Stručnjaci upozoravaju: Vlada epidemija preterane brige

Brigamo brige, a život nam ide...

Sve je apsolutno tacno sto pise u tekstu, cak i resenja su adekvatna i jedino moguca. Medjutim, ona su tesko primenljiva u praksi. Zasto? Zato sto je mozak navikao da razmislja u odredjenim pravcima, a da bi se to promenilo potreban je visegodisnji rad sa pravim, ovlascenim strucnjacima koji bi morali da se maksimalno posvete pacijentima, a preduslov je da su i oni sami prevazisli te probleme o kojima se u tekstu govori. Takvih strucnjaka ima veoma malo, u Srbiji ima par stotina psihijatara. Neki su nekvalitetni, neke i ne zanima taj posao, kao i u svakoj struci, neki su preoptereceni, a neki previse skupi. Tome treba dodati i cinjenicu da ima mnogo teskih psihickih bolesnika, a ovaj problem je smesan u odnosu na to. Dakle, mrka kapa. Samopomoc? To je vise mit nego realnost. Jedino pravo resenje, a i to je u trenutnim drustvenim okolnostima naucna fantastika, je resavati problem u zacetku, tj. u detinjstvu. Uciti decu kako funkcionise telo i psiha, kako resavati frustracije koje obicno sve i nastaju u ranom detinjstvu, a posle se samo nadogradjuju i taloze i upravo takve izazivaju sve psihicke probleme. Ali, ko ce to da radi, to je sizifovski posao, moguc, ali samo u razvijenim i bogatim drustvima, a i ta drustva zele kontrolu nad ljudima, a ne svesne i zdrave osobe. Cista utopija. Ostaje dakle da se svako izbori sa sobom, ali nisam primetio i da je neko uspeo u tome. Nazalost.

Da li ovo treba da nas zabrine?

Čoveka koji ne veruje u Boga plaši sve na ovom svetu. To je stoga što on misli da bi trebalo svojim moćima da savladava sve teškoće i opasnosti na koje naiđe, a istovremeno je svestan da to tako ne hoda. *
Hristos nam je rekao da svoje brige prebacimo na Njega, tako što ćemo Ga zamoliti za pomoć. Svi vernici znaju da je ovo odista tako, i samo jedna je prepreka našem miru, a to je da Mu se iskreno, od čistog srca i svojom slobodnom voljom tako obratimo.

Pre nekoliko nedelja upao sam u neko cudno stanje neprestane uznemirenosti, a da nisam znao zbog cega. Takodje jako lose sam spavao i imao cesto bizarne snove, pa cak i nocne more. Kada sam najzad malo razmislio, shvatio sam da je to posledica nekih nagomilanih problema i nemilih poslova koje sam stalno odlagao i "gurao pod tepih". Cim sam postao toga svestan momentalno sam se smirio, a probleme poceo da resavam.

@ica: Nemoj da brines, samo trazenje resenja problema pomaze, jer kad trazis, tada ne brines nego trazis.

Očigledno. Ovi Sirijci, Avgani, Iračani svi su naseli na propagandu o brizi. Ovi što se svaki dan samoubijaju po srbiji su naivčine. Samo treba da prestanu da brigaju. Prosto.To je rešenje. U stvari štaće nam rešenje? Svi mi problam zapravo nikakav nemamo.Ako i imamo prepustimo ga našem pravoslavnom bogu.

Jedini lek je imati mnogo,mnoooogo novca.Svaka briga je mnooogo manja.

Treba reci i da je tehnologija dosta uticala.
Pre 30 godina prosecan ljudski mozak je mogao funkcionisati drugacije jer nije bilo toliko interakcije, toliko odluka o kojima je trebalo da odlucuje.
Uredjaji su konstantno uz nas, ne dozvoljavaju mozgu da bude u stanju mirovanja vec mora da donosi odluke. Uz informacije koje ljudski mozak obradjuje svakodnevno, npr kada se mimoidjete sa nekim na ulici primate informacije o njegovom polu, starosti, visini, tezini, boji kose, boji odece i brojnim drugim stvarima i objektima okolo, takve informacije su junk informacije.
Sada na to sve treba da dodamo i racunare i pametne uredjaje kao sto su telefon ili tablet.

Dakle, gomila informacija. Ali ukoliko ostavimo kvalitet tih informacija po strani, videcemo da je mozak konstantno aktivan. Dogadja se evolucija unutar nasih glava i nacin na koji funkcionisemo se menja. Posledice svega ce se videti kroz 20-30 godina i one ne moraju obavezno biti negativne ali jaz koji ce se stvoriti medju prosecnim ljudima koji nemaju pristup novim tehnologijama i onih koji to imaju bice ogroman kao posledica razlicitog nacina razmisljanja.

chombe....al' si me srozao...nadala sam se...

Ne bih se baš složila sa chombetom. Tačno je da ljudi skloni brizi, moraju stalno da rade na sebi, da prepoznaju kada krenu da ulaze u preteranu brigu i da se konstantno vraćaju sadašnjosti i ispravnom razmišljanju.
Ista stvar je sa strahovima, anksioznošću, negativnošću,...svim obuzimajućim mislima. Ja sam se sa anksioznošću izborila bez stručne pomoći, razgovarala sam sa ljudima oko sebe, sa kojima sam mogla da pričam o tome. Ista stvar je i sa drugim nabrojanim problemima.
Joga itekako pomaže. Teško je, ali samo treba razgovarati sa sobom, sa prijateljima (naravno i sa stručnjacima, ali treba pronaći zaista stručno lice) i raditi na sebi. Obuzdavati se :). Na početku bude teže, ali vremenom to samo krene, kad se usvoji model razmišljanja.

cim covek ukljuci ono sto zovemo zdrav razum,eto problema;)

Čoveka koji ne veruje u Boga plaši sve na ovom svetu. To je stoga što on misli da bi trebalo svojim moćima da savladava sve teškoće i opasnosti na koje naiđe, a istovremeno je svestan da to tako ne hoda. *
Hristos nam je rekao da svoje brige prebacimo na Njega, tako što ćemo Ga zamoliti za pomoć. Svi vernici znaju da je ovo odista tako, i samo jedna je prepreka našem miru, a to je da Mu se iskreno, od čistog srca i svojom slobodnom voljom tako obratimo.

Jedini lek je imati mnogo,mnoooogo novca.Svaka briga je mnooogo manja.

Očigledno. Ovi Sirijci, Avgani, Iračani svi su naseli na propagandu o brizi. Ovi što se svaki dan samoubijaju po srbiji su naivčine. Samo treba da prestanu da brigaju. Prosto.To je rešenje. U stvari štaće nam rešenje? Svi mi problam zapravo nikakav nemamo.Ako i imamo prepustimo ga našem pravoslavnom bogu.

Sve je apsolutno tacno sto pise u tekstu, cak i resenja su adekvatna i jedino moguca. Medjutim, ona su tesko primenljiva u praksi. Zasto? Zato sto je mozak navikao da razmislja u odredjenim pravcima, a da bi se to promenilo potreban je visegodisnji rad sa pravim, ovlascenim strucnjacima koji bi morali da se maksimalno posvete pacijentima, a preduslov je da su i oni sami prevazisli te probleme o kojima se u tekstu govori. Takvih strucnjaka ima veoma malo, u Srbiji ima par stotina psihijatara. Neki su nekvalitetni, neke i ne zanima taj posao, kao i u svakoj struci, neki su preoptereceni, a neki previse skupi. Tome treba dodati i cinjenicu da ima mnogo teskih psihickih bolesnika, a ovaj problem je smesan u odnosu na to. Dakle, mrka kapa. Samopomoc? To je vise mit nego realnost. Jedino pravo resenje, a i to je u trenutnim drustvenim okolnostima naucna fantastika, je resavati problem u zacetku, tj. u detinjstvu. Uciti decu kako funkcionise telo i psiha, kako resavati frustracije koje obicno sve i nastaju u ranom detinjstvu, a posle se samo nadogradjuju i taloze i upravo takve izazivaju sve psihicke probleme. Ali, ko ce to da radi, to je sizifovski posao, moguc, ali samo u razvijenim i bogatim drustvima, a i ta drustva zele kontrolu nad ljudima, a ne svesne i zdrave osobe. Cista utopija. Ostaje dakle da se svako izbori sa sobom, ali nisam primetio i da je neko uspeo u tome. Nazalost.

Brigamo brige, a život nam ide...

Ne bih se baš složila sa chombetom. Tačno je da ljudi skloni brizi, moraju stalno da rade na sebi, da prepoznaju kada krenu da ulaze u preteranu brigu i da se konstantno vraćaju sadašnjosti i ispravnom razmišljanju.
Ista stvar je sa strahovima, anksioznošću, negativnošću,...svim obuzimajućim mislima. Ja sam se sa anksioznošću izborila bez stručne pomoći, razgovarala sam sa ljudima oko sebe, sa kojima sam mogla da pričam o tome. Ista stvar je i sa drugim nabrojanim problemima.
Joga itekako pomaže. Teško je, ali samo treba razgovarati sa sobom, sa prijateljima (naravno i sa stručnjacima, ali treba pronaći zaista stručno lice) i raditi na sebi. Obuzdavati se :). Na početku bude teže, ali vremenom to samo krene, kad se usvoji model razmišljanja.

chombe....al' si me srozao...nadala sam se...

@ica: Nemoj da brines, samo trazenje resenja problema pomaze, jer kad trazis, tada ne brines nego trazis.

Da li ovo treba da nas zabrine?

Pre nekoliko nedelja upao sam u neko cudno stanje neprestane uznemirenosti, a da nisam znao zbog cega. Takodje jako lose sam spavao i imao cesto bizarne snove, pa cak i nocne more. Kada sam najzad malo razmislio, shvatio sam da je to posledica nekih nagomilanih problema i nemilih poslova koje sam stalno odlagao i "gurao pod tepih". Cim sam postao toga svestan momentalno sam se smirio, a probleme poceo da resavam.

Treba reci i da je tehnologija dosta uticala.
Pre 30 godina prosecan ljudski mozak je mogao funkcionisati drugacije jer nije bilo toliko interakcije, toliko odluka o kojima je trebalo da odlucuje.
Uredjaji su konstantno uz nas, ne dozvoljavaju mozgu da bude u stanju mirovanja vec mora da donosi odluke. Uz informacije koje ljudski mozak obradjuje svakodnevno, npr kada se mimoidjete sa nekim na ulici primate informacije o njegovom polu, starosti, visini, tezini, boji kose, boji odece i brojnim drugim stvarima i objektima okolo, takve informacije su junk informacije.
Sada na to sve treba da dodamo i racunare i pametne uredjaje kao sto su telefon ili tablet.

Dakle, gomila informacija. Ali ukoliko ostavimo kvalitet tih informacija po strani, videcemo da je mozak konstantno aktivan. Dogadja se evolucija unutar nasih glava i nacin na koji funkcionisemo se menja. Posledice svega ce se videti kroz 20-30 godina i one ne moraju obavezno biti negativne ali jaz koji ce se stvoriti medju prosecnim ljudima koji nemaju pristup novim tehnologijama i onih koji to imaju bice ogroman kao posledica razlicitog nacina razmisljanja.

cim covek ukljuci ono sto zovemo zdrav razum,eto problema;)