Oni kojima ovo ne smeta, ne mogu razumjeti i misle da sam (smo) samo razmaženi i da trebamo to samo "ignorirati". No kako ignorirati nešto što te, kako i žena iz članka kaže, doslovno ubija u pojam? Ja, na žalost, uz to imam cijeli niz stvari koje me smetaju. Primjerice, ne mogu podnijeti zvuk pucketanja žvake ili hrkanje. Rado bih to samo zanemario, pravio se da se ništa ne događa, ili kao mnogi, rado bih da to niti ne čujem, ali nema šanse, ti zvukovi kao čavli u mozak me bole. I samo kad sam dobre volje, baš dobre, mogu ih nekako zanemariti. Nemam pojma što da radim po tom pitanju, ali kome ne smetaju svi ti zvukovi, sretnici su.
Moj otac ima veoma gadne navike. On uvek srče supu i piće, a dok jede puno priča i pošto nema zube pola hrane istrcka okolo; Nego, možda i najgora navika mu je konstantno šmrkanje nosa i to gde stigne. Ruke su mu non stop slinave. Tačno da se čoveku zgadi život!
ovi sto mljackaju i srcu supu , razne zvukove prave npr. kao da kazu c kad spoje jezik i nebce, od obicnog rucak mi prave nocnu moru! obicno idem u wc dok takvi ne zavrse!! sva sreca pa nemam postolj inace...
A tek oni što hranu ne jedu, već je gutaju, kao da se plaše da će im je neko oteti. A onda, pošto su se na brzinu nagutali , uglavnom, prste obrišu o stolnjak, dok oko usta ostave tragove svega što su progutali.
Streljai bi svakoga ko mljacka.Oni ne zvacu hranu,oni zvacu vazduh,ne stavljaju hranu u usta vec je iz daljine usisavaju.Uzivaju u maltretiranju svoje okoline,a izgovori su im od manjka zuba do toga da im je tada hrana sladja.
Nisam mizofoničan, ali vala jesam mljackofobičan. Moj brat kategorički odbija da žvaće zatvorenih usta, jede kao neki čovekoliki majmun, pri tom ispušta zastrašujuće zvuke. Klečeći sam ga milion puta molio da se upristoji, al nema vajde. Kad god ručamo, dođe mi da ga zavalim preko labrnje. Sreća njegova pa nisam nasilan tip. A nemam para da se iselim sa gajbe. Imam platu od 22000 i ne znam šta ću pre s njom. Ova država je užas. Emigriraću jednog dana i nikada se neću vratiti, majke mi mile. Decu neću naučiti ni reč srpskog da beknu, za inat. E tako...
Nisam mizofoničan, ali vala jesam mljackofobičan. Moj brat kategorički odbija da žvaće zatvorenih usta, jede kao neki čovekoliki majmun, pri tom ispušta zastrašujuće zvuke. Klečeći sam ga milion puta molio da se upristoji, al nema vajde. Kad god ručamo, dođe mi da ga zavalim preko labrnje. Sreća njegova pa nisam nasilan tip. A nemam para da se iselim sa gajbe. Imam platu od 22000 i ne znam šta ću pre s njom. Ova država je užas. Emigriraću jednog dana i nikada se neću vratiti, majke mi mile. Decu neću naučiti ni reč srpskog da beknu, za inat. E tako...
Streljai bi svakoga ko mljacka.Oni ne zvacu hranu,oni zvacu vazduh,ne stavljaju hranu u usta vec je iz daljine usisavaju.Uzivaju u maltretiranju svoje okoline,a izgovori su im od manjka zuba do toga da im je tada hrana sladja.
Moj otac ima veoma gadne navike. On uvek srče supu i piće, a dok jede puno priča i pošto nema zube pola hrane istrcka okolo; Nego, možda i najgora navika mu je konstantno šmrkanje nosa i to gde stigne. Ruke su mu non stop slinave. Tačno da se čoveku zgadi život!
ovi sto mljackaju i srcu supu , razne zvukove prave npr. kao da kazu c kad spoje jezik i nebce, od obicnog rucak mi prave nocnu moru! obicno idem u wc dok takvi ne zavrse!! sva sreca pa nemam postolj inace...
A tek oni što hranu ne jedu, već je gutaju, kao da se plaše da će im je neko oteti. A onda, pošto su se na brzinu nagutali , uglavnom, prste obrišu o stolnjak, dok oko usta ostave tragove svega što su progutali.
Oni kojima ovo ne smeta, ne mogu razumjeti i misle da sam (smo) samo razmaženi i da trebamo to samo "ignorirati". No kako ignorirati nešto što te, kako i žena iz članka kaže, doslovno ubija u pojam? Ja, na žalost, uz to imam cijeli niz stvari koje me smetaju. Primjerice, ne mogu podnijeti zvuk pucketanja žvake ili hrkanje. Rado bih to samo zanemario, pravio se da se ništa ne događa, ili kao mnogi, rado bih da to niti ne čujem, ali nema šanse, ti zvukovi kao čavli u mozak me bole. I samo kad sam dobre volje, baš dobre, mogu ih nekako zanemariti. Nemam pojma što da radim po tom pitanju, ali kome ne smetaju svi ti zvukovi, sretnici su.
Nisam mizofoničan, ali vala jesam mljackofobičan. Moj brat kategorički odbija da žvaće zatvorenih usta, jede kao neki čovekoliki majmun, pri tom ispušta zastrašujuće zvuke. Klečeći sam ga milion puta molio da se upristoji, al nema vajde. Kad god ručamo, dođe mi da ga zavalim preko labrnje. Sreća njegova pa nisam nasilan tip. A nemam para da se iselim sa gajbe. Imam platu od 22000 i ne znam šta ću pre s njom. Ova država je užas. Emigriraću jednog dana i nikada se neću vratiti, majke mi mile. Decu neću naučiti ni reč srpskog da beknu, za inat. E tako...
A tek oni što hranu ne jedu, već je gutaju, kao da se plaše da će im je neko oteti. A onda, pošto su se na brzinu nagutali , uglavnom, prste obrišu o stolnjak, dok oko usta ostave tragove svega što su progutali.
Streljai bi svakoga ko mljacka.Oni ne zvacu hranu,oni zvacu vazduh,ne stavljaju hranu u usta vec je iz daljine usisavaju.Uzivaju u maltretiranju svoje okoline,a izgovori su im od manjka zuba do toga da im je tada hrana sladja.
ovi sto mljackaju i srcu supu , razne zvukove prave npr. kao da kazu c kad spoje jezik i nebce, od obicnog rucak mi prave nocnu moru! obicno idem u wc dok takvi ne zavrse!! sva sreca pa nemam postolj inace...
Moj otac ima veoma gadne navike. On uvek srče supu i piće, a dok jede puno priča i pošto nema zube pola hrane istrcka okolo; Nego, možda i najgora navika mu je konstantno šmrkanje nosa i to gde stigne. Ruke su mu non stop slinave. Tačno da se čoveku zgadi život!
Oni kojima ovo ne smeta, ne mogu razumjeti i misle da sam (smo) samo razmaženi i da trebamo to samo "ignorirati". No kako ignorirati nešto što te, kako i žena iz članka kaže, doslovno ubija u pojam? Ja, na žalost, uz to imam cijeli niz stvari koje me smetaju. Primjerice, ne mogu podnijeti zvuk pucketanja žvake ili hrkanje. Rado bih to samo zanemario, pravio se da se ništa ne događa, ili kao mnogi, rado bih da to niti ne čujem, ali nema šanse, ti zvukovi kao čavli u mozak me bole. I samo kad sam dobre volje, baš dobre, mogu ih nekako zanemariti. Nemam pojma što da radim po tom pitanju, ali kome ne smetaju svi ti zvukovi, sretnici su.
IMAGE SOURCE
10 Komentari
Sortiraj po: