa makar on bio i tako mali ali imati i volju koja će pogurati prema vežbanju. Mislim da bi i drugi oblici vežbanja imali sličan efekat, kao što je sviranje, pevanje i sl.
Depresija je stanje slično onom kada se posle nekog tragičnog dogadjaja isplačete, kad nemate snage više da plačete već gledate u prazno, bezvoljno. Taj osećaj je 24/7
Kao da ste mrtvac koji eto, nekako živi, vuče svoje telo bez cilja, smisla, osećaja.
"nemojte samo antidepresive uzimati bice vam jos gore govorim iz iskustva imate vitamine amino kiseline minerale depresija je poremecaj ili hormona ili telesne hemije. ima prirodnih nacina da se podigne serotonin"
Iako je i meni bilo još gore od nekoliko antidepresiva koje sam sukcesivno isprobavao, ne bih nikada drugima govorio da ih ne uzimaju. Ako nekome odgovrajaju, što da ne, ako nekome ne odgovaraju, zašto ga terati , u slučaju da nije opasan po sebe?
Tačno je i da ima prirodnih načina za podizanje nivoa serotonina ali to je sve individualno. Nekog "radi" jedno, nekog drugo.
Nije tacno!
Bavio sam se sportom od malih nogu i dan danas obozavam treninge ali kad mi naidje period depresije (kojoj sam inace sklon) jednostavno ne mogu da treniram, ne zato sto sam lenj ili nemam volje vec zato sto kod depresije energija ide na 0 i naravno depresija vuce u krevet i izolaciju...da ne nabrajam dalje...
Nem tu puno mudrovanja, za zdrav način života treba što je moguće više (u današnjim uslovima) kopirati način života i ishrane primitivnog čoveka. Jasno sad više nije ni moguće ni pametno prelaziti kilometre i penjati se na drvo da bi se skupljale bobice i voće, ali to je princip koji treba onda simulirati svesno, izborom.
Nije to nikakva čudotvorna formula zdravlja, već je čovek tako nastao ovakav kakav jeste. Evolucija ne može da isprati eksponencijalnu promenu načina života od industrijske revolucije, sada naročito ubrzanu takozvanom informatičkom.
"Akumulator" se puni samo ako se vozilo vozi. Ako se ne vozi, mora (bar) da radi u mestu. Eto, Australijanci kažu, makar jednom nedeljno. Kad bi ljudi o sebi vodili računa makar koliko o svom automobilu.
Vezbanje mi je jako pomoglo. Ne mora da znaci da ce pomoci svima, ali sigurno ne odmaze.
Za pocetak, vazno je reci da bilo ko ko ne moze da se natera da vezba NE treba da se oseca krivim. Osecaj krivice je jedna od najgorih blokada.
Nadjite fizicku aktivnost koja odgovara vasem zdravstvenom stanju i koja vas interesuje ili barem ne demotivise cim na nju pomlislite. Na primer, ako vas sama ideja da morate da izadjete iz kuce da biste vezbali blokira, radite vezbe kod kuce. Ne morate da ulazete novac ni u sobni bicikl ili traku za trcanje. Za pocetak je dovoljno da se malo pokrenete (istezanja, cucnjevi, sklekovi...). Internet je prepun razlicitih snimaka sa vezbama, u slucaju da vam je potrebna ideja.
Ako volite setnju, setajte. I to je za pocetak dosta. Ne morate odmah da da trcite.
Meni je pomogla jako joga. Ni jogu danas ne morate da placate, mozete lagano da pocnete uz internet, vodeci racuna da radite samo ono najsonovnije i da se ne naprezete.
Vezbe disanja i meditacija su frantasticne. Joga takodje kombinuje i te dve vestine. A to moze da radi bilo ko.
Postoje razlicite vrste joge a neke od njih su primerene i za hendikepirane.
Kako naci motivaciju? Kod blazih slucajeva moze da pomogne i to da prestanete da je trazite, vec napravite plan i drzite ga se MEHANICKI. Bez bilo kakvih ocekivanja. U jednom momentu ce vam se motivacija sama javiti.
Ne postavljajte sebi cilje,e uzivajte samo u osecaju koji vam pokret, disanje ili meditacija pruzaju.
Vau kakva "hipoteza" u 21. veku. ali su nedavno stari grci imali slicnu: "u zdravom telu zdrav duh"... pre nekih par hiljada godina.
(djuro, 04. oktobar 2017 10:39)
Ansioznost I depresija nisu isto,imate poremecaje ansiosnosti kao sto, su panicni napadi, osesivno kompilsivni poremecaji ,u gavi postavaljate pitanje sta ce se desiti ako ovo,sta bi bill ako ono itd,nesto ce se lose dogoditi itd,a depresija je skroz drugo,u glavi vam je ne vredim,visak sam za ovaj svet itd..naravno takodje nije isto biti depresivan I biti u depresiji...
Donatelo ,plus sam samo dala zbog pozitivnog stava ,ali mislimm da si uzasno pojednostavio depresiju kao siri olik poremecaja koji nije uvek tako jedostavan da se moze izlecii trcanjem u zavisnosti od uzroka i podrske koja je osnov izlecenja ili osvescenja obolelog. Kamo srece da se moze ttako uspesno prevladati dusevni nemir.
Rade,kada razmisljam o temi depresije ,podmukle psihicke bolesti prvo sto smattram uzrokom je tuga izazvana nekim teskim situacijama kao sto je dozivei fizicku ili psihicku traumu ,ako nije genetski urodjena koja coveka prikuje za kolica ili krevet tako da sam vec iznosila svoje misljenje vezano za vezu tuge,nemoci i depesije pa tako i u slucaju fizicke nepokretnosti kao i psihicke smatram da prevazilazenje tuge je vezana za samokontrolu koja nam salje signale da izlaz uvek postoji i da je u ljubavi ,najbolje uzajamnoj ,ako ne onda i sopstvenom sveu ljubavi u kojem mora neko bitan postojati..
Nek se tera znate gde i depresija I anksioznost. Bolje mi bude od vezbanja-zbog vise faktora al hocu mir. Nije kao sto je bilo I trudim se al me nervira taj prokleti demon koji te stalno mori, preokupira I crpi ti snagu. Borba je al treba se boriti I jos poneka floskula :).
sad mi ne objavite komentar pa da me I to razocara lol
Треба велики труд као за све у животу. Тешко јесте много, паклено је, али једном када успеш да победиш онда схваташ да је минљиво и да не може вечно да траје. Не обазири се много и пробај физички да се умориш лепо да би онда спавао здраво. Дакле физичка активност, здрав сан и редовна врло редовна исхрана. Једи макар силом јер мозак као орган троши највише калорија мисловно.
Ono kada stojis u hodniku satima kao krpena lutka ili smrsas 15 kilograma za mesec dana. Kada se danima ne kupas jer ne vidis poentu toga, a i kada vidis nemas snage da to ucinis. Ono kada si u panici i strahovima zbog svega i svakoga, a misli u glavi ne mozes da kontrolises. Ono kada nedeljama ne izadjes iz stana jer se plasis svega. Ono kad sa 80 odes na 120kg i jos mnogo mnogo toga. Ono kada mislis posle nekoliko godina proslo je dobro je a javi se nova depresivna epizoda jos gora od predhodne. Kada si zablokiran do te mere da zivis u mislima a realnost ne postoji. Ne dao Bog nikome da prozivljava sve to. Kakvo crno trcanje nisam bio sposoban da se izgovaram reci a kamoli bilo sta drugo.
Pozivas da se bavimo muzikom, zasto da se bavimo necim sto nas ne zanima i ne privlaci? Kao kad bih ja tebi rekao bavi se jedrilicarstvom a tebe to ne da ne interesuje nego ne znas ni kako izgleda jedrilica. Neka svako radi ono sto voli i u cemu uziva, makar to bilo i skupljanje antikviteta i suvenira.
bolje da nisam ni citao,samo se bezveze nerviram,,kao prvo odavno
je poznato ako polegenmo zdravog coveka na samo tri dana neprekidno
u krevet on ce poceti ispoljavati simptome depresije,jednako tako
uskratimo li zdravom psu fizicku aktivnost on ce brzo poceti da
lovi svoj rep,ali nakon kratkog vremena kad se sve opet vrati u normalu simptomi nestaju..neko ko se stvarno nalazi u teskom depresivnom stanju jednostavno nema potrebnu energiju da bi nesto pokrenuo bez profesionalne pomoci sa strane a i ona je upitna bez socijalne sigurnosti..
IMAGE SOURCE
79 Komentari
Sortiraj po: