EU Citizen
pre 7 godina
Intelektualna svojina striktno rečeno ne postoji, odnosno, vrlo ju je teško nedvosmisleno definisati, osim reći nešto solomonski, tipa, postoji zato što zakon tako kaže. E sad, cela ta priča u koju spadaju i zabavno-umetnički proizvodi, i brendovi, i patenti, napravljena je iz nekoliko razloga, na prvom mestu, i to je na početku bilo i legitimno i pozitivno, ideja je bila da se autorima novog sadržaja koji su uložili vreme i novac u njegovo stvaranje osigura neka zakonska zaštita i tako pospeši napredak. Druga ideja, već u startu daleko manje pozitivna, bila je da se ti ljudi, kao uticajni i kreativni, a time i korisni, vežu za državu i vladajuće strukture interesom, to jest da im se plati vernost, i uspela je pogledajte ko su danas najvernije sluge sistema, Holivud i razni pseudointelektualci i kvaziumetnici :)) U međuvremenu je, međutim, cela priča toliko porasla i izobličila se, jer je raznim lobistima koji su želeli državno osigurane rente pošlo za rukom da proteraju nemoralnosti poput "Miki Maus zakona", da je po mnogim pametnim ljudima, u ovom obliku koji osigurava duge decenije bezbrižne muže za svaku glupost i "patentira" i potpune besmislice, postala jedna od najvećih prepreka i za tehnološki i za kulturni razvoj. Rešenje, međutim, nije u pirateriji, to je sitan kriminal i razmišljanje sitnih duša, rešenje je u promeni sistemskih rešenja i potpunom ukidanju ili, barem, radikalnom smanjivanju obima i trajanja zaštite intelektualne svojine. Pa neka biznis-model bude zaštita, u slučaju softvera i medijkih sadržaja neka vrsta DRM-a, pa kad se provali, doviđenja, vaš problem, a u slučaju patenata prosto ugovori, tajnost i brza i efikasna tržišna eksploatacija. Sve ostalo samo pospešuje već uznapredovalu birokratsku parezu zapadne civilizacije.
65 Komentari
Sortiraj po: