NBS kroji propise - uterivačima i dugovi građana

da li ja mogu da prebacim svoje dugove na nekoga ko meni duguje! recimo zove me agencija, kazu preuzeli su moj dug od banke, a ja im dam broj mog kuma u kanadi da zovu njega, jer je on preuzeo moje dugove! overeno u sudu, sve po zakonu! ako vazi preuzimanje ili prodaja duga u jednom smeru, mora da vazi i u drugom, zar ne!?

U prevodu ovo znači: hajde da oslobodimo banke od poslovnog rizika i tržišne logike pa da samo zarađuju, nikako da gube onda kada pogreše u poslovnim procenama. Da li je ovo uopšte ustavno?

U prevodu, ja pri sklapanju ugovora sa bankom njima dajem sve svoje licne podatke, da bi oni citavu svoju bazu podataka (nasih licnih) samo tako prodali trecem licu (koje kakvim agencijama).
Dok sa druge strane, ceo svet se bori za ocuvanje licnih podataka svojih klijenata.
Taj predmet ce na kraju svakako zavrsiti na sudu, i moracemo onda da platimo i banci i tim agencijama bar 70% vecu sumu..
Kriminal!

Tolko se pravi euforija oko licnog bankrota kao da je to nesto super . Pa koja je razlika izmedju toga i da vam odmah ocerupa privatni izvrsitelji ili neka agencija za uterivanje dugova. Jos vam kada proglasite licni bankrot opet rasprodaju svu imovinu kao i privatni izvrsitelji i jos dobijte da vas neko davi godinama i da vas savetuje sta da radite sa 1/3 ili 1/2 plate jer ce vam ostatak uzeti isti da namiri poverioce a on ce vam prosipati mudrost da od 8000 ili 12000 hilajda dinara platite troskove za kiriju, racune, prehranu.

Treba uvesti lični bankrot. Ako ništa drugo malo više vremena nije na odmet. Takve niko nije terao da se prezadužuju ili da se zadužuju a znaju da ne mogu vratiti. Hoćemo u eu, onda prtimo njihove zakone.

da li ja mogu da prebacim svoje dugove na nekoga ko meni duguje! recimo zove me agencija, kazu preuzeli su moj dug od banke, a ja im dam broj mog kuma u kanadi da zovu njega, jer je on preuzeo moje dugove! overeno u sudu, sve po zakonu! ako vazi preuzimanje ili prodaja duga u jednom smeru, mora da vazi i u drugom, zar ne!?

Tolko se pravi euforija oko licnog bankrota kao da je to nesto super . Pa koja je razlika izmedju toga i da vam odmah ocerupa privatni izvrsitelji ili neka agencija za uterivanje dugova. Jos vam kada proglasite licni bankrot opet rasprodaju svu imovinu kao i privatni izvrsitelji i jos dobijte da vas neko davi godinama i da vas savetuje sta da radite sa 1/3 ili 1/2 plate jer ce vam ostatak uzeti isti da namiri poverioce a on ce vam prosipati mudrost da od 8000 ili 12000 hilajda dinara platite troskove za kiriju, racune, prehranu.

U prevodu, ja pri sklapanju ugovora sa bankom njima dajem sve svoje licne podatke, da bi oni citavu svoju bazu podataka (nasih licnih) samo tako prodali trecem licu (koje kakvim agencijama).
Dok sa druge strane, ceo svet se bori za ocuvanje licnih podataka svojih klijenata.
Taj predmet ce na kraju svakako zavrsiti na sudu, i moracemo onda da platimo i banci i tim agencijama bar 70% vecu sumu..
Kriminal!

U prevodu ovo znači: hajde da oslobodimo banke od poslovnog rizika i tržišne logike pa da samo zarađuju, nikako da gube onda kada pogreše u poslovnim procenama. Da li je ovo uopšte ustavno?

Treba uvesti lični bankrot. Ako ništa drugo malo više vremena nije na odmet. Takve niko nije terao da se prezadužuju ili da se zadužuju a znaju da ne mogu vratiti. Hoćemo u eu, onda prtimo njihove zakone.