Radnici na nogama, blokade širom zemlje

Ekonomija Francuske pada i gubi korak sa Nemackom ili Britanskom privredom jer se reforme ne sprovode! U drzavnoj upravi su povlastice jako velike, 35 radnih sati nedeljno (7 sati rade, svaki vikend slobodan) zahteva zaposljavanje vise ljudi, a vise ljudi kosta, a privreda ne pravi toliko poreza da bi mogla da izdrzava penzionere, glomazan drazvni aparat sa mnogim povlasticama.
Ne kazem da trebaju da radi sa sve pelenama na sebi, kao u Srbiji, ali sindikat se ponasa kao malo dete. Sindikat ne daje konstruktivne predloge kako prevazidjici probleme koji evidentno postoje!

Da je u decembru 2001, kada je donošen prvi demokratski zakon o radu na ulicama Beograda bilo barem​ upola ljudi ne bi radnik u ovoj državi bio tu gde je sada...
Radnici su od Kardeljevog ZUR-a gde su imali sva prava došli do zakona o radu, verovatno prepisanog iz neke nezavisne južnoameričke države, koji im je sva ta prava oduzeo a da nisu ni jedan štrajk organizovali. Francuzi čuvaju ono za šta su se teško, na ulicama izborili njihovi preci dok smo se mi prelako odrekli osmočasovnog radnog vremena, neradne subote, svima dostupnog zdravstva i obrazovanja...svih tekovina radničke borbe na ovim prostorima.

Ekonomija Francuske pada i gubi korak sa Nemackom ili Britanskom privredom jer se reforme ne sprovode! U drzavnoj upravi su povlastice jako velike, 35 radnih sati nedeljno (7 sati rade, svaki vikend slobodan) zahteva zaposljavanje vise ljudi, a vise ljudi kosta, a privreda ne pravi toliko poreza da bi mogla da izdrzava penzionere, glomazan drazvni aparat sa mnogim povlasticama.
Ne kazem da trebaju da radi sa sve pelenama na sebi, kao u Srbiji, ali sindikat se ponasa kao malo dete. Sindikat ne daje konstruktivne predloge kako prevazidjici probleme koji evidentno postoje!

Da je u decembru 2001, kada je donošen prvi demokratski zakon o radu na ulicama Beograda bilo barem​ upola ljudi ne bi radnik u ovoj državi bio tu gde je sada...
Radnici su od Kardeljevog ZUR-a gde su imali sva prava došli do zakona o radu, verovatno prepisanog iz neke nezavisne južnoameričke države, koji im je sva ta prava oduzeo a da nisu ni jedan štrajk organizovali. Francuzi čuvaju ono za šta su se teško, na ulicama izborili njihovi preci dok smo se mi prelako odrekli osmočasovnog radnog vremena, neradne subote, svima dostupnog zdravstva i obrazovanja...svih tekovina radničke borbe na ovim prostorima.