@Trovač,
samo sam se šalila. Moj muž takodje voli da peca, doduše, na pastrmskim vodama, Dok smo bili mladi ponekad sam išla i ja " da mrsim strunu", kako je govorio. On je mušičario , a ja sedela na kamenu i pecala na "čeku". Jednom sam uhvatila mrenu, borila se tako snažno da sam mislila da je ajkula.A adrenalin,ludilo.
Razumem strast preme ribolovu.
@verba volant...Mozda mi je sah dosadio jer sam i pored dosta truda bio tek malo iznad proseka, dok mi "Riziko" bas ide. Za to treba biti pomalo kvaran, ali sam uvek najavio ako raskidam neki privremeni pakt. Pecanje je nesto drugo. Neko jednostavno zabaci dubinku, pusti mozak na pasu i ceka. Ja vise volim match tehniku, jer je dinamicnija.
Ovo je svakako tema za diskusiju. Jer, ima upravo i suprotnih primera, kao što je priča o sestrama Polgar:
http://www.detinjarije.com/zadivljujuca-prica-o-sestrama-polgar-jednom-od-najdrskijih-ljudskih-eksperimenata/
@Lola ja sam ubedjena da nije dokazao to sto je pokusao. Naime znam primere dece u koju se mnogo ulagalo od ranog detinjstva i koja nisu dala ocekivane rezultate. Naravno uz mnogo rada jesu uradila dosta al ne onoliko koliko se ocekivalo. Medjutim, sigurno da pravilan odgoj i usmeravanje moze da pomogne da se od deteta iznedri/izgradi/postigne najbolje sto moze.
Citao sam da inteligencija nije toliko bitna koliko je bitno "ucenje ili pamcenje" taktika. Dakle potrebno je da naucite "na pamet" sto vise resenja za odredjene situacije i da kad se nadjete u takvoj situaciji upotrijebite to nesto. Ja sam naucio par caka i dosta povecao rank, al i pored dosta igre ne mogu da predjem odredjeni nivo jer ne ucim i ne analiziram, sto ne znaci da bi neko inteligentniji sa til istim znanjem bio visi rank. Kazu da prosjecan velemajstor zna oko 100 000 partija, sto je isto kao da zavrsite 2 fakulteta. Zbog toga je Bobi Fiser prolupao, htio je da zna sve mogucnosti.. Napomena : Ovo je samo znanje i misljenje jednog rekreativca.
Ne bih mogao zamisliti da se posvetim samo jednoj stvari, npr. sahu. U osnovnoj skoli mi je bio interesantan, pohadjao sam sahovsku sekciju, ali mi je dosadilo. "Riziko" mi je mnogo interesantniji jer ucestvuje veci broj ljudi, uz opusteniju atmosferu, ali je cesto problem naci dovoljan broj ljudi raspolozenih za igru. Najvise sam se posvetio pikadu i stvarno mislim da sam dosao do svog maksimuma, tako da nikakvo dalje treniranje nije davalo bolje rezultate. Neki su bili talentovaniji i uz mnogo manje truda ostvarivali bolje rezultate, ali daleko od toga da im povremeno nisam mogao parirati. Kada bi me krenulo pogadjao sam i tri triple dvadesetke, ali imao sam problem u vaznijim mecevima. Moj kum me je najbolje opisao kada je rekao da sam "drćavac" (tremaroš).
Ja bih mogao da igram 2 meca
istovremeno protiv 2 najbolja na svetu,
i sigurno ne bih izgubio obe partije.
Mozgalica.
Kako bi to uspeo da uradim?
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (nothing wrong with me,
Evo kako bi ti to izveo,
Na jednoj tabli bi imao crne,na drugoj bele figure.Prvi potez belog-tvog protivnika bi ti igrao na drugoj tabli kao beli.Onda bi čekao odgovor crnog i taj potez bi ti preneo na prvu tablu kao odgovor svom protivniku koji ima bele figure.
Dakle,na dve ploče ti bi dobio 1 poen,tj. ne bi bio lošiji taman da su u pitanju svetski prvaci,a ti pacer.
Tvoja uloga u tim mečevima je samo prenos poteza tvojih protivnika,ako na jednoj tabli izgubiđ na drugoj si pobednik,ako je remi na jednoj-remi je i na drugoj tabli.
Ali,šah je nešto drugo.Lako i brzo se napreduje ko ga uči,talenat dolazi samo kod izjednačenih igrača po znanju-učenju.
Možete igrati svaki dan po nekoliko sati,ceo život i nećete napredovati dalje od druge kategorije,za šta je nekome potrebno dva meseca učenja.
Moj najdraži poraz je bio na ulici u Banjaluci-izgubio sam od dečaka koji je imao 9 godina,a napravio sam samo malu grešku na početku talijanske partije.
Čuo sam da on ima sestru još jačeg šahistu-oboje su bili ili jesu prvaci BIH.
Pozdrav iz Kneževa
Naravno da moze. Samo ako citate teoriju i zapamtite mnogo toga pobedicete svakog komsiju. Nije to vise igre gde mora da se misli, proslo je vreme Boby Fishera, danas ako znas teoriju daleko ces da doguras.
Laslo Polgar je tvrdio drugacije - da svako moze sve da nauci, ukoliko radi dovoljno i pokusao da to dokaze na svojoj deci. E sada, sestre Polgar verovatno jesu inteligentne, tako da ne obaraju zakljucak ovog clanka. S druge strane, postavlja se i pitanje koliko je inteligencija urodjena, a koliko "naucena" u ranom detinjstvu...
@Marko: Da li si svestan da bez navedene osnove polaziš od pretpostavke da one nisu nadprosečno inteligentne?
Uzgred, solidno igram šah i to mi je jedan od hobija, lako i brzo sam stigao do tog nivoa (u poređenju sa drugim igračima moje snage i šahovske titule) i vrlo sam inteligentan (imam rezultate zvaničnih testova koji to pokazuju), tako da moj slučaj govori u prilog ovoj teoriji, tj. u skladu je sa rezultatima istraživanja.
"U intervjuu Hembrik kaže da je vežba verovatno važna za vrhunske rezultate na svakom polju, ali smatra da ne treba misliti da “svako može postići ono što želi samo na osnovu vrednog rada”."
Usput vam je rekao da nisu svi isto sposobni za sve, da isto vazi i za rase pasa, kao i rase ljudi. I rekao vam je da ne treba javno o tome da pricate iz samo jednog razloga: Uvreda na rasnoj osnovi. Inace je tacno.
'Ja bih mogao da igram 2 meca
istovremeno protiv 2 najbolja na svetu,
i sigurno ne bih izgubio obe partije.
Mozgalica.
Kako bi to uspeo da uradim?
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (nothing wrong with me, 20. septembar 2016 12:33) '
ti bi u stvari bio samo posrednik, i vuk'o bi njihove poteze.
oni bi igrali jedan protiv drugog!
Svaka igra ima svoja pravila i svoja ograničenja. Svako može da nauči da igra, ako ga to zanima. Nije to fudbal pa da neko jednostavno ne može da nauči da šutne spoljni felš...
(Ra, 20. septembar 2016 14:50)
Da, svako može da nauči da igra ali ne može svako da bude dobar, to je poenta teksta.
Svako može da postane dobar u šahu, pod uslovom da je motivisan, da ima dobrog učitelja i da mnogo vežba. U šahu postoje pravila šta treba i šta ne treba raditi i to može svako da nauči, ako ga to zanima.
Ali da li svako može da postane vrhunski šahista? Ne može jer za to treba ono nedefinisano malo više koje izdvaja odlične i vrhunske od "samo" dobrih.
Da li je to nešto urođeno, što bismo nazvali "talenat" ili je samo pitanje lične motivacije i psihologije, ne znam, ali je za stizanje na vrh svakako obavezno.
Ako uporedimo sa kuvanjem: svako, ako je dovoljno lično motivisan i ima dobrog mentora, može da nauči da PRISTOJNO kuva. Ali da li svako može da bude VRHUNSKI kuvar? Naravno da ne!
Isto je i sa šahom. Ili sportom. Ili muzikom. Ili slikanjem, itd.
Pored inteligencije šah zahteva dobru koncentraciju, strpljenje, upornost, kreativnost, maštovitost, dobru memoriju i ono najvažnije: pružiti ruku protivniku čak i ako vas je pobedio jer ste napravili previd.
Vratimo šah u škole,bilo kao fakultativni predmet, bilo kao sekciju. Sigurna sam da još uvek ima dece koju će ta divna, drevna igra opčiniti.
Svaka igra ima svoja pravila i svoja ograničenja. Svako može da nauči da igra, ako ga to zanima. Nije to fudbal pa da neko jednostavno ne može da nauči da šutne spoljni felš...
Igram ceo zivot sah sa bratom, odnos pobeda je nekih 60:40 procenata za njega. Zatim on igra sa tatom, pobedjuje ga, tata igra sa mnom, pobedjuje me. Igram sa likom koji je trenirao, psihopatom zabrinjavajuce visokog IQ-a, odnos pobeda 50:50, ja pobedjujem sve ostale na tom mestu, on ove preostale. Sah je svakako za ljude visokog IQ-a ali ima i mnogo toga u taktici i fokusu na igru. Pobedjujes ako vidis korake unapred. Neki te korake bolje citaju i bolje se brane. Sah je magija, sah je ljubav. Sad mi se igra.
Isto kao i kineski Weiqi (japanski: Go; korejski: Baduk), i tu je još očigledniji uticaj inteligencije, jer postoje ljudi koji iz prve nauče gomilu fazona, a neki ni posle 100 ponavljanja ne kapiraju osnovne principe.
Logičke i intelektualne igre obavezno treba uvesti u škole, i da budu jedan od faktora za formiranje naprednijih grupa učenika sa kojima će raditi najbolji nastavnici.
Većinu predmeta mnogi mogu da nabubaju, imamo gomilu odličnih studenata koji posle ni za šta nisu sposobni, osim za reprodukciju tog napament naučenog znanja.
Ali smisliti nešto novo... e, tu napamet naučeno bez imalo logike ne pomaže, ako nema razvijene kreativnosti.
A ovo školstvo ubija kreativnost kod većine dece.
Zato bi trebalo uvesti tzv. "mindgames" u škole kao obavezan predmet, jer tu deca bar mogu da pokažu malo kreativnosti.
Zapravo i ta izjava ima svoje ograde. Kompjuter sam po sebi ima inteligenciju daleko manju od ljudske, ali ima program sa ZNANJEM i pravilima, pomocu kog pobedjuje i najboljeg ljudskog igraca. Dakle, moguce je biti neinteligentan i uspesan, ako se razumeju svoja ogranicenja i ona kompenzuju sakupljenim znanjem. Uostalom, sve je stvar skale: genijalan covek je mnogo inteligentniji od nekog debila, ali nije beskonacno inteligentniji. Pomocu logike i nesto vise vremena i koncentracije, narocito uz pomoc zapisivanja, debil takodje moze doci do ispravnih zakljucaka. Ako pogledamo sta rade vrhunski intelektualci - pa isto to, samo brze!
Prema tome, ko dobro nauci sahovsku teoriju, bez obzira na inteligenciju, moci ce da ne izgubi od vecine bistrih sahovskih amatera sa kojima bude igrao.
Pored inteligencije šah zahteva dobru koncentraciju, strpljenje, upornost, kreativnost, maštovitost, dobru memoriju i ono najvažnije: pružiti ruku protivniku čak i ako vas je pobedio jer ste napravili previd.
Vratimo šah u škole,bilo kao fakultativni predmet, bilo kao sekciju. Sigurna sam da još uvek ima dece koju će ta divna, drevna igra opčiniti.
Igram ceo zivot sah sa bratom, odnos pobeda je nekih 60:40 procenata za njega. Zatim on igra sa tatom, pobedjuje ga, tata igra sa mnom, pobedjuje me. Igram sa likom koji je trenirao, psihopatom zabrinjavajuce visokog IQ-a, odnos pobeda 50:50, ja pobedjujem sve ostale na tom mestu, on ove preostale. Sah je svakako za ljude visokog IQ-a ali ima i mnogo toga u taktici i fokusu na igru. Pobedjujes ako vidis korake unapred. Neki te korake bolje citaju i bolje se brane. Sah je magija, sah je ljubav. Sad mi se igra.
Ja bih mogao da igram 2 meca
istovremeno protiv 2 najbolja na svetu,
i sigurno ne bih izgubio obe partije.
Mozgalica.
Kako bi to uspeo da uradim?
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (nothing wrong with me,
Evo kako bi ti to izveo,
Na jednoj tabli bi imao crne,na drugoj bele figure.Prvi potez belog-tvog protivnika bi ti igrao na drugoj tabli kao beli.Onda bi čekao odgovor crnog i taj potez bi ti preneo na prvu tablu kao odgovor svom protivniku koji ima bele figure.
Dakle,na dve ploče ti bi dobio 1 poen,tj. ne bi bio lošiji taman da su u pitanju svetski prvaci,a ti pacer.
Tvoja uloga u tim mečevima je samo prenos poteza tvojih protivnika,ako na jednoj tabli izgubiđ na drugoj si pobednik,ako je remi na jednoj-remi je i na drugoj tabli.
Ali,šah je nešto drugo.Lako i brzo se napreduje ko ga uči,talenat dolazi samo kod izjednačenih igrača po znanju-učenju.
Možete igrati svaki dan po nekoliko sati,ceo život i nećete napredovati dalje od druge kategorije,za šta je nekome potrebno dva meseca učenja.
Moj najdraži poraz je bio na ulici u Banjaluci-izgubio sam od dečaka koji je imao 9 godina,a napravio sam samo malu grešku na početku talijanske partije.
Čuo sam da on ima sestru još jačeg šahistu-oboje su bili ili jesu prvaci BIH.
Pozdrav iz Kneževa
Isto kao i kineski Weiqi (japanski: Go; korejski: Baduk), i tu je još očigledniji uticaj inteligencije, jer postoje ljudi koji iz prve nauče gomilu fazona, a neki ni posle 100 ponavljanja ne kapiraju osnovne principe.
Logičke i intelektualne igre obavezno treba uvesti u škole, i da budu jedan od faktora za formiranje naprednijih grupa učenika sa kojima će raditi najbolji nastavnici.
Većinu predmeta mnogi mogu da nabubaju, imamo gomilu odličnih studenata koji posle ni za šta nisu sposobni, osim za reprodukciju tog napament naučenog znanja.
Ali smisliti nešto novo... e, tu napamet naučeno bez imalo logike ne pomaže, ako nema razvijene kreativnosti.
A ovo školstvo ubija kreativnost kod većine dece.
Zato bi trebalo uvesti tzv. "mindgames" u škole kao obavezan predmet, jer tu deca bar mogu da pokažu malo kreativnosti.
Laslo Polgar je tvrdio drugacije - da svako moze sve da nauci, ukoliko radi dovoljno i pokusao da to dokaze na svojoj deci. E sada, sestre Polgar verovatno jesu inteligentne, tako da ne obaraju zakljucak ovog clanka. S druge strane, postavlja se i pitanje koliko je inteligencija urodjena, a koliko "naucena" u ranom detinjstvu...
Zapravo i ta izjava ima svoje ograde. Kompjuter sam po sebi ima inteligenciju daleko manju od ljudske, ali ima program sa ZNANJEM i pravilima, pomocu kog pobedjuje i najboljeg ljudskog igraca. Dakle, moguce je biti neinteligentan i uspesan, ako se razumeju svoja ogranicenja i ona kompenzuju sakupljenim znanjem. Uostalom, sve je stvar skale: genijalan covek je mnogo inteligentniji od nekog debila, ali nije beskonacno inteligentniji. Pomocu logike i nesto vise vremena i koncentracije, narocito uz pomoc zapisivanja, debil takodje moze doci do ispravnih zakljucaka. Ako pogledamo sta rade vrhunski intelektualci - pa isto to, samo brze!
Prema tome, ko dobro nauci sahovsku teoriju, bez obzira na inteligenciju, moci ce da ne izgubi od vecine bistrih sahovskih amatera sa kojima bude igrao.
Svaka igra ima svoja pravila i svoja ograničenja. Svako može da nauči da igra, ako ga to zanima. Nije to fudbal pa da neko jednostavno ne može da nauči da šutne spoljni felš...
(Ra, 20. septembar 2016 14:50)
Da, svako može da nauči da igra ali ne može svako da bude dobar, to je poenta teksta.
'Ja bih mogao da igram 2 meca
istovremeno protiv 2 najbolja na svetu,
i sigurno ne bih izgubio obe partije.
Mozgalica.
Kako bi to uspeo da uradim?
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (nothing wrong with me, 20. septembar 2016 12:33) '
ti bi u stvari bio samo posrednik, i vuk'o bi njihove poteze.
oni bi igrali jedan protiv drugog!
Citao sam da inteligencija nije toliko bitna koliko je bitno "ucenje ili pamcenje" taktika. Dakle potrebno je da naucite "na pamet" sto vise resenja za odredjene situacije i da kad se nadjete u takvoj situaciji upotrijebite to nesto. Ja sam naucio par caka i dosta povecao rank, al i pored dosta igre ne mogu da predjem odredjeni nivo jer ne ucim i ne analiziram, sto ne znaci da bi neko inteligentniji sa til istim znanjem bio visi rank. Kazu da prosjecan velemajstor zna oko 100 000 partija, sto je isto kao da zavrsite 2 fakulteta. Zbog toga je Bobi Fiser prolupao, htio je da zna sve mogucnosti.. Napomena : Ovo je samo znanje i misljenje jednog rekreativca.
Svako može da postane dobar u šahu, pod uslovom da je motivisan, da ima dobrog učitelja i da mnogo vežba. U šahu postoje pravila šta treba i šta ne treba raditi i to može svako da nauči, ako ga to zanima.
Ali da li svako može da postane vrhunski šahista? Ne može jer za to treba ono nedefinisano malo više koje izdvaja odlične i vrhunske od "samo" dobrih.
Da li je to nešto urođeno, što bismo nazvali "talenat" ili je samo pitanje lične motivacije i psihologije, ne znam, ali je za stizanje na vrh svakako obavezno.
Ako uporedimo sa kuvanjem: svako, ako je dovoljno lično motivisan i ima dobrog mentora, može da nauči da PRISTOJNO kuva. Ali da li svako može da bude VRHUNSKI kuvar? Naravno da ne!
Isto je i sa šahom. Ili sportom. Ili muzikom. Ili slikanjem, itd.
Svaka igra ima svoja pravila i svoja ograničenja. Svako može da nauči da igra, ako ga to zanima. Nije to fudbal pa da neko jednostavno ne može da nauči da šutne spoljni felš...
Naravno da moze. Samo ako citate teoriju i zapamtite mnogo toga pobedicete svakog komsiju. Nije to vise igre gde mora da se misli, proslo je vreme Boby Fishera, danas ako znas teoriju daleko ces da doguras.
Ovo je svakako tema za diskusiju. Jer, ima upravo i suprotnih primera, kao što je priča o sestrama Polgar:
http://www.detinjarije.com/zadivljujuca-prica-o-sestrama-polgar-jednom-od-najdrskijih-ljudskih-eksperimenata/
@Lola ja sam ubedjena da nije dokazao to sto je pokusao. Naime znam primere dece u koju se mnogo ulagalo od ranog detinjstva i koja nisu dala ocekivane rezultate. Naravno uz mnogo rada jesu uradila dosta al ne onoliko koliko se ocekivalo. Medjutim, sigurno da pravilan odgoj i usmeravanje moze da pomogne da se od deteta iznedri/izgradi/postigne najbolje sto moze.
@Marko: Da li si svestan da bez navedene osnove polaziš od pretpostavke da one nisu nadprosečno inteligentne?
Uzgred, solidno igram šah i to mi je jedan od hobija, lako i brzo sam stigao do tog nivoa (u poređenju sa drugim igračima moje snage i šahovske titule) i vrlo sam inteligentan (imam rezultate zvaničnih testova koji to pokazuju), tako da moj slučaj govori u prilog ovoj teoriji, tj. u skladu je sa rezultatima istraživanja.
Ne bih mogao zamisliti da se posvetim samo jednoj stvari, npr. sahu. U osnovnoj skoli mi je bio interesantan, pohadjao sam sahovsku sekciju, ali mi je dosadilo. "Riziko" mi je mnogo interesantniji jer ucestvuje veci broj ljudi, uz opusteniju atmosferu, ali je cesto problem naci dovoljan broj ljudi raspolozenih za igru. Najvise sam se posvetio pikadu i stvarno mislim da sam dosao do svog maksimuma, tako da nikakvo dalje treniranje nije davalo bolje rezultate. Neki su bili talentovaniji i uz mnogo manje truda ostvarivali bolje rezultate, ali daleko od toga da im povremeno nisam mogao parirati. Kada bi me krenulo pogadjao sam i tri triple dvadesetke, ali imao sam problem u vaznijim mecevima. Moj kum me je najbolje opisao kada je rekao da sam "drćavac" (tremaroš).
@Trovač,
samo sam se šalila. Moj muž takodje voli da peca, doduše, na pastrmskim vodama, Dok smo bili mladi ponekad sam išla i ja " da mrsim strunu", kako je govorio. On je mušičario , a ja sedela na kamenu i pecala na "čeku". Jednom sam uhvatila mrenu, borila se tako snažno da sam mislila da je ajkula.A adrenalin,ludilo.
Razumem strast preme ribolovu.
"U intervjuu Hembrik kaže da je vežba verovatno važna za vrhunske rezultate na svakom polju, ali smatra da ne treba misliti da “svako može postići ono što želi samo na osnovu vrednog rada”."
Usput vam je rekao da nisu svi isto sposobni za sve, da isto vazi i za rase pasa, kao i rase ljudi. I rekao vam je da ne treba javno o tome da pricate iz samo jednog razloga: Uvreda na rasnoj osnovi. Inace je tacno.
@verba volant...Mozda mi je sah dosadio jer sam i pored dosta truda bio tek malo iznad proseka, dok mi "Riziko" bas ide. Za to treba biti pomalo kvaran, ali sam uvek najavio ako raskidam neki privremeni pakt. Pecanje je nesto drugo. Neko jednostavno zabaci dubinku, pusti mozak na pasu i ceka. Ja vise volim match tehniku, jer je dinamicnija.
Svaka igra ima svoja pravila i svoja ograničenja. Svako može da nauči da igra, ako ga to zanima. Nije to fudbal pa da neko jednostavno ne može da nauči da šutne spoljni felš...
Naravno da moze. Samo ako citate teoriju i zapamtite mnogo toga pobedicete svakog komsiju. Nije to vise igre gde mora da se misli, proslo je vreme Boby Fishera, danas ako znas teoriju daleko ces da doguras.
@Marko: Da li si svestan da bez navedene osnove polaziš od pretpostavke da one nisu nadprosečno inteligentne?
Uzgred, solidno igram šah i to mi je jedan od hobija, lako i brzo sam stigao do tog nivoa (u poređenju sa drugim igračima moje snage i šahovske titule) i vrlo sam inteligentan (imam rezultate zvaničnih testova koji to pokazuju), tako da moj slučaj govori u prilog ovoj teoriji, tj. u skladu je sa rezultatima istraživanja.
Ne bih mogao zamisliti da se posvetim samo jednoj stvari, npr. sahu. U osnovnoj skoli mi je bio interesantan, pohadjao sam sahovsku sekciju, ali mi je dosadilo. "Riziko" mi je mnogo interesantniji jer ucestvuje veci broj ljudi, uz opusteniju atmosferu, ali je cesto problem naci dovoljan broj ljudi raspolozenih za igru. Najvise sam se posvetio pikadu i stvarno mislim da sam dosao do svog maksimuma, tako da nikakvo dalje treniranje nije davalo bolje rezultate. Neki su bili talentovaniji i uz mnogo manje truda ostvarivali bolje rezultate, ali daleko od toga da im povremeno nisam mogao parirati. Kada bi me krenulo pogadjao sam i tri triple dvadesetke, ali imao sam problem u vaznijim mecevima. Moj kum me je najbolje opisao kada je rekao da sam "drćavac" (tremaroš).
Igram ceo zivot sah sa bratom, odnos pobeda je nekih 60:40 procenata za njega. Zatim on igra sa tatom, pobedjuje ga, tata igra sa mnom, pobedjuje me. Igram sa likom koji je trenirao, psihopatom zabrinjavajuce visokog IQ-a, odnos pobeda 50:50, ja pobedjujem sve ostale na tom mestu, on ove preostale. Sah je svakako za ljude visokog IQ-a ali ima i mnogo toga u taktici i fokusu na igru. Pobedjujes ako vidis korake unapred. Neki te korake bolje citaju i bolje se brane. Sah je magija, sah je ljubav. Sad mi se igra.
Svaka igra ima svoja pravila i svoja ograničenja. Svako može da nauči da igra, ako ga to zanima. Nije to fudbal pa da neko jednostavno ne može da nauči da šutne spoljni felš...
(Ra, 20. septembar 2016 14:50)
Da, svako može da nauči da igra ali ne može svako da bude dobar, to je poenta teksta.
"U intervjuu Hembrik kaže da je vežba verovatno važna za vrhunske rezultate na svakom polju, ali smatra da ne treba misliti da “svako može postići ono što želi samo na osnovu vrednog rada”."
Usput vam je rekao da nisu svi isto sposobni za sve, da isto vazi i za rase pasa, kao i rase ljudi. I rekao vam je da ne treba javno o tome da pricate iz samo jednog razloga: Uvreda na rasnoj osnovi. Inace je tacno.
'Ja bih mogao da igram 2 meca
istovremeno protiv 2 najbolja na svetu,
i sigurno ne bih izgubio obe partije.
Mozgalica.
Kako bi to uspeo da uradim?
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (nothing wrong with me, 20. septembar 2016 12:33) '
ti bi u stvari bio samo posrednik, i vuk'o bi njihove poteze.
oni bi igrali jedan protiv drugog!
Ja bih mogao da igram 2 meca
istovremeno protiv 2 najbolja na svetu,
i sigurno ne bih izgubio obe partije.
Mozgalica.
Kako bi to uspeo da uradim?
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (nothing wrong with me,
Evo kako bi ti to izveo,
Na jednoj tabli bi imao crne,na drugoj bele figure.Prvi potez belog-tvog protivnika bi ti igrao na drugoj tabli kao beli.Onda bi čekao odgovor crnog i taj potez bi ti preneo na prvu tablu kao odgovor svom protivniku koji ima bele figure.
Dakle,na dve ploče ti bi dobio 1 poen,tj. ne bi bio lošiji taman da su u pitanju svetski prvaci,a ti pacer.
Tvoja uloga u tim mečevima je samo prenos poteza tvojih protivnika,ako na jednoj tabli izgubiđ na drugoj si pobednik,ako je remi na jednoj-remi je i na drugoj tabli.
Ali,šah je nešto drugo.Lako i brzo se napreduje ko ga uči,talenat dolazi samo kod izjednačenih igrača po znanju-učenju.
Možete igrati svaki dan po nekoliko sati,ceo život i nećete napredovati dalje od druge kategorije,za šta je nekome potrebno dva meseca učenja.
Moj najdraži poraz je bio na ulici u Banjaluci-izgubio sam od dečaka koji je imao 9 godina,a napravio sam samo malu grešku na početku talijanske partije.
Čuo sam da on ima sestru još jačeg šahistu-oboje su bili ili jesu prvaci BIH.
Pozdrav iz Kneževa
Zapravo i ta izjava ima svoje ograde. Kompjuter sam po sebi ima inteligenciju daleko manju od ljudske, ali ima program sa ZNANJEM i pravilima, pomocu kog pobedjuje i najboljeg ljudskog igraca. Dakle, moguce je biti neinteligentan i uspesan, ako se razumeju svoja ogranicenja i ona kompenzuju sakupljenim znanjem. Uostalom, sve je stvar skale: genijalan covek je mnogo inteligentniji od nekog debila, ali nije beskonacno inteligentniji. Pomocu logike i nesto vise vremena i koncentracije, narocito uz pomoc zapisivanja, debil takodje moze doci do ispravnih zakljucaka. Ako pogledamo sta rade vrhunski intelektualci - pa isto to, samo brze!
Prema tome, ko dobro nauci sahovsku teoriju, bez obzira na inteligenciju, moci ce da ne izgubi od vecine bistrih sahovskih amatera sa kojima bude igrao.
Isto kao i kineski Weiqi (japanski: Go; korejski: Baduk), i tu je još očigledniji uticaj inteligencije, jer postoje ljudi koji iz prve nauče gomilu fazona, a neki ni posle 100 ponavljanja ne kapiraju osnovne principe.
Logičke i intelektualne igre obavezno treba uvesti u škole, i da budu jedan od faktora za formiranje naprednijih grupa učenika sa kojima će raditi najbolji nastavnici.
Većinu predmeta mnogi mogu da nabubaju, imamo gomilu odličnih studenata koji posle ni za šta nisu sposobni, osim za reprodukciju tog napament naučenog znanja.
Ali smisliti nešto novo... e, tu napamet naučeno bez imalo logike ne pomaže, ako nema razvijene kreativnosti.
A ovo školstvo ubija kreativnost kod većine dece.
Zato bi trebalo uvesti tzv. "mindgames" u škole kao obavezan predmet, jer tu deca bar mogu da pokažu malo kreativnosti.
Svako može da postane dobar u šahu, pod uslovom da je motivisan, da ima dobrog učitelja i da mnogo vežba. U šahu postoje pravila šta treba i šta ne treba raditi i to može svako da nauči, ako ga to zanima.
Ali da li svako može da postane vrhunski šahista? Ne može jer za to treba ono nedefinisano malo više koje izdvaja odlične i vrhunske od "samo" dobrih.
Da li je to nešto urođeno, što bismo nazvali "talenat" ili je samo pitanje lične motivacije i psihologije, ne znam, ali je za stizanje na vrh svakako obavezno.
Ako uporedimo sa kuvanjem: svako, ako je dovoljno lično motivisan i ima dobrog mentora, može da nauči da PRISTOJNO kuva. Ali da li svako može da bude VRHUNSKI kuvar? Naravno da ne!
Isto je i sa šahom. Ili sportom. Ili muzikom. Ili slikanjem, itd.
Pored inteligencije šah zahteva dobru koncentraciju, strpljenje, upornost, kreativnost, maštovitost, dobru memoriju i ono najvažnije: pružiti ruku protivniku čak i ako vas je pobedio jer ste napravili previd.
Vratimo šah u škole,bilo kao fakultativni predmet, bilo kao sekciju. Sigurna sam da još uvek ima dece koju će ta divna, drevna igra opčiniti.
Laslo Polgar je tvrdio drugacije - da svako moze sve da nauci, ukoliko radi dovoljno i pokusao da to dokaze na svojoj deci. E sada, sestre Polgar verovatno jesu inteligentne, tako da ne obaraju zakljucak ovog clanka. S druge strane, postavlja se i pitanje koliko je inteligencija urodjena, a koliko "naucena" u ranom detinjstvu...
@Lola ja sam ubedjena da nije dokazao to sto je pokusao. Naime znam primere dece u koju se mnogo ulagalo od ranog detinjstva i koja nisu dala ocekivane rezultate. Naravno uz mnogo rada jesu uradila dosta al ne onoliko koliko se ocekivalo. Medjutim, sigurno da pravilan odgoj i usmeravanje moze da pomogne da se od deteta iznedri/izgradi/postigne najbolje sto moze.
Citao sam da inteligencija nije toliko bitna koliko je bitno "ucenje ili pamcenje" taktika. Dakle potrebno je da naucite "na pamet" sto vise resenja za odredjene situacije i da kad se nadjete u takvoj situaciji upotrijebite to nesto. Ja sam naucio par caka i dosta povecao rank, al i pored dosta igre ne mogu da predjem odredjeni nivo jer ne ucim i ne analiziram, sto ne znaci da bi neko inteligentniji sa til istim znanjem bio visi rank. Kazu da prosjecan velemajstor zna oko 100 000 partija, sto je isto kao da zavrsite 2 fakulteta. Zbog toga je Bobi Fiser prolupao, htio je da zna sve mogucnosti.. Napomena : Ovo je samo znanje i misljenje jednog rekreativca.
Ovo je svakako tema za diskusiju. Jer, ima upravo i suprotnih primera, kao što je priča o sestrama Polgar:
http://www.detinjarije.com/zadivljujuca-prica-o-sestrama-polgar-jednom-od-najdrskijih-ljudskih-eksperimenata/
@verba volant...Mozda mi je sah dosadio jer sam i pored dosta truda bio tek malo iznad proseka, dok mi "Riziko" bas ide. Za to treba biti pomalo kvaran, ali sam uvek najavio ako raskidam neki privremeni pakt. Pecanje je nesto drugo. Neko jednostavno zabaci dubinku, pusti mozak na pasu i ceka. Ja vise volim match tehniku, jer je dinamicnija.
@Trovač,
samo sam se šalila. Moj muž takodje voli da peca, doduše, na pastrmskim vodama, Dok smo bili mladi ponekad sam išla i ja " da mrsim strunu", kako je govorio. On je mušičario , a ja sedela na kamenu i pecala na "čeku". Jednom sam uhvatila mrenu, borila se tako snažno da sam mislila da je ajkula.A adrenalin,ludilo.
Razumem strast preme ribolovu.
IMAGE SOURCE
39 Komentari
Sortiraj po: