Ovome što se potpisuje mojim nikom Joc@, u 17:23:
Nemoj sinko činiti to. Blatiti Crkvu! 30 srebrnjaka,
znaš li ko je primio i zašta? Budi mudriji od njega.
@Ivana:
Nama (u Srbiji) je na prvom mestu opstanak (fizički i mentalni), dok je njima (na zapadu) kako da iskoriste život što bolje (sa resursima koji nama nikada neće biti dostupni).
Ono što mi (u Srbiji) živimo, oni su prošli pre 200-300 godina.
Ipak, nije sve tako crno kod nas, niti je sve ružičasto kod njih.
Jedan od principa spasenja jeste davanje drugima.
To je ono sto moze uciniti coveka srecnim i doneti mu spasenje, tako da su donacije crkvi kljuc za vrata nebesa.
A ovo jurenje titula i skupljanje licnog bogatstva zarad zadovoljenja sopstvenih sebicnih zelja je cisto zlo i cini coveka praznim.
nikad me nije zanimalo dali neko ima ili nema vise od mene,jednako tako ni jel' ima bolji drustveni polozaj koji bi kao obavezno trebalo respektirati,ma,zjb,,moj problem je mnogo veci,sve sto zacrtam ja to i ostvarim,e,a kad to ostvarim ubrzo mi postane samo teret
Kao što je već neko pomenuo, naša ideja o sreći ljudi sa Zapada nema uopšte uporište u realnosti. Pošto tamo živim već duže vremena, u Americi, i vrlo dobro sam upoznata, mogu sa velikom sigurnošću da kažem da su ovdašnji ljudi mnogo srećniji i zadovoljniji svojim životom nego naši ljudi. I to upravo zato što ne jure samo novac, doduše imaju mnogo bolju ekonomsku situaciju od nas, ali hoću da kažem da oni mogu da se bave ne samo svojim poslom već imaju mnogo hobija, pomažu svoju zajednicu, i to im pruža veliki osećaj zadovoljstva. Sa druge strane kod nas su ljudi veoma nesrećni, puni frustracija, zato što su nispunjeni umeju da budu vrlo ljubomorani, ne znajući koliko napora i žrtve svaki uspeh donosi,, svaki put kad odem u Srbiju toliko se nakupim negativne energije da jedva čekam da se vratim kući. I na kraju, uspeh, novac i status, ne mora da bude nužno loša stvar, ako ste se sami borili za to, pustite vi razmažene zvezde koje su preko noći postale bogate.
Ne znam miislim da kad se crta podvuce ipak je najbitnije ko je srecan a ko ne. Znam mnoge bogate prijatelje koji piju sedative i antidepresive a nasuprot njima mnoge prosecne ljude koji su srecni zbog svakog cilja koji su otvarili.
(2)
Bogatstvo koje sam osvojio u životu ne mogu poneti sa sobom. Ono što mogu da ponesem su samo uspomene kao rezultat ljubavi. To je pravo bogatstvo koje će vas pratiti, biti uz vas, dati vam snagu i osvetliti put da idete napred. Ljubav može putovati hiljadu kilometara. Život nema ograničenja. Idite gde želite. Dostignite visine koje želite dostići. Sve je u vašem srcu i u vašim rukama. Koji krevet je najskuplji na svijetu? – “Bolnički krevet”. Možete zaposliti nekoga da vozi kola za vas, da vam zaradi novac, ali ne možete imati nekoga da nosi bolest za vas. Materijalne stvari koje se izgube mogu se pronaći. Ali postoji jedna stvar koja se ne može nikada pronaći kada se izgubi, a to je – “ŽIVOT”. Kada osoba ide u operacionu salu, ona shvati da postoji jedna knjiga koju tek treba da završi sa čitanjem – “KNJIGA ZDRAVOG ŽIVOTA”. U kojoj god fazi života da se nalazite, vremenom će doći dan kada ćete morati da se suočite da se zavese spuštaju. Čuvajte ljubav za svoju porodicu, ljubavnu vezu, ljubav za svoje prijatelje…’’
(1)
Citiram šta je rekao Stiv Dzobs u svojoj poslednjoj poruci:
’’Ja sam dostigao vrhunac uspeha u poslovnom svetu. U očima drugih, moj život je oličenje uspeha. Međutim, osim posla, ja sam imao malo radosti. Na kraju, bogatstvo je samo činjenica života na koju sam navikao. U ovom trenutku, dok ležim u bolničkom krevetu i podsećam se celog mog života, shvatam da sva priznanja i bogatstva koje sam uzeo sa toliko ponosa, su izbledela i postala beznačajna pred licem predstojeće smrti. U tami, dok gledam u zelena svetla mašine za održavanje života i slušam zujanje mehaničkih zvukova, ja osećam dah Boga smrti koji mi se približava. Sada znam, da kada steknemo dovoljno bogatstva za čitav naš život, treba da tragamo za drugim stvarima koje nisu vezane za bogatstvo… To treba da bude nešto mnogo važnije:
Možda međuljudski odnosi, možda umetnost, možda san iz mlađih dana…Konstantno traganje za bogatstvom će samo preokrenuti osobu u uvrnuto biće, poput mene. Bog nam je dao čula da osetimo ljubav u svačijem srcu, a ne iluzije koje nam donosi bogatstvo.
.... sledi (2)
Ne bih se složio sa fromovim citatom. On je pod modernim čoveko po prototipu zapadnog čoveka gledao suviše defetistički. Možda je tako bilo kad je on bio mlađi ali stvar se radikalno promenila posle WW2 i 60-ih godina.A istina je da je moderan čovek na Zapadu vođen načelima humanizma, ljudskim pravima, tolerancijom i multikulturalizmom. I ljudi su uglavnom srećni jer svako zna gde mu je mesto na društvenoj lestvici a potrebe i prava su više nego zadovoljene. A oni koji su nesretni su uglavnom "razmaženi" i prezasićeni.
U trci za polozajem,zaradom,statusom,pogubili smo osecaj za sve drugo.Zato ljudi kad postignu svoj cilj nisu srecni.Izgubili smo najvazniju stvar.Sve imamo...al nemamo smisao.
Onaj Kome svi idemo ''na ispovest'' ne ponevši tada ništa sa sobom (isto kao što smo i došli na svet – ne donevši ništa sa sobom), daje ili ne daje. Ali ima 1 princip u tome, a taj je da se svakome daje ono što srčano i žudno želi, smatrajući upravo to i samo to, i ništa drugo, jedino vrednim i spasonosnim za svoj život i za ispunjenje njegovog smisla. Tako, ako neko smatra da je jedino BOGATSTVO to što bi moglo njega učiniti srećnim i plemenitim čovekom – daće mu se da ima bogatstvo. Međutim, skoro svaki takav čovek kad-tad dođe do saznanja da nije to to. Primer je Aristotel Onazis (1906-1975), 1 od najbogatijih ljudi u istoriji, koji je rekao: ''Kad neko tvrdi da s novcem može sve postići, budite uvereni da taj nikada nije imao novaca.''
Dobra analiza ali ne bih rekao da je tako. Ja mislim da ovde ljudi koji imaju visok društveni status i titule su vrlo srećni i zadovoljni. To je zato što ne samo da su zadovoljili društvene norme nego su i na znatnom višem nivou nego što to realno zaslužuju. Takođe su i zadovoljni jer se ne muče kroz život kao 90% stanovništva. Glavni njihov problem može da bude dosada. To je zato što jedino što rade je potezanje veza i neke večere. Ostatak vremena oni bukvalno moraju da "ubiju" jer ne rade, ne obrazuju se, nemaju odgovornost... Drugi problem njihov koji može da se desi je osionost zato što su privilegovani i svi ih štite i povlađuju im. Često vidim prijatelje i poznanike koji rade u javnom sektoru na visokim položajima koji su vrlo srećni iako ništa pod milim bogom ne rade. Rade kao neki savetnici, menadžeri,pravnici, psiholozi... I to za 60, 70 hiljada. Za našu zemlju oni su carevi.
"Moderan čovek se sve više ponaša kao automat. On pati od poremećaja istinosti i spontanosti; sebe niti poznaje niti razume, a jedina osoba koju zna je ona za koju se izdaje pred drugima. Kod modernog čoveka je besmisleno brbljanje zamenilo stvarno opštenje, veštački osmeh zamenio istinski smeh i osećaj tupog očajanja došao na mesto istinskog bola...
Moderan čovek je preoblikovao sebe do nivoa robe; on doživljava svoju životnu energiju kao investiciju koja mu mora doneti najviši profit. On je otuđen od sebe, svoga bližnjega i prirode. Njegov je glavni cilj korisna razmena njegovih veština, znanja, njegovog "paketa ličnosti" s drugima koji su jednako spremni za poštenu i korisnu razmenu. Život nema cilja osim da se kreće, nikakvog principa osim principa korisne razmene, nikakvog zadovoljstva osim trošenja".
"Moderan čovek se sve više ponaša kao automat. On pati od poremećaja istinosti i spontanosti; sebe niti poznaje niti razume, a jedina osoba koju zna je ona za koju se izdaje pred drugima. Kod modernog čoveka je besmisleno brbljanje zamenilo stvarno opštenje, veštački osmeh zamenio istinski smeh i osećaj tupog očajanja došao na mesto istinskog bola...
Moderan čovek je preoblikovao sebe do nivoa robe; on doživljava svoju životnu energiju kao investiciju koja mu mora doneti najviši profit. On je otuđen od sebe, svoga bližnjega i prirode. Njegov je glavni cilj korisna razmena njegovih veština, znanja, njegovog "paketa ličnosti" s drugima koji su jednako spremni za poštenu i korisnu razmenu. Život nema cilja osim da se kreće, nikakvog principa osim principa korisne razmene, nikakvog zadovoljstva osim trošenja".
Onaj Kome svi idemo ''na ispovest'' ne ponevši tada ništa sa sobom (isto kao što smo i došli na svet – ne donevši ništa sa sobom), daje ili ne daje. Ali ima 1 princip u tome, a taj je da se svakome daje ono što srčano i žudno želi, smatrajući upravo to i samo to, i ništa drugo, jedino vrednim i spasonosnim za svoj život i za ispunjenje njegovog smisla. Tako, ako neko smatra da je jedino BOGATSTVO to što bi moglo njega učiniti srećnim i plemenitim čovekom – daće mu se da ima bogatstvo. Međutim, skoro svaki takav čovek kad-tad dođe do saznanja da nije to to. Primer je Aristotel Onazis (1906-1975), 1 od najbogatijih ljudi u istoriji, koji je rekao: ''Kad neko tvrdi da s novcem može sve postići, budite uvereni da taj nikada nije imao novaca.''
U trci za polozajem,zaradom,statusom,pogubili smo osecaj za sve drugo.Zato ljudi kad postignu svoj cilj nisu srecni.Izgubili smo najvazniju stvar.Sve imamo...al nemamo smisao.
Dobra analiza ali ne bih rekao da je tako. Ja mislim da ovde ljudi koji imaju visok društveni status i titule su vrlo srećni i zadovoljni. To je zato što ne samo da su zadovoljili društvene norme nego su i na znatnom višem nivou nego što to realno zaslužuju. Takođe su i zadovoljni jer se ne muče kroz život kao 90% stanovništva. Glavni njihov problem može da bude dosada. To je zato što jedino što rade je potezanje veza i neke večere. Ostatak vremena oni bukvalno moraju da "ubiju" jer ne rade, ne obrazuju se, nemaju odgovornost... Drugi problem njihov koji može da se desi je osionost zato što su privilegovani i svi ih štite i povlađuju im. Često vidim prijatelje i poznanike koji rade u javnom sektoru na visokim položajima koji su vrlo srećni iako ništa pod milim bogom ne rade. Rade kao neki savetnici, menadžeri,pravnici, psiholozi... I to za 60, 70 hiljada. Za našu zemlju oni su carevi.
Ne znam miislim da kad se crta podvuce ipak je najbitnije ko je srecan a ko ne. Znam mnoge bogate prijatelje koji piju sedative i antidepresive a nasuprot njima mnoge prosecne ljude koji su srecni zbog svakog cilja koji su otvarili.
Kao što je već neko pomenuo, naša ideja o sreći ljudi sa Zapada nema uopšte uporište u realnosti. Pošto tamo živim već duže vremena, u Americi, i vrlo dobro sam upoznata, mogu sa velikom sigurnošću da kažem da su ovdašnji ljudi mnogo srećniji i zadovoljniji svojim životom nego naši ljudi. I to upravo zato što ne jure samo novac, doduše imaju mnogo bolju ekonomsku situaciju od nas, ali hoću da kažem da oni mogu da se bave ne samo svojim poslom već imaju mnogo hobija, pomažu svoju zajednicu, i to im pruža veliki osećaj zadovoljstva. Sa druge strane kod nas su ljudi veoma nesrećni, puni frustracija, zato što su nispunjeni umeju da budu vrlo ljubomorani, ne znajući koliko napora i žrtve svaki uspeh donosi,, svaki put kad odem u Srbiju toliko se nakupim negativne energije da jedva čekam da se vratim kući. I na kraju, uspeh, novac i status, ne mora da bude nužno loša stvar, ako ste se sami borili za to, pustite vi razmažene zvezde koje su preko noći postale bogate.
Ne bih se složio sa fromovim citatom. On je pod modernim čoveko po prototipu zapadnog čoveka gledao suviše defetistički. Možda je tako bilo kad je on bio mlađi ali stvar se radikalno promenila posle WW2 i 60-ih godina.A istina je da je moderan čovek na Zapadu vođen načelima humanizma, ljudskim pravima, tolerancijom i multikulturalizmom. I ljudi su uglavnom srećni jer svako zna gde mu je mesto na društvenoj lestvici a potrebe i prava su više nego zadovoljene. A oni koji su nesretni su uglavnom "razmaženi" i prezasićeni.
Ovome što se potpisuje mojim nikom Joc@, u 17:23:
Nemoj sinko činiti to. Blatiti Crkvu! 30 srebrnjaka,
znaš li ko je primio i zašta? Budi mudriji od njega.
(1)
Citiram šta je rekao Stiv Dzobs u svojoj poslednjoj poruci:
’’Ja sam dostigao vrhunac uspeha u poslovnom svetu. U očima drugih, moj život je oličenje uspeha. Međutim, osim posla, ja sam imao malo radosti. Na kraju, bogatstvo je samo činjenica života na koju sam navikao. U ovom trenutku, dok ležim u bolničkom krevetu i podsećam se celog mog života, shvatam da sva priznanja i bogatstva koje sam uzeo sa toliko ponosa, su izbledela i postala beznačajna pred licem predstojeće smrti. U tami, dok gledam u zelena svetla mašine za održavanje života i slušam zujanje mehaničkih zvukova, ja osećam dah Boga smrti koji mi se približava. Sada znam, da kada steknemo dovoljno bogatstva za čitav naš život, treba da tragamo za drugim stvarima koje nisu vezane za bogatstvo… To treba da bude nešto mnogo važnije:
Možda međuljudski odnosi, možda umetnost, možda san iz mlađih dana…Konstantno traganje za bogatstvom će samo preokrenuti osobu u uvrnuto biće, poput mene. Bog nam je dao čula da osetimo ljubav u svačijem srcu, a ne iluzije koje nam donosi bogatstvo.
.... sledi (2)
(2)
Bogatstvo koje sam osvojio u životu ne mogu poneti sa sobom. Ono što mogu da ponesem su samo uspomene kao rezultat ljubavi. To je pravo bogatstvo koje će vas pratiti, biti uz vas, dati vam snagu i osvetliti put da idete napred. Ljubav može putovati hiljadu kilometara. Život nema ograničenja. Idite gde želite. Dostignite visine koje želite dostići. Sve je u vašem srcu i u vašim rukama. Koji krevet je najskuplji na svijetu? – “Bolnički krevet”. Možete zaposliti nekoga da vozi kola za vas, da vam zaradi novac, ali ne možete imati nekoga da nosi bolest za vas. Materijalne stvari koje se izgube mogu se pronaći. Ali postoji jedna stvar koja se ne može nikada pronaći kada se izgubi, a to je – “ŽIVOT”. Kada osoba ide u operacionu salu, ona shvati da postoji jedna knjiga koju tek treba da završi sa čitanjem – “KNJIGA ZDRAVOG ŽIVOTA”. U kojoj god fazi života da se nalazite, vremenom će doći dan kada ćete morati da se suočite da se zavese spuštaju. Čuvajte ljubav za svoju porodicu, ljubavnu vezu, ljubav za svoje prijatelje…’’
nikad me nije zanimalo dali neko ima ili nema vise od mene,jednako tako ni jel' ima bolji drustveni polozaj koji bi kao obavezno trebalo respektirati,ma,zjb,,moj problem je mnogo veci,sve sto zacrtam ja to i ostvarim,e,a kad to ostvarim ubrzo mi postane samo teret
@Ivana:
Nama (u Srbiji) je na prvom mestu opstanak (fizički i mentalni), dok je njima (na zapadu) kako da iskoriste život što bolje (sa resursima koji nama nikada neće biti dostupni).
Ono što mi (u Srbiji) živimo, oni su prošli pre 200-300 godina.
Ipak, nije sve tako crno kod nas, niti je sve ružičasto kod njih.
Jedan od principa spasenja jeste davanje drugima.
To je ono sto moze uciniti coveka srecnim i doneti mu spasenje, tako da su donacije crkvi kljuc za vrata nebesa.
A ovo jurenje titula i skupljanje licnog bogatstva zarad zadovoljenja sopstvenih sebicnih zelja je cisto zlo i cini coveka praznim.
Dobra analiza ali ne bih rekao da je tako. Ja mislim da ovde ljudi koji imaju visok društveni status i titule su vrlo srećni i zadovoljni. To je zato što ne samo da su zadovoljili društvene norme nego su i na znatnom višem nivou nego što to realno zaslužuju. Takođe su i zadovoljni jer se ne muče kroz život kao 90% stanovništva. Glavni njihov problem može da bude dosada. To je zato što jedino što rade je potezanje veza i neke večere. Ostatak vremena oni bukvalno moraju da "ubiju" jer ne rade, ne obrazuju se, nemaju odgovornost... Drugi problem njihov koji može da se desi je osionost zato što su privilegovani i svi ih štite i povlađuju im. Često vidim prijatelje i poznanike koji rade u javnom sektoru na visokim položajima koji su vrlo srećni iako ništa pod milim bogom ne rade. Rade kao neki savetnici, menadžeri,pravnici, psiholozi... I to za 60, 70 hiljada. Za našu zemlju oni su carevi.
Ne bih se složio sa fromovim citatom. On je pod modernim čoveko po prototipu zapadnog čoveka gledao suviše defetistički. Možda je tako bilo kad je on bio mlađi ali stvar se radikalno promenila posle WW2 i 60-ih godina.A istina je da je moderan čovek na Zapadu vođen načelima humanizma, ljudskim pravima, tolerancijom i multikulturalizmom. I ljudi su uglavnom srećni jer svako zna gde mu je mesto na društvenoj lestvici a potrebe i prava su više nego zadovoljene. A oni koji su nesretni su uglavnom "razmaženi" i prezasićeni.
Jedan od principa spasenja jeste davanje drugima.
To je ono sto moze uciniti coveka srecnim i doneti mu spasenje, tako da su donacije crkvi kljuc za vrata nebesa.
A ovo jurenje titula i skupljanje licnog bogatstva zarad zadovoljenja sopstvenih sebicnih zelja je cisto zlo i cini coveka praznim.
Onaj Kome svi idemo ''na ispovest'' ne ponevši tada ništa sa sobom (isto kao što smo i došli na svet – ne donevši ništa sa sobom), daje ili ne daje. Ali ima 1 princip u tome, a taj je da se svakome daje ono što srčano i žudno želi, smatrajući upravo to i samo to, i ništa drugo, jedino vrednim i spasonosnim za svoj život i za ispunjenje njegovog smisla. Tako, ako neko smatra da je jedino BOGATSTVO to što bi moglo njega učiniti srećnim i plemenitim čovekom – daće mu se da ima bogatstvo. Međutim, skoro svaki takav čovek kad-tad dođe do saznanja da nije to to. Primer je Aristotel Onazis (1906-1975), 1 od najbogatijih ljudi u istoriji, koji je rekao: ''Kad neko tvrdi da s novcem može sve postići, budite uvereni da taj nikada nije imao novaca.''
Kao što je već neko pomenuo, naša ideja o sreći ljudi sa Zapada nema uopšte uporište u realnosti. Pošto tamo živim već duže vremena, u Americi, i vrlo dobro sam upoznata, mogu sa velikom sigurnošću da kažem da su ovdašnji ljudi mnogo srećniji i zadovoljniji svojim životom nego naši ljudi. I to upravo zato što ne jure samo novac, doduše imaju mnogo bolju ekonomsku situaciju od nas, ali hoću da kažem da oni mogu da se bave ne samo svojim poslom već imaju mnogo hobija, pomažu svoju zajednicu, i to im pruža veliki osećaj zadovoljstva. Sa druge strane kod nas su ljudi veoma nesrećni, puni frustracija, zato što su nispunjeni umeju da budu vrlo ljubomorani, ne znajući koliko napora i žrtve svaki uspeh donosi,, svaki put kad odem u Srbiju toliko se nakupim negativne energije da jedva čekam da se vratim kući. I na kraju, uspeh, novac i status, ne mora da bude nužno loša stvar, ako ste se sami borili za to, pustite vi razmažene zvezde koje su preko noći postale bogate.
Ne znam miislim da kad se crta podvuce ipak je najbitnije ko je srecan a ko ne. Znam mnoge bogate prijatelje koji piju sedative i antidepresive a nasuprot njima mnoge prosecne ljude koji su srecni zbog svakog cilja koji su otvarili.
nikad me nije zanimalo dali neko ima ili nema vise od mene,jednako tako ni jel' ima bolji drustveni polozaj koji bi kao obavezno trebalo respektirati,ma,zjb,,moj problem je mnogo veci,sve sto zacrtam ja to i ostvarim,e,a kad to ostvarim ubrzo mi postane samo teret
"Moderan čovek se sve više ponaša kao automat. On pati od poremećaja istinosti i spontanosti; sebe niti poznaje niti razume, a jedina osoba koju zna je ona za koju se izdaje pred drugima. Kod modernog čoveka je besmisleno brbljanje zamenilo stvarno opštenje, veštački osmeh zamenio istinski smeh i osećaj tupog očajanja došao na mesto istinskog bola...
Moderan čovek je preoblikovao sebe do nivoa robe; on doživljava svoju životnu energiju kao investiciju koja mu mora doneti najviši profit. On je otuđen od sebe, svoga bližnjega i prirode. Njegov je glavni cilj korisna razmena njegovih veština, znanja, njegovog "paketa ličnosti" s drugima koji su jednako spremni za poštenu i korisnu razmenu. Život nema cilja osim da se kreće, nikakvog principa osim principa korisne razmene, nikakvog zadovoljstva osim trošenja".
U trci za polozajem,zaradom,statusom,pogubili smo osecaj za sve drugo.Zato ljudi kad postignu svoj cilj nisu srecni.Izgubili smo najvazniju stvar.Sve imamo...al nemamo smisao.
(1)
Citiram šta je rekao Stiv Dzobs u svojoj poslednjoj poruci:
’’Ja sam dostigao vrhunac uspeha u poslovnom svetu. U očima drugih, moj život je oličenje uspeha. Međutim, osim posla, ja sam imao malo radosti. Na kraju, bogatstvo je samo činjenica života na koju sam navikao. U ovom trenutku, dok ležim u bolničkom krevetu i podsećam se celog mog života, shvatam da sva priznanja i bogatstva koje sam uzeo sa toliko ponosa, su izbledela i postala beznačajna pred licem predstojeće smrti. U tami, dok gledam u zelena svetla mašine za održavanje života i slušam zujanje mehaničkih zvukova, ja osećam dah Boga smrti koji mi se približava. Sada znam, da kada steknemo dovoljno bogatstva za čitav naš život, treba da tragamo za drugim stvarima koje nisu vezane za bogatstvo… To treba da bude nešto mnogo važnije:
Možda međuljudski odnosi, možda umetnost, možda san iz mlađih dana…Konstantno traganje za bogatstvom će samo preokrenuti osobu u uvrnuto biće, poput mene. Bog nam je dao čula da osetimo ljubav u svačijem srcu, a ne iluzije koje nam donosi bogatstvo.
.... sledi (2)
(2)
Bogatstvo koje sam osvojio u životu ne mogu poneti sa sobom. Ono što mogu da ponesem su samo uspomene kao rezultat ljubavi. To je pravo bogatstvo koje će vas pratiti, biti uz vas, dati vam snagu i osvetliti put da idete napred. Ljubav može putovati hiljadu kilometara. Život nema ograničenja. Idite gde želite. Dostignite visine koje želite dostići. Sve je u vašem srcu i u vašim rukama. Koji krevet je najskuplji na svijetu? – “Bolnički krevet”. Možete zaposliti nekoga da vozi kola za vas, da vam zaradi novac, ali ne možete imati nekoga da nosi bolest za vas. Materijalne stvari koje se izgube mogu se pronaći. Ali postoji jedna stvar koja se ne može nikada pronaći kada se izgubi, a to je – “ŽIVOT”. Kada osoba ide u operacionu salu, ona shvati da postoji jedna knjiga koju tek treba da završi sa čitanjem – “KNJIGA ZDRAVOG ŽIVOTA”. U kojoj god fazi života da se nalazite, vremenom će doći dan kada ćete morati da se suočite da se zavese spuštaju. Čuvajte ljubav za svoju porodicu, ljubavnu vezu, ljubav za svoje prijatelje…’’
@Ivana:
Nama (u Srbiji) je na prvom mestu opstanak (fizički i mentalni), dok je njima (na zapadu) kako da iskoriste život što bolje (sa resursima koji nama nikada neće biti dostupni).
Ono što mi (u Srbiji) živimo, oni su prošli pre 200-300 godina.
Ipak, nije sve tako crno kod nas, niti je sve ružičasto kod njih.
Ovome što se potpisuje mojim nikom Joc@, u 17:23:
Nemoj sinko činiti to. Blatiti Crkvu! 30 srebrnjaka,
znaš li ko je primio i zašta? Budi mudriji od njega.
IMAGE SOURCE
16 Komentari
Sortiraj po: