Svaka mu čast! Iskreno mene bi uhvatilo strah da pomislim da budem na otvorenom moru svega nekoliko minuta a kamoli toliko dana..Pogotovo kad znaš iz dubina vreba sve i svašta a ponajviše velike bele ajkule..
Ne treba zaboraviti da je u toliko dana padala kisa i da je mogao da dopuni kanistere. A ribarski je brod pa je mogao da peca.
Mnogo je to vremena u svakom slucaju, svaka cast.
@cane
Filipinci ,barem oni koje sam ja sretao na Filipinima su uglavnom priučeni i prilično loši pomorci, nemarni, improvizatori i skloni riziku. Ljudski život je tamo jako jeftin, a ljudi dobri, relativno pošteni (to jest, više na manjim ostrvima nego Manili, gde ima svega) i vredni, ali prilično ograničeni, lakomisleni i nemarni. Imao sam i par prilično neprijatnih situacija, recimo, večernji transfer malim brodićem po burnom moru, pošto smo propustili redovni trajekt, posle koga smo više od sata tražili duž obale mesto da pristanemo, jer ti ljudi, iako su sa susednog ostrva, nekoliko kilometara odatle i ribari, nisu mislili na kombinaciju oseke i povelikih talasa. Tek kada sam počeo da urlam na njih konačno su smislili nešto, mada smo svi skakali u vodu i nosili stvari do plaže pored koje srećom prolazio neki put, pa je lokalna devojčica koja je isto putovala s nama i kojoj sam na mapi pokazao gde smo nekako objasnila vozaču iz hotela gde da nas pokupi, pošto smo bili par kilometara izvan civilizacije. Posle nam je to dete zahvaljivalo što smo prekinuli agoniju traženja mesta za iskrcavanje (pri kojoj su "majstori pomorci iskakali nekoliko puta u plićak, vukli čamac i pravili razne druge genijalne poteze bez rezultata :)) ), jer je već htela da se upiški, a ni ja nisam bio daleko :)) Dakle, mislim da su vam predstave pomalo romantične, kladim se da ova dva lika, recimo, nisu ni proverila vremensku prognozu, ličilo bi :))
Imao je casu vode dnevno, ako je od prvog dana bio bez ujaka, sto sigurno nije slucaj. Sigurno je nesto mogao da upeca za toliko vreme za hranu. Strasno, kakva prostranstva, i kakva nedodjija, a kada se pogleda globus, to izgleda kao ne tako velik deo zemaljske kugle. Koliko smo zapravo mali.
10 litara vode razvukao toliko? Svaka čast. Pre nekoliko godina, dva ribara su se na isti način izgubili na moru i proveli isto oko 2 maseca plutajući. Preživeli su pijući krv morskih kornjača.
Imao je casu vode dnevno, ako je od prvog dana bio bez ujaka, sto sigurno nije slucaj. Sigurno je nesto mogao da upeca za toliko vreme za hranu. Strasno, kakva prostranstva, i kakva nedodjija, a kada se pogleda globus, to izgleda kao ne tako velik deo zemaljske kugle. Koliko smo zapravo mali.
10 litara vode razvukao toliko? Svaka čast. Pre nekoliko godina, dva ribara su se na isti način izgubili na moru i proveli isto oko 2 maseca plutajući. Preživeli su pijući krv morskih kornjača.
Ne treba zaboraviti da je u toliko dana padala kisa i da je mogao da dopuni kanistere. A ribarski je brod pa je mogao da peca.
Mnogo je to vremena u svakom slucaju, svaka cast.
@cane
Filipinci ,barem oni koje sam ja sretao na Filipinima su uglavnom priučeni i prilično loši pomorci, nemarni, improvizatori i skloni riziku. Ljudski život je tamo jako jeftin, a ljudi dobri, relativno pošteni (to jest, više na manjim ostrvima nego Manili, gde ima svega) i vredni, ali prilično ograničeni, lakomisleni i nemarni. Imao sam i par prilično neprijatnih situacija, recimo, večernji transfer malim brodićem po burnom moru, pošto smo propustili redovni trajekt, posle koga smo više od sata tražili duž obale mesto da pristanemo, jer ti ljudi, iako su sa susednog ostrva, nekoliko kilometara odatle i ribari, nisu mislili na kombinaciju oseke i povelikih talasa. Tek kada sam počeo da urlam na njih konačno su smislili nešto, mada smo svi skakali u vodu i nosili stvari do plaže pored koje srećom prolazio neki put, pa je lokalna devojčica koja je isto putovala s nama i kojoj sam na mapi pokazao gde smo nekako objasnila vozaču iz hotela gde da nas pokupi, pošto smo bili par kilometara izvan civilizacije. Posle nam je to dete zahvaljivalo što smo prekinuli agoniju traženja mesta za iskrcavanje (pri kojoj su "majstori pomorci iskakali nekoliko puta u plićak, vukli čamac i pravili razne druge genijalne poteze bez rezultata :)) ), jer je već htela da se upiški, a ni ja nisam bio daleko :)) Dakle, mislim da su vam predstave pomalo romantične, kladim se da ova dva lika, recimo, nisu ni proverila vremensku prognozu, ličilo bi :))
Svaka mu čast! Iskreno mene bi uhvatilo strah da pomislim da budem na otvorenom moru svega nekoliko minuta a kamoli toliko dana..Pogotovo kad znaš iz dubina vreba sve i svašta a ponajviše velike bele ajkule..
@cane
Filipinci ,barem oni koje sam ja sretao na Filipinima su uglavnom priučeni i prilično loši pomorci, nemarni, improvizatori i skloni riziku. Ljudski život je tamo jako jeftin, a ljudi dobri, relativno pošteni (to jest, više na manjim ostrvima nego Manili, gde ima svega) i vredni, ali prilično ograničeni, lakomisleni i nemarni. Imao sam i par prilično neprijatnih situacija, recimo, večernji transfer malim brodićem po burnom moru, pošto smo propustili redovni trajekt, posle koga smo više od sata tražili duž obale mesto da pristanemo, jer ti ljudi, iako su sa susednog ostrva, nekoliko kilometara odatle i ribari, nisu mislili na kombinaciju oseke i povelikih talasa. Tek kada sam počeo da urlam na njih konačno su smislili nešto, mada smo svi skakali u vodu i nosili stvari do plaže pored koje srećom prolazio neki put, pa je lokalna devojčica koja je isto putovala s nama i kojoj sam na mapi pokazao gde smo nekako objasnila vozaču iz hotela gde da nas pokupi, pošto smo bili par kilometara izvan civilizacije. Posle nam je to dete zahvaljivalo što smo prekinuli agoniju traženja mesta za iskrcavanje (pri kojoj su "majstori pomorci iskakali nekoliko puta u plićak, vukli čamac i pravili razne druge genijalne poteze bez rezultata :)) ), jer je već htela da se upiški, a ni ja nisam bio daleko :)) Dakle, mislim da su vam predstave pomalo romantične, kladim se da ova dva lika, recimo, nisu ni proverila vremensku prognozu, ličilo bi :))
Svaka mu čast! Iskreno mene bi uhvatilo strah da pomislim da budem na otvorenom moru svega nekoliko minuta a kamoli toliko dana..Pogotovo kad znaš iz dubina vreba sve i svašta a ponajviše velike bele ajkule..
10 litara vode razvukao toliko? Svaka čast. Pre nekoliko godina, dva ribara su se na isti način izgubili na moru i proveli isto oko 2 maseca plutajući. Preživeli su pijući krv morskih kornjača.
Imao je casu vode dnevno, ako je od prvog dana bio bez ujaka, sto sigurno nije slucaj. Sigurno je nesto mogao da upeca za toliko vreme za hranu. Strasno, kakva prostranstva, i kakva nedodjija, a kada se pogleda globus, to izgleda kao ne tako velik deo zemaljske kugle. Koliko smo zapravo mali.
Ne treba zaboraviti da je u toliko dana padala kisa i da je mogao da dopuni kanistere. A ribarski je brod pa je mogao da peca.
Mnogo je to vremena u svakom slucaju, svaka cast.
IMAGE SOURCE
12 Komentari
Sortiraj po: