Ne žalimo,nego smo prestravljeni i shvatamo da smo i sami prolazni i da nas isto čeka,da smrt niko ne moze da izbegne..
Ljudi ne žale ni kada izgube bliskog srodnika (brat,sestra,majka,otac,supruznik),cak osete i olaksanje- ukoliko su sa istim bili u losim odnosima ili nisu bili narocito bliski,a zalice za nekim koga nikad nisu licno upoznali.
Ma hajte,molim vas..
Kakva glupost. Da zalim za nekim zato sto mediji tako kazu. Zalim jer sam odrasla uz njih, jer sam u njihovim pesmama pronasla sebe onda kada me niko drugi nije razumeo, zato sto sam se makar na trenutak osetila shvaceno i naravno da zalim, kada znam da toga vise nece biti, vec samo kic i sund koji ovaj vek nudi. Zalim vise za njima, nego za nekim ljudima koje sam licno poznavala.
Mozda ima veze i to sto su svi ti umetnici koji su sada u godinama odoleli vremenu i i dalje su aktuelni i cenjeni jer su kvalitetni,samim tim imaju mnogo obozavalaca.Za 30 ili 40 godina vecine danasnjih pevaca se niko nece ni secati,a kamoli zaliti za njima.
Ljudi pokusavaju saosećanje sa patnjom i tugom drugoga da uglave u svoj komformizam iz koga će predstaviti sebe u odnosu na to.
Tu je važna brzina i originalnost u iskazivanju sebe u odnosu na to.
Ljudi zapravo zbog nemogućnosti saosećanja sa drugim covekom pravdaju sebe sebi i drugima da su dobri ljudi kada izražavaju žaljenje.
žalimo za njima jer su obeležile deo naših života...znači da i deo nas umire sa njima ili barem jedan deo života(koji je obično bio vezan za neku mladost), ...i tako deo po deo odlazimo i mi sa njima.
Nikada, ni kao mlad, nisam imao idola. Mozda mi se svidja neciji rad i naravno da mi je zao kada neki umetnik umre ali nikada ne ostavljam "komentare saucesca". Obicno kada saznam da je neko umro slusam njegovu muziku ili odgledam omiljeni film i to je to. Samo da pozivi Klepton... I Tom Henks. I jos puno umetnika... Smrt je tako prirodna a ovi ljudi su ostavili mnogo toga iza sebe.
Pa gotovo da je sve rečeno u članku.
Žalimo za sopstvenom mladošću koja verovatno i nije bila baš tako lepa kao što nam se sad čini. Drugo, svako od nas ima neku pesmu uz koju je doživeo neki neponovljivi trenutak i onda ga se priseća sa nostalgijom i setom.
ma oni su ostavili trag,neizbrisiv trag. A covek i treba zato da je na zemlji. Da uradii nesto dobro u bilo kojoj oblasti,e takvo secanje ostavivsi na sebe to je to. Ipak bolje nego ona tamna strana(odNerona,Kaligule,do Hitlera,i ne bih u noviju istoriju)
Zato sto su '60, '70 a pogotovo '80 proslog vijeka postojale prave "zvijezde", umjetnici.
Ljudi koji su svoj posao radili iz ljubavi, strasti i zbog publike, a danas je to gomila starleta i starletana DOVEDENO tu da se skine, zabavi publiku, da im se velika suma novca za to i cao.
Oni su proizvod multinacionalnih kompanija i MSM, izbace ih na ekran da im donesu multimilionske zarade, a da toga nisu ni svjesni.
Uz put im se u dzep da koje milionce da im se zamazu oci i svi srecni, a publika sve tupavija.
Danas nije ni bitno znas li da pjevas, umijes li da napises koju pjesmu i sl, sve imas na gotovs samo da znas da mrdas zadnjicom i to je to.
žalimo za njima jer su obeležile deo naših života...znači da i deo nas umire sa njima ili barem jedan deo života(koji je obično bio vezan za neku mladost), ...i tako deo po deo odlazimo i mi sa njima.
Zato sto su '60, '70 a pogotovo '80 proslog vijeka postojale prave "zvijezde", umjetnici.
Ljudi koji su svoj posao radili iz ljubavi, strasti i zbog publike, a danas je to gomila starleta i starletana DOVEDENO tu da se skine, zabavi publiku, da im se velika suma novca za to i cao.
Oni su proizvod multinacionalnih kompanija i MSM, izbace ih na ekran da im donesu multimilionske zarade, a da toga nisu ni svjesni.
Uz put im se u dzep da koje milionce da im se zamazu oci i svi srecni, a publika sve tupavija.
Danas nije ni bitno znas li da pjevas, umijes li da napises koju pjesmu i sl, sve imas na gotovs samo da znas da mrdas zadnjicom i to je to.
Kakva glupost. Da zalim za nekim zato sto mediji tako kazu. Zalim jer sam odrasla uz njih, jer sam u njihovim pesmama pronasla sebe onda kada me niko drugi nije razumeo, zato sto sam se makar na trenutak osetila shvaceno i naravno da zalim, kada znam da toga vise nece biti, vec samo kic i sund koji ovaj vek nudi. Zalim vise za njima, nego za nekim ljudima koje sam licno poznavala.
Pa gotovo da je sve rečeno u članku.
Žalimo za sopstvenom mladošću koja verovatno i nije bila baš tako lepa kao što nam se sad čini. Drugo, svako od nas ima neku pesmu uz koju je doživeo neki neponovljivi trenutak i onda ga se priseća sa nostalgijom i setom.
Nikada, ni kao mlad, nisam imao idola. Mozda mi se svidja neciji rad i naravno da mi je zao kada neki umetnik umre ali nikada ne ostavljam "komentare saucesca". Obicno kada saznam da je neko umro slusam njegovu muziku ili odgledam omiljeni film i to je to. Samo da pozivi Klepton... I Tom Henks. I jos puno umetnika... Smrt je tako prirodna a ovi ljudi su ostavili mnogo toga iza sebe.
Mozda ima veze i to sto su svi ti umetnici koji su sada u godinama odoleli vremenu i i dalje su aktuelni i cenjeni jer su kvalitetni,samim tim imaju mnogo obozavalaca.Za 30 ili 40 godina vecine danasnjih pevaca se niko nece ni secati,a kamoli zaliti za njima.
ma oni su ostavili trag,neizbrisiv trag. A covek i treba zato da je na zemlji. Da uradii nesto dobro u bilo kojoj oblasti,e takvo secanje ostavivsi na sebe to je to. Ipak bolje nego ona tamna strana(odNerona,Kaligule,do Hitlera,i ne bih u noviju istoriju)
Ljudi pokusavaju saosećanje sa patnjom i tugom drugoga da uglave u svoj komformizam iz koga će predstaviti sebe u odnosu na to.
Tu je važna brzina i originalnost u iskazivanju sebe u odnosu na to.
Ljudi zapravo zbog nemogućnosti saosećanja sa drugim covekom pravdaju sebe sebi i drugima da su dobri ljudi kada izražavaju žaljenje.
Ne žalimo,nego smo prestravljeni i shvatamo da smo i sami prolazni i da nas isto čeka,da smrt niko ne moze da izbegne..
Ljudi ne žale ni kada izgube bliskog srodnika (brat,sestra,majka,otac,supruznik),cak osete i olaksanje- ukoliko su sa istim bili u losim odnosima ili nisu bili narocito bliski,a zalice za nekim koga nikad nisu licno upoznali.
Ma hajte,molim vas..
Ljudi pokusavaju saosećanje sa patnjom i tugom drugoga da uglave u svoj komformizam iz koga će predstaviti sebe u odnosu na to.
Tu je važna brzina i originalnost u iskazivanju sebe u odnosu na to.
Ljudi zapravo zbog nemogućnosti saosećanja sa drugim covekom pravdaju sebe sebi i drugima da su dobri ljudi kada izražavaju žaljenje.
Ne žalimo,nego smo prestravljeni i shvatamo da smo i sami prolazni i da nas isto čeka,da smrt niko ne moze da izbegne..
Ljudi ne žale ni kada izgube bliskog srodnika (brat,sestra,majka,otac,supruznik),cak osete i olaksanje- ukoliko su sa istim bili u losim odnosima ili nisu bili narocito bliski,a zalice za nekim koga nikad nisu licno upoznali.
Ma hajte,molim vas..
Zato sto su '60, '70 a pogotovo '80 proslog vijeka postojale prave "zvijezde", umjetnici.
Ljudi koji su svoj posao radili iz ljubavi, strasti i zbog publike, a danas je to gomila starleta i starletana DOVEDENO tu da se skine, zabavi publiku, da im se velika suma novca za to i cao.
Oni su proizvod multinacionalnih kompanija i MSM, izbace ih na ekran da im donesu multimilionske zarade, a da toga nisu ni svjesni.
Uz put im se u dzep da koje milionce da im se zamazu oci i svi srecni, a publika sve tupavija.
Danas nije ni bitno znas li da pjevas, umijes li da napises koju pjesmu i sl, sve imas na gotovs samo da znas da mrdas zadnjicom i to je to.
Kakva glupost. Da zalim za nekim zato sto mediji tako kazu. Zalim jer sam odrasla uz njih, jer sam u njihovim pesmama pronasla sebe onda kada me niko drugi nije razumeo, zato sto sam se makar na trenutak osetila shvaceno i naravno da zalim, kada znam da toga vise nece biti, vec samo kic i sund koji ovaj vek nudi. Zalim vise za njima, nego za nekim ljudima koje sam licno poznavala.
ma oni su ostavili trag,neizbrisiv trag. A covek i treba zato da je na zemlji. Da uradii nesto dobro u bilo kojoj oblasti,e takvo secanje ostavivsi na sebe to je to. Ipak bolje nego ona tamna strana(odNerona,Kaligule,do Hitlera,i ne bih u noviju istoriju)
Nikada, ni kao mlad, nisam imao idola. Mozda mi se svidja neciji rad i naravno da mi je zao kada neki umetnik umre ali nikada ne ostavljam "komentare saucesca". Obicno kada saznam da je neko umro slusam njegovu muziku ili odgledam omiljeni film i to je to. Samo da pozivi Klepton... I Tom Henks. I jos puno umetnika... Smrt je tako prirodna a ovi ljudi su ostavili mnogo toga iza sebe.
žalimo za njima jer su obeležile deo naših života...znači da i deo nas umire sa njima ili barem jedan deo života(koji je obično bio vezan za neku mladost), ...i tako deo po deo odlazimo i mi sa njima.
Pa gotovo da je sve rečeno u članku.
Žalimo za sopstvenom mladošću koja verovatno i nije bila baš tako lepa kao što nam se sad čini. Drugo, svako od nas ima neku pesmu uz koju je doživeo neki neponovljivi trenutak i onda ga se priseća sa nostalgijom i setom.
Mozda ima veze i to sto su svi ti umetnici koji su sada u godinama odoleli vremenu i i dalje su aktuelni i cenjeni jer su kvalitetni,samim tim imaju mnogo obozavalaca.Za 30 ili 40 godina vecine danasnjih pevaca se niko nece ni secati,a kamoli zaliti za njima.
IMAGE SOURCE
16 Komentari
Sortiraj po: