"I ranije partijski kadar upravljao ali sada..."

Kako se izvući iz bule? Nekoliko poteza:

1. Usvojiti zakon o zadrugama koji neće propisati obavezno članstvo u zadrugama, ali će eliminisati poljoprivredne subvencije za one koji nisu zadrugari. Mapirati zemlju prema kvalitetu zemljišta i tradicionalnim poljoprivrednim kulturama koje se gaje u različitim krajevima zemlje, pa odrediti zadrugama šta i kako mogu da proizvode. Stvoriti pravni okvir za formiranje poljoprivredne banke koja će finansirati izgradnju prerađivačkih kapaciteta, davati garancije na izvoz i povoljne kredite uvoznicima poljoprivrednih proizvoda iz stranih zemalja. Samo supstitucija uvoznih poljoprivrednih proizvoda domaćima može da nam uveća BDP za 50%.

2. Promeniti odnos prema fakultetima - ograničiti budžetska mesta za fakultete koji proizvode birokrate i proširiti bazu za školovanje inženjera svih fela. Kvantitet će kad-tad da da kvalitet.

3. Organizovati program masovnih javnih radova koji će uposliti masu nezaposlenih. Umesto što dajemo pare Kinezima da svojom radnom snagom grade puteve i mostove, napraviti jednu veliku cementaru i nekoliko asfaltnih baza, pa graditi sopstvenim snagama i pameću, pa kakav-takav autoput, ali barem će pare ostajati ovde i vrteti se u našoj ekonomiji, a ne da odlaze u Kinu, Grčku, Austriju,... Treba nam neki infrastrukturni mega projekat da mobilišemo stanovništvo - bio to Bg metro, Kanal Morava-Vardar (ili makar činjenje Morave plovnom) ili autoput Bg-Bar, ali makar nešto veliko da se gradi. Njujorški, Londonski, Moskovski metroi su većim delom izgrađeni još pre 100+ godina - sigurno tada nisu imali moderne građevinske mašine i mega bušilice, nego su građeni budacima i lopatama. 100.000 nezaposlenih će izgraditi Bg metro za par godina golim rukama i pare neće otići Francuzima ili Rusima.

4. Ukinuti moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, pa polako početi zamenu gorionih blokova u termoelektranama nuklearnim reaktorima - proizvodni proces je isti, ali bar nećemo da se trujemo. Srpske termoelektrane svakog dana emituju 15.000 tona ugljen dioksida u atmosferu - to je skoro 6 miliona tona godišnje! Em ćemo više struje moći da proizvodimo i izvozimo, em nećemo da se trujemo, em ćemo moći da zaradimo gomilu para prodajom količine emisije CO2 na svetskom tržištu...

Kako se izvući iz bule? Nekoliko poteza:

1. Usvojiti zakon o zadrugama koji neće propisati obavezno članstvo u zadrugama, ali će eliminisati poljoprivredne subvencije za one koji nisu zadrugari. Mapirati zemlju prema kvalitetu zemljišta i tradicionalnim poljoprivrednim kulturama koje se gaje u različitim krajevima zemlje, pa odrediti zadrugama šta i kako mogu da proizvode. Stvoriti pravni okvir za formiranje poljoprivredne banke koja će finansirati izgradnju prerađivačkih kapaciteta, davati garancije na izvoz i povoljne kredite uvoznicima poljoprivrednih proizvoda iz stranih zemalja. Samo supstitucija uvoznih poljoprivrednih proizvoda domaćima može da nam uveća BDP za 50%.

2. Promeniti odnos prema fakultetima - ograničiti budžetska mesta za fakultete koji proizvode birokrate i proširiti bazu za školovanje inženjera svih fela. Kvantitet će kad-tad da da kvalitet.

3. Organizovati program masovnih javnih radova koji će uposliti masu nezaposlenih. Umesto što dajemo pare Kinezima da svojom radnom snagom grade puteve i mostove, napraviti jednu veliku cementaru i nekoliko asfaltnih baza, pa graditi sopstvenim snagama i pameću, pa kakav-takav autoput, ali barem će pare ostajati ovde i vrteti se u našoj ekonomiji, a ne da odlaze u Kinu, Grčku, Austriju,... Treba nam neki infrastrukturni mega projekat da mobilišemo stanovništvo - bio to Bg metro, Kanal Morava-Vardar (ili makar činjenje Morave plovnom) ili autoput Bg-Bar, ali makar nešto veliko da se gradi. Njujorški, Londonski, Moskovski metroi su većim delom izgrađeni još pre 100+ godina - sigurno tada nisu imali moderne građevinske mašine i mega bušilice, nego su građeni budacima i lopatama. 100.000 nezaposlenih će izgraditi Bg metro za par godina golim rukama i pare neće otići Francuzima ili Rusima.

4. Ukinuti moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, pa polako početi zamenu gorionih blokova u termoelektranama nuklearnim reaktorima - proizvodni proces je isti, ali bar nećemo da se trujemo. Srpske termoelektrane svakog dana emituju 15.000 tona ugljen dioksida u atmosferu - to je skoro 6 miliona tona godišnje! Em ćemo više struje moći da proizvodimo i izvozimo, em nećemo da se trujemo, em ćemo moći da zaradimo gomilu para prodajom količine emisije CO2 na svetskom tržištu...