@WTF ajde recimo trazis jednu pesmu i nadjes je pokusas da je slusas kad ono ta drzavaa je blokirala srbiju i sta onda moram da se cimam sa tor mrezom da bi mogao da slusam tu pesmu ako hocu da slusam tu pesmu jeftinije mi je da kupim plocu i slusam je do mile volje nego da se cimam sa youtube koji ima katastrofalan zvuk koji pojedini korisnici kace
@pierre i kele: Kod novijeg materijala, znaci sve od druge polovine 80ih pa na ovamo, uglavnom nema svrhe kupovati ploce iz razloga koje ste vec naveli. CD zvuci bolje. Medjutim, u zadnjih nekoliko godina, s obzirom da je primecena povecana prodaja LP-a, pocela su da se javljaju izdanja koja su masterovana specijano za LP, kao recimo The Endless River od Pink Floyd ili Random Access Memories - Daft Punk. Starija izdanja, recimo sedamdesetih, na LP imaju toplinu koja se cesto gubi sa prebacivanjem na CD.
@wer: 'Ja to sto volim mogu da slusam i na portabl radio aparatu, a ono sto ne volim ne pomaze ni pojacalo od 10 soma evra.' - Samo mislis da mozes da cujes isto na portabl aparatu kao i na dobrom kucnom uredjaju. Cak na jednom istom H-FI uredjaju da pustis jednu istu stvar skinutu sa neta, sa CD-a i sa LP-a, zvucace svakom od nas potpuno drugacije, ne treba da budes sa svilenim usima da bi cuo razliku.
@Aleksa: Postoji nesto pri masterovanju muzike sto se zove 'Loudness war', koji je moguc na digitalnom formatu ali LP ne trpi. Ako si dobar sa Engleskim mozes dosta da izguglas sam, ako ne, tvoji prijatelji audio inzenjeri ti sigurno mogu puno reci o time. Upravo zbog 'Loudness war' ce muzika koja je, sto je najvaznije masterovana za LP da zvuci bolje, prijatnije i prirodnije nego li muzika koja je masterovana za digitalni nosac. A sa rastom prodaje LP-a, albumi se sve vise masteruju posebno za svaki medij odn nosac zvuka.
Na poslu mi najcesce radi Youtube. U autu je povezan iPOD classic sa nekih 120-130GB muzike. Na telefonu takodje ima svasa, za kada sam u pokretu tramvajom, avionom i sl a da ne nosim stalno sa sobom gore spomenuti iPOD.
Medjutim, kada kuci slusam muziku, a pod time podrazumevam slusanje kao aktivnost a ne da se samo nesto cuje u pozadini, onda su tu LP ili CD ili cak i neke kvalitetno nasnimane kasete. Jeste, mogao bi da posluzi i iPOD, ali jednostavno nije isto. Mogao bih da citam vesti o automobilizmu sa interneta sto i cinim svakodnevno, medjutim svakog meseca zeljno iscekujem kada ce stici novi broj casopisa na koji sam preplacen. Mogao bih da citam knjige na tabletu, ne postoji razlog zasto ne, medjutim uvek mi je vece uzivanje drzanje u ruci prave. CD-u i plocama covek mora da posveti paznju i vreme i zato je uzitak veci: odabir muzike koja ti odgovara tog momenta, vadjenje CDa ili ploce iz omota i razgledanje iste jer je omot sastavni deo albuma i takodje prica jednu pricu, ukljucivanje pojacala (pa mu dati vremena da se zagreje), brisanje ploce ili CDa, pa cak i njihov miris - ceo taj ritual doprinosi uzitku koji lako dostupna muzika sa recimo iPOD-a jednostavno ne moze da popuni.
Naravno da fast food ima svoju namenu ali za merak ne ides u McDonalds nego sednes i jedes u pristojnom restoranu, gde takodje treba da proucis jelovnik, narucis pice, cekas na jedno jelo, drugo jelo... sto sve cini deo ceremonije i doprinosi krajnjem utisku.
kada slusam muziku tu je you tube, moze da prica ko sta hoce ali to je najveci muzicki servis na svetu i to je postao sasvim slucajno, sve ostalo u poredjenju sa you tubom je statisticka greska, ne treba mi ni torent niti bilo kakva piraterija, sve sto je ikada snimljeno se nalazi na you tubu, ja stvarno ne znam cemu vise potreba za kupovinom pesama, ko to jos kupuje sem ako nije kolekcionar i zato i jeste veca prodaja ploca od bilo cega drugog jer plocu kupuju uglavnom kolekcionari, ostali puste jednostavno you tube!
Prilično sam mator i možda je zbog toga za mene ploča malo više od muzike, nešto kao knjiga, roman. Svaka ima svoju (moju) priču i uz nju mi se bude emocije i sećanja.
Drugo, ne mogu da preskačem tek tako neke pesme, za razliku od CDa, da ne govorim o digitalnom izdanju. Ne mogu da pravim kompilacije, ne mogu da pustim (makar ja) ploču i da radim nešto drugo. Kad slušam ploče, onda slušam ploče.
Takođe vrlo važna stvar za mene - kad imam ploču u rukama imam osećaj da imam nešto što ima i materijalnu vrednost (nebitno koliku). Slično važi za CD, ali recimo sve što sam kupio u digitalnom formatu, sve sam morao da narežem na CD. Nekako sam imao osećaj da jedino tako mogu da sačuvam kupljenu muziku, pa makar i u lošijem formatu. Znam da zvuči blesavo.
@ Kaboom zanima me po kom osnovu spadam u grupu hipstera i pomodara, ako sa svoje 34 godine i dalje kupujem ploce, kao sto sam radio od svoje 16. godine, kada sam prvi put od dzeparca uzeo par komada na skc berzi pocetkom '98e. Isto tako, poznajem bar 20 relativno bliskih ljudi, poznanika, koji isto to rade vec 20 godina. To prozivanje kako je sad bukvalno sve 'hipsteraj' je postalo veca kritika onog sto kritikuje, jer samo pokazuje neznanje, a povrsni ljudi (hipsteri, pozeri, kako god) su oduvek postojali.
Inace nisam nikakav audiofil, volim zvuk tihog pucketanja kad krene igla, ali super je osecaj kada imam neki album koji volim u tako lepom i opipljivom formatu.
ovo je prevashodno psiholoski fenomen, nema puno veze sa teorijom zvuka i analogno/digitalnim prepucavanjima
sada kada je apsolutno sve digitalno dostupno a trziste prezasiceno, ljudi su instinktivno poceli da tragaju za teze dostupnim stvarima, i elementima fetisizma..
i potpuno je neverovatno kako, umesto da iskoriste blagodeti civilizacije i uzivaju u dostupnosti celokupnog muzickog stvaralastva, ljudi iskazuju sklonost da trose vreme i novac na vinile koji im jedino donose prestiz u odnosu na 'smrtike koji ne razumeju ceo ritual oko vinila'
nikoga ne osudjujem, jedni zele da zarade kintu, drugi da se osecaju posebno, a jedino blisko razumu je da prirodno vezivati se za pesme i muziku, a ne za format u kome dolazi.
ja to sto volim mogu da slusam i na portabl radio aparatu, a ono sto ne volim ne pomaze ni pojacalo od 10 soma evra.
Danas apsolutno svi studiji snimaju digitalno! Tako da je vasa ploca sa "toplim analognim zvukom" snimljena i miksovana digitalno - cak i stari analogni snimci se digitalno remiksuju. Novi LP je bacanje para, vise ne postoji analogni zvuk sem u masti naivnog kupca.
Potreban je oprez kod novih izdanja Vinila. Naime, mnoge mašine za proizvodnju ploča su završile na Zapadu. I šta se dešava. Pre neki dan dođe drugar sa novom pločom Davida Gilmoura. Kaže mi čudno svira. Stavim na gramofon (technics 1210 kupljen nov i u mom vlasništvu od prvog dana), a igla leluja lijevo desno. Na stranu i to, ali ploča zvuči kao CD. Ko razumije, shvatiće.
Kaže mi drugar koji je malo više upućen, da ti likovi samo narezuju ploče sa CD-ova, kao nekad na kasete. Proces je naravno puno skuplji, ali je i ploča od 30 evra pa nadalje. Ovaj Gilmour je nabavljen iz UK, preko eBay-a.
Dalje. Sve ploče od negdje sredine 80ih imaju tu tendenciju da zvuče nabrijano poput CD-a, što je i na neki način logično, jer je CD upravo tada počeo preuzimati primat u odnosu na ostale medije. Imam par ploča od Fleetwood Mac, i recimo njihov Tango in the night izdan čini mi se 1987. je katastrofa za slušanje sa ploče.
Objektivno, iz razgovora sa prijateljima koji su audio inženjeri, tehničke prednosti u domenu kvaliteta zvučnog signala u odnosu na CD format ili digitalni 24-bit/192khz ne postoje, naprotiv. Međutim, ploča je daleko najprisniji oblik distribucije audio sadržaja i samim tim što treba napraviti dodatni korak u vidu nalaženja ploče, njene prezervacije i rituala puštanja zapravo govori da vam je muzika bitnija od prostog klika i prevlačenja na portabilni uređaj. Drago mi je što je tržište ploča ponovo u ekspanziji i volim što se širi kultura konzumenata muzike sa ovog medijuma.
Uspešno natutnuto pomodarstvo hipsterima.
Zašto CD ili fajl, kad možeš imati medij koji se lako ošteti i mora se emitovati na daleko skupljem uredjaju a jos ima daleko lošiji zvuk....sem ako ne obožavate čuveni humm na -45 db uvek da bude tu, a zvuke na -60 da nikada ne čujete
Ploča je 10 puta skuplja nego da kupus album na play store ili itunes,naravno da su više zaradili na tome.Ako se gleda broj prodatih jedinica a ne zarada priča je skroz drugačija.
Imao sam originalne CD-ove, stare 15-20 godine koji više nisu mogli da reprodukuju zvuk, dakle ništa samo muk, o piratskim izdanjima koja sam nekada kupovao ispred SKC-a da ne govorim (ima i izuzetaka, naravno).
Ploče rade bez greške. Solidan gramofon Technics, Akai i sl., dijamantska igla, sasvim su dovoljni za pristojno slušanje muzike, sem ako niste neki opasni audiofil.
Pa sve vise se ljudi okrecu retro izdanjima,nekako je to sve imalo "dusu",ne vezano samo za zvuk ploce ,danas mi sve to gubi smisao,igrice prebudzene do iznemoglosti,treba mi NASA kompjuter da ih pokrenem,iako imam solidnu masinu trenutno igram preko emulatora igrice za Super Nintendo,luda zabava ? naravno da sam za napredak i volim nove tehnologije ali to sve postaje pretenciozno djubre...
nista neobicno,cd player je odsluzio svoje,svakodnevni konzumenti zvuka koriste nove jeftinije tehnologije a ozbiljni audiofili daju prednost analognom zapisu materijala
Pa sve vise se ljudi okrecu retro izdanjima,nekako je to sve imalo "dusu",ne vezano samo za zvuk ploce ,danas mi sve to gubi smisao,igrice prebudzene do iznemoglosti,treba mi NASA kompjuter da ih pokrenem,iako imam solidnu masinu trenutno igram preko emulatora igrice za Super Nintendo,luda zabava ? naravno da sam za napredak i volim nove tehnologije ali to sve postaje pretenciozno djubre...
nista neobicno,cd player je odsluzio svoje,svakodnevni konzumenti zvuka koriste nove jeftinije tehnologije a ozbiljni audiofili daju prednost analognom zapisu materijala
Imao sam originalne CD-ove, stare 15-20 godine koji više nisu mogli da reprodukuju zvuk, dakle ništa samo muk, o piratskim izdanjima koja sam nekada kupovao ispred SKC-a da ne govorim (ima i izuzetaka, naravno).
Ploče rade bez greške. Solidan gramofon Technics, Akai i sl., dijamantska igla, sasvim su dovoljni za pristojno slušanje muzike, sem ako niste neki opasni audiofil.
Objektivno, iz razgovora sa prijateljima koji su audio inženjeri, tehničke prednosti u domenu kvaliteta zvučnog signala u odnosu na CD format ili digitalni 24-bit/192khz ne postoje, naprotiv. Međutim, ploča je daleko najprisniji oblik distribucije audio sadržaja i samim tim što treba napraviti dodatni korak u vidu nalaženja ploče, njene prezervacije i rituala puštanja zapravo govori da vam je muzika bitnija od prostog klika i prevlačenja na portabilni uređaj. Drago mi je što je tržište ploča ponovo u ekspanziji i volim što se širi kultura konzumenata muzike sa ovog medijuma.
Ploča je 10 puta skuplja nego da kupus album na play store ili itunes,naravno da su više zaradili na tome.Ako se gleda broj prodatih jedinica a ne zarada priča je skroz drugačija.
Prilično sam mator i možda je zbog toga za mene ploča malo više od muzike, nešto kao knjiga, roman. Svaka ima svoju (moju) priču i uz nju mi se bude emocije i sećanja.
Drugo, ne mogu da preskačem tek tako neke pesme, za razliku od CDa, da ne govorim o digitalnom izdanju. Ne mogu da pravim kompilacije, ne mogu da pustim (makar ja) ploču i da radim nešto drugo. Kad slušam ploče, onda slušam ploče.
Takođe vrlo važna stvar za mene - kad imam ploču u rukama imam osećaj da imam nešto što ima i materijalnu vrednost (nebitno koliku). Slično važi za CD, ali recimo sve što sam kupio u digitalnom formatu, sve sam morao da narežem na CD. Nekako sam imao osećaj da jedino tako mogu da sačuvam kupljenu muziku, pa makar i u lošijem formatu. Znam da zvuči blesavo.
@ Kaboom zanima me po kom osnovu spadam u grupu hipstera i pomodara, ako sa svoje 34 godine i dalje kupujem ploce, kao sto sam radio od svoje 16. godine, kada sam prvi put od dzeparca uzeo par komada na skc berzi pocetkom '98e. Isto tako, poznajem bar 20 relativno bliskih ljudi, poznanika, koji isto to rade vec 20 godina. To prozivanje kako je sad bukvalno sve 'hipsteraj' je postalo veca kritika onog sto kritikuje, jer samo pokazuje neznanje, a povrsni ljudi (hipsteri, pozeri, kako god) su oduvek postojali.
Inace nisam nikakav audiofil, volim zvuk tihog pucketanja kad krene igla, ali super je osecaj kada imam neki album koji volim u tako lepom i opipljivom formatu.
Danas apsolutno svi studiji snimaju digitalno! Tako da je vasa ploca sa "toplim analognim zvukom" snimljena i miksovana digitalno - cak i stari analogni snimci se digitalno remiksuju. Novi LP je bacanje para, vise ne postoji analogni zvuk sem u masti naivnog kupca.
Uspešno natutnuto pomodarstvo hipsterima.
Zašto CD ili fajl, kad možeš imati medij koji se lako ošteti i mora se emitovati na daleko skupljem uredjaju a jos ima daleko lošiji zvuk....sem ako ne obožavate čuveni humm na -45 db uvek da bude tu, a zvuke na -60 da nikada ne čujete
Potreban je oprez kod novih izdanja Vinila. Naime, mnoge mašine za proizvodnju ploča su završile na Zapadu. I šta se dešava. Pre neki dan dođe drugar sa novom pločom Davida Gilmoura. Kaže mi čudno svira. Stavim na gramofon (technics 1210 kupljen nov i u mom vlasništvu od prvog dana), a igla leluja lijevo desno. Na stranu i to, ali ploča zvuči kao CD. Ko razumije, shvatiće.
Kaže mi drugar koji je malo više upućen, da ti likovi samo narezuju ploče sa CD-ova, kao nekad na kasete. Proces je naravno puno skuplji, ali je i ploča od 30 evra pa nadalje. Ovaj Gilmour je nabavljen iz UK, preko eBay-a.
Dalje. Sve ploče od negdje sredine 80ih imaju tu tendenciju da zvuče nabrijano poput CD-a, što je i na neki način logično, jer je CD upravo tada počeo preuzimati primat u odnosu na ostale medije. Imam par ploča od Fleetwood Mac, i recimo njihov Tango in the night izdan čini mi se 1987. je katastrofa za slušanje sa ploče.
ovo je prevashodno psiholoski fenomen, nema puno veze sa teorijom zvuka i analogno/digitalnim prepucavanjima
sada kada je apsolutno sve digitalno dostupno a trziste prezasiceno, ljudi su instinktivno poceli da tragaju za teze dostupnim stvarima, i elementima fetisizma..
i potpuno je neverovatno kako, umesto da iskoriste blagodeti civilizacije i uzivaju u dostupnosti celokupnog muzickog stvaralastva, ljudi iskazuju sklonost da trose vreme i novac na vinile koji im jedino donose prestiz u odnosu na 'smrtike koji ne razumeju ceo ritual oko vinila'
nikoga ne osudjujem, jedni zele da zarade kintu, drugi da se osecaju posebno, a jedino blisko razumu je da prirodno vezivati se za pesme i muziku, a ne za format u kome dolazi.
ja to sto volim mogu da slusam i na portabl radio aparatu, a ono sto ne volim ne pomaze ni pojacalo od 10 soma evra.
Na poslu mi najcesce radi Youtube. U autu je povezan iPOD classic sa nekih 120-130GB muzike. Na telefonu takodje ima svasa, za kada sam u pokretu tramvajom, avionom i sl a da ne nosim stalno sa sobom gore spomenuti iPOD.
Medjutim, kada kuci slusam muziku, a pod time podrazumevam slusanje kao aktivnost a ne da se samo nesto cuje u pozadini, onda su tu LP ili CD ili cak i neke kvalitetno nasnimane kasete. Jeste, mogao bi da posluzi i iPOD, ali jednostavno nije isto. Mogao bih da citam vesti o automobilizmu sa interneta sto i cinim svakodnevno, medjutim svakog meseca zeljno iscekujem kada ce stici novi broj casopisa na koji sam preplacen. Mogao bih da citam knjige na tabletu, ne postoji razlog zasto ne, medjutim uvek mi je vece uzivanje drzanje u ruci prave. CD-u i plocama covek mora da posveti paznju i vreme i zato je uzitak veci: odabir muzike koja ti odgovara tog momenta, vadjenje CDa ili ploce iz omota i razgledanje iste jer je omot sastavni deo albuma i takodje prica jednu pricu, ukljucivanje pojacala (pa mu dati vremena da se zagreje), brisanje ploce ili CDa, pa cak i njihov miris - ceo taj ritual doprinosi uzitku koji lako dostupna muzika sa recimo iPOD-a jednostavno ne moze da popuni.
Naravno da fast food ima svoju namenu ali za merak ne ides u McDonalds nego sednes i jedes u pristojnom restoranu, gde takodje treba da proucis jelovnik, narucis pice, cekas na jedno jelo, drugo jelo... sto sve cini deo ceremonije i doprinosi krajnjem utisku.
@pierre i kele: Kod novijeg materijala, znaci sve od druge polovine 80ih pa na ovamo, uglavnom nema svrhe kupovati ploce iz razloga koje ste vec naveli. CD zvuci bolje. Medjutim, u zadnjih nekoliko godina, s obzirom da je primecena povecana prodaja LP-a, pocela su da se javljaju izdanja koja su masterovana specijano za LP, kao recimo The Endless River od Pink Floyd ili Random Access Memories - Daft Punk. Starija izdanja, recimo sedamdesetih, na LP imaju toplinu koja se cesto gubi sa prebacivanjem na CD.
@wer: 'Ja to sto volim mogu da slusam i na portabl radio aparatu, a ono sto ne volim ne pomaze ni pojacalo od 10 soma evra.' - Samo mislis da mozes da cujes isto na portabl aparatu kao i na dobrom kucnom uredjaju. Cak na jednom istom H-FI uredjaju da pustis jednu istu stvar skinutu sa neta, sa CD-a i sa LP-a, zvucace svakom od nas potpuno drugacije, ne treba da budes sa svilenim usima da bi cuo razliku.
@Aleksa: Postoji nesto pri masterovanju muzike sto se zove 'Loudness war', koji je moguc na digitalnom formatu ali LP ne trpi. Ako si dobar sa Engleskim mozes dosta da izguglas sam, ako ne, tvoji prijatelji audio inzenjeri ti sigurno mogu puno reci o time. Upravo zbog 'Loudness war' ce muzika koja je, sto je najvaznije masterovana za LP da zvuci bolje, prijatnije i prirodnije nego li muzika koja je masterovana za digitalni nosac. A sa rastom prodaje LP-a, albumi se sve vise masteruju posebno za svaki medij odn nosac zvuka.
kada slusam muziku tu je you tube, moze da prica ko sta hoce ali to je najveci muzicki servis na svetu i to je postao sasvim slucajno, sve ostalo u poredjenju sa you tubom je statisticka greska, ne treba mi ni torent niti bilo kakva piraterija, sve sto je ikada snimljeno se nalazi na you tubu, ja stvarno ne znam cemu vise potreba za kupovinom pesama, ko to jos kupuje sem ako nije kolekcionar i zato i jeste veca prodaja ploca od bilo cega drugog jer plocu kupuju uglavnom kolekcionari, ostali puste jednostavno you tube!
@WTF ajde recimo trazis jednu pesmu i nadjes je pokusas da je slusas kad ono ta drzavaa je blokirala srbiju i sta onda moram da se cimam sa tor mrezom da bi mogao da slusam tu pesmu ako hocu da slusam tu pesmu jeftinije mi je da kupim plocu i slusam je do mile volje nego da se cimam sa youtube koji ima katastrofalan zvuk koji pojedini korisnici kace
Uspešno natutnuto pomodarstvo hipsterima.
Zašto CD ili fajl, kad možeš imati medij koji se lako ošteti i mora se emitovati na daleko skupljem uredjaju a jos ima daleko lošiji zvuk....sem ako ne obožavate čuveni humm na -45 db uvek da bude tu, a zvuke na -60 da nikada ne čujete
nista neobicno,cd player je odsluzio svoje,svakodnevni konzumenti zvuka koriste nove jeftinije tehnologije a ozbiljni audiofili daju prednost analognom zapisu materijala
ovo je prevashodno psiholoski fenomen, nema puno veze sa teorijom zvuka i analogno/digitalnim prepucavanjima
sada kada je apsolutno sve digitalno dostupno a trziste prezasiceno, ljudi su instinktivno poceli da tragaju za teze dostupnim stvarima, i elementima fetisizma..
i potpuno je neverovatno kako, umesto da iskoriste blagodeti civilizacije i uzivaju u dostupnosti celokupnog muzickog stvaralastva, ljudi iskazuju sklonost da trose vreme i novac na vinile koji im jedino donose prestiz u odnosu na 'smrtike koji ne razumeju ceo ritual oko vinila'
nikoga ne osudjujem, jedni zele da zarade kintu, drugi da se osecaju posebno, a jedino blisko razumu je da prirodno vezivati se za pesme i muziku, a ne za format u kome dolazi.
ja to sto volim mogu da slusam i na portabl radio aparatu, a ono sto ne volim ne pomaze ni pojacalo od 10 soma evra.
Danas apsolutno svi studiji snimaju digitalno! Tako da je vasa ploca sa "toplim analognim zvukom" snimljena i miksovana digitalno - cak i stari analogni snimci se digitalno remiksuju. Novi LP je bacanje para, vise ne postoji analogni zvuk sem u masti naivnog kupca.
Pa sve vise se ljudi okrecu retro izdanjima,nekako je to sve imalo "dusu",ne vezano samo za zvuk ploce ,danas mi sve to gubi smisao,igrice prebudzene do iznemoglosti,treba mi NASA kompjuter da ih pokrenem,iako imam solidnu masinu trenutno igram preko emulatora igrice za Super Nintendo,luda zabava ? naravno da sam za napredak i volim nove tehnologije ali to sve postaje pretenciozno djubre...
Imao sam originalne CD-ove, stare 15-20 godine koji više nisu mogli da reprodukuju zvuk, dakle ništa samo muk, o piratskim izdanjima koja sam nekada kupovao ispred SKC-a da ne govorim (ima i izuzetaka, naravno).
Ploče rade bez greške. Solidan gramofon Technics, Akai i sl., dijamantska igla, sasvim su dovoljni za pristojno slušanje muzike, sem ako niste neki opasni audiofil.
kada slusam muziku tu je you tube, moze da prica ko sta hoce ali to je najveci muzicki servis na svetu i to je postao sasvim slucajno, sve ostalo u poredjenju sa you tubom je statisticka greska, ne treba mi ni torent niti bilo kakva piraterija, sve sto je ikada snimljeno se nalazi na you tubu, ja stvarno ne znam cemu vise potreba za kupovinom pesama, ko to jos kupuje sem ako nije kolekcionar i zato i jeste veca prodaja ploca od bilo cega drugog jer plocu kupuju uglavnom kolekcionari, ostali puste jednostavno you tube!
Ploča je 10 puta skuplja nego da kupus album na play store ili itunes,naravno da su više zaradili na tome.Ako se gleda broj prodatih jedinica a ne zarada priča je skroz drugačija.
@ Kaboom zanima me po kom osnovu spadam u grupu hipstera i pomodara, ako sa svoje 34 godine i dalje kupujem ploce, kao sto sam radio od svoje 16. godine, kada sam prvi put od dzeparca uzeo par komada na skc berzi pocetkom '98e. Isto tako, poznajem bar 20 relativno bliskih ljudi, poznanika, koji isto to rade vec 20 godina. To prozivanje kako je sad bukvalno sve 'hipsteraj' je postalo veca kritika onog sto kritikuje, jer samo pokazuje neznanje, a povrsni ljudi (hipsteri, pozeri, kako god) su oduvek postojali.
Inace nisam nikakav audiofil, volim zvuk tihog pucketanja kad krene igla, ali super je osecaj kada imam neki album koji volim u tako lepom i opipljivom formatu.
Objektivno, iz razgovora sa prijateljima koji su audio inženjeri, tehničke prednosti u domenu kvaliteta zvučnog signala u odnosu na CD format ili digitalni 24-bit/192khz ne postoje, naprotiv. Međutim, ploča je daleko najprisniji oblik distribucije audio sadržaja i samim tim što treba napraviti dodatni korak u vidu nalaženja ploče, njene prezervacije i rituala puštanja zapravo govori da vam je muzika bitnija od prostog klika i prevlačenja na portabilni uređaj. Drago mi je što je tržište ploča ponovo u ekspanziji i volim što se širi kultura konzumenata muzike sa ovog medijuma.
Prilično sam mator i možda je zbog toga za mene ploča malo više od muzike, nešto kao knjiga, roman. Svaka ima svoju (moju) priču i uz nju mi se bude emocije i sećanja.
Drugo, ne mogu da preskačem tek tako neke pesme, za razliku od CDa, da ne govorim o digitalnom izdanju. Ne mogu da pravim kompilacije, ne mogu da pustim (makar ja) ploču i da radim nešto drugo. Kad slušam ploče, onda slušam ploče.
Takođe vrlo važna stvar za mene - kad imam ploču u rukama imam osećaj da imam nešto što ima i materijalnu vrednost (nebitno koliku). Slično važi za CD, ali recimo sve što sam kupio u digitalnom formatu, sve sam morao da narežem na CD. Nekako sam imao osećaj da jedino tako mogu da sačuvam kupljenu muziku, pa makar i u lošijem formatu. Znam da zvuči blesavo.
Potreban je oprez kod novih izdanja Vinila. Naime, mnoge mašine za proizvodnju ploča su završile na Zapadu. I šta se dešava. Pre neki dan dođe drugar sa novom pločom Davida Gilmoura. Kaže mi čudno svira. Stavim na gramofon (technics 1210 kupljen nov i u mom vlasništvu od prvog dana), a igla leluja lijevo desno. Na stranu i to, ali ploča zvuči kao CD. Ko razumije, shvatiće.
Kaže mi drugar koji je malo više upućen, da ti likovi samo narezuju ploče sa CD-ova, kao nekad na kasete. Proces je naravno puno skuplji, ali je i ploča od 30 evra pa nadalje. Ovaj Gilmour je nabavljen iz UK, preko eBay-a.
Dalje. Sve ploče od negdje sredine 80ih imaju tu tendenciju da zvuče nabrijano poput CD-a, što je i na neki način logično, jer je CD upravo tada počeo preuzimati primat u odnosu na ostale medije. Imam par ploča od Fleetwood Mac, i recimo njihov Tango in the night izdan čini mi se 1987. je katastrofa za slušanje sa ploče.
@pierre i kele: Kod novijeg materijala, znaci sve od druge polovine 80ih pa na ovamo, uglavnom nema svrhe kupovati ploce iz razloga koje ste vec naveli. CD zvuci bolje. Medjutim, u zadnjih nekoliko godina, s obzirom da je primecena povecana prodaja LP-a, pocela su da se javljaju izdanja koja su masterovana specijano za LP, kao recimo The Endless River od Pink Floyd ili Random Access Memories - Daft Punk. Starija izdanja, recimo sedamdesetih, na LP imaju toplinu koja se cesto gubi sa prebacivanjem na CD.
@wer: 'Ja to sto volim mogu da slusam i na portabl radio aparatu, a ono sto ne volim ne pomaze ni pojacalo od 10 soma evra.' - Samo mislis da mozes da cujes isto na portabl aparatu kao i na dobrom kucnom uredjaju. Cak na jednom istom H-FI uredjaju da pustis jednu istu stvar skinutu sa neta, sa CD-a i sa LP-a, zvucace svakom od nas potpuno drugacije, ne treba da budes sa svilenim usima da bi cuo razliku.
@Aleksa: Postoji nesto pri masterovanju muzike sto se zove 'Loudness war', koji je moguc na digitalnom formatu ali LP ne trpi. Ako si dobar sa Engleskim mozes dosta da izguglas sam, ako ne, tvoji prijatelji audio inzenjeri ti sigurno mogu puno reci o time. Upravo zbog 'Loudness war' ce muzika koja je, sto je najvaznije masterovana za LP da zvuci bolje, prijatnije i prirodnije nego li muzika koja je masterovana za digitalni nosac. A sa rastom prodaje LP-a, albumi se sve vise masteruju posebno za svaki medij odn nosac zvuka.
Na poslu mi najcesce radi Youtube. U autu je povezan iPOD classic sa nekih 120-130GB muzike. Na telefonu takodje ima svasa, za kada sam u pokretu tramvajom, avionom i sl a da ne nosim stalno sa sobom gore spomenuti iPOD.
Medjutim, kada kuci slusam muziku, a pod time podrazumevam slusanje kao aktivnost a ne da se samo nesto cuje u pozadini, onda su tu LP ili CD ili cak i neke kvalitetno nasnimane kasete. Jeste, mogao bi da posluzi i iPOD, ali jednostavno nije isto. Mogao bih da citam vesti o automobilizmu sa interneta sto i cinim svakodnevno, medjutim svakog meseca zeljno iscekujem kada ce stici novi broj casopisa na koji sam preplacen. Mogao bih da citam knjige na tabletu, ne postoji razlog zasto ne, medjutim uvek mi je vece uzivanje drzanje u ruci prave. CD-u i plocama covek mora da posveti paznju i vreme i zato je uzitak veci: odabir muzike koja ti odgovara tog momenta, vadjenje CDa ili ploce iz omota i razgledanje iste jer je omot sastavni deo albuma i takodje prica jednu pricu, ukljucivanje pojacala (pa mu dati vremena da se zagreje), brisanje ploce ili CDa, pa cak i njihov miris - ceo taj ritual doprinosi uzitku koji lako dostupna muzika sa recimo iPOD-a jednostavno ne moze da popuni.
Naravno da fast food ima svoju namenu ali za merak ne ides u McDonalds nego sednes i jedes u pristojnom restoranu, gde takodje treba da proucis jelovnik, narucis pice, cekas na jedno jelo, drugo jelo... sto sve cini deo ceremonije i doprinosi krajnjem utisku.
@WTF ajde recimo trazis jednu pesmu i nadjes je pokusas da je slusas kad ono ta drzavaa je blokirala srbiju i sta onda moram da se cimam sa tor mrezom da bi mogao da slusam tu pesmu ako hocu da slusam tu pesmu jeftinije mi je da kupim plocu i slusam je do mile volje nego da se cimam sa youtube koji ima katastrofalan zvuk koji pojedini korisnici kace
IMAGE SOURCE
25 Komentari
Sortiraj po: