Gule ,moram odmah da repliciram ,nije nas najveci neprijatelj lose ishrane "jezik"vec mozak koji povrsnim prihvatanjem samo samozadovoljstva ne razmatra i drugu stranu ishrane koja moze da brzo preokrene zadovoljstvo.
Neko ko moze da prihvati japansku hranu ne znaci da zeli da odbaci neku drugu,licno uvek bih se trudila da prilagodim zdraviju varijantu ,ma cija sa ukusima kojih se ne bih odrekla a to su uglavnom univerzalni proizvodi :luk,krompir ,paradajz,persun ,kupus.paprika ,kefir ,riba, paste ,pice s merom.Soja je na listi dovoljno nesigurnih namirnica i ne moze se u bio -spajizu sa sigurnoscu kupiti totalno bezopasna soja pa stoga se retko ko moze preorjentisati na Japanski nacin ali moze na mesovitu kuhinju sa dominacijom slavnih italijanskih majstora koji su poznati i cuveni u celom svetu i koji su ostavili trag i u knjizevnosti i filmu.
"Ako želite da živite duže jedite kao Japanci"
A gde da živimo duže? U Japanu?Ili ovde u Srbiji,Sa Radikalima,Naprednjacima,belosvetskim hohštaplerima.Da živim duže ovde gde se ne ceni ni znanje ni pamet ni poštenje?
Hvala.
Ne radi se iskljucivo o zdravlju... Japanska hrana je izuzetno ukusna, a pritom je i lagana, nema one tezine kao kod nas posle rucka kada nisi ni za sta osim kreveta... Da ne pricam o tome da je kod njih spremanje hrane dovedeno do nivoa umetnosti, cak i u obicnim malim restoranima kojih ima posvuda
Od svega ovoga bih pojela samo turšiju. Ribu da, ali koju i kakvog kvaliteta mogu da nađem onde gde se snabdevam? Što se tiče soje to još uvek nije jasno. Pre svega soja nikada nije bila predviđena za ljusku ishranu a posebno ne svakodnevnu ili čestu. Puna je fitoestrogena koji nije dobar ni za žena a kamo li za muškarce. Tako da mi ove alge, miso pasta i ostalo ne izgledaju privlačno. Biće da je tajna njihove dugovečnosti još u nečemu a ne sam u ovoj ishrani koju je smešno prihvatiti ako se živi ovde.
I stalno mi je nejasna ta priča o lošoj srpskoj kuhinji pogubnoj po zdravlje. Jednostavno nije tačno. Imamo mnogo zdravih i dobrih namirnica u svojoj ishrani. Možda je pitanje količine, načina života. A osim toga koliko ljudi u SR se uopšte tradicionalno hrani. Ne jedu li svi po fast fudovima, picerijama i pekarama? Malo njih kuva ili ima vremena za to.
Pošto mi je dosadilo da kuvam pronađoh jedan restoran sa kuvanom hranom gde se može jesti ili poneti kuvan ručak. Mislim da probam, pa ako finansijski izdržim.
Moji baka i deda,89 i 88 godina,osim "tursije" (mada oni su jeli kiseljeno,ne tursiju, nisu ,hvala Bogu u fazonu turskih serija) koju su sami pravili, za ostale gluposti nisu nikad ni culi a jos manje probali!!!
Kakvi crni ovo....samo meso u raznim oblicima....pa pogledajte Novaka kako se unistio sa takvom ishranom....uredu je sve to,po nekad...ne kazem...ali bez proteina....mrka kapa...ko iole radi nesto fizicki
Nije samo matcha japanski caj. Piju oni sve vrste zelenog caja.
http://www.thes-du-japon.com/index.php?main_page=page&id=4&chapter=0&language=en
Rizu ste takodje zaboravili. Bez glutena je.
Slazem se sa tobom. Ukratko receno:
1) To sto nazivas dusom su enzimi koji nam pomazu u varenju.
2) To sto nazivas umerenoscu i sporoscu dok jedemo, Japanci (pre svega na Okinavi) nazivaju Hara Hachi Bu.
Nas najveci neprijatelj u ishrani su navike i culo ukusa tj. jezik, njihov trojanski konj.
Od svega ovoga bih pojela samo turšiju. Ribu da, ali koju i kakvog kvaliteta mogu da nađem onde gde se snabdevam? Što se tiče soje to još uvek nije jasno. Pre svega soja nikada nije bila predviđena za ljusku ishranu a posebno ne svakodnevnu ili čestu. Puna je fitoestrogena koji nije dobar ni za žena a kamo li za muškarce. Tako da mi ove alge, miso pasta i ostalo ne izgledaju privlačno. Biće da je tajna njihove dugovečnosti još u nečemu a ne sam u ovoj ishrani koju je smešno prihvatiti ako se živi ovde.
I stalno mi je nejasna ta priča o lošoj srpskoj kuhinji pogubnoj po zdravlje. Jednostavno nije tačno. Imamo mnogo zdravih i dobrih namirnica u svojoj ishrani. Možda je pitanje količine, načina života. A osim toga koliko ljudi u SR se uopšte tradicionalno hrani. Ne jedu li svi po fast fudovima, picerijama i pekarama? Malo njih kuva ili ima vremena za to.
"sadrži visok nivo flavanola koji se zovu katehini, a koji povećavaju odbranu od antioksidanata u organizmu."
Nešto tu ne štima. Koliko ja znam antioksidansi su dobri za organizam.
Prvo i osnovno, Japanci imaju obaveznu pauzu za rucak, kada SVI jedu. Mnoge ustanove imaju menzu (univerziteti, pa tamo zajedno jedu studenti i profesori), a ako nema menze onda se jede u obliznjim restoranima gde je hrana sveze spremljena i pristupacna za njihove prilike.
Kod nas ne postoji normalna pauza za rucak, ne postoji kultura zblizavanja kroz obroke (kao na japanskim univerzitetima), kod nas ljudi jedu ono sto mogu da priuste. Kod nas nema caja ili soka ili vode koja kosta 100 jena i moze da se kupi iz automata na autobuskoj stanici ili bilo gde u gradu. Kod nas se ljudima stavlja do znanja da su nebitni, zasto bi im onda pomagali da zive zdravo tako sto bi imali obaveznu pauzu za rucak koji bi svi mogli sebi da priuste...
Prirodno fermentisana hrana, obogaćuje i održava bakterijsku ravnotežu u crevima, a time i imunitet. Iz istih razloga i domaći kefir doprinosi dugovečnosti.
nije samo da se jede ta riba. treba da se pripremi lepo, kosta dosta a i voditi racuna odakle je ta riba, alge jos gora situacija. dzabe cete da jedete oslic npr ako se przi u ulju i to novom a kamoli vise puta koriscenom. kad to lepo potopite u vrelo ulje sve sto je valjalo u toj ribi nestane a pokupi sve kancerogene materije iz ulja jer se uglavnom to ne menja ko zna koliko.
Nešto mislim da bi i mi duže i kvalitetnije živeli kada bi umerenije i sporije jeli, prvo dobro sažvakali mali zalogaj, pa tek onda gutali. Trebalo bi decu učiti pravilnom ishranom, kad se šta jede, šta sa čim ne ide, NAČIN TERMIČKE OBRADE HRANE (jer u našim narodima je popularno dušu uzeti svakoj namirnici predugim spremanjem)... Naravno, standard nam svima ne dozvoljava da uvedemo alge ili nešto "egzotično", ali se slažem sa teorijom da je svako biće programirano na podneblje u kojem je, tako da ne treba potcenjivati koprivu, potočarku, motovilac, sremuš... I da ne treba podlegati trendovima i marketingu, pa uvozimo svašta, a zanemarujemo naše.
Nešto mislim da bi i mi duže i kvalitetnije živeli kada bi umerenije i sporije jeli, prvo dobro sažvakali mali zalogaj, pa tek onda gutali. Trebalo bi decu učiti pravilnom ishranom, kad se šta jede, šta sa čim ne ide, NAČIN TERMIČKE OBRADE HRANE (jer u našim narodima je popularno dušu uzeti svakoj namirnici predugim spremanjem)... Naravno, standard nam svima ne dozvoljava da uvedemo alge ili nešto "egzotično", ali se slažem sa teorijom da je svako biće programirano na podneblje u kojem je, tako da ne treba potcenjivati koprivu, potočarku, motovilac, sremuš... I da ne treba podlegati trendovima i marketingu, pa uvozimo svašta, a zanemarujemo naše.
nije samo da se jede ta riba. treba da se pripremi lepo, kosta dosta a i voditi racuna odakle je ta riba, alge jos gora situacija. dzabe cete da jedete oslic npr ako se przi u ulju i to novom a kamoli vise puta koriscenom. kad to lepo potopite u vrelo ulje sve sto je valjalo u toj ribi nestane a pokupi sve kancerogene materije iz ulja jer se uglavnom to ne menja ko zna koliko.
Prirodno fermentisana hrana, obogaćuje i održava bakterijsku ravnotežu u crevima, a time i imunitet. Iz istih razloga i domaći kefir doprinosi dugovečnosti.
Prvo i osnovno, Japanci imaju obaveznu pauzu za rucak, kada SVI jedu. Mnoge ustanove imaju menzu (univerziteti, pa tamo zajedno jedu studenti i profesori), a ako nema menze onda se jede u obliznjim restoranima gde je hrana sveze spremljena i pristupacna za njihove prilike.
Kod nas ne postoji normalna pauza za rucak, ne postoji kultura zblizavanja kroz obroke (kao na japanskim univerzitetima), kod nas ljudi jedu ono sto mogu da priuste. Kod nas nema caja ili soka ili vode koja kosta 100 jena i moze da se kupi iz automata na autobuskoj stanici ili bilo gde u gradu. Kod nas se ljudima stavlja do znanja da su nebitni, zasto bi im onda pomagali da zive zdravo tako sto bi imali obaveznu pauzu za rucak koji bi svi mogli sebi da priuste...
Ne radi se iskljucivo o zdravlju... Japanska hrana je izuzetno ukusna, a pritom je i lagana, nema one tezine kao kod nas posle rucka kada nisi ni za sta osim kreveta... Da ne pricam o tome da je kod njih spremanje hrane dovedeno do nivoa umetnosti, cak i u obicnim malim restoranima kojih ima posvuda
"Ako želite da živite duže jedite kao Japanci"
A gde da živimo duže? U Japanu?Ili ovde u Srbiji,Sa Radikalima,Naprednjacima,belosvetskim hohštaplerima.Da živim duže ovde gde se ne ceni ni znanje ni pamet ni poštenje?
Hvala.
Od svega ovoga bih pojela samo turšiju. Ribu da, ali koju i kakvog kvaliteta mogu da nađem onde gde se snabdevam? Što se tiče soje to još uvek nije jasno. Pre svega soja nikada nije bila predviđena za ljusku ishranu a posebno ne svakodnevnu ili čestu. Puna je fitoestrogena koji nije dobar ni za žena a kamo li za muškarce. Tako da mi ove alge, miso pasta i ostalo ne izgledaju privlačno. Biće da je tajna njihove dugovečnosti još u nečemu a ne sam u ovoj ishrani koju je smešno prihvatiti ako se živi ovde.
I stalno mi je nejasna ta priča o lošoj srpskoj kuhinji pogubnoj po zdravlje. Jednostavno nije tačno. Imamo mnogo zdravih i dobrih namirnica u svojoj ishrani. Možda je pitanje količine, načina života. A osim toga koliko ljudi u SR se uopšte tradicionalno hrani. Ne jedu li svi po fast fudovima, picerijama i pekarama? Malo njih kuva ili ima vremena za to.
Moji baka i deda,89 i 88 godina,osim "tursije" (mada oni su jeli kiseljeno,ne tursiju, nisu ,hvala Bogu u fazonu turskih serija) koju su sami pravili, za ostale gluposti nisu nikad ni culi a jos manje probali!!!
"sadrži visok nivo flavanola koji se zovu katehini, a koji povećavaju odbranu od antioksidanata u organizmu."
Nešto tu ne štima. Koliko ja znam antioksidansi su dobri za organizam.
Kakvi crni ovo....samo meso u raznim oblicima....pa pogledajte Novaka kako se unistio sa takvom ishranom....uredu je sve to,po nekad...ne kazem...ali bez proteina....mrka kapa...ko iole radi nesto fizicki
Slazem se sa tobom. Ukratko receno:
1) To sto nazivas dusom su enzimi koji nam pomazu u varenju.
2) To sto nazivas umerenoscu i sporoscu dok jedemo, Japanci (pre svega na Okinavi) nazivaju Hara Hachi Bu.
Nas najveci neprijatelj u ishrani su navike i culo ukusa tj. jezik, njihov trojanski konj.
Nije samo matcha japanski caj. Piju oni sve vrste zelenog caja.
http://www.thes-du-japon.com/index.php?main_page=page&id=4&chapter=0&language=en
Rizu ste takodje zaboravili. Bez glutena je.
Od svega ovoga bih pojela samo turšiju. Ribu da, ali koju i kakvog kvaliteta mogu da nađem onde gde se snabdevam? Što se tiče soje to još uvek nije jasno. Pre svega soja nikada nije bila predviđena za ljusku ishranu a posebno ne svakodnevnu ili čestu. Puna je fitoestrogena koji nije dobar ni za žena a kamo li za muškarce. Tako da mi ove alge, miso pasta i ostalo ne izgledaju privlačno. Biće da je tajna njihove dugovečnosti još u nečemu a ne sam u ovoj ishrani koju je smešno prihvatiti ako se živi ovde.
I stalno mi je nejasna ta priča o lošoj srpskoj kuhinji pogubnoj po zdravlje. Jednostavno nije tačno. Imamo mnogo zdravih i dobrih namirnica u svojoj ishrani. Možda je pitanje količine, načina života. A osim toga koliko ljudi u SR se uopšte tradicionalno hrani. Ne jedu li svi po fast fudovima, picerijama i pekarama? Malo njih kuva ili ima vremena za to.
Pošto mi je dosadilo da kuvam pronađoh jedan restoran sa kuvanom hranom gde se može jesti ili poneti kuvan ručak. Mislim da probam, pa ako finansijski izdržim.
Neko ko moze da prihvati japansku hranu ne znaci da zeli da odbaci neku drugu,licno uvek bih se trudila da prilagodim zdraviju varijantu ,ma cija sa ukusima kojih se ne bih odrekla a to su uglavnom univerzalni proizvodi :luk,krompir ,paradajz,persun ,kupus.paprika ,kefir ,riba, paste ,pice s merom.Soja je na listi dovoljno nesigurnih namirnica i ne moze se u bio -spajizu sa sigurnoscu kupiti totalno bezopasna soja pa stoga se retko ko moze preorjentisati na Japanski nacin ali moze na mesovitu kuhinju sa dominacijom slavnih italijanskih majstora koji su poznati i cuveni u celom svetu i koji su ostavili trag i u knjizevnosti i filmu.
Gule ,moram odmah da repliciram ,nije nas najveci neprijatelj lose ishrane "jezik"vec mozak koji povrsnim prihvatanjem samo samozadovoljstva ne razmatra i drugu stranu ishrane koja moze da brzo preokrene zadovoljstvo.
Kakvi crni ovo....samo meso u raznim oblicima....pa pogledajte Novaka kako se unistio sa takvom ishranom....uredu je sve to,po nekad...ne kazem...ali bez proteina....mrka kapa...ko iole radi nesto fizicki
Moji baka i deda,89 i 88 godina,osim "tursije" (mada oni su jeli kiseljeno,ne tursiju, nisu ,hvala Bogu u fazonu turskih serija) koju su sami pravili, za ostale gluposti nisu nikad ni culi a jos manje probali!!!
nije samo da se jede ta riba. treba da se pripremi lepo, kosta dosta a i voditi racuna odakle je ta riba, alge jos gora situacija. dzabe cete da jedete oslic npr ako se przi u ulju i to novom a kamoli vise puta koriscenom. kad to lepo potopite u vrelo ulje sve sto je valjalo u toj ribi nestane a pokupi sve kancerogene materije iz ulja jer se uglavnom to ne menja ko zna koliko.
Prirodno fermentisana hrana, obogaćuje i održava bakterijsku ravnotežu u crevima, a time i imunitet. Iz istih razloga i domaći kefir doprinosi dugovečnosti.
Od svega ovoga bih pojela samo turšiju. Ribu da, ali koju i kakvog kvaliteta mogu da nađem onde gde se snabdevam? Što se tiče soje to još uvek nije jasno. Pre svega soja nikada nije bila predviđena za ljusku ishranu a posebno ne svakodnevnu ili čestu. Puna je fitoestrogena koji nije dobar ni za žena a kamo li za muškarce. Tako da mi ove alge, miso pasta i ostalo ne izgledaju privlačno. Biće da je tajna njihove dugovečnosti još u nečemu a ne sam u ovoj ishrani koju je smešno prihvatiti ako se živi ovde.
I stalno mi je nejasna ta priča o lošoj srpskoj kuhinji pogubnoj po zdravlje. Jednostavno nije tačno. Imamo mnogo zdravih i dobrih namirnica u svojoj ishrani. Možda je pitanje količine, načina života. A osim toga koliko ljudi u SR se uopšte tradicionalno hrani. Ne jedu li svi po fast fudovima, picerijama i pekarama? Malo njih kuva ili ima vremena za to.
Nešto mislim da bi i mi duže i kvalitetnije živeli kada bi umerenije i sporije jeli, prvo dobro sažvakali mali zalogaj, pa tek onda gutali. Trebalo bi decu učiti pravilnom ishranom, kad se šta jede, šta sa čim ne ide, NAČIN TERMIČKE OBRADE HRANE (jer u našim narodima je popularno dušu uzeti svakoj namirnici predugim spremanjem)... Naravno, standard nam svima ne dozvoljava da uvedemo alge ili nešto "egzotično", ali se slažem sa teorijom da je svako biće programirano na podneblje u kojem je, tako da ne treba potcenjivati koprivu, potočarku, motovilac, sremuš... I da ne treba podlegati trendovima i marketingu, pa uvozimo svašta, a zanemarujemo naše.
Od svega ovoga bih pojela samo turšiju. Ribu da, ali koju i kakvog kvaliteta mogu da nađem onde gde se snabdevam? Što se tiče soje to još uvek nije jasno. Pre svega soja nikada nije bila predviđena za ljusku ishranu a posebno ne svakodnevnu ili čestu. Puna je fitoestrogena koji nije dobar ni za žena a kamo li za muškarce. Tako da mi ove alge, miso pasta i ostalo ne izgledaju privlačno. Biće da je tajna njihove dugovečnosti još u nečemu a ne sam u ovoj ishrani koju je smešno prihvatiti ako se živi ovde.
I stalno mi je nejasna ta priča o lošoj srpskoj kuhinji pogubnoj po zdravlje. Jednostavno nije tačno. Imamo mnogo zdravih i dobrih namirnica u svojoj ishrani. Možda je pitanje količine, načina života. A osim toga koliko ljudi u SR se uopšte tradicionalno hrani. Ne jedu li svi po fast fudovima, picerijama i pekarama? Malo njih kuva ili ima vremena za to.
Pošto mi je dosadilo da kuvam pronađoh jedan restoran sa kuvanom hranom gde se može jesti ili poneti kuvan ručak. Mislim da probam, pa ako finansijski izdržim.
Prvo i osnovno, Japanci imaju obaveznu pauzu za rucak, kada SVI jedu. Mnoge ustanove imaju menzu (univerziteti, pa tamo zajedno jedu studenti i profesori), a ako nema menze onda se jede u obliznjim restoranima gde je hrana sveze spremljena i pristupacna za njihove prilike.
Kod nas ne postoji normalna pauza za rucak, ne postoji kultura zblizavanja kroz obroke (kao na japanskim univerzitetima), kod nas ljudi jedu ono sto mogu da priuste. Kod nas nema caja ili soka ili vode koja kosta 100 jena i moze da se kupi iz automata na autobuskoj stanici ili bilo gde u gradu. Kod nas se ljudima stavlja do znanja da su nebitni, zasto bi im onda pomagali da zive zdravo tako sto bi imali obaveznu pauzu za rucak koji bi svi mogli sebi da priuste...
"Ako želite da živite duže jedite kao Japanci"
A gde da živimo duže? U Japanu?Ili ovde u Srbiji,Sa Radikalima,Naprednjacima,belosvetskim hohštaplerima.Da živim duže ovde gde se ne ceni ni znanje ni pamet ni poštenje?
Hvala.
"sadrži visok nivo flavanola koji se zovu katehini, a koji povećavaju odbranu od antioksidanata u organizmu."
Nešto tu ne štima. Koliko ja znam antioksidansi su dobri za organizam.
Nije samo matcha japanski caj. Piju oni sve vrste zelenog caja.
http://www.thes-du-japon.com/index.php?main_page=page&id=4&chapter=0&language=en
Rizu ste takodje zaboravili. Bez glutena je.
Slazem se sa tobom. Ukratko receno:
1) To sto nazivas dusom su enzimi koji nam pomazu u varenju.
2) To sto nazivas umerenoscu i sporoscu dok jedemo, Japanci (pre svega na Okinavi) nazivaju Hara Hachi Bu.
Nas najveci neprijatelj u ishrani su navike i culo ukusa tj. jezik, njihov trojanski konj.
Neko ko moze da prihvati japansku hranu ne znaci da zeli da odbaci neku drugu,licno uvek bih se trudila da prilagodim zdraviju varijantu ,ma cija sa ukusima kojih se ne bih odrekla a to su uglavnom univerzalni proizvodi :luk,krompir ,paradajz,persun ,kupus.paprika ,kefir ,riba, paste ,pice s merom.Soja je na listi dovoljno nesigurnih namirnica i ne moze se u bio -spajizu sa sigurnoscu kupiti totalno bezopasna soja pa stoga se retko ko moze preorjentisati na Japanski nacin ali moze na mesovitu kuhinju sa dominacijom slavnih italijanskih majstora koji su poznati i cuveni u celom svetu i koji su ostavili trag i u knjizevnosti i filmu.
Ne radi se iskljucivo o zdravlju... Japanska hrana je izuzetno ukusna, a pritom je i lagana, nema one tezine kao kod nas posle rucka kada nisi ni za sta osim kreveta... Da ne pricam o tome da je kod njih spremanje hrane dovedeno do nivoa umetnosti, cak i u obicnim malim restoranima kojih ima posvuda
Gule ,moram odmah da repliciram ,nije nas najveci neprijatelj lose ishrane "jezik"vec mozak koji povrsnim prihvatanjem samo samozadovoljstva ne razmatra i drugu stranu ishrane koja moze da brzo preokrene zadovoljstvo.
IMAGE SOURCE
33 Komentari
Sortiraj po: