"Druga Zemlja" bi mogla da bude potencijalno nastanjiva

Da je vest o Ceci, bilo bi hiljadu komentara...

nekoliko hiljada godina bi trebalo otprilike da se stigne do nje sa nasom najbrzom letelicom koja dostize 250 000 km/h
pa vi vidite sta znaci "samo" cetri svetlosne godine

Koliko se razumem u ove stvari, mi u ovom trenutku gledamo sliku staru 4 godine?

ma,nebi bilo ni ovde lose,samo,da je nekako manje budala i divljaka;)

steta sto za nas zivotni vek necemo biti tu da prisustvujemo slikama jedne normalne nastanjive planete...jer u narednih 50-100 godina nece stici do takve planete

E, jbg! Taman nađu neko mesto za bažanje odavde - kad ono voda, nema kopna. Ko toliko da pliva, mada imamo iskustva i u plivanju i održavanju glave iznad vode...
A nije ni daleko...

I ja bih mogao da budem potencijalni predsednik Srbije

Deset puta bliža nego merkur a zvezda hiljadu puta slabija . Ako sam dobro razumeo... Jel zna neko da izračuna prosečnu temp?

[nastavak]

Ali ima osnovanih sumnji da je planeta pogodna za zivot. Toplota koju prima od zvezde nije dovoljan uslov. Iako je zvezda duplo hladnija od Sunca, zbog velike blizine, kolicina UV i X zracenja koju prima planeta je nekoliko stotina puta veca nego sto Zemlja dobija, zvezdani vetar je 2000 puta jaci. To znaci da bi planeta u toku svog zivota (a zvezda je stara otprilike isto kao i Sunce) mogla da izgubi dobar deo svoje vode usled razaranja njenih molekula UV zracima i gubitka jona u kosmos. Ovaj efekat bi mogao da bude ublazen ako planeta ima rotaciju i stvara magnetno polje, ali zbog blizine zvezdi verovatno dolazi do plimskog zahvata i planeta okrece jednu istu stranu zvezdi, kao Mesec Zemlji. To donosi i klimatske probleme cak i da planeta ima atmosferu. Jedina mogucnost da planeta ne bude plimski zahvacena je da ima izduzenu putanju, pa da stupi u tzv. 3:2 spin-orbitnu rezonancu, kao Merkur, tj. da napravi tri obrta oko ose za vreme dve orbite oko zvezde. Ali o ekscentricnosti putanje ne znamo nista... Ako je velika, setala bi planetu oko "zone Zlatokose", sto nije bas povoljno.

Kad ovim nepovoljnostima dodamo i neuroticnu sklonost crvenih patuljaka da emituju snazne zvezdane oluje, mislimo da Proksima Centauri b nije najsigurnije mesto za zive organizme.

Koliko se razumem u ove stvari, mi u ovom trenutku gledamo sliku staru 4 godine?
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Profesor, 7. oktobar 2016 16:50)

Pa ne bas, ne gledamo nikakvu sliku, vec rezultate razlicitih merenja, ali u pravu si donekle, sve je to staro 4 god.

more bit' bidne a more i nebidne.
gledaj memo i gore i dolje,
jel gledas?
gledam sefe

`Druga Zemlja` bi MORALA da bude APSOLUTNO naseljiva da bi uopste mogla da se nazove drugom Zemljom.

sjajno...

Proksima Centauri b je otkrivena metodom radijalnog pomaka, a ne metodom tranzita, kao sto radi "Kepler". Tom metodom se meri periodicni pomeraj talasne duzine svetlosti koju zvezda emituje, dok njen centar orbitira oko centra mase zvezda-planeta (kao sto i planeta orbitira oko tog centra). Zbog toga zvezda se krece cas prema nama, cas od nas, i talasna duzina zbog Doplerovog efekta seta oko vrednosti u mirovanju. To setanje je vrlo malo, ali osetljivim instrumentima merljivo. Perioda tog setanja je jednaka periodi revolucije planete oko zvezde, ali da bi se iz tog pomeraja nasla masa planete (posto masu zvezde znamo) treba da znamo koji je nagib njene orbite u odnosu na posmatraca, tj. nas. Taj podatak nam nije poznat i zato potice neodredjenost u masi planete. Ako ravan orbite planete pokazuje prema nama,onda je masa planete potrebna da izazove opazeni Doplerov pomak najmanja, a ako je nagib orbite veci, masa mora da bude veca. Zato proracuni pokazuju da bi precnik planete mogao da bude izmedju 0.94 i 1.4 Zemljinih.
Ako je precnik manji, radi se o kamenitoj planeti gustog jezgra, nesto kao Merkur, a ako je veca, i ako ima vode, onda je pokrivena dubokim tecnim okeanom.

[nastavak]

Evo zasto smo sami. Cak i da tamo vrvi od zivota sa sadasnjih 252,000km/h sto je najbrze sto mozemo tamo bi stigli za 17,000g i nazad isto toliko pa sad sami zakljucite :) Od gledanja nema selameta.Nama ce trebati jedno 1,000g da naselimo i ekspluatisemo nas suncev sistem a za susede ko zna? I to sve ako prezivimo.

Koliko se razumem u ove stvari, mi u ovom trenutku gledamo sliku staru 4 godine?
(Profesor, 07. oktobar 2016 16:50)


koliko se razumem u ove stvari, to skoro da uopste nije bitno za nasu percepciju posmatranog objekta. osim ako mislimo da ce se na doticnoj planeti nesto epohalno desilo u cetvorogodisnjem medjuvremenu.

Koliko se razumem u ove stvari, mi u ovom trenutku gledamo sliku staru 4 godine?
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Profesor, 7. oktobar 2016 16:50)

Tacno, ali zasto je to tako bitno? Svaki put neko se javi sa "A ovo sto gledamo na slici desilo se pre 1300 godina" i slicno.

Da je vest o Ceci, bilo bi hiljadu komentara...
(Žak, 07. oktobar 2016 16:33) ili o Hrvatima...

@pakito
prica se o pogonu koji ce da dostigne 20% brzine svetlosti za te sicusne , robotske letelice
sto znaci oko 20 godina do tamo ..pa onda jos 4 da stigne snimak do Zemlje

Možda oni prvi dođu, da nastane Zemlju.

Jos da dodam da ima jos jedna cudna stvar u vezi sa Proksima Centauri b, a to je da modeli protoplanetarnih diskova oko malih zvezda kao sto je Proksima Centauri predvidjaju da je CELOKUPNA masa diska manja od jedne mase Zemlje. Naucnici se pitaju otkud onda ovako masivna planeta tu?

Sve je to lepo sto oni nalaze silne planete kao sto je Zemlja, ali kakp cemo mi da stignemo do njih???

Svi nesto gledaju da pobegnu sa Zemlje, samo jis nisu sigurni gde i kako stici. Ali u jedno su sigurni..ovde za par decenija nece biti uslova za zivot...

@blazena svetlost

Mislim da je aktivno, rotirajuce jezgro neke planete jedan od krucijalnih, neizostavnih uslova za nastanak i opstanak zivota, kao sto je npr. i pistojanje same vode na njoj.. Planete koje su. u tzv. “plimskom zahvatu“ (iliti 'tidal locking'-u) sa maticnom bliskom zvezdom, apsolutno ne verujem da mogu biti iole kandidati za postojanje zivota na njima, cak i ako bismo pretostavili da je moguce to i pored ogromne izlozenosti radijaciji same zvezde..

Mrtva jezgra su, dakle, jedan od kljucnih nedostataka za iniciranje nastanka zivota i njegove evolucije.. To se upadljivo prenebregava kad se iznose vesti sl. ovoj.

(Daniel, 07. oktobar 2016 19:37)
poenta je da letelica o kojoj sam pricao ne prima posadu. sto znaci da ukoliko bi bila u stanju da prevozi ljude bila bi jos mnogo sporija sto opet dovodi do zakljucka da mi sa trenutnom tehnologijom i znanjem necemo moci ni da razmisljamo o naseljavanju bilo kakvih planeta van suncevog sistem jos dosta dosta vremena

(Cosmic Fan, 8. oktobar 2016 06:03)

Tacno, problemi o kojima sam govorio eliminisu crvene patuljke kao pogodne domacine za planete sa zivotom kakav znamo. S obzirom da crveni patuljci cine veliku vecinu zvezda u svemiru, time odmah drasticno pada verovatnoca nalazenja zivota (uz ostale razloge).
Ako bi planeta, kao Merkur, bila u 3:2 rezonanci, onda bi imala sanse za sopstveno polje, no to samo ako je putanja dovoljno ekscentricna da se izbegne tidal lock. A ako je ekscentricna, onda planeta moze da periodicno napusta habitabilnu zonu i vraca se... Ne zvuci optimisticki.

Mala korekcija: za magnetno polje planete potrebne su dve stvari, a) provodno jezgro koje rotira (zajedno sa ostatkom planete) i b) konvekcija u istopljenom jezgru od centra ka spoljasnosti i nazad. Ta dva kretanja daju zbog Koriolisove sile zavojito kretanje koje stvara magnetno polje.

@pakito
to je naravno tacno ,nema sumnje da je ljudski transport veoma daleko ali mene ipak hrabre ovakve vesti iako se radi o mnogo manjoj masi

tu su

Dakle, kada nekada i stignemo do te planete moramo da pripremimo boce sa kiseonikom i svu ronilačku opremu, jer ćemo svakako živeti u vodi. Hehhehehehehe...ma evo sad sanjam san u kome živim u vodi na nekoj tamo planeti...

Supi,kad krecemo !? :)

more bit' bidne a more i nebidne.
gledaj memo i gore i dolje,
jel gledas?
gledam sefe

I ja bih mogao da budem potencijalni predsednik Srbije

Da je vest o Ceci, bilo bi hiljadu komentara...

steta sto za nas zivotni vek necemo biti tu da prisustvujemo slikama jedne normalne nastanjive planete...jer u narednih 50-100 godina nece stici do takve planete

E, jbg! Taman nađu neko mesto za bažanje odavde - kad ono voda, nema kopna. Ko toliko da pliva, mada imamo iskustva i u plivanju i održavanju glave iznad vode...
A nije ni daleko...

Svi nesto gledaju da pobegnu sa Zemlje, samo jis nisu sigurni gde i kako stici. Ali u jedno su sigurni..ovde za par decenija nece biti uslova za zivot...

Deset puta bliža nego merkur a zvezda hiljadu puta slabija . Ako sam dobro razumeo... Jel zna neko da izračuna prosečnu temp?

Koliko se razumem u ove stvari, mi u ovom trenutku gledamo sliku staru 4 godine?

Da je vest o Ceci, bilo bi hiljadu komentara...
(Žak, 07. oktobar 2016 16:33) ili o Hrvatima...

nekoliko hiljada godina bi trebalo otprilike da se stigne do nje sa nasom najbrzom letelicom koja dostize 250 000 km/h
pa vi vidite sta znaci "samo" cetri svetlosne godine

Proksima Centauri b je otkrivena metodom radijalnog pomaka, a ne metodom tranzita, kao sto radi "Kepler". Tom metodom se meri periodicni pomeraj talasne duzine svetlosti koju zvezda emituje, dok njen centar orbitira oko centra mase zvezda-planeta (kao sto i planeta orbitira oko tog centra). Zbog toga zvezda se krece cas prema nama, cas od nas, i talasna duzina zbog Doplerovog efekta seta oko vrednosti u mirovanju. To setanje je vrlo malo, ali osetljivim instrumentima merljivo. Perioda tog setanja je jednaka periodi revolucije planete oko zvezde, ali da bi se iz tog pomeraja nasla masa planete (posto masu zvezde znamo) treba da znamo koji je nagib njene orbite u odnosu na posmatraca, tj. nas. Taj podatak nam nije poznat i zato potice neodredjenost u masi planete. Ako ravan orbite planete pokazuje prema nama,onda je masa planete potrebna da izazove opazeni Doplerov pomak najmanja, a ako je nagib orbite veci, masa mora da bude veca. Zato proracuni pokazuju da bi precnik planete mogao da bude izmedju 0.94 i 1.4 Zemljinih.
Ako je precnik manji, radi se o kamenitoj planeti gustog jezgra, nesto kao Merkur, a ako je veca, i ako ima vode, onda je pokrivena dubokim tecnim okeanom.

[nastavak]

ma,nebi bilo ni ovde lose,samo,da je nekako manje budala i divljaka;)

Jos da dodam da ima jos jedna cudna stvar u vezi sa Proksima Centauri b, a to je da modeli protoplanetarnih diskova oko malih zvezda kao sto je Proksima Centauri predvidjaju da je CELOKUPNA masa diska manja od jedne mase Zemlje. Naucnici se pitaju otkud onda ovako masivna planeta tu?

Koliko se razumem u ove stvari, mi u ovom trenutku gledamo sliku staru 4 godine?
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Profesor, 7. oktobar 2016 16:50)

Tacno, ali zasto je to tako bitno? Svaki put neko se javi sa "A ovo sto gledamo na slici desilo se pre 1300 godina" i slicno.

Koliko se razumem u ove stvari, mi u ovom trenutku gledamo sliku staru 4 godine?
(Profesor, 07. oktobar 2016 16:50)


koliko se razumem u ove stvari, to skoro da uopste nije bitno za nasu percepciju posmatranog objekta. osim ako mislimo da ce se na doticnoj planeti nesto epohalno desilo u cetvorogodisnjem medjuvremenu.

[nastavak]

Ali ima osnovanih sumnji da je planeta pogodna za zivot. Toplota koju prima od zvezde nije dovoljan uslov. Iako je zvezda duplo hladnija od Sunca, zbog velike blizine, kolicina UV i X zracenja koju prima planeta je nekoliko stotina puta veca nego sto Zemlja dobija, zvezdani vetar je 2000 puta jaci. To znaci da bi planeta u toku svog zivota (a zvezda je stara otprilike isto kao i Sunce) mogla da izgubi dobar deo svoje vode usled razaranja njenih molekula UV zracima i gubitka jona u kosmos. Ovaj efekat bi mogao da bude ublazen ako planeta ima rotaciju i stvara magnetno polje, ali zbog blizine zvezdi verovatno dolazi do plimskog zahvata i planeta okrece jednu istu stranu zvezdi, kao Mesec Zemlji. To donosi i klimatske probleme cak i da planeta ima atmosferu. Jedina mogucnost da planeta ne bude plimski zahvacena je da ima izduzenu putanju, pa da stupi u tzv. 3:2 spin-orbitnu rezonancu, kao Merkur, tj. da napravi tri obrta oko ose za vreme dve orbite oko zvezde. Ali o ekscentricnosti putanje ne znamo nista... Ako je velika, setala bi planetu oko "zone Zlatokose", sto nije bas povoljno.

Kad ovim nepovoljnostima dodamo i neuroticnu sklonost crvenih patuljaka da emituju snazne zvezdane oluje, mislimo da Proksima Centauri b nije najsigurnije mesto za zive organizme.

Evo zasto smo sami. Cak i da tamo vrvi od zivota sa sadasnjih 252,000km/h sto je najbrze sto mozemo tamo bi stigli za 17,000g i nazad isto toliko pa sad sami zakljucite :) Od gledanja nema selameta.Nama ce trebati jedno 1,000g da naselimo i ekspluatisemo nas suncev sistem a za susede ko zna? I to sve ako prezivimo.

sjajno...

Možda oni prvi dođu, da nastane Zemlju.

Supi,kad krecemo !? :)

Koliko se razumem u ove stvari, mi u ovom trenutku gledamo sliku staru 4 godine?
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Profesor, 7. oktobar 2016 16:50)

Pa ne bas, ne gledamo nikakvu sliku, vec rezultate razlicitih merenja, ali u pravu si donekle, sve je to staro 4 god.

@pakito
prica se o pogonu koji ce da dostigne 20% brzine svetlosti za te sicusne , robotske letelice
sto znaci oko 20 godina do tamo ..pa onda jos 4 da stigne snimak do Zemlje

tu su

Sve je to lepo sto oni nalaze silne planete kao sto je Zemlja, ali kakp cemo mi da stignemo do njih???

Dakle, kada nekada i stignemo do te planete moramo da pripremimo boce sa kiseonikom i svu ronilačku opremu, jer ćemo svakako živeti u vodi. Hehhehehehehe...ma evo sad sanjam san u kome živim u vodi na nekoj tamo planeti...

`Druga Zemlja` bi MORALA da bude APSOLUTNO naseljiva da bi uopste mogla da se nazove drugom Zemljom.

(Cosmic Fan, 8. oktobar 2016 06:03)

Tacno, problemi o kojima sam govorio eliminisu crvene patuljke kao pogodne domacine za planete sa zivotom kakav znamo. S obzirom da crveni patuljci cine veliku vecinu zvezda u svemiru, time odmah drasticno pada verovatnoca nalazenja zivota (uz ostale razloge).
Ako bi planeta, kao Merkur, bila u 3:2 rezonanci, onda bi imala sanse za sopstveno polje, no to samo ako je putanja dovoljno ekscentricna da se izbegne tidal lock. A ako je ekscentricna, onda planeta moze da periodicno napusta habitabilnu zonu i vraca se... Ne zvuci optimisticki.

Mala korekcija: za magnetno polje planete potrebne su dve stvari, a) provodno jezgro koje rotira (zajedno sa ostatkom planete) i b) konvekcija u istopljenom jezgru od centra ka spoljasnosti i nazad. Ta dva kretanja daju zbog Koriolisove sile zavojito kretanje koje stvara magnetno polje.

(Daniel, 07. oktobar 2016 19:37)
poenta je da letelica o kojoj sam pricao ne prima posadu. sto znaci da ukoliko bi bila u stanju da prevozi ljude bila bi jos mnogo sporija sto opet dovodi do zakljucka da mi sa trenutnom tehnologijom i znanjem necemo moci ni da razmisljamo o naseljavanju bilo kakvih planeta van suncevog sistem jos dosta dosta vremena

@blazena svetlost

Mislim da je aktivno, rotirajuce jezgro neke planete jedan od krucijalnih, neizostavnih uslova za nastanak i opstanak zivota, kao sto je npr. i pistojanje same vode na njoj.. Planete koje su. u tzv. “plimskom zahvatu“ (iliti 'tidal locking'-u) sa maticnom bliskom zvezdom, apsolutno ne verujem da mogu biti iole kandidati za postojanje zivota na njima, cak i ako bismo pretostavili da je moguce to i pored ogromne izlozenosti radijaciji same zvezde..

Mrtva jezgra su, dakle, jedan od kljucnih nedostataka za iniciranje nastanka zivota i njegove evolucije.. To se upadljivo prenebregava kad se iznose vesti sl. ovoj.

@pakito
to je naravno tacno ,nema sumnje da je ljudski transport veoma daleko ali mene ipak hrabre ovakve vesti iako se radi o mnogo manjoj masi