Veliki se udružili, niče mreža brzih elektropunjača

To je pocetak prave revolucije,ali ne verujem da ce se brzo pojaviti takvi punjaci baterija koji za par minuta mogu da napune baterije na vozilima. Ali ovo jeste pocetak revolucije za vreme koje dolazi,mozda bi neko od nasih mogao da se pridruzi tome pa da se i Koridor 10 opremi punjacima jos sad,u toku ovih narednih par godina?

Ovo je 1 od 2 načina punjenja – javni. Drugi je kućni (garažni) način. Njegova je snaga, a time i brzina punjenja, ograničena snagom kućne el.instalacije. Za standardnu snagu el.instalacije oličenu u 16 A-skim osiguračima za 3 faze trofazne priključnice, punjenje je limitirano snagom od oko 7,2 kW. Punjač te snage je već ugrađen u vozilo, tako da se vozilo može povezati na el.instalaciju običnim (''šporetskim'') utikačem. To je dovoljno za celonoćno punjenje baterije na 100%. Tako da bi moćni javni punjači služili samo kao alternativa, naravno onima koji imaju garažu (dvorište).

Ovo je jedini način da se omasove električni automobili. Drugi deo priče je da postoji proizvodnja baterija za velike serije vozila. Koliko vidim veliki proizvođači ne planiraju više od 20-30000 po modelu godišnje. Niko još uvek da zagrize svom snagom i isprati Teslu. Za ove koji još uvek ne veruju u prednosti električnih automobila, mogu samo da mislim da nisu dovoljno detaljno istražili.

Glavni EU koridori se već elektrifikuju projektom ELECTRIC od strane europskog TENT-a. Sledeće što nije u skladu jeste to da ne postoji standard CCS punjenja za snage veće od 100kW. (500Vx200A)Kako stvari danas stoje ispred nas je korišćenje stanica za punjenje snage 50kW koje su optimalne sa stanovišta snage baterije samog električnog automobila i instalacija koje mogu dopremiti toliku električnu energiju do mesta na kojem se puni.

glavni problem ostaje ,proizvodnja eko-struje....

Bacanje para,ovakvi električni automobili, sa ovom vrstom baterija i punjenja, nemaju budućnost.
A ako grešim, onda bi to bilo nazadovanje umesto napretka.

Svi koji misle da vjetrenjače nisu dovoljno efikasne za proizvodnju struje neka promisle još jednom. Kolika je cijena kW iz vjetrenjače?
Uzmite godišnju potrošnju vjetrenjače i pomnožite sa 30 (godina eksploatacije). Zatim tu brojku podjelite sa njezinom cijenom da dobijete cijenu struje.
Kod termoelektrane uz cijenu izgradnje treba dodati i cijenu energenta da bi dobili cijenu kilovata struje. Cijena po dobivenom kW struje nekoliko puta je manja kod vjetroelektrane iako je početna investicija veća.

Danska je jedan od prošlih vikenda samo sa obnovljivim izvorima struje (većinom vjetroelektrana) podmirila 125% svojih potreba, tj. sve je podmirila i još 25% struje izvezla. Inače Danskoj izvoz struje čini 25% ukupnog izvoza!
Pa sad recite da se ne može vjetrolektranama proizvesti puno struje.

@ (Joc@, 01. decembar 2016 11:59)
3 faze x 16A x 230V je 11kW. Vise nego dovoljno. Ja punim na 1 fazi sa 10A. oko 2,3kW na sat. To je OK za baterije manjeg kapaciteta i dnevnu upotrebu.

Šta se desi kad na neki od tih punjača dođe 15-20 automobila,što nije nemoguće ako uđe u masovnu upotrebu?Biće tu problema više nego prednosti,takođe opterećenje el.mreže,veća potrošnja uglja koji je i dalje najbitnija sirovina u procesu proizvodnje,solarna energija je neefikasna za sad,vetrenjače takođe.

Standarni evropski konektor ima 5+2 pina- 2 data, 3 faze, nula i uzemljenje. 2 faze sa jedne strane, odnosno faza i nula sa druge strane se mogu udružiti u (+) i (-) priključke. To znači da sa jednim priključkom, vozilo može da se puni monofazno, trofazno i DC. To u Evropi podržavaju samo Reno i Tesla (od manjih Rimac i Koenigsegg) . Svi Nemci koriste prerađeni standardni konektor, sa blanko 2 priključka za fazu, pa sa standardnim kablom puni samo monofazno. Imaju dodatak ispod za brzo DC punjenje, dok trofazno uopšte ne podržavaju. Tesla kroz 5+2 konektor bez većih problema puni 120kW. A Nemci štite svoju industriju.

@(Mladen, 1. decembar 2016 16:04)

"Novi" BMW i3 ima 3-fazni on-board charger, AC 11KW

Ovo je sada veoma interesantno i svi podržavaju. Jer elektro automobili jelte ne zagađuju. I kad se površno gleda zaista je tako. Međutim struja se mahom pravi iz termoelektrana koje zagađuju atmosferu više od automobila koji troše olovni benzin bez katalizatora. Jedina realna alternativa koja može da prizvede dovoljnu količinu el. energije za sada su nuklearne elektrane koje takođe nisu popularne. Dakle ovi automobili nikad neće zavladati svetom. Moći će da ih bude uvek zanemarljivo malo.

(C i n i k, 01. decembar 2016 10:17)

Bravo, iz mnogo razloga je pametno da tako nesto medju prvima uradimo ali mislim da nasi nece imati sluha.

@PNR1A
Ali Golf, i8, eUp, B klasa E nemaju.

Ta tehnologija nije zrela, dok ne bude boljih baterija, ovo je bacanje dobrih para zbog besmislene pseudoekološke (to jest, u suštini, neokomunističke) ideologije, jer su realne razlike u zagađivanju i šteti po okolinu između električnih i savremenih automobila sa unutrašnjim sagorevanjem minimalne, i nezrela tehnologija se iz sumanutih političkih, tj. izvanekonomskih razloga favorizuje dotacijama preko naših leđa.

Bacanje para,ovakvi električni automobili, sa ovom vrstom baterija i punjenja, nemaju budućnost.
A ako grešim, onda bi to bilo nazadovanje umesto napretka.

Šta se desi kad na neki od tih punjača dođe 15-20 automobila,što nije nemoguće ako uđe u masovnu upotrebu?Biće tu problema više nego prednosti,takođe opterećenje el.mreže,veća potrošnja uglja koji je i dalje najbitnija sirovina u procesu proizvodnje,solarna energija je neefikasna za sad,vetrenjače takođe.

To je pocetak prave revolucije,ali ne verujem da ce se brzo pojaviti takvi punjaci baterija koji za par minuta mogu da napune baterije na vozilima. Ali ovo jeste pocetak revolucije za vreme koje dolazi,mozda bi neko od nasih mogao da se pridruzi tome pa da se i Koridor 10 opremi punjacima jos sad,u toku ovih narednih par godina?

Ovo je sada veoma interesantno i svi podržavaju. Jer elektro automobili jelte ne zagađuju. I kad se površno gleda zaista je tako. Međutim struja se mahom pravi iz termoelektrana koje zagađuju atmosferu više od automobila koji troše olovni benzin bez katalizatora. Jedina realna alternativa koja može da prizvede dovoljnu količinu el. energije za sada su nuklearne elektrane koje takođe nisu popularne. Dakle ovi automobili nikad neće zavladati svetom. Moći će da ih bude uvek zanemarljivo malo.

Ta tehnologija nije zrela, dok ne bude boljih baterija, ovo je bacanje dobrih para zbog besmislene pseudoekološke (to jest, u suštini, neokomunističke) ideologije, jer su realne razlike u zagađivanju i šteti po okolinu između električnih i savremenih automobila sa unutrašnjim sagorevanjem minimalne, i nezrela tehnologija se iz sumanutih političkih, tj. izvanekonomskih razloga favorizuje dotacijama preko naših leđa.

Ovo je jedini način da se omasove električni automobili. Drugi deo priče je da postoji proizvodnja baterija za velike serije vozila. Koliko vidim veliki proizvođači ne planiraju više od 20-30000 po modelu godišnje. Niko još uvek da zagrize svom snagom i isprati Teslu. Za ove koji još uvek ne veruju u prednosti električnih automobila, mogu samo da mislim da nisu dovoljno detaljno istražili.

Svi koji misle da vjetrenjače nisu dovoljno efikasne za proizvodnju struje neka promisle još jednom. Kolika je cijena kW iz vjetrenjače?
Uzmite godišnju potrošnju vjetrenjače i pomnožite sa 30 (godina eksploatacije). Zatim tu brojku podjelite sa njezinom cijenom da dobijete cijenu struje.
Kod termoelektrane uz cijenu izgradnje treba dodati i cijenu energenta da bi dobili cijenu kilovata struje. Cijena po dobivenom kW struje nekoliko puta je manja kod vjetroelektrane iako je početna investicija veća.

Danska je jedan od prošlih vikenda samo sa obnovljivim izvorima struje (većinom vjetroelektrana) podmirila 125% svojih potreba, tj. sve je podmirila i još 25% struje izvezla. Inače Danskoj izvoz struje čini 25% ukupnog izvoza!
Pa sad recite da se ne može vjetrolektranama proizvesti puno struje.

Glavni EU koridori se već elektrifikuju projektom ELECTRIC od strane europskog TENT-a. Sledeće što nije u skladu jeste to da ne postoji standard CCS punjenja za snage veće od 100kW. (500Vx200A)Kako stvari danas stoje ispred nas je korišćenje stanica za punjenje snage 50kW koje su optimalne sa stanovišta snage baterije samog električnog automobila i instalacija koje mogu dopremiti toliku električnu energiju do mesta na kojem se puni.

@ (Joc@, 01. decembar 2016 11:59)
3 faze x 16A x 230V je 11kW. Vise nego dovoljno. Ja punim na 1 fazi sa 10A. oko 2,3kW na sat. To je OK za baterije manjeg kapaciteta i dnevnu upotrebu.

Standarni evropski konektor ima 5+2 pina- 2 data, 3 faze, nula i uzemljenje. 2 faze sa jedne strane, odnosno faza i nula sa druge strane se mogu udružiti u (+) i (-) priključke. To znači da sa jednim priključkom, vozilo može da se puni monofazno, trofazno i DC. To u Evropi podržavaju samo Reno i Tesla (od manjih Rimac i Koenigsegg) . Svi Nemci koriste prerađeni standardni konektor, sa blanko 2 priključka za fazu, pa sa standardnim kablom puni samo monofazno. Imaju dodatak ispod za brzo DC punjenje, dok trofazno uopšte ne podržavaju. Tesla kroz 5+2 konektor bez većih problema puni 120kW. A Nemci štite svoju industriju.

Ovo je 1 od 2 načina punjenja – javni. Drugi je kućni (garažni) način. Njegova je snaga, a time i brzina punjenja, ograničena snagom kućne el.instalacije. Za standardnu snagu el.instalacije oličenu u 16 A-skim osiguračima za 3 faze trofazne priključnice, punjenje je limitirano snagom od oko 7,2 kW. Punjač te snage je već ugrađen u vozilo, tako da se vozilo može povezati na el.instalaciju običnim (''šporetskim'') utikačem. To je dovoljno za celonoćno punjenje baterije na 100%. Tako da bi moćni javni punjači služili samo kao alternativa, naravno onima koji imaju garažu (dvorište).

glavni problem ostaje ,proizvodnja eko-struje....

@(Mladen, 1. decembar 2016 16:04)

"Novi" BMW i3 ima 3-fazni on-board charger, AC 11KW

@PNR1A
Ali Golf, i8, eUp, B klasa E nemaju.

(C i n i k, 01. decembar 2016 10:17)

Bravo, iz mnogo razloga je pametno da tako nesto medju prvima uradimo ali mislim da nasi nece imati sluha.