Izvoz IT do 2020. mogao bi da nam bude 1 mlrd €

IT nista ne izvozi,nego uvozi ciste devize u nasu zemlju. Ja bih to tako nazvao. Bez da im neko daje povlastice ili placa strancima radna mesta. Jednostavno ,ignoristie,ovo je je jedina grana koja donosi nesto. Ako se drzava umesa na bilo koji nacin (drzava koja nije u stanju SSL da stavi na sajt za narucivanje zdravstvenih knjizica na kojima zaradjuju milione), jeidni nacin da osigurate i dalje dotok deviza koje se trose ovde jeste da cutite i pustite ljude da se snalaze. kome vise verujete, drzavi ili ljudima koji su sami stvorili svoj posoa i prodali usluge preko?

Ostavite IT na miru, molim Vas!

Meni je interesantno to što se taj izvoz i uvoz tako odvojeno tretiraju, pošto je naše tržište kao takvo u rasulu i ostavljeno stihijskim promenama. I sad imamo paradoksalnu situaciju da imamo gomilu domaćih firmi koje rade za strance, a velike domaće firme dolaze ovamo u Nemačku kod nas tražeći softverska rešenja. Na kojima će možda raditi i neka od naših domaćih firmi, ali će biti plaćena po nemačkim cenama. Govori dosta o poverenju, zar ne?

aha hoce...pred izbore oticice na 3-4 milijarde €...a onda amnezija

al se hvale sta ce biti nekad

Mogao bi, ali ajde da se kladimo da nece.

TAd ce milijarda vaziti 10 miliona, ako se vec ne urusi sistem...

Nema tu nikakvog izvoza, ili ne u tolikom iznosu. Ako se računaju mnogobrojne firme koje rade outsource-ing onda to nije izvoz proizvoda već običan rad koji je plaćen iz inostranstva.

S druge strane mi imamo enormno visok uvoz (pravi uvoz) softvera koji guži IT industriju jer se veliki poslovi za veliki novac poveravaju stranim kompanijama, umesto domaćim.

sto ne kazu koliko je trenutno...

@Petar - sustinski problem je sto mnogo ljudi ne razume sta si napisao ? slazem se, treba da puste strucne ljude da rade svoj posao i da razumeju da bez ozbiljnog i sistemskog ulaganja u infrastrukuturu i resenja nista nece raditi. Da ne pricam o ranjivostima sistema koji postoje i podacima o svima nama koji se motaju svuda...

Osim toga, 1-2 kilograma teška torba umesto nekoliko kilograma teška torba je neuporediva prednost u korist (laptop) računara, a da ne govorim i o ekonomskoj komponenti koja je takođe važna, a u okviru koje jedan pristojan laptop košta 200-250 evra, na osnovu koga ste "mirni" nekoliko godina dok knjige svake godine se menjaju i koštaju isto toliko samo puta 4 godine (pošto govorimo o srednjoj školi).
Da skratim priču, za razvoj IT industrije treba uključiti čitav sistem, od srednjoškolca, profesora, radnika u administraciji i privrede do ljudi koji bi koristili te servise (tu pre svega mislim na e-upravu). Za IT treba sistemsko rešenje, a za početak povoljna poreska politika.

Izvoz IT industrije lako može da bude 0 ukoliko država nastavi da oprezuje IT sektor na način na koji oporezuje i svake druge firme.
Jedina stvar gde država treba da se umeša kada je u pitanju daljnji razvoj IT sektora jeste oslobođanje svih poreza u prvoj godini poslovanja. Na taj način bi država u drugoj godini mogla da prihoduje mnogo više nego što bi ugušila mnoge firme i pre nego što uspeju da se izbore sa čudnom i skupom administracijom. Ono što je takođe bitno jeste uvođenje Paypala koji je bitan ukoliko neko želi brži razvoj IT industrije. Osim poboljšanja IT industrije u isključivo privrednom delu dobro bi bilo da se uvede i što veći nivo informatizacije prlikom prilikom vađenja raznih papira, dokumenata, registracija, dozvola, izvoda, uverenja i slčno sa ciljem da se svi dokumenti mogu izvaditi brzo, bez čekanja i "vozanja", a da sve to stigne poštom. To bi i privredi i društvu značilo neuporedivo bolju vezu sa državom nego što je sada slučaj. Treća stvar koja se dotiče IT industrije jeste uvođenje kompjutera umesto knjiga u srednjoškolski obrazovni sistem. To bi ubrzalo još više ubrzalo razvoj IT industrije jer bi tako u 18-oj godini dobili IT-jevce spremne za tržište, a posle fakulteta i najkvalitetnije IT kadrove.

Nema tu nikakvog izvoza, ili ne u tolikom iznosu. Ako se računaju mnogobrojne firme koje rade outsource-ing onda to nije izvoz proizvoda već običan rad koji je plaćen iz inostranstva.

S druge strane mi imamo enormno visok uvoz (pravi uvoz) softvera koji guži IT industriju jer se veliki poslovi za veliki novac poveravaju stranim kompanijama, umesto domaćim.

Mogao bi, ali ajde da se kladimo da nece.

IT nista ne izvozi,nego uvozi ciste devize u nasu zemlju. Ja bih to tako nazvao. Bez da im neko daje povlastice ili placa strancima radna mesta. Jednostavno ,ignoristie,ovo je je jedina grana koja donosi nesto. Ako se drzava umesa na bilo koji nacin (drzava koja nije u stanju SSL da stavi na sajt za narucivanje zdravstvenih knjizica na kojima zaradjuju milione), jeidni nacin da osigurate i dalje dotok deviza koje se trose ovde jeste da cutite i pustite ljude da se snalaze. kome vise verujete, drzavi ili ljudima koji su sami stvorili svoj posoa i prodali usluge preko?

Meni je interesantno to što se taj izvoz i uvoz tako odvojeno tretiraju, pošto je naše tržište kao takvo u rasulu i ostavljeno stihijskim promenama. I sad imamo paradoksalnu situaciju da imamo gomilu domaćih firmi koje rade za strance, a velike domaće firme dolaze ovamo u Nemačku kod nas tražeći softverska rešenja. Na kojima će možda raditi i neka od naših domaćih firmi, ali će biti plaćena po nemačkim cenama. Govori dosta o poverenju, zar ne?

TAd ce milijarda vaziti 10 miliona, ako se vec ne urusi sistem...

Ostavite IT na miru, molim Vas!

sto ne kazu koliko je trenutno...

aha hoce...pred izbore oticice na 3-4 milijarde €...a onda amnezija

al se hvale sta ce biti nekad

Izvoz IT industrije lako može da bude 0 ukoliko država nastavi da oprezuje IT sektor na način na koji oporezuje i svake druge firme.
Jedina stvar gde država treba da se umeša kada je u pitanju daljnji razvoj IT sektora jeste oslobođanje svih poreza u prvoj godini poslovanja. Na taj način bi država u drugoj godini mogla da prihoduje mnogo više nego što bi ugušila mnoge firme i pre nego što uspeju da se izbore sa čudnom i skupom administracijom. Ono što je takođe bitno jeste uvođenje Paypala koji je bitan ukoliko neko želi brži razvoj IT industrije. Osim poboljšanja IT industrije u isključivo privrednom delu dobro bi bilo da se uvede i što veći nivo informatizacije prlikom prilikom vađenja raznih papira, dokumenata, registracija, dozvola, izvoda, uverenja i slčno sa ciljem da se svi dokumenti mogu izvaditi brzo, bez čekanja i "vozanja", a da sve to stigne poštom. To bi i privredi i društvu značilo neuporedivo bolju vezu sa državom nego što je sada slučaj. Treća stvar koja se dotiče IT industrije jeste uvođenje kompjutera umesto knjiga u srednjoškolski obrazovni sistem. To bi ubrzalo još više ubrzalo razvoj IT industrije jer bi tako u 18-oj godini dobili IT-jevce spremne za tržište, a posle fakulteta i najkvalitetnije IT kadrove.

@Petar - sustinski problem je sto mnogo ljudi ne razume sta si napisao ? slazem se, treba da puste strucne ljude da rade svoj posao i da razumeju da bez ozbiljnog i sistemskog ulaganja u infrastrukuturu i resenja nista nece raditi. Da ne pricam o ranjivostima sistema koji postoje i podacima o svima nama koji se motaju svuda...

Osim toga, 1-2 kilograma teška torba umesto nekoliko kilograma teška torba je neuporediva prednost u korist (laptop) računara, a da ne govorim i o ekonomskoj komponenti koja je takođe važna, a u okviru koje jedan pristojan laptop košta 200-250 evra, na osnovu koga ste "mirni" nekoliko godina dok knjige svake godine se menjaju i koštaju isto toliko samo puta 4 godine (pošto govorimo o srednjoj školi).
Da skratim priču, za razvoj IT industrije treba uključiti čitav sistem, od srednjoškolca, profesora, radnika u administraciji i privrede do ljudi koji bi koristili te servise (tu pre svega mislim na e-upravu). Za IT treba sistemsko rešenje, a za početak povoljna poreska politika.