Za njega je postojanje specijalne veze između Beograđana i Dalmacije stvar divnih uspomene iz života provedenog u nekadašnjoj Jugoslaviji. Divno ! Sada je tuga sta sve o Srbima procitamo u Dalmaciji ...
Iskreno se nadam da nisam navalentan što pišem drugi komentar na istu temu, mislim da je sadržina dovoljno kvalitetna da se objavi. Dubrovačke ljetne igre nastale su kao kulturni odgovor na strahote Drugoga rata i smatra se nakon Edinburškog jedan od najkvalitetnijih u Evropi. Beogradske anifestacije BEMUS BITEF su u na neki način nastavak toga renomiranog festivala. FEST nije u tolikoj mjeri, ipak je neka vrsta svjetske Pule i odraz toga da je Beograd oduvijek bio grad filmofila.Svaki će vam Dubrovčanin reči da je neuporedivo zadovoljniji sa turističkim Dubrovnikom rije rata nego onim danas. Prije rata najpoznatiji kafić bio je Bi Bap gdje su konobari bili iz Beograda, a gosti iz Beograda bili su zanimljivi mladim Američkim turistima koji su svoje raspoloženje napumpavali marihuanom i snusom. Kada je bilo predstavljanje Dubrovnika u Beogradu jedan muzičar je lipo rekao, ma ja sam ućio svoj zanat u Skadarliji. Nesporno je da je Jugoslavija ma kakva god bila, bila mnogo više socjalno pravednija nego države nastale njenim raspadom.
Jugoslavija je po BDP po glavi stanovnika bila 26. na svetu, danas su sve države Ex-Ju 3x gore plasirane.
Tada su u inostranstvo odlazili radnici, danas idu najobrazovaniji.
Javni dug 1945-1990.g je bio od 10 do 15% BDP-a, apropo toga da je država živela od stranih kredita. Danas su sve države 4x zaduženije.
Šta je sve napravljeno, NBGD je napravljen za 20. godina, elektrane, kanalizacija, bolnice, škole, sportske hale...
Privredni rast je znao da bude 10% godišnje.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (fff, 18. decembar 2016 16:22)
Nisam siguran koliki je javni dug bio 1945-1990 ali znam da je 2000.godine bio 200% BDP-a.
Ni suverneoj Hrvatskoj ni Srbiji ni u kom slučaju sloboda protoka kuklture, duha i ideja ne ogu škoditi. Na žalost trebat će proči još mnogo vremena dok se te veze ponvo uspostave, mada smo svijesni da zbog svega više nikada neće biti iste.
(Dex Dejvid dexdavid2@gmail.com, 19. decembar 2016 09:13)
Ne može to nikad više biti na tom nivou. U Jugoslaviji smo bili prisni, mogli smo se šaliti jedni s drugima i to se nije uzimalo za zlo. Razlike u ekonomskom statusu su postojale ali nisu bile sadašnjeg reda veličine, pa smo se svi mogli poistovetiti između sebe. Sada smo suviše različiti i suviše zavađeni, a male stvari koje nas čine srećnim više nisu iste.
Bravo za popularnog i hrabrog pevača iz hrvatske koji nije podlegao retorici hrvatskih zvaničnika i medija u sveopštoj pljuvačini po daragoj nam Jugoslaviji i time pokazao da ima svoje JA. Eto ja sam takođe jugonostalgičar,a kako nebih bio kada sam gotovo svake godine letovao na moru,jer moglo se,bilo je para (preosečna radnička plata je bila između 1000 i 1500 DM-a) a sa 1000 maraka čovek je uvek mogao lepo da se provede i u Jugoslavuji i u inostranstvu.
Mark Tven je lepo rekao da postoje 3 vrste lazi: male, velike i statistika. Ne razumem se u ekonomiju, ali krajnje subjektivno gledano od 1960-1989 zivelo se dobro ne samo u SFRJ, vec u celoj Evropi, a i sire! Moj stric je bio obican VKV radnik, varilac, otisao je u Nemacku 1970. Ja sam otisao u Holandiju 1994, kasnije presao u Nemacku, a po struci sam elektroinzenjer. Tvrdim da je striko od svojih tadasnjih prihoda mogao da kupi neuporedivo vise stvari od mene cak i 90-ih, a od 2001 kada je uveden evro, moja kupovna moc je pala jos vise! Osim toga on nikada nije radio vise od 7 sati efektivno, s posla je uvek dolazio kuci na vreme, radilo se polako ali strogo po planu, bez cajtnota pred rokove. Danas ja radim ludacki, cesto i po 10 sati dnevno. Na kraju, tu je i paradoks postepenog pada cene rada u skoro svim strukama, dok cena stanova i kuca raste samo tako. ONo sto si mogao da iznajmis u Minhenu pre 20 godina za 500 maraka danas ne mozes ni za 1500 evra, jezivo je sta rade ljudima! Srecom sam kupio stan pre 15 godina i ima sanse da ga potpuno otplatim, ali ovi koji tek sada pristizu ce izvuci deblji kraj! Neverovanto je koliko ovaj moderan kapitalizam podseca na one Dafinine i Jezdine banke u Srbiji 90-ih - ko prvi uleti on profitira, ko dodje poslednji gubi sve! To vi u Srbiji ne vidite jer ste zaokupljeni "majcicom Rusijom", pa mislite da ce vam Rusi upumpati pare za plate i penzije. Ne nadajte se previse!
Slovenci sigurno žive bolje nego u ex Jugi. Ove godine ih je 1.000.000 Slovenaca letovao u Hrvatskoj, a sigurno je da posećuju i druge zemlje. To zanći da je svaki drugi stanovnik Slovenije bio u Hrvatskoj na moru.
Ipak bih malo redefinisao stavove Franje Lasića. Čisto ekonomski gledano, a vezano za srednju klasu najveći gubitak Srbije, još od 90' je odlazak srednje klase i intelektualaca iz zemlje, što je imalo i ima velike ekonomske prolsijedice na život Srbije. Hrvatska se danas suočava sa istim problemom, otvaranjam granica ka EU Hrvatsku napuštaju intelekrualci i srednji sloj kao nikada do sada u povjesti. Oduvijek sam bio za priznavanje suvereniteta kao prirodnog prava svake nacije. Raspadom Jugoslavije sve zemlje su izgubile u kulturnom i duhovnaom smislu. Zagreb i Beograd su oduvijek bili različiti, najbolje opjevano u stihovima navotalasnih grupa. Postojala je velika veza između Rovinja i Beograda. ali gledajući na nivo bivše zmelje, Istra i Rovinj nikada nisu predstavljali ni Hrvatsku ni Jugoslaviju. Bilo je pojedinačnih veza između plita i Beograda, ali na novou gradova zbog doseljavanja u Splitu i zbog zvezde i Hajduka ta dva grada nikada nisu bili okosnica duha i kulture Jugoslavije. Najveći kulturni i duhovni spoj u bi všoj bio je onaj između Dubrovnika i Beograda. Spoj dva duha, Mediterana i Balkana tamo gde se sudaraju Istok i apad bili su najveće kulturno i duhovno blago Jugoslavije. Ni suverneoj Hrvatskoj ni Srbiji ni u kom slučaju sloboda protoka kuklture, duha i ideja ne ogu škoditi. Na žalost trebat će proči još mnogo vremena dok se te veze ponvo uspostave, mada smo svijesni da zbog svega više nikada neće biti iste.
Nema šanse, ovi što navode ekonomske podatke (BDP...) moraju da znaju da je njihovo merenje problematično i u kapitalizmi (primer bonitetne kuće), a šta mislite kako je bilo tek u socijalizmu kad ni novac nije bio valuta. Gospodinu Lasiću verujem, da mu je bilo bolje, ali danas ipak imamo mnogo veće mogućnosti, slobodu, materijalne dobrine i slično.
Jugoslavija je po BDP po glavi stanovnika bila 26. na svetu, danas su sve države Ex-Ju 3x gore plasirane.
Tada su u inostranstvo odlazili radnici, danas idu najobrazovaniji.
Javni dug 1945-1990.g je bio od 10 do 15% BDP-a, apropo toga da je država živela od stranih kredita. Danas su sve države 4x zaduženije.
Šta je sve napravljeno, NBGD je napravljen za 20. godina, elektrane, kanalizacija, bolnice, škole, sportske hale...
Privredni rast je znao da bude 10% godišnje.
Jugoslavija je po BDP po glavi stanovnika bila 26. na svetu, danas su sve države Ex-Ju 3x gore plasirane.
Tada su u inostranstvo odlazili radnici, danas idu najobrazovaniji.
Javni dug 1945-1990.g je bio od 10 do 15% BDP-a, apropo toga da je država živela od stranih kredita. Danas su sve države 4x zaduženije.
Šta je sve napravljeno, NBGD je napravljen za 20. godina, elektrane, kanalizacija, bolnice, škole, sportske hale...
Privredni rast je znao da bude 10% godišnje.
Ipak bih malo redefinisao stavove Franje Lasića. Čisto ekonomski gledano, a vezano za srednju klasu najveći gubitak Srbije, još od 90' je odlazak srednje klase i intelektualaca iz zemlje, što je imalo i ima velike ekonomske prolsijedice na život Srbije. Hrvatska se danas suočava sa istim problemom, otvaranjam granica ka EU Hrvatsku napuštaju intelekrualci i srednji sloj kao nikada do sada u povjesti. Oduvijek sam bio za priznavanje suvereniteta kao prirodnog prava svake nacije. Raspadom Jugoslavije sve zemlje su izgubile u kulturnom i duhovnaom smislu. Zagreb i Beograd su oduvijek bili različiti, najbolje opjevano u stihovima navotalasnih grupa. Postojala je velika veza između Rovinja i Beograda. ali gledajući na nivo bivše zmelje, Istra i Rovinj nikada nisu predstavljali ni Hrvatsku ni Jugoslaviju. Bilo je pojedinačnih veza između plita i Beograda, ali na novou gradova zbog doseljavanja u Splitu i zbog zvezde i Hajduka ta dva grada nikada nisu bili okosnica duha i kulture Jugoslavije. Najveći kulturni i duhovni spoj u bi všoj bio je onaj između Dubrovnika i Beograda. Spoj dva duha, Mediterana i Balkana tamo gde se sudaraju Istok i apad bili su najveće kulturno i duhovno blago Jugoslavije. Ni suverneoj Hrvatskoj ni Srbiji ni u kom slučaju sloboda protoka kuklture, duha i ideja ne ogu škoditi. Na žalost trebat će proči još mnogo vremena dok se te veze ponvo uspostave, mada smo svijesni da zbog svega više nikada neće biti iste.
Mark Tven je lepo rekao da postoje 3 vrste lazi: male, velike i statistika. Ne razumem se u ekonomiju, ali krajnje subjektivno gledano od 1960-1989 zivelo se dobro ne samo u SFRJ, vec u celoj Evropi, a i sire! Moj stric je bio obican VKV radnik, varilac, otisao je u Nemacku 1970. Ja sam otisao u Holandiju 1994, kasnije presao u Nemacku, a po struci sam elektroinzenjer. Tvrdim da je striko od svojih tadasnjih prihoda mogao da kupi neuporedivo vise stvari od mene cak i 90-ih, a od 2001 kada je uveden evro, moja kupovna moc je pala jos vise! Osim toga on nikada nije radio vise od 7 sati efektivno, s posla je uvek dolazio kuci na vreme, radilo se polako ali strogo po planu, bez cajtnota pred rokove. Danas ja radim ludacki, cesto i po 10 sati dnevno. Na kraju, tu je i paradoks postepenog pada cene rada u skoro svim strukama, dok cena stanova i kuca raste samo tako. ONo sto si mogao da iznajmis u Minhenu pre 20 godina za 500 maraka danas ne mozes ni za 1500 evra, jezivo je sta rade ljudima! Srecom sam kupio stan pre 15 godina i ima sanse da ga potpuno otplatim, ali ovi koji tek sada pristizu ce izvuci deblji kraj! Neverovanto je koliko ovaj moderan kapitalizam podseca na one Dafinine i Jezdine banke u Srbiji 90-ih - ko prvi uleti on profitira, ko dodje poslednji gubi sve! To vi u Srbiji ne vidite jer ste zaokupljeni "majcicom Rusijom", pa mislite da ce vam Rusi upumpati pare za plate i penzije. Ne nadajte se previse!
Slovenci sigurno žive bolje nego u ex Jugi. Ove godine ih je 1.000.000 Slovenaca letovao u Hrvatskoj, a sigurno je da posećuju i druge zemlje. To zanći da je svaki drugi stanovnik Slovenije bio u Hrvatskoj na moru.
Ni suverneoj Hrvatskoj ni Srbiji ni u kom slučaju sloboda protoka kuklture, duha i ideja ne ogu škoditi. Na žalost trebat će proči još mnogo vremena dok se te veze ponvo uspostave, mada smo svijesni da zbog svega više nikada neće biti iste.
(Dex Dejvid dexdavid2@gmail.com, 19. decembar 2016 09:13)
Ne može to nikad više biti na tom nivou. U Jugoslaviji smo bili prisni, mogli smo se šaliti jedni s drugima i to se nije uzimalo za zlo. Razlike u ekonomskom statusu su postojale ali nisu bile sadašnjeg reda veličine, pa smo se svi mogli poistovetiti između sebe. Sada smo suviše različiti i suviše zavađeni, a male stvari koje nas čine srećnim više nisu iste.
Bravo za popularnog i hrabrog pevača iz hrvatske koji nije podlegao retorici hrvatskih zvaničnika i medija u sveopštoj pljuvačini po daragoj nam Jugoslaviji i time pokazao da ima svoje JA. Eto ja sam takođe jugonostalgičar,a kako nebih bio kada sam gotovo svake godine letovao na moru,jer moglo se,bilo je para (preosečna radnička plata je bila između 1000 i 1500 DM-a) a sa 1000 maraka čovek je uvek mogao lepo da se provede i u Jugoslavuji i u inostranstvu.
Nema šanse, ovi što navode ekonomske podatke (BDP...) moraju da znaju da je njihovo merenje problematično i u kapitalizmi (primer bonitetne kuće), a šta mislite kako je bilo tek u socijalizmu kad ni novac nije bio valuta. Gospodinu Lasiću verujem, da mu je bilo bolje, ali danas ipak imamo mnogo veće mogućnosti, slobodu, materijalne dobrine i slično.
Jugoslavija je po BDP po glavi stanovnika bila 26. na svetu, danas su sve države Ex-Ju 3x gore plasirane.
Tada su u inostranstvo odlazili radnici, danas idu najobrazovaniji.
Javni dug 1945-1990.g je bio od 10 do 15% BDP-a, apropo toga da je država živela od stranih kredita. Danas su sve države 4x zaduženije.
Šta je sve napravljeno, NBGD je napravljen za 20. godina, elektrane, kanalizacija, bolnice, škole, sportske hale...
Privredni rast je znao da bude 10% godišnje.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (fff, 18. decembar 2016 16:22)
Nisam siguran koliki je javni dug bio 1945-1990 ali znam da je 2000.godine bio 200% BDP-a.
Iskreno se nadam da nisam navalentan što pišem drugi komentar na istu temu, mislim da je sadržina dovoljno kvalitetna da se objavi. Dubrovačke ljetne igre nastale su kao kulturni odgovor na strahote Drugoga rata i smatra se nakon Edinburškog jedan od najkvalitetnijih u Evropi. Beogradske anifestacije BEMUS BITEF su u na neki način nastavak toga renomiranog festivala. FEST nije u tolikoj mjeri, ipak je neka vrsta svjetske Pule i odraz toga da je Beograd oduvijek bio grad filmofila.Svaki će vam Dubrovčanin reči da je neuporedivo zadovoljniji sa turističkim Dubrovnikom rije rata nego onim danas. Prije rata najpoznatiji kafić bio je Bi Bap gdje su konobari bili iz Beograda, a gosti iz Beograda bili su zanimljivi mladim Američkim turistima koji su svoje raspoloženje napumpavali marihuanom i snusom. Kada je bilo predstavljanje Dubrovnika u Beogradu jedan muzičar je lipo rekao, ma ja sam ućio svoj zanat u Skadarliji. Nesporno je da je Jugoslavija ma kakva god bila, bila mnogo više socjalno pravednija nego države nastale njenim raspadom.
Za njega je postojanje specijalne veze između Beograđana i Dalmacije stvar divnih uspomene iz života provedenog u nekadašnjoj Jugoslaviji. Divno ! Sada je tuga sta sve o Srbima procitamo u Dalmaciji ...
Nema šanse, ovi što navode ekonomske podatke (BDP...) moraju da znaju da je njihovo merenje problematično i u kapitalizmi (primer bonitetne kuće), a šta mislite kako je bilo tek u socijalizmu kad ni novac nije bio valuta. Gospodinu Lasiću verujem, da mu je bilo bolje, ali danas ipak imamo mnogo veće mogućnosti, slobodu, materijalne dobrine i slično.
Slovenci sigurno žive bolje nego u ex Jugi. Ove godine ih je 1.000.000 Slovenaca letovao u Hrvatskoj, a sigurno je da posećuju i druge zemlje. To zanći da je svaki drugi stanovnik Slovenije bio u Hrvatskoj na moru.
Jugoslavija je po BDP po glavi stanovnika bila 26. na svetu, danas su sve države Ex-Ju 3x gore plasirane.
Tada su u inostranstvo odlazili radnici, danas idu najobrazovaniji.
Javni dug 1945-1990.g je bio od 10 do 15% BDP-a, apropo toga da je država živela od stranih kredita. Danas su sve države 4x zaduženije.
Šta je sve napravljeno, NBGD je napravljen za 20. godina, elektrane, kanalizacija, bolnice, škole, sportske hale...
Privredni rast je znao da bude 10% godišnje.
Ipak bih malo redefinisao stavove Franje Lasića. Čisto ekonomski gledano, a vezano za srednju klasu najveći gubitak Srbije, još od 90' je odlazak srednje klase i intelektualaca iz zemlje, što je imalo i ima velike ekonomske prolsijedice na život Srbije. Hrvatska se danas suočava sa istim problemom, otvaranjam granica ka EU Hrvatsku napuštaju intelekrualci i srednji sloj kao nikada do sada u povjesti. Oduvijek sam bio za priznavanje suvereniteta kao prirodnog prava svake nacije. Raspadom Jugoslavije sve zemlje su izgubile u kulturnom i duhovnaom smislu. Zagreb i Beograd su oduvijek bili različiti, najbolje opjevano u stihovima navotalasnih grupa. Postojala je velika veza između Rovinja i Beograda. ali gledajući na nivo bivše zmelje, Istra i Rovinj nikada nisu predstavljali ni Hrvatsku ni Jugoslaviju. Bilo je pojedinačnih veza između plita i Beograda, ali na novou gradova zbog doseljavanja u Splitu i zbog zvezde i Hajduka ta dva grada nikada nisu bili okosnica duha i kulture Jugoslavije. Najveći kulturni i duhovni spoj u bi všoj bio je onaj između Dubrovnika i Beograda. Spoj dva duha, Mediterana i Balkana tamo gde se sudaraju Istok i apad bili su najveće kulturno i duhovno blago Jugoslavije. Ni suverneoj Hrvatskoj ni Srbiji ni u kom slučaju sloboda protoka kuklture, duha i ideja ne ogu škoditi. Na žalost trebat će proči još mnogo vremena dok se te veze ponvo uspostave, mada smo svijesni da zbog svega više nikada neće biti iste.
Bravo za popularnog i hrabrog pevača iz hrvatske koji nije podlegao retorici hrvatskih zvaničnika i medija u sveopštoj pljuvačini po daragoj nam Jugoslaviji i time pokazao da ima svoje JA. Eto ja sam takođe jugonostalgičar,a kako nebih bio kada sam gotovo svake godine letovao na moru,jer moglo se,bilo je para (preosečna radnička plata je bila između 1000 i 1500 DM-a) a sa 1000 maraka čovek je uvek mogao lepo da se provede i u Jugoslavuji i u inostranstvu.
Mark Tven je lepo rekao da postoje 3 vrste lazi: male, velike i statistika. Ne razumem se u ekonomiju, ali krajnje subjektivno gledano od 1960-1989 zivelo se dobro ne samo u SFRJ, vec u celoj Evropi, a i sire! Moj stric je bio obican VKV radnik, varilac, otisao je u Nemacku 1970. Ja sam otisao u Holandiju 1994, kasnije presao u Nemacku, a po struci sam elektroinzenjer. Tvrdim da je striko od svojih tadasnjih prihoda mogao da kupi neuporedivo vise stvari od mene cak i 90-ih, a od 2001 kada je uveden evro, moja kupovna moc je pala jos vise! Osim toga on nikada nije radio vise od 7 sati efektivno, s posla je uvek dolazio kuci na vreme, radilo se polako ali strogo po planu, bez cajtnota pred rokove. Danas ja radim ludacki, cesto i po 10 sati dnevno. Na kraju, tu je i paradoks postepenog pada cene rada u skoro svim strukama, dok cena stanova i kuca raste samo tako. ONo sto si mogao da iznajmis u Minhenu pre 20 godina za 500 maraka danas ne mozes ni za 1500 evra, jezivo je sta rade ljudima! Srecom sam kupio stan pre 15 godina i ima sanse da ga potpuno otplatim, ali ovi koji tek sada pristizu ce izvuci deblji kraj! Neverovanto je koliko ovaj moderan kapitalizam podseca na one Dafinine i Jezdine banke u Srbiji 90-ih - ko prvi uleti on profitira, ko dodje poslednji gubi sve! To vi u Srbiji ne vidite jer ste zaokupljeni "majcicom Rusijom", pa mislite da ce vam Rusi upumpati pare za plate i penzije. Ne nadajte se previse!
Ni suverneoj Hrvatskoj ni Srbiji ni u kom slučaju sloboda protoka kuklture, duha i ideja ne ogu škoditi. Na žalost trebat će proči još mnogo vremena dok se te veze ponvo uspostave, mada smo svijesni da zbog svega više nikada neće biti iste.
(Dex Dejvid dexdavid2@gmail.com, 19. decembar 2016 09:13)
Ne može to nikad više biti na tom nivou. U Jugoslaviji smo bili prisni, mogli smo se šaliti jedni s drugima i to se nije uzimalo za zlo. Razlike u ekonomskom statusu su postojale ali nisu bile sadašnjeg reda veličine, pa smo se svi mogli poistovetiti između sebe. Sada smo suviše različiti i suviše zavađeni, a male stvari koje nas čine srećnim više nisu iste.
Jugoslavija je po BDP po glavi stanovnika bila 26. na svetu, danas su sve države Ex-Ju 3x gore plasirane.
Tada su u inostranstvo odlazili radnici, danas idu najobrazovaniji.
Javni dug 1945-1990.g je bio od 10 do 15% BDP-a, apropo toga da je država živela od stranih kredita. Danas su sve države 4x zaduženije.
Šta je sve napravljeno, NBGD je napravljen za 20. godina, elektrane, kanalizacija, bolnice, škole, sportske hale...
Privredni rast je znao da bude 10% godišnje.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (fff, 18. decembar 2016 16:22)
Nisam siguran koliki je javni dug bio 1945-1990 ali znam da je 2000.godine bio 200% BDP-a.
Iskreno se nadam da nisam navalentan što pišem drugi komentar na istu temu, mislim da je sadržina dovoljno kvalitetna da se objavi. Dubrovačke ljetne igre nastale su kao kulturni odgovor na strahote Drugoga rata i smatra se nakon Edinburškog jedan od najkvalitetnijih u Evropi. Beogradske anifestacije BEMUS BITEF su u na neki način nastavak toga renomiranog festivala. FEST nije u tolikoj mjeri, ipak je neka vrsta svjetske Pule i odraz toga da je Beograd oduvijek bio grad filmofila.Svaki će vam Dubrovčanin reči da je neuporedivo zadovoljniji sa turističkim Dubrovnikom rije rata nego onim danas. Prije rata najpoznatiji kafić bio je Bi Bap gdje su konobari bili iz Beograda, a gosti iz Beograda bili su zanimljivi mladim Američkim turistima koji su svoje raspoloženje napumpavali marihuanom i snusom. Kada je bilo predstavljanje Dubrovnika u Beogradu jedan muzičar je lipo rekao, ma ja sam ućio svoj zanat u Skadarliji. Nesporno je da je Jugoslavija ma kakva god bila, bila mnogo više socjalno pravednija nego države nastale njenim raspadom.
Za njega je postojanje specijalne veze između Beograđana i Dalmacije stvar divnih uspomene iz života provedenog u nekadašnjoj Jugoslaviji. Divno ! Sada je tuga sta sve o Srbima procitamo u Dalmaciji ...
IMAGE SOURCE
24 Komentari
Sortiraj po: