Ministar:Zašto se o osnovcu iz KG ćutalo godinu i po?

Ministre to je zato što su nastavnici ostavljeni u klinču uprave, roditelja i učenika, da sami rešavaju ovaj problem, bez podrške u vidu obuke, jasnih procedura, deljenja informacija o najboljoj praksi...

Ako ja znam 3 ovakva slučaja, onda ih u Srbiji ima barem nekoliko stotina... nastavnici ne smeju da podignu glas protiv toga i javnost sazna tek kad se ovako roditelji pobune. Napravite anonimne ankete, ako u ovo ne verujete. Barem to u doba internet nije skupo. Isplativo je sigurno, čak i da je skupo.

Nije ovo samo za ovaj tip problema... npr. deca u programu inkluzije su najčešće prosto samo ugurana u učionicu, bez gotovo ikakve podrške nastavnicima.

Zasto se ovako ometa skolovanje celog jednog razreda, kakav je tu benefit?

Čitam i ne vidim ništa konkretno kao ponudjeno rešenje problema.Problemi se samo prebacuju a škole deca i nastavnici trpe zbog loših zakona i nestručnosti nadležnih.

Još davne 1976. godine Goran Marković snimio je svoj prvi film, "Specijalno vaspitanje". Još tada je model rada sa decom koja imaju probleme u ponašanju bio birokratizovan, površan i sprovođen od strane nemotivisanih i nezainteresovanih "stručnjaka". Danas je, nažalost, još gore. Jer tada je možda mogao da se nađe poneki Žarko Munižaba koji bi ponešto i popravio svojim entuzijazmom, ljubavlju i autoritetom iskusnog nastavnika i vaspitača. A danas, Žarko Munižaba bi dobio otkaz po najbržoj mogućoj proceduri.

Opet strategije, opet skolski psiholozi, opet ... prazna prica. Moja cerka je bila na meti skolskih siledzija i sve te strategije nisu urodile plodom jer sam joj zabranio da se tuce u skoli (djevojcica trenira dzudo i moderan balet), nakon suza i suza i suza i zelje da mi djete ne usvoji model ponasanja u kome je ona zrtva i nemoci skole da rijesi problem gospodjica se potukla u skoli par puta. Rezultat je slijedeci nekoliko modrica kod siledzija, a mlada gospodjica je mnogopostovan clan drustva i siledzije je zaobilaze.
Da napomenem nisam bio sretan sto djevojcica mora da se fizickom silom suprotstavlja djecacima, ali kad je vec sistem jadan i nemocan da je zastiti (mislim na skole i nastavnike) a djecaci nisu kod kuce naucili da budu mlada gospoda desi se to.

O kakvim procedurama pričate!? Od početka školske godine sam proveo bar 40 sati na raznim sastancima i timovima, a da posle besomučnih razgovora niko nije znao koja je procedura. Ne zato što smo neuki, već zato što se stalno menja. Šta god da uradite, kažu vam da je trebalo drugačije. Al kad ih pitate (ŠU) pre nego što išta uradite neće ništa da vam kažu. Posebno ne napismeno. Na kraju za bezazlene gluposti koje su odeljenjske starešine rešavale razgovorom sa đacima i roditeljima, dolaze u školu i prevrću je naopako, pa napišu izveštaj da zaboravite i što su dolazili. Svi se pred realnim dečijim problemima pokrivaju papirima. Ministar govori o Centru za socijalni rad. Kad smo jednom prlikom uključili profesionalnog medijatora Centra, savetnica nas je pitala - ko vam je dozvolio da ga pozovete? Za izbacivanje sa časa koleginici su pretresli kompletnu dokumentaciju - od diplome , preko priprema i planova za stručno usavršavanje - i u izveštaju napisala da nam planovi aktiva nisu dobri. Birokratija nam je pojela i obrazovnu i vaspitnu funkciju škole. To mislim ja koji radim u gimnaziji, a znam da je kolegama u osnovnim i stručnim školama mnogo teže. Sistem je postavljen tako, da šta god da se desi, na kraju je kriv nastavnik.

Cekajte, mozda ja ne razumem, ali... Ovo traje godinu i po dana... Dete je u drugom osnovne... Pa jel' to poceo da bije i maltretira otprilike na kraju vrtica???... Ludilo...

Ovde treba da postoji standardn a procedura, dakle kad imate dete sa problemom u ponasanju ili ucenju o tome se obavesti skolski odbor u koji je ukljucen i skolski psiholog, psiholog prvo daje nastavniku preporuke I strategije kako da radi sa detetom. Ako to ne da rezultat na Odboru ugovoriti razgovor sa roditeljima i traziti strucnu psiholosku evaluaciju deteta pri cemu roditelj sam o svom trosku treba da sprovede preglede. Ako se ustanovi poremecaj dobijaju se preporuke za terapije uz strucnu podrsku defektologa u samo nastavi ili delu nastave. Ovako se radi u inostranstvu.

Ej bre ljudi, ja sam postarija dama i kada sam isla u skolu uciteljica je 'ladno izdandala siledziju. Jednom je cak drzala dzentlmena koji je izmlatio devojcicu i kazala devojcici da mu se revansira. Ne znam da li je to u redu prema modernoj pedagogiji, ali je bilo efikasno. Bili smo disciplinovani i radni. Bili smo i dobri drugovi. A onaj koji je dobio batine od uciteljice malo je bio uvredjen i patio, pa ga je proslo i nije sebi dozvolio da ponovo bude tako ponizen. Da se razumemo, uciteljica nije kaznjavala decije nestasljuke nego samo siledzijsko ponasanje.

Juče sam čitao na ovom portalu strašne komentare na račun problematičnog deteta. Prema većini komentatora dete od 8 godina je izgubljen slučaj, psihopata u najavi i garantovani kriminalac... Ej dete od 8 godina?!

Zato sto zakone pisu ljudi koji nemaju dodira sa decom,skolom, i profesorima/nastavnicima i realnim problemima koji se desavaju u praksi, tj. kopiraju zapadne modele, a kod nas ne postoje elementarni uslovi da se tako nesto sprovede. Pocevsi od toga da su roditelji vrlo cesto nevaspitani i bezobrazni, do nezainteresovanosti strucnog osoblja.
I naravno tu je papirologija i birokratske procedure koje ubiju bilo kakvu zelju za promenom.

Zasto se ovako ometa skolovanje celog jednog razreda, kakav je tu benefit?
(Iklo, 6. april 2017 13:53)

Nadaju se da će ih za inkluziju pohvaliti EU. Međutim inkluzija nije samo "a sada ćemo sve učenike nagurati zajedno i praviti se da je sve u redu, a ako nije u redu, naći ćemo nekog da okrivimo, to su ionako osetljiva pitanja, okrivićemo žrtve za neljudskost".

Imam utisak da je neko debelo zakinuo na obuci, radnoj praksi za rad u uslovima inkluzije i pre svega pripremi roditelja i đaka ("Ma ko njih pita"), odnosno da je po običaju sve urađeno preko kolena, a rezultat je da je povećana tenzija između roditelja dece sa posebnim potrebama i roditelja dece bez posebnih potreba.

Moje dete ide u odelenje sa sličnim dečkom. Pisali smo peticije, u priču je uključen ceo tim (pedijatar, psiholog, pedagog, socijalna služba...), pisali smo i ministarstvu. Ništa se nije promenilo, mali kapira da mu niko ne može ništa. Sada ostala deca postavljaju pitanje, zašto se oni ponašaju mirnije ako se takvo ponašanje ne kažnjava. Te priče, nisam znao ili neko tu zataškava nek priča i pričaju kući.

soleks, 06. april 2017 15:23 moj komentar je bio povezan sa mojim utiskom da kod nas ne postoji ustaljena strategija o tome sta radite kad se javi problematicno dete. Ovde se ne zna da li dete ima razvojnih problema u smislu socijalizacije ili je nesto drugo. Mislim da ovaj slucaj prevazilazi nadleznosti I moci pedagogije I u tom smeru treba traziti resenje. Roditeljima deteta treba pazljivo saopstiti da je potrebna pomoc strucnog tima (psiholog I defektolog). Radim kao nastavnik u zemlji koja je u prvih 10 u svetu po kvalitetu obrazovanja I ovde postoje ustaljene procedure kako I sta raditi I koga I kada ukljuciti u resavanje slicnih slucajeva!

Juče sam čitao na ovom portalu strašne komentare na račun problematičnog deteta. Prema većini komentatora dete od 8 godina je izgubljen slučaj, psihopata u najavi i garantovani kriminalac... Ej dete od 8 godina?!

Zasto se ovako ometa skolovanje celog jednog razreda, kakav je tu benefit?

Cekajte, mozda ja ne razumem, ali... Ovo traje godinu i po dana... Dete je u drugom osnovne... Pa jel' to poceo da bije i maltretira otprilike na kraju vrtica???... Ludilo...

Ovde treba da postoji standardn a procedura, dakle kad imate dete sa problemom u ponasanju ili ucenju o tome se obavesti skolski odbor u koji je ukljucen i skolski psiholog, psiholog prvo daje nastavniku preporuke I strategije kako da radi sa detetom. Ako to ne da rezultat na Odboru ugovoriti razgovor sa roditeljima i traziti strucnu psiholosku evaluaciju deteta pri cemu roditelj sam o svom trosku treba da sprovede preglede. Ako se ustanovi poremecaj dobijaju se preporuke za terapije uz strucnu podrsku defektologa u samo nastavi ili delu nastave. Ovako se radi u inostranstvu.

Opet strategije, opet skolski psiholozi, opet ... prazna prica. Moja cerka je bila na meti skolskih siledzija i sve te strategije nisu urodile plodom jer sam joj zabranio da se tuce u skoli (djevojcica trenira dzudo i moderan balet), nakon suza i suza i suza i zelje da mi djete ne usvoji model ponasanja u kome je ona zrtva i nemoci skole da rijesi problem gospodjica se potukla u skoli par puta. Rezultat je slijedeci nekoliko modrica kod siledzija, a mlada gospodjica je mnogopostovan clan drustva i siledzije je zaobilaze.
Da napomenem nisam bio sretan sto djevojcica mora da se fizickom silom suprotstavlja djecacima, ali kad je vec sistem jadan i nemocan da je zastiti (mislim na skole i nastavnike) a djecaci nisu kod kuce naucili da budu mlada gospoda desi se to.

O kakvim procedurama pričate!? Od početka školske godine sam proveo bar 40 sati na raznim sastancima i timovima, a da posle besomučnih razgovora niko nije znao koja je procedura. Ne zato što smo neuki, već zato što se stalno menja. Šta god da uradite, kažu vam da je trebalo drugačije. Al kad ih pitate (ŠU) pre nego što išta uradite neće ništa da vam kažu. Posebno ne napismeno. Na kraju za bezazlene gluposti koje su odeljenjske starešine rešavale razgovorom sa đacima i roditeljima, dolaze u školu i prevrću je naopako, pa napišu izveštaj da zaboravite i što su dolazili. Svi se pred realnim dečijim problemima pokrivaju papirima. Ministar govori o Centru za socijalni rad. Kad smo jednom prlikom uključili profesionalnog medijatora Centra, savetnica nas je pitala - ko vam je dozvolio da ga pozovete? Za izbacivanje sa časa koleginici su pretresli kompletnu dokumentaciju - od diplome , preko priprema i planova za stručno usavršavanje - i u izveštaju napisala da nam planovi aktiva nisu dobri. Birokratija nam je pojela i obrazovnu i vaspitnu funkciju škole. To mislim ja koji radim u gimnaziji, a znam da je kolegama u osnovnim i stručnim školama mnogo teže. Sistem je postavljen tako, da šta god da se desi, na kraju je kriv nastavnik.

Čitam i ne vidim ništa konkretno kao ponudjeno rešenje problema.Problemi se samo prebacuju a škole deca i nastavnici trpe zbog loših zakona i nestručnosti nadležnih.

Ministre to je zato što su nastavnici ostavljeni u klinču uprave, roditelja i učenika, da sami rešavaju ovaj problem, bez podrške u vidu obuke, jasnih procedura, deljenja informacija o najboljoj praksi...

Ako ja znam 3 ovakva slučaja, onda ih u Srbiji ima barem nekoliko stotina... nastavnici ne smeju da podignu glas protiv toga i javnost sazna tek kad se ovako roditelji pobune. Napravite anonimne ankete, ako u ovo ne verujete. Barem to u doba internet nije skupo. Isplativo je sigurno, čak i da je skupo.

Nije ovo samo za ovaj tip problema... npr. deca u programu inkluzije su najčešće prosto samo ugurana u učionicu, bez gotovo ikakve podrške nastavnicima.

Još davne 1976. godine Goran Marković snimio je svoj prvi film, "Specijalno vaspitanje". Još tada je model rada sa decom koja imaju probleme u ponašanju bio birokratizovan, površan i sprovođen od strane nemotivisanih i nezainteresovanih "stručnjaka". Danas je, nažalost, još gore. Jer tada je možda mogao da se nađe poneki Žarko Munižaba koji bi ponešto i popravio svojim entuzijazmom, ljubavlju i autoritetom iskusnog nastavnika i vaspitača. A danas, Žarko Munižaba bi dobio otkaz po najbržoj mogućoj proceduri.

Zato sto zakone pisu ljudi koji nemaju dodira sa decom,skolom, i profesorima/nastavnicima i realnim problemima koji se desavaju u praksi, tj. kopiraju zapadne modele, a kod nas ne postoje elementarni uslovi da se tako nesto sprovede. Pocevsi od toga da su roditelji vrlo cesto nevaspitani i bezobrazni, do nezainteresovanosti strucnog osoblja.
I naravno tu je papirologija i birokratske procedure koje ubiju bilo kakvu zelju za promenom.

Ej bre ljudi, ja sam postarija dama i kada sam isla u skolu uciteljica je 'ladno izdandala siledziju. Jednom je cak drzala dzentlmena koji je izmlatio devojcicu i kazala devojcici da mu se revansira. Ne znam da li je to u redu prema modernoj pedagogiji, ali je bilo efikasno. Bili smo disciplinovani i radni. Bili smo i dobri drugovi. A onaj koji je dobio batine od uciteljice malo je bio uvredjen i patio, pa ga je proslo i nije sebi dozvolio da ponovo bude tako ponizen. Da se razumemo, uciteljica nije kaznjavala decije nestasljuke nego samo siledzijsko ponasanje.

Zasto se ovako ometa skolovanje celog jednog razreda, kakav je tu benefit?
(Iklo, 6. april 2017 13:53)

Nadaju se da će ih za inkluziju pohvaliti EU. Međutim inkluzija nije samo "a sada ćemo sve učenike nagurati zajedno i praviti se da je sve u redu, a ako nije u redu, naći ćemo nekog da okrivimo, to su ionako osetljiva pitanja, okrivićemo žrtve za neljudskost".

Imam utisak da je neko debelo zakinuo na obuci, radnoj praksi za rad u uslovima inkluzije i pre svega pripremi roditelja i đaka ("Ma ko njih pita"), odnosno da je po običaju sve urađeno preko kolena, a rezultat je da je povećana tenzija između roditelja dece sa posebnim potrebama i roditelja dece bez posebnih potreba.

Moje dete ide u odelenje sa sličnim dečkom. Pisali smo peticije, u priču je uključen ceo tim (pedijatar, psiholog, pedagog, socijalna služba...), pisali smo i ministarstvu. Ništa se nije promenilo, mali kapira da mu niko ne može ništa. Sada ostala deca postavljaju pitanje, zašto se oni ponašaju mirnije ako se takvo ponašanje ne kažnjava. Te priče, nisam znao ili neko tu zataškava nek priča i pričaju kući.

soleks, 06. april 2017 15:23 moj komentar je bio povezan sa mojim utiskom da kod nas ne postoji ustaljena strategija o tome sta radite kad se javi problematicno dete. Ovde se ne zna da li dete ima razvojnih problema u smislu socijalizacije ili je nesto drugo. Mislim da ovaj slucaj prevazilazi nadleznosti I moci pedagogije I u tom smeru treba traziti resenje. Roditeljima deteta treba pazljivo saopstiti da je potrebna pomoc strucnog tima (psiholog I defektolog). Radim kao nastavnik u zemlji koja je u prvih 10 u svetu po kvalitetu obrazovanja I ovde postoje ustaljene procedure kako I sta raditi I koga I kada ukljuciti u resavanje slicnih slucajeva!