Ivanović o pitanju Kosova: Rešenje kiparski model

Reči ovog čoveka izražavaju politički razum, istorijsko iskustvo i državničku odgovornost koji tako očigledno nedostaju sadašnoj vlasti koju karakterišu jako prisutna korupcija, nepotizam, strančarenja i servilnosti prema strancima i to u većoj meri nego bilo koju drugu vlast u poslednjih stotinjak godina. Najavljeni lažni unutrašnji dijalog o Kosovu kao i Briselski pregovori predstavljaju zapravo samo intermzzo do stvranja uslova za priznanje Kosova od strane Srbije kao nezavisne države pri čemu ti uslovi na unutarpolitičkom planu znače da politička energija stanovništva bude ekonomskim iscrpljivanjem i propagandnim pritskom uz širenje ratne psihoze od strane servilnih intelektualaca, dovoljno umanjena da referendum za promenu Ustava ne privuče dovoljan broj glasača da bi postojao rizik da ne uspe. Borba za Kosovo više nije borba za određenu teritoriju već borba da narod dobije stvarnu mogućnost da odlučuje o bilo kom pitanju bez manipulacija, koje se ostvaruju kroz razaranje privrede, korupciju, medijski mrak i ratnu psihozu, korumpirane vlasti koja ne služi njemu već onima koji imaju kapacited da je ucenjuju. Pitanje Kosova je, dakle, prestalo da bude nacionalno ili geopolitičko pitanje i postalo pre svega demokratsko pitanje i stoga je potrebno da građani, nezavisno da li su orjentisani levo (mondijalistički) ili desno (nacionalno-građanski) spreče vlast da nedemokratskim metodama donosi odluke od generacijskog značaja.

Kiparski model! Bravo Olivere!

Najkompetentniji da predlozi resenje. Podrska ovom coveku.

Model Cipra je mudro rješenje, ali je na žalost velika razlika u tome što je Sjeverni Cipar blokiran, oslonjeni samo na Tursku uz minimalni život u međunarodnim odnosima. Dok ovi imaju mnogo, mnogo više od Sjevernog Cipra. A kosovski Albanci su ishitreno ostvarili mnogo, dobili mnogo i sad se opiru bilo kakvim potezima koji bi im moglo uzkratiti dio onog ostvarenog. Ali to tako je kad je netko pomislio da će se preskakanjem faza nešto postići. Srbija, Kina, Rusija uz sve ostale države koje ne priznaju "kosovo" bi trebale pokrenuti postupak revizije priznanja i onda s onakvih polaznih točki kakve su bile prije 2008. otvoriti pregovore. Ne voditi pregovore u kojima je konkludentno "ovima" priznat status entiteta ili razina državnosti.

Kiparski model! Bravo Olivere!

Najkompetentniji da predlozi resenje. Podrska ovom coveku.

Model Cipra je mudro rješenje, ali je na žalost velika razlika u tome što je Sjeverni Cipar blokiran, oslonjeni samo na Tursku uz minimalni život u međunarodnim odnosima. Dok ovi imaju mnogo, mnogo više od Sjevernog Cipra. A kosovski Albanci su ishitreno ostvarili mnogo, dobili mnogo i sad se opiru bilo kakvim potezima koji bi im moglo uzkratiti dio onog ostvarenog. Ali to tako je kad je netko pomislio da će se preskakanjem faza nešto postići. Srbija, Kina, Rusija uz sve ostale države koje ne priznaju "kosovo" bi trebale pokrenuti postupak revizije priznanja i onda s onakvih polaznih točki kakve su bile prije 2008. otvoriti pregovore. Ne voditi pregovore u kojima je konkludentno "ovima" priznat status entiteta ili razina državnosti.

Reči ovog čoveka izražavaju politički razum, istorijsko iskustvo i državničku odgovornost koji tako očigledno nedostaju sadašnoj vlasti koju karakterišu jako prisutna korupcija, nepotizam, strančarenja i servilnosti prema strancima i to u većoj meri nego bilo koju drugu vlast u poslednjih stotinjak godina. Najavljeni lažni unutrašnji dijalog o Kosovu kao i Briselski pregovori predstavljaju zapravo samo intermzzo do stvranja uslova za priznanje Kosova od strane Srbije kao nezavisne države pri čemu ti uslovi na unutarpolitičkom planu znače da politička energija stanovništva bude ekonomskim iscrpljivanjem i propagandnim pritskom uz širenje ratne psihoze od strane servilnih intelektualaca, dovoljno umanjena da referendum za promenu Ustava ne privuče dovoljan broj glasača da bi postojao rizik da ne uspe. Borba za Kosovo više nije borba za određenu teritoriju već borba da narod dobije stvarnu mogućnost da odlučuje o bilo kom pitanju bez manipulacija, koje se ostvaruju kroz razaranje privrede, korupciju, medijski mrak i ratnu psihozu, korumpirane vlasti koja ne služi njemu već onima koji imaju kapacited da je ucenjuju. Pitanje Kosova je, dakle, prestalo da bude nacionalno ili geopolitičko pitanje i postalo pre svega demokratsko pitanje i stoga je potrebno da građani, nezavisno da li su orjentisani levo (mondijalistički) ili desno (nacionalno-građanski) spreče vlast da nedemokratskim metodama donosi odluke od generacijskog značaja.