Mogu samo da zamislim kolika je ta biblioteka bila! drago mi je da će naslednik osnovati legat, drago mi je i da je izvestan broj tog bogatstva završio u Narodnoj biblioteci...
Izvestan broj naslova sa potpisom Jovana Ćirilova, sa posvetom brojnih slavnih ličnosti gospodinu Ćirilovu, se obreo i na sajtovima za prodaju polovnih knjiga....
@nothing wrong with me
Kada je Dositej umro, organizovana je aukcija i sve njegove lične stvari su jako brzo rasprodate. Sjajno je što su ljudi pokazali koliko su Dositeja voleli i razgrabili njegove stvari.
Jedini problem, u široj perspektivi, je što danas nemamo NI JEDAN ličan predmet Dositejev. Pa tako Muzej Vuka i Dositeja, izlaže pisma, štampane knjige Dositejeve i sl. Ništa nije ostalo za potomstvo.
Veoma sam srećan što će mnogi imati njegove knjige, budući da je Jovan bio izuzetno velika figura, ali za sto godina niko za njih neće znati.
Nije nužno da naslednik poklanja svoje nasledstvo već da institucije kulture pokažu više interesovanja prema očuvanju Jovanove biblioteke.
Šta fali uličnim prodavcima? Mnogo bolje nego da knjige odu državi, bar će taj čovek uzeti neki dinar, a knjige će čitati ljudi koji ih vole dovoljno da hoće da izdvoje neki sopstveni novac za njih, isto kao što je to radio i Ćirilov, umesto da se o njima "brinu" birokratski paraziti i kulturtregeri za koje znamo kako se brinu za sve osim svoje fotelje, svog džepa i svog čaršijsko-političkog rejtinga.
U cemu je razlika izmedju besplatnog ustupanja knjiga biblioteci i prodaje za bednih 20 din po komadu? Veoma postujem i volim Cirilova,ali mislim da je izbor naslednika njegove biblioteke bio pogresan,sto sled dogadjaja i potvrdjuje.
Jovan je zaduzio beogradsku publiku i BITEF. Najvise. A BITEF mu se nicim nije zahvalio iako ga vodi jedan od Jovanovih pulena, Ivan Medenica. Ali Medenicu zanima samo sopstvena karijera, a ne delo njegovog velikog prethodnika. Tako je to u Srbiji, ne postujes rad svojih prethodnika i sve cinis da on sto pre padne u zaborav.
@bijek - Aman, ne mogu da verujem! Pa zar tako - uličnim prodavcima za 20 dinara? Moglo se to rasporediti i pokloniti bibliotekama po Srbiji. Veliki greh prema onako divnom i jedinstvenom čoveku.
Na zalost, ovo je realna slika stanja kulture u Srbiji da institucije cije su osnovne delatnosti kultura i nauka nisu zainteresovane za to.
Ja, igrom slucaja, imam deo biblioteke jednog profesora koji je dugi niz bio i direktor jedne nase institucije od kulturnog i naucnog znacaja. Kada sam kontaktirao tu instituciju u zelji da im poklonim te knjige (uslov je bio samo da oni dodju da preuzmu knjige) njihov odgovor je bio da ce mi se javiti (moraju da se organizuju posto je njihova biblioteka trenutno zatvorena). Proslo je dve godine od tada, a oni niti su se javili niti su dosli po knjige, iako su knjige na lokaciji koja je na 800m udaljena od njih!
Jovan Cirilov koji je uz Miru Trailovic bio prvi koji je doneo u socijalsticku Jugoslavaju nove pozorisne trendove koji su uticali da ova grana kulture bude jedan od simbola tadasnje drzave. Bilo je to doba otvaranja Jugoslavije prema zapadnim vrednostima. Tada nije bilo ni govora o tome da bi narodnjaci sa Ibarske Magistrale mogli zauzeti ogroman procenat medijskog prostora 50 godina kasnije.Nazalost to se desilo i sada smo poznati po turbofolk pseudokulturi sto je po mom misljenju neoprostivo i toliko stetno da nemam reci da to iskazem.
Bio je Jova divan čovek. Mudar, vredan i pitom! Poznavao sam ga celog svog života a pamtiću ga svakako do kraja. Šteta je što se nije više bavio pedagoškim radom u kome bi takođe bio nenadmašan.
Zoran, inače drag čovek, je rasprodao Jovanove knjige budzašto uličnim prodavcima. Davao ih je po 20 dinara po komadu. Ali nije on kriv već BITEF i naslednici Ćirilova, koje je sam Ćirilov predlagao na pozicije. Njima nije trebala biblioteka, niti su hteli makar i skromnu sumu novca da daju nasledniku za kolekciju. A Narodna biblioteka je ponudila da besplatno uzme sve knjige, što je krajnje nekorektno.
Tako je Jovanova biblioteka otišla na sto strana i čitaće je hiljade ljudi ali u kulturno nasleđe kao legat ili spomen-soba neće niti jedna ući. Prepoznaćete ih jer je svaku knjigu Jovan bio potpisao i ispisao godinu kada je kupio a neretko i grad u kome je knjigu nabavio.
Ćirilov je umro pre više od dve godine. Naslednik je tek sada dao knjige u bescenje. Za protekle dve godine se niko, na bilo kojim kulturnim pozicijama moći, nije dosetio ili nije želeo da od te biblioteke nešto uradi, da se čoveku javi, da bilo šta pokrene.
Možda je subina Jovanovih knjiga baš takva kakav je bio i Jovan. Čovek sveznalica s intelektualnom pažnjom usmerenom u mnogim pravcima. Tako će i knjige da posluže i usreće mnoge na mnogim mestima.
Ali ipak, naša je zemlja trebalo da se bavi bibliotekom i da stvori još jedan kulturni punkt i mesto oko koga će se stvarati dalja kultura i/ili kontempaltivno uživati u ovom našem svetu.
Zoran, inače drag čovek, je rasprodao Jovanove knjige budzašto uličnim prodavcima. Davao ih je po 20 dinara po komadu. Ali nije on kriv već BITEF i naslednici Ćirilova, koje je sam Ćirilov predlagao na pozicije. Njima nije trebala biblioteka, niti su hteli makar i skromnu sumu novca da daju nasledniku za kolekciju. A Narodna biblioteka je ponudila da besplatno uzme sve knjige, što je krajnje nekorektno.
Tako je Jovanova biblioteka otišla na sto strana i čitaće je hiljade ljudi ali u kulturno nasleđe kao legat ili spomen-soba neće niti jedna ući. Prepoznaćete ih jer je svaku knjigu Jovan bio potpisao i ispisao godinu kada je kupio a neretko i grad u kome je knjigu nabavio.
Ćirilov je umro pre više od dve godine. Naslednik je tek sada dao knjige u bescenje. Za protekle dve godine se niko, na bilo kojim kulturnim pozicijama moći, nije dosetio ili nije želeo da od te biblioteke nešto uradi, da se čoveku javi, da bilo šta pokrene.
Možda je subina Jovanovih knjiga baš takva kakav je bio i Jovan. Čovek sveznalica s intelektualnom pažnjom usmerenom u mnogim pravcima. Tako će i knjige da posluže i usreće mnoge na mnogim mestima.
Ali ipak, naša je zemlja trebalo da se bavi bibliotekom i da stvori još jedan kulturni punkt i mesto oko koga će se stvarati dalja kultura i/ili kontempaltivno uživati u ovom našem svetu.
Bio je Jova divan čovek. Mudar, vredan i pitom! Poznavao sam ga celog svog života a pamtiću ga svakako do kraja. Šteta je što se nije više bavio pedagoškim radom u kome bi takođe bio nenadmašan.
Na zalost, ovo je realna slika stanja kulture u Srbiji da institucije cije su osnovne delatnosti kultura i nauka nisu zainteresovane za to.
Ja, igrom slucaja, imam deo biblioteke jednog profesora koji je dugi niz bio i direktor jedne nase institucije od kulturnog i naucnog znacaja. Kada sam kontaktirao tu instituciju u zelji da im poklonim te knjige (uslov je bio samo da oni dodju da preuzmu knjige) njihov odgovor je bio da ce mi se javiti (moraju da se organizuju posto je njihova biblioteka trenutno zatvorena). Proslo je dve godine od tada, a oni niti su se javili niti su dosli po knjige, iako su knjige na lokaciji koja je na 800m udaljena od njih!
Jovan Cirilov koji je uz Miru Trailovic bio prvi koji je doneo u socijalsticku Jugoslavaju nove pozorisne trendove koji su uticali da ova grana kulture bude jedan od simbola tadasnje drzave. Bilo je to doba otvaranja Jugoslavije prema zapadnim vrednostima. Tada nije bilo ni govora o tome da bi narodnjaci sa Ibarske Magistrale mogli zauzeti ogroman procenat medijskog prostora 50 godina kasnije.Nazalost to se desilo i sada smo poznati po turbofolk pseudokulturi sto je po mom misljenju neoprostivo i toliko stetno da nemam reci da to iskazem.
Jovan je zaduzio beogradsku publiku i BITEF. Najvise. A BITEF mu se nicim nije zahvalio iako ga vodi jedan od Jovanovih pulena, Ivan Medenica. Ali Medenicu zanima samo sopstvena karijera, a ne delo njegovog velikog prethodnika. Tako je to u Srbiji, ne postujes rad svojih prethodnika i sve cinis da on sto pre padne u zaborav.
@nothing wrong with me
Kada je Dositej umro, organizovana je aukcija i sve njegove lične stvari su jako brzo rasprodate. Sjajno je što su ljudi pokazali koliko su Dositeja voleli i razgrabili njegove stvari.
Jedini problem, u široj perspektivi, je što danas nemamo NI JEDAN ličan predmet Dositejev. Pa tako Muzej Vuka i Dositeja, izlaže pisma, štampane knjige Dositejeve i sl. Ništa nije ostalo za potomstvo.
Veoma sam srećan što će mnogi imati njegove knjige, budući da je Jovan bio izuzetno velika figura, ali za sto godina niko za njih neće znati.
Nije nužno da naslednik poklanja svoje nasledstvo već da institucije kulture pokažu više interesovanja prema očuvanju Jovanove biblioteke.
Šta fali uličnim prodavcima? Mnogo bolje nego da knjige odu državi, bar će taj čovek uzeti neki dinar, a knjige će čitati ljudi koji ih vole dovoljno da hoće da izdvoje neki sopstveni novac za njih, isto kao što je to radio i Ćirilov, umesto da se o njima "brinu" birokratski paraziti i kulturtregeri za koje znamo kako se brinu za sve osim svoje fotelje, svog džepa i svog čaršijsko-političkog rejtinga.
@bijek - Aman, ne mogu da verujem! Pa zar tako - uličnim prodavcima za 20 dinara? Moglo se to rasporediti i pokloniti bibliotekama po Srbiji. Veliki greh prema onako divnom i jedinstvenom čoveku.
U cemu je razlika izmedju besplatnog ustupanja knjiga biblioteci i prodaje za bednih 20 din po komadu? Veoma postujem i volim Cirilova,ali mislim da je izbor naslednika njegove biblioteke bio pogresan,sto sled dogadjaja i potvrdjuje.
Mogu samo da zamislim kolika je ta biblioteka bila! drago mi je da će naslednik osnovati legat, drago mi je i da je izvestan broj tog bogatstva završio u Narodnoj biblioteci...
Izvestan broj naslova sa potpisom Jovana Ćirilova, sa posvetom brojnih slavnih ličnosti gospodinu Ćirilovu, se obreo i na sajtovima za prodaju polovnih knjiga....
Šta fali uličnim prodavcima? Mnogo bolje nego da knjige odu državi, bar će taj čovek uzeti neki dinar, a knjige će čitati ljudi koji ih vole dovoljno da hoće da izdvoje neki sopstveni novac za njih, isto kao što je to radio i Ćirilov, umesto da se o njima "brinu" birokratski paraziti i kulturtregeri za koje znamo kako se brinu za sve osim svoje fotelje, svog džepa i svog čaršijsko-političkog rejtinga.
U cemu je razlika izmedju besplatnog ustupanja knjiga biblioteci i prodaje za bednih 20 din po komadu? Veoma postujem i volim Cirilova,ali mislim da je izbor naslednika njegove biblioteke bio pogresan,sto sled dogadjaja i potvrdjuje.
Zoran, inače drag čovek, je rasprodao Jovanove knjige budzašto uličnim prodavcima. Davao ih je po 20 dinara po komadu. Ali nije on kriv već BITEF i naslednici Ćirilova, koje je sam Ćirilov predlagao na pozicije. Njima nije trebala biblioteka, niti su hteli makar i skromnu sumu novca da daju nasledniku za kolekciju. A Narodna biblioteka je ponudila da besplatno uzme sve knjige, što je krajnje nekorektno.
Tako je Jovanova biblioteka otišla na sto strana i čitaće je hiljade ljudi ali u kulturno nasleđe kao legat ili spomen-soba neće niti jedna ući. Prepoznaćete ih jer je svaku knjigu Jovan bio potpisao i ispisao godinu kada je kupio a neretko i grad u kome je knjigu nabavio.
Ćirilov je umro pre više od dve godine. Naslednik je tek sada dao knjige u bescenje. Za protekle dve godine se niko, na bilo kojim kulturnim pozicijama moći, nije dosetio ili nije želeo da od te biblioteke nešto uradi, da se čoveku javi, da bilo šta pokrene.
Možda je subina Jovanovih knjiga baš takva kakav je bio i Jovan. Čovek sveznalica s intelektualnom pažnjom usmerenom u mnogim pravcima. Tako će i knjige da posluže i usreće mnoge na mnogim mestima.
Ali ipak, naša je zemlja trebalo da se bavi bibliotekom i da stvori još jedan kulturni punkt i mesto oko koga će se stvarati dalja kultura i/ili kontempaltivno uživati u ovom našem svetu.
@bijek - Aman, ne mogu da verujem! Pa zar tako - uličnim prodavcima za 20 dinara? Moglo se to rasporediti i pokloniti bibliotekama po Srbiji. Veliki greh prema onako divnom i jedinstvenom čoveku.
Bio je Jova divan čovek. Mudar, vredan i pitom! Poznavao sam ga celog svog života a pamtiću ga svakako do kraja. Šteta je što se nije više bavio pedagoškim radom u kome bi takođe bio nenadmašan.
Na zalost, ovo je realna slika stanja kulture u Srbiji da institucije cije su osnovne delatnosti kultura i nauka nisu zainteresovane za to.
Ja, igrom slucaja, imam deo biblioteke jednog profesora koji je dugi niz bio i direktor jedne nase institucije od kulturnog i naucnog znacaja. Kada sam kontaktirao tu instituciju u zelji da im poklonim te knjige (uslov je bio samo da oni dodju da preuzmu knjige) njihov odgovor je bio da ce mi se javiti (moraju da se organizuju posto je njihova biblioteka trenutno zatvorena). Proslo je dve godine od tada, a oni niti su se javili niti su dosli po knjige, iako su knjige na lokaciji koja je na 800m udaljena od njih!
Jovan Cirilov koji je uz Miru Trailovic bio prvi koji je doneo u socijalsticku Jugoslavaju nove pozorisne trendove koji su uticali da ova grana kulture bude jedan od simbola tadasnje drzave. Bilo je to doba otvaranja Jugoslavije prema zapadnim vrednostima. Tada nije bilo ni govora o tome da bi narodnjaci sa Ibarske Magistrale mogli zauzeti ogroman procenat medijskog prostora 50 godina kasnije.Nazalost to se desilo i sada smo poznati po turbofolk pseudokulturi sto je po mom misljenju neoprostivo i toliko stetno da nemam reci da to iskazem.
Jovan je zaduzio beogradsku publiku i BITEF. Najvise. A BITEF mu se nicim nije zahvalio iako ga vodi jedan od Jovanovih pulena, Ivan Medenica. Ali Medenicu zanima samo sopstvena karijera, a ne delo njegovog velikog prethodnika. Tako je to u Srbiji, ne postujes rad svojih prethodnika i sve cinis da on sto pre padne u zaborav.
Mogu samo da zamislim kolika je ta biblioteka bila! drago mi je da će naslednik osnovati legat, drago mi je i da je izvestan broj tog bogatstva završio u Narodnoj biblioteci...
Izvestan broj naslova sa potpisom Jovana Ćirilova, sa posvetom brojnih slavnih ličnosti gospodinu Ćirilovu, se obreo i na sajtovima za prodaju polovnih knjiga....
@nothing wrong with me
Kada je Dositej umro, organizovana je aukcija i sve njegove lične stvari su jako brzo rasprodate. Sjajno je što su ljudi pokazali koliko su Dositeja voleli i razgrabili njegove stvari.
Jedini problem, u široj perspektivi, je što danas nemamo NI JEDAN ličan predmet Dositejev. Pa tako Muzej Vuka i Dositeja, izlaže pisma, štampane knjige Dositejeve i sl. Ništa nije ostalo za potomstvo.
Veoma sam srećan što će mnogi imati njegove knjige, budući da je Jovan bio izuzetno velika figura, ali za sto godina niko za njih neće znati.
Nije nužno da naslednik poklanja svoje nasledstvo već da institucije kulture pokažu više interesovanja prema očuvanju Jovanove biblioteke.
IMAGE SOURCE
18 Komentari
Sortiraj po: