Evo zašto se ne sećamo najranijeg detinjstva

Moja teorija je da ova je pojava zaboravljanja zastitni mehanizam odrasle ljudske psihe. Zamislite samo da se aktivno secate perioda do 5-6 godina. Da li bi covek bio u stanju da se nosi sa mislju da mu nikada nece biti tako dobro do samog kraja.

Kada ti je prva uspomena, da ti otac šamara majku, a imao si manje od 2 god. Onda shvatis da si obelezen ceo život. Eto, ja kao Maori pamtim :)

12 godina radim sa decom predškolskog uzrasta, hoću reći da znam dečju psihologiju i da mogu da razlikujem ono što je plod dečje mašte od realnosti. Njih troje mi je ispričalo sećanja koja se odnose na period pre rođenja, tj. u maminom stomaku i/ili na samo rođenje. Toga su se sećali kada su imali 3-4 godine. Nikom ni ne pričam ovo jer znam da bi većina ljudi mislila ili da izmišljam ili da je to plod dečje mašte (ja znam da nije).

Ne secam se sta sam juce jeo :(

Najranije sećanje - moja druga godina, moj deka koji mi čita i donosi razne knjige ( prodavao je knjige ), rođenje moje sestrice, kvar auta, roze ćebe u koje je umotana, baka sa nama. Roze spaček. Odlazak u bolnicu kod bolesnog dede-2,5 god. Ulazak na vrata, krevet je sa leve strane od vrata. Nosim sok, Fruktal, borovnica, težak mi je. Trčim deki u zagrljaj. Moj deka umire. Moja sećanja ne. Tata ne može čudom da se načudi kako ovo pamtim. Ali eto, pamtim

Secam se perioda do sedme godine. Flasica sa mlekom u ustima, bernardinca u komsiluku, pecenih pecuraka na plotni, sestra i ja otvorenih kisobrana, naopako obuvenih cipela, pokusaj moje majke da mi preko pidzame obuce hulahopke jer je hladno a ja vristim... Vise se secam perioda do sedme godine nego do 15.

Ovaj primer sa Maorima je ustvari lazno secanje, posledica je prepricavanja i najcesce se znatno razlikuje od stvarnog dogadjaja. U tom periodu kada se dogadjaji prepricavaju dete stvara zive slike koje kasnije zameni sa realnoscu.

Zaboravljamo taj period srazmerno brzini razvoja mozga, a mozak u razvoju pravi najveci skok upravo kada dete progovori, nakon toga mozak krece da se kljuka ogromnom kolicinom podataka tako da se prethodni potiskuju.

Ja se secam kad mi se cale rodio.

ja se ne secam gde mi je proslo vreme od dvadesete do tridesete godine. tj od 2005 - 2015..jedino sto pamtim su tadic i vucic.
mozda je to pokazatelj gde sam izgubio deset godina

Ja se pre 7 godine secam samo nekih trenutaka (sad imam 37 godina) a to su uglavnom neki ono wow trenuci pa zato ti ostanu zabelezeni ..pa se tako se tako se secam prvog dana u osnovnoj skoli kad su nas odrzali neki govor u prijemnoj sali,secam se kad smo se igrali i razbio arkadu o zid mozda sam imao 4-5 godina,secam se scene kad prilazimo dubrovniku i majka se okrece i pokazuje mi rukom nesto tamo..mozda sam imao 5 godina,scene kad slecemo u moskvu ..isto sam imao 5-6 godina i jos mozda 100tinak scena od pre 7 godinae ali sve su to kratki flesovi od nekoliko sekundi...ma koliko se trudio ne mogu da setim niceg duzeg trajanja

Imam 2 godine i razbolela sam se, secam se bolnice, devojcice iz sobe (cak i imena), knjige koju mi citaju, cesljanja kose i onda povratka kuci, gde sve izgleda kao novo, moje radosne, od brige omrsavele mame. Niko mi nije pricao, nije ni mogao, to su samo moja secanja i slike vidjene decijim ocima.

Tako je i kad umres. Neces biti svestan kao sto nisi svestan boravka u stomaku. Jednostavno je.

Šteta, najlepši deo života i nestane ti, baka, deka...

Pamtim dosta stvari iz nejranijeg uzrasta, a to je onda kada sam imao dve godine, cak i manje. Zivli smo u specificnom kraju Beograda i mogao sam sasvim dobro da setim nekih zanamenitosti na koje su cak i roditelji zaboravili. Secam se i nekoliko osecaja koje sam imao kao dete, ali kad o tome pricam, niko mi ne veruje pa sam prestao. Ne mislim da je to nista izuzetno, ali je veoma zanimljivo za nekoga koga interesuje psihologija.

Pa lepo je objasnjeno da se jos nisu stvorile sve neuronske veze pa samim tim ni skladistenje secanja.

Meni je detinjstvo bilo najlepsi deo zivota i na tome sam zahvalan. Iako sam poprilicno sklerotican, stvari iz ranog detinjstva se secam, a kako se moze i ocekivati, rec je o traumama. Najranije secanje mi je iz vremena kad sam imao nekih 20 meseci, nikako nisam smeo da udjem u velik, bucan, crni lift koji se zujeci spustao kroz kanal od metalne mreze u zgradi gde je zivela moja tetka. Morali smo stepenicama. Onda dolazi strava za drugi rodjendan, dobio sam na poklon igracku - tenk na navijanje koji jako zujao i kresao varnice. I danas mogu da osetim taj paralisuci strah koji mi se od nogu penjao uz ledja i terao da bezim u zastitnicki zagrljaj roditelja. Na kraju su igracku dali drugome. Sa dve i po godine sam dobio brata - secam se kako sam se nagnuo nad krevetac i videvsi nesto ruzicasto, balavo i smezurano kako se migolji, rekao majci: "Bas ti je ruzna ova beba". Secam se ucenja prvih slova, prvih poteza olovkom po papiru i kako nisam shvatao sta su to "nasa" slova a sta nisu (imali smo neku slikovnicu na ruskom). I kako me je komsija pitao koliko imam godina, a ja sav ponosan rekao "cetiri i po", kao sto sva deca naglasavaju tu polovinu. Puno toga imam u glavi iz tog perioda i cini mi se da mi je celo detinjstvo proslo u jednom toplom letnjem danu sa sirokim plavim nebom iznad mene, dok se sa ocem setam kroz sumarke i livade koji ce jednog dana postati Skojevsko naselje i sportski centar Kosutnjak. Jasno je: koliko baterije napunis do sedme godine, to ti je za ceo zivot.

Dugo nisam procitao ovako divne komentare vezane za jedan tekst na b92. Verovatno nikada.

pitao sam majku da li sam lezao na taj nacin u sobi, u kolevci, prvo se nije setila, rekla je da nisam, sutradan se setila i rekla da jesam.
Secam se toga, u kolevci lezim i cujem golubove na prozoru kako gucu.

nista to nije,ja se secam da sam oba puta bio caletu na svadbi,a on meni nije niti jednom;)

Mnogo stvari se.secam pre sedme.godine.. I dan danas se secam kada me je neki cika pitao koliko imam godina i da sam bezuspesno na prste pokusavao da mu pokazem broj 4. Ali se npr malo toga secam iz osnovne skole. 37 godina imam.

Imam nepunih 70 godina.Pocecu unazad, ne mogu da shvatim da se neko ne seca stvari od svoje 7-8 godine.Secam se svakog vaznijeg dana i dogadjaja iz prvog razreda,za imena ne modu da garantujem,pamtim ih ali su ona mogla da budu secanje i tri godine kasnije (isti razred).Sa 5 godina sam gurnut od drugog decaka sa visine od 4-5metara, fraktura lobanje,secam se svega.Sa oko 5 godina se secam punktacije kicme zbog sumnje lekara na meningitis.Imam i ranije secanje (potvrdjeno od tada prisutnih roditelja).
Moje je misljenje,bar je tako bilo u mom slucaju (osim skole() da se covek seca neprijatnih i bolnih stvari iz najranijeg perioda zivota, a da oni svakodnevni ni po cemu neobicni,definitivno blede.

Hej ljudi, pa vi ste svi odreda memorijski monstrumi. Ja se nicega ne secam. Ne samo do 7-me godine. Ne secam se ni kad sam isao u skolu. Kolega iz skole se secam samo po slikama, a ovako nemam ama bas nikoga pred ocima. Zavrsio sam fakultet ali se secam samo troje kolega i dva-tri profesora. Ne secam se skoro nicega. I uopste se ne osecam zbog toga lose. Naprotiv, uvek iznova sve dozivljavam burno, jer mi je uvek prvi puta. Jedino se secam prvog seksa u detalje. Zao mi zbog toga, voleo bih da ga jos jednom dozivim - prvi put. E secam se i kad su me hteli izbaciti iz aviona ali to je duga prica (onog za prskanje komaraca)...

Prvo sećanje.
Iz krevetca...
Veče.
Uključen tv.
Plačem. Isprva jer sam nervozan, a onda jer se igram suzama - prelamanja svetlosti iz tv-a. Nesto kao kaleidoskop od suza.

secam se mnogih dogadjaja kad sam bio star oko dve godine a i kasnije,kad sam to nekad kuci pricao ni oni sami ne veruju otkud ja to znam ,isto tako moja cerka i dan danas ponekad prica o stvarima iz ranog detinjstva u detalje kojih se ja vise ne secam

Kako ko

Ovi koji tvrde da se secaju perioda kad su imali par meseci ustvari su te price kasnije culi od roditelja i prihvatili ih kao svoja secanja.

Moje prvo sećanje vezano je za bol. Imala sam oko 2 godine kada su ustanovili da su noge počele da mi se krive u kolenima i postaju x. Ortoped je odredio da u toku noći moraju da mi stavljaju metalne šine kako bi se ta deformacija ispravila. To je bolelo. Sećam se kako sam molila majku da mi to skine, ali ona je objašnjavala da je "tako rekao čika doktor i da to tako mora...."(sad znam kako joj je bilo teško). Ujutru mi je, dok još spavam, skidala šine i ja se posle pedesetak godina sećam tog neopisivog olakšanja.
Hvala mojoj majci, što je imala snage i što sam zahvaljujući njenoj upornosti izrasla u devojku normalnih, pa zašto da ne, i lepih nogu. Dodala bih još da su uplašeni da se tako nešto ne ponovi insistirali da se bavim sportom. Trenirala sam atletiku do desete, jedanaeste godine.

Sećam se kao da je bilo juče. Imao sam nepune 2. godine i bila je zima. Matorci me odveli na neku svadbu. Pivo, pljuge, sarme, pečenje, ribe... milina!!!!

2.5 godine, izlet broom na Dugi Otok za vreme godišnjeg odmora. Majka me drži a ja se naginjem preko ograde da vidim vodu i okačenu gumu koja visi na boku broda. Siguran da je gvozdeni broda čvrst ipak pitam majku da li ajkula može da ga razbije ako lupi repom :)

Ja se secam nekih dogadjaja iz najranijeg perioda (beba od nekoliko meseci), a sigurna sam da su se dogodili jer sam ih kao vec velika ispricala roditeljima, a oni mi potvrdili da su se desili.
Moja teorija je da se dete radja sa kosmickim znanjem, ali usput zaboravi.

Itekako se secam perioda pre sedme godine zivota. Neki segmenti secanja su i do prvih 18 meseci zivota . A sada sam u 48 god.

Ja imam fragmentarna secanja iz perioda oko dve godine. Vezana su za ono cega sam se plasila (frizerski salon i ona visoka stolica za decu, model pre Hrista) i onog sto mi se svidjalo (Pera Detlic na crno belom TV) i raspored namestaja u stanu u kome smo ziveli. Kada sam ih proverila da li su tacna, ispostavilo se da jesu. Vodite racuna kako se ponasate i pred vrlo malom decom. Pamte(imo) mnogo vise nego sto se misli.

@Nemanja, ne prizeljkuju svi da im je taj period trajao zauvek. :D Ja se lepo secam svih ruznuh stvari od 3, 4 pa na dalje i srecna sam sto je detinjstvo daleko iza mene. :D

Mislim da će deca koja su rodjena posle 2010. imati daleko više sećanja od nas, njihovih roditelja, prvenstveno zbog razvoja mobilnih telefona i fotoaparata u njima. Ta deca će imati daleko više fotografija i, što je još važnije, video zapisa iz svog detinjstva. A sećanje se može obnavljati, kao kad se biljka zaliva, i na taj način sačuvati. To je slucaj sa Maorima. Jedino što oni te priče prenose usmenim putem.

secam se mozda par stvari kad sam imao 4 godine, onda par stvari kad sam imao 7-8, pa 13, pa 16... i onda po par stvari svake godine do dan danas. Izmedju nista

Secam se perioda bombardovanja (nekoliko veoma kratkih memorija od po 10-ak sekundi) a imao sam 3 godine tada...Sledece memorije krecu tek negde oko 4-5 godine da ih se bas jasno secam.

Ne sećam se ničega, srećom.

Secam se kad su mi rasli prvi zubi i koliko me je bolelo i svrbelo u isto vreme,kolevke u kojoj sam spavala i gde je prvo bila, da su nam radnici malterisali kucu - sve provereno sa mamom. Znaci uspomene u toku prve godine.

Secam se obrisa nekog na vratima dok ja cekam u krevetcu, u mraku.Secam se pticje perspektive - sa ramena roditelja, moje sestre i iz zablje perspektive oca koji nosi lubenicu umesto , avaj, mene. Seccam se slike sa macama iznad krevetca i mirisa mamine bluze koji me je neutesnu smirivao dok se ne pojVi sa posla...i moje neverice i ljutnje kad dodje..i sve pre yrece god.

Secam se proslog zivota, pamtim sadasnji i razmisljam o buducem.

@ OMGOMGOMG
eto,nalupse ti minuse a da ni okom ne trepnuse..ja sam rodjen na salasu i u ono vreme nismo ni mi imali struju,secam kao da je jucer bilo a po pricanju majke nisam imao ni dve godine,al' sam se derao iz petnih zila kad pred spavanje ugase petrolejku..

Сп 94 кроз маглу...Не сећам се финала Лш из 95'..Прво јасније сећање финале против Литванаца ..После иде пад Крајине и прича о дечаку који је превезао целу породицу до Србије у југу..Финале Лш 96' Јувентус - Ајакс се сећам као да је јуче било као и Еп 96' у Енглеској ...Сјајне Чехе које смо сви симпатисали и утакмице Енглеска - Немачка у полуфиналу(са правим Енглезима Немцима)..

sad neznam ni kako se zovem ,rodjn sam 83 a secam se od 85 pa nadalje ali po malo.

Da koristimo vise od 7,8 % mozga, verovatno bi to izvukli od negde

Prva sećanja su mi vezana za bombardovanje '99. Sećam se gledanja Olimpijade 2000. a onda i polaska u školu 2001.
Ali to su sve slike, nema šanse da sklopim film.
Pamtimo slike gde se prvi put suočavamo sa situacijama koje nisu uobičajene. Ostatak prosto pojede vreme i ogromna količina informacija koje usvajamo polaskom u školu, odrastanjem...

Secam se kad sam morao da se propnem na prste da bi mogao da vidim sta ima na stolu,secam se kad sam nosio pelene i sto su mi se smejali jer sam imao krive noge,secam se pogleda iz kolica kad su me sestre gurale,secam se kad je mama pomerila sto da bih imao zalet do kauca,ucila me da hodam!

Zaboga, odgovor je u osnovi razvojne psihologije. Čitajte malo.

Secam se mora sa 2.5god.Secam se meteora(koji je pao u dvoriste pored ljuljaske)sa 3.5god.Mali je bio.Jos puno toga se secam...

Ja se sećam nekih stvari kada sam imao između godinu i dve. segmenti ali se ipak sećam

Ja ne rezumem ljude koji kazu da se niceg ne secaju, ja se secam npr kada sam u porodilistu videla svoju sestru koja je nesto manje od 2 god mladja od mene, cak se secam i priprema za odlazak. Mnogih stvari se secam iz svoje prve, druge godine zivota, a kasnije se secam vecine stvari. Meni nije jasno kada neko kaze da se perioda pre 7,8 god ne seca, i da svi misle da ja umisljam :( p.s. Moj IQ je oko 130, ne znam da li to ima neke veze

Secam se demonstracija u Rumuniji i znam da me je to jako plasilo,secam se lopte za SP u Italiji i hrvatskog primorja-86.godiste.

Ko kaže da se ne sećamo... Imam sećanja i pre treće godine...
Sećam se šnalica koje mi je tata doneo iz Nemačke i stavio u krevetac da me obraduje.
Sećam se rasporeda našeg stana.
Sećam se mirisa parfema moje mame-mislim da je Mošus, crazy love.
Sećam se mirisa njenog balzama za kosu-mislim da se zvao Top...balzam...tako nešto. Šta bih dala da ga samo još jednom pomirišem.
Sećam se fleke na kauču koju sam napravila.
Sećam se mirisa flašice dok pijem iz nje-one cucle od kaučuka-raširene rupe, da bi mogla da prođe plazma i mleko.
Sećam se kad me je brat vodio u vrtić i pukla mi narukvica i perlice se prosule.
Sećam se svog teget mantilića.
Sećam se tatine aktovke za posao i ukusa čokolade koju je svaki dan vadio iz nje.
Sećam se kako je deda polivao baštu crevom.
Ma samo mi dajte miris, sećam se svega...plus imam foto pamćenje, nema greške. Kako to Frojd tumači?

nisam procitao sve komentare ali i u ovim koje sam procitao sam shvatio isto. kada neko misli da se seca necega iz tog nekog davnog perioda postoje tri mogucnosti. jedna je prepricavanje od roditelja kada smo mali, oni to rade non stop, to raspaljuje nasu mastu i urezuje se. tu se i gubi razlika dozivljeno-ispricano. druga opcija je se ta pomenuta scena iz secanja odigravala duze vreme. npr pocela je kada smo imali 2 godine ali smo tu istu scenu s vremena na vreme dozivljavali naredne 2 godine iznova, npr lezanje u kolevci i golubovi koji se tu cuju, kao sto rece neko. treca i poslednja i nafenomenalnije je istinsko secanje. ja se secam svog sna kada sam imao do 3 godine. koj krevetac u kom sam spavao polece zajedno sa mnom i izlece iz sobe kroz prozor sobe. letim tako neko vreme iznad krovova. ?

Aha

to baš i nije sasvim tačno ja se svega sećam!

Sećam se svega.

@ bbrs
mozda se i zezas,al' vec odavno postoji softver za takve stvari,jedino je problem kad ga jednom instaliras u mozak nema nazad..svidelo ti se ili ne;)

kod Srba sećanje seže do 1389.

Komentari o secanjima za Ginisa. Ako je neko nosio pelene do trece godine, naravno da se seca, a o prvim zubima, nemam komentar!Inteligentne osobe zaista umisljaju da im to daje za pravo da pricaju nebuloze. Uvek postoje flesevi dogadjaja koji su zaista bili ispunjeni emocijama, ali secanja na dogadjaje koji imaju tok, to je posledica prepricavanja, procitajte Frojda lepo, on je govorio o "zaklonskim" uspomenama i secanjima, procitajte, ima pametnijih od Frojda, ali on je, radom sa mnogo ljudi, dosao do zakljucaka, a ne sopstvenom varljivom pamcenju.

Moje prvo secanje je da stojim u kreveticu i drzim se za ogradicu, a mama me hrani keksom nadrobljenim u mleko. Mislim da nisam jos imao pune 2 godine. Sledece secanje je sa mog prvog letovanja sa nepune 3 godine, kada su me drugovi naucili da piskim stojeci. Problem je bio sto smo sva trojica to radili u nosu, ali u spavaoni.

"Disko Nindza"Tvojim komentarom zelis da osporis medicinske cinjenice o mozdanom delu homokampus koji se s godinma razvija i koja iskljucuje funkciju memorisanja dogadjaja u ranom detinjstvu kod ljudskih bica,sto svakako neces uspeti ..Tvoja masta ,ma kolko razvijena moze samo da zabavlja umetnicke duse koje razumeju takav nacin licnih senzacija,ali da ubedis,ne u smislu nadmudrivanja vec u smislu verovanja ne mozes.

Iz najranijeg detinstva se mozemo smo secati kroz pricanja roditelja,baba deda iz tog uzrasta i to su neumitne cinjenice.Sva ostalo davanje masti na volju je stvar licnog ukusa u polemisanju ,naravno ne mislim na umetnicke slobode koje su centar sveta,posle svega i svih cinjenica.

Secam se rasporeda stvari u kuci, dvoristu, mnogo raznih situacija dok se igram, dok padam i udaram se, ljudi oko mene, putovanja, sve je to u periodu od verovatno trece godine do skole. Ali ne mogu da tacno znam koje mi je najranije secanje.

Nisam stručnjak, ali mi deluje smisleno da pretpostavim da u prvih par godina života mozak mora prvo da izgradi kakav-takav referentni sistem, da bi uopšte mogao da obrađuje utiske u smislene celine, koje onda može da pohrani u sećanje. Ne vidim ništa čudno u tome što nemamo sećanja od pre druge-treće godine. Ako bolje razislite, i najranija sećanja su sećanja na događaje koje smo bili u stanju da shvatimo, makar na bazičnom nivou.

Posle 3 godine se sećam baš mnogo toga.
Pre, nekoliko stvari, više vezanih za zbunjenost.
Prvo oko 1,5-2 godine, kada sam se u sred noći probudila i krenula kod roditelja u sobu, ali su mi se stopala petljala i nisam mogla da hodam kako treba u hodniku gde je bilo svetlo videla sam tkaninu ali nisam mogla da se iskobeljam kako treba (vreća za spavanje). Drugo između 2-3 godine kad sam nabasala na lutku koju sam dobila prethodne godine, bila sam ubeđena da se lutka smanjila, ili da su je zamenili (nisam skontala da sam ja porasla), nije mi bilo jasno šta se desilo. Posle već ima mnogo, ali iz nekog razloga sad kad razmislim, većina ranog detinjstva je vezano za zimu i sneg.

"Disko Nindza"Tvojim komentarom zelis da osporis medicinske cinjenice o mozdanom delu homokampus koji se s godinma razvija i koja iskljucuje funkciju memorisanja dogadjaja u ranom detinjstvu kod ljudskih bica,sto svakako neces uspeti ..Tvoja masta ,ma kolko razvijena moze samo da zabavlja umetnicke duse koje razumeju takav nacin licnih senzacija,ali da ubedis,ne u smislu nadmudrivanja vec u smislu verovanja ne mozes.

secam se da me neko drzi u narucju dok dva decaka stipaju me po licu,smeskaju se i ne razumem sta mi govore valjda pamcenje pre trece godine. drugo secanje(s.nesreca) hodam ulicom neko me drzi za ruku i odjednom samo sam osetila da me neko gurnuo znam sta sam nosila ali ne secam se da sam snekim pricala ni kome je vodio... jer sam iz doma za nezbrinutu decu kad sam upoznala svoju porodicu pitala sam za sobracajku potvrdili su da se dogodila a ovo prvo secanje verovatno su moja dva polubrata cula sam da ih imam :)

Ja se sjecam svog prvog rodjendana. Jednom prilikom sam majki prepričavao događaje rođendana, to jeste, poklona koji sam dobio. U pitanju je bio mali motor za djecu koji se vozi. Sjećam se mjesta na kojem se to desilo i ujaka koji ga je na ramenima donio meni. Kada sam majku pitao koji je to rođendan bio, a da joj ovo nisam ranije pričao, rekla je da je to bio moj prvi rođendan.
Inače se sjećam mnogo detalja iz svog ranog djetinjstva, da ponekad može biti i jezivo...

Ja ne rezumem ljude koji kazu da se niceg ne secaju, ja se secam npr kada sam u porodilistu videla svoju sestru koja je nesto manje od 2 god mladja od mene, cak se secam i priprema za odlazak. Mnogih stvari se secam iz svoje prve, druge godine zivota, a kasnije se secam vecine stvari. Meni nije jasno kada neko kaze da se perioda pre 7,8 god ne seca, i da svi misle da ja umisljam :( p.s. Moj IQ je oko 130, ne znam da li to ima neke veze

Ja se secam nekih dogadjaja iz najranijeg perioda (beba od nekoliko meseci), a sigurna sam da su se dogodili jer sam ih kao vec velika ispricala roditeljima, a oni mi potvrdili da su se desili.
Moja teorija je da se dete radja sa kosmickim znanjem, ali usput zaboravi.

12 godina radim sa decom predškolskog uzrasta, hoću reći da znam dečju psihologiju i da mogu da razlikujem ono što je plod dečje mašte od realnosti. Njih troje mi je ispričalo sećanja koja se odnose na period pre rođenja, tj. u maminom stomaku i/ili na samo rođenje. Toga su se sećali kada su imali 3-4 godine. Nikom ni ne pričam ovo jer znam da bi većina ljudi mislila ili da izmišljam ili da je to plod dečje mašte (ja znam da nije).

Itekako se secam perioda pre sedme godine zivota. Neki segmenti secanja su i do prvih 18 meseci zivota . A sada sam u 48 god.

Aha

sad neznam ni kako se zovem ,rodjn sam 83 a secam se od 85 pa nadalje ali po malo.

Da koristimo vise od 7,8 % mozga, verovatno bi to izvukli od negde

Kada ti je prva uspomena, da ti otac šamara majku, a imao si manje od 2 god. Onda shvatis da si obelezen ceo život. Eto, ja kao Maori pamtim :)

Moja teorija je da ova je pojava zaboravljanja zastitni mehanizam odrasle ljudske psihe. Zamislite samo da se aktivno secate perioda do 5-6 godina. Da li bi covek bio u stanju da se nosi sa mislju da mu nikada nece biti tako dobro do samog kraja.

to baš i nije sasvim tačno ja se svega sećam!

Secam se kad su mi rasli prvi zubi i koliko me je bolelo i svrbelo u isto vreme,kolevke u kojoj sam spavala i gde je prvo bila, da su nam radnici malterisali kucu - sve provereno sa mamom. Znaci uspomene u toku prve godine.

Ovi koji tvrde da se secaju perioda kad su imali par meseci ustvari su te price kasnije culi od roditelja i prihvatili ih kao svoja secanja.

Sećam se kao da je bilo juče. Imao sam nepune 2. godine i bila je zima. Matorci me odveli na neku svadbu. Pivo, pljuge, sarme, pečenje, ribe... milina!!!!

Zaboga, odgovor je u osnovi razvojne psihologije. Čitajte malo.

Secam se perioda do sedme godine. Flasica sa mlekom u ustima, bernardinca u komsiluku, pecenih pecuraka na plotni, sestra i ja otvorenih kisobrana, naopako obuvenih cipela, pokusaj moje majke da mi preko pidzame obuce hulahopke jer je hladno a ja vristim... Vise se secam perioda do sedme godine nego do 15.

Najranije sećanje - moja druga godina, moj deka koji mi čita i donosi razne knjige ( prodavao je knjige ), rođenje moje sestrice, kvar auta, roze ćebe u koje je umotana, baka sa nama. Roze spaček. Odlazak u bolnicu kod bolesnog dede-2,5 god. Ulazak na vrata, krevet je sa leve strane od vrata. Nosim sok, Fruktal, borovnica, težak mi je. Trčim deki u zagrljaj. Moj deka umire. Moja sećanja ne. Tata ne može čudom da se načudi kako ovo pamtim. Ali eto, pamtim

Ne secam se sta sam juce jeo :(

Secam se mora sa 2.5god.Secam se meteora(koji je pao u dvoriste pored ljuljaske)sa 3.5god.Mali je bio.Jos puno toga se secam...

pitao sam majku da li sam lezao na taj nacin u sobi, u kolevci, prvo se nije setila, rekla je da nisam, sutradan se setila i rekla da jesam.
Secam se toga, u kolevci lezim i cujem golubove na prozoru kako gucu.

Сп 94 кроз маглу...Не сећам се финала Лш из 95'..Прво јасније сећање финале против Литванаца ..После иде пад Крајине и прича о дечаку који је превезао целу породицу до Србије у југу..Финале Лш 96' Јувентус - Ајакс се сећам као да је јуче било као и Еп 96' у Енглеској ...Сјајне Чехе које смо сви симпатисали и утакмице Енглеска - Немачка у полуфиналу(са правим Енглезима Немцима)..

Prvo sećanje.
Iz krevetca...
Veče.
Uključen tv.
Plačem. Isprva jer sam nervozan, a onda jer se igram suzama - prelamanja svetlosti iz tv-a. Nesto kao kaleidoskop od suza.

Secam se kad sam morao da se propnem na prste da bi mogao da vidim sta ima na stolu,secam se kad sam nosio pelene i sto su mi se smejali jer sam imao krive noge,secam se pogleda iz kolica kad su me sestre gurale,secam se kad je mama pomerila sto da bih imao zalet do kauca,ucila me da hodam!

Hej ljudi, pa vi ste svi odreda memorijski monstrumi. Ja se nicega ne secam. Ne samo do 7-me godine. Ne secam se ni kad sam isao u skolu. Kolega iz skole se secam samo po slikama, a ovako nemam ama bas nikoga pred ocima. Zavrsio sam fakultet ali se secam samo troje kolega i dva-tri profesora. Ne secam se skoro nicega. I uopste se ne osecam zbog toga lose. Naprotiv, uvek iznova sve dozivljavam burno, jer mi je uvek prvi puta. Jedino se secam prvog seksa u detalje. Zao mi zbog toga, voleo bih da ga jos jednom dozivim - prvi put. E secam se i kad su me hteli izbaciti iz aviona ali to je duga prica (onog za prskanje komaraca)...

Secam se proslog zivota, pamtim sadasnji i razmisljam o buducem.

Ovaj primer sa Maorima je ustvari lazno secanje, posledica je prepricavanja i najcesce se znatno razlikuje od stvarnog dogadjaja. U tom periodu kada se dogadjaji prepricavaju dete stvara zive slike koje kasnije zameni sa realnoscu.

Zaboravljamo taj period srazmerno brzini razvoja mozga, a mozak u razvoju pravi najveci skok upravo kada dete progovori, nakon toga mozak krece da se kljuka ogromnom kolicinom podataka tako da se prethodni potiskuju.

Imam 2 godine i razbolela sam se, secam se bolnice, devojcice iz sobe (cak i imena), knjige koju mi citaju, cesljanja kose i onda povratka kuci, gde sve izgleda kao novo, moje radosne, od brige omrsavele mame. Niko mi nije pricao, nije ni mogao, to su samo moja secanja i slike vidjene decijim ocima.

Secam se obrisa nekog na vratima dok ja cekam u krevetcu, u mraku.Secam se pticje perspektive - sa ramena roditelja, moje sestre i iz zablje perspektive oca koji nosi lubenicu umesto , avaj, mene. Seccam se slike sa macama iznad krevetca i mirisa mamine bluze koji me je neutesnu smirivao dok se ne pojVi sa posla...i moje neverice i ljutnje kad dodje..i sve pre yrece god.

"Disko Nindza"Tvojim komentarom zelis da osporis medicinske cinjenice o mozdanom delu homokampus koji se s godinma razvija i koja iskljucuje funkciju memorisanja dogadjaja u ranom detinjstvu kod ljudskih bica,sto svakako neces uspeti ..Tvoja masta ,ma kolko razvijena moze samo da zabavlja umetnicke duse koje razumeju takav nacin licnih senzacija,ali da ubedis,ne u smislu nadmudrivanja vec u smislu verovanja ne mozes.

Iz najranijeg detinstva se mozemo smo secati kroz pricanja roditelja,baba deda iz tog uzrasta i to su neumitne cinjenice.Sva ostalo davanje masti na volju je stvar licnog ukusa u polemisanju ,naravno ne mislim na umetnicke slobode koje su centar sveta,posle svega i svih cinjenica.

Tako je i kad umres. Neces biti svestan kao sto nisi svestan boravka u stomaku. Jednostavno je.

Pamtim dosta stvari iz nejranijeg uzrasta, a to je onda kada sam imao dve godine, cak i manje. Zivli smo u specificnom kraju Beograda i mogao sam sasvim dobro da setim nekih zanamenitosti na koje su cak i roditelji zaboravili. Secam se i nekoliko osecaja koje sam imao kao dete, ali kad o tome pricam, niko mi ne veruje pa sam prestao. Ne mislim da je to nista izuzetno, ali je veoma zanimljivo za nekoga koga interesuje psihologija.

Pa lepo je objasnjeno da se jos nisu stvorile sve neuronske veze pa samim tim ni skladistenje secanja.

Ja se pre 7 godine secam samo nekih trenutaka (sad imam 37 godina) a to su uglavnom neki ono wow trenuci pa zato ti ostanu zabelezeni ..pa se tako se tako se secam prvog dana u osnovnoj skoli kad su nas odrzali neki govor u prijemnoj sali,secam se kad smo se igrali i razbio arkadu o zid mozda sam imao 4-5 godina,secam se scene kad prilazimo dubrovniku i majka se okrece i pokazuje mi rukom nesto tamo..mozda sam imao 5 godina,scene kad slecemo u moskvu ..isto sam imao 5-6 godina i jos mozda 100tinak scena od pre 7 godinae ali sve su to kratki flesovi od nekoliko sekundi...ma koliko se trudio ne mogu da setim niceg duzeg trajanja

ja se ne secam gde mi je proslo vreme od dvadesete do tridesete godine. tj od 2005 - 2015..jedino sto pamtim su tadic i vucic.
mozda je to pokazatelj gde sam izgubio deset godina

Komentari o secanjima za Ginisa. Ako je neko nosio pelene do trece godine, naravno da se seca, a o prvim zubima, nemam komentar!Inteligentne osobe zaista umisljaju da im to daje za pravo da pricaju nebuloze. Uvek postoje flesevi dogadjaja koji su zaista bili ispunjeni emocijama, ali secanja na dogadjaje koji imaju tok, to je posledica prepricavanja, procitajte Frojda lepo, on je govorio o "zaklonskim" uspomenama i secanjima, procitajte, ima pametnijih od Frojda, ali on je, radom sa mnogo ljudi, dosao do zakljucaka, a ne sopstvenom varljivom pamcenju.

"Disko Nindza"Tvojim komentarom zelis da osporis medicinske cinjenice o mozdanom delu homokampus koji se s godinma razvija i koja iskljucuje funkciju memorisanja dogadjaja u ranom detinjstvu kod ljudskih bica,sto svakako neces uspeti ..Tvoja masta ,ma kolko razvijena moze samo da zabavlja umetnicke duse koje razumeju takav nacin licnih senzacija,ali da ubedis,ne u smislu nadmudrivanja vec u smislu verovanja ne mozes.

Ja se secam kad mi se cale rodio.

secam se mnogih dogadjaja kad sam bio star oko dve godine a i kasnije,kad sam to nekad kuci pricao ni oni sami ne veruju otkud ja to znam ,isto tako moja cerka i dan danas ponekad prica o stvarima iz ranog detinjstva u detalje kojih se ja vise ne secam

Prva sećanja su mi vezana za bombardovanje '99. Sećam se gledanja Olimpijade 2000. a onda i polaska u školu 2001.
Ali to su sve slike, nema šanse da sklopim film.
Pamtimo slike gde se prvi put suočavamo sa situacijama koje nisu uobičajene. Ostatak prosto pojede vreme i ogromna količina informacija koje usvajamo polaskom u školu, odrastanjem...

Kako ko

Secam se perioda bombardovanja (nekoliko veoma kratkih memorija od po 10-ak sekundi) a imao sam 3 godine tada...Sledece memorije krecu tek negde oko 4-5 godine da ih se bas jasno secam.

@Nemanja, ne prizeljkuju svi da im je taj period trajao zauvek. :D Ja se lepo secam svih ruznuh stvari od 3, 4 pa na dalje i srecna sam sto je detinjstvo daleko iza mene. :D

Imam nepunih 70 godina.Pocecu unazad, ne mogu da shvatim da se neko ne seca stvari od svoje 7-8 godine.Secam se svakog vaznijeg dana i dogadjaja iz prvog razreda,za imena ne modu da garantujem,pamtim ih ali su ona mogla da budu secanje i tri godine kasnije (isti razred).Sa 5 godina sam gurnut od drugog decaka sa visine od 4-5metara, fraktura lobanje,secam se svega.Sa oko 5 godina se secam punktacije kicme zbog sumnje lekara na meningitis.Imam i ranije secanje (potvrdjeno od tada prisutnih roditelja).
Moje je misljenje,bar je tako bilo u mom slucaju (osim skole() da se covek seca neprijatnih i bolnih stvari iz najranijeg perioda zivota, a da oni svakodnevni ni po cemu neobicni,definitivno blede.

Sećam se svega.

Dugo nisam procitao ovako divne komentare vezane za jedan tekst na b92. Verovatno nikada.

@ bbrs
mozda se i zezas,al' vec odavno postoji softver za takve stvari,jedino je problem kad ga jednom instaliras u mozak nema nazad..svidelo ti se ili ne;)

Mnogo stvari se.secam pre sedme.godine.. I dan danas se secam kada me je neki cika pitao koliko imam godina i da sam bezuspesno na prste pokusavao da mu pokazem broj 4. Ali se npr malo toga secam iz osnovne skole. 37 godina imam.

Šteta, najlepši deo života i nestane ti, baka, deka...

@ OMGOMGOMG
eto,nalupse ti minuse a da ni okom ne trepnuse..ja sam rodjen na salasu i u ono vreme nismo ni mi imali struju,secam kao da je jucer bilo a po pricanju majke nisam imao ni dve godine,al' sam se derao iz petnih zila kad pred spavanje ugase petrolejku..

Ne sećam se ničega, srećom.

secam se mozda par stvari kad sam imao 4 godine, onda par stvari kad sam imao 7-8, pa 13, pa 16... i onda po par stvari svake godine do dan danas. Izmedju nista

nista to nije,ja se secam da sam oba puta bio caletu na svadbi,a on meni nije niti jednom;)

Meni je detinjstvo bilo najlepsi deo zivota i na tome sam zahvalan. Iako sam poprilicno sklerotican, stvari iz ranog detinjstva se secam, a kako se moze i ocekivati, rec je o traumama. Najranije secanje mi je iz vremena kad sam imao nekih 20 meseci, nikako nisam smeo da udjem u velik, bucan, crni lift koji se zujeci spustao kroz kanal od metalne mreze u zgradi gde je zivela moja tetka. Morali smo stepenicama. Onda dolazi strava za drugi rodjendan, dobio sam na poklon igracku - tenk na navijanje koji jako zujao i kresao varnice. I danas mogu da osetim taj paralisuci strah koji mi se od nogu penjao uz ledja i terao da bezim u zastitnicki zagrljaj roditelja. Na kraju su igracku dali drugome. Sa dve i po godine sam dobio brata - secam se kako sam se nagnuo nad krevetac i videvsi nesto ruzicasto, balavo i smezurano kako se migolji, rekao majci: "Bas ti je ruzna ova beba". Secam se ucenja prvih slova, prvih poteza olovkom po papiru i kako nisam shvatao sta su to "nasa" slova a sta nisu (imali smo neku slikovnicu na ruskom). I kako me je komsija pitao koliko imam godina, a ja sav ponosan rekao "cetiri i po", kao sto sva deca naglasavaju tu polovinu. Puno toga imam u glavi iz tog perioda i cini mi se da mi je celo detinjstvo proslo u jednom toplom letnjem danu sa sirokim plavim nebom iznad mene, dok se sa ocem setam kroz sumarke i livade koji ce jednog dana postati Skojevsko naselje i sportski centar Kosutnjak. Jasno je: koliko baterije napunis do sedme godine, to ti je za ceo zivot.

Ja se sećam nekih stvari kada sam imao između godinu i dve. segmenti ali se ipak sećam

Mislim da će deca koja su rodjena posle 2010. imati daleko više sećanja od nas, njihovih roditelja, prvenstveno zbog razvoja mobilnih telefona i fotoaparata u njima. Ta deca će imati daleko više fotografija i, što je još važnije, video zapisa iz svog detinjstva. A sećanje se može obnavljati, kao kad se biljka zaliva, i na taj način sačuvati. To je slucaj sa Maorima. Jedino što oni te priče prenose usmenim putem.

Ja imam fragmentarna secanja iz perioda oko dve godine. Vezana su za ono cega sam se plasila (frizerski salon i ona visoka stolica za decu, model pre Hrista) i onog sto mi se svidjalo (Pera Detlic na crno belom TV) i raspored namestaja u stanu u kome smo ziveli. Kada sam ih proverila da li su tacna, ispostavilo se da jesu. Vodite racuna kako se ponasate i pred vrlo malom decom. Pamte(imo) mnogo vise nego sto se misli.

Moje prvo sećanje vezano je za bol. Imala sam oko 2 godine kada su ustanovili da su noge počele da mi se krive u kolenima i postaju x. Ortoped je odredio da u toku noći moraju da mi stavljaju metalne šine kako bi se ta deformacija ispravila. To je bolelo. Sećam se kako sam molila majku da mi to skine, ali ona je objašnjavala da je "tako rekao čika doktor i da to tako mora...."(sad znam kako joj je bilo teško). Ujutru mi je, dok još spavam, skidala šine i ja se posle pedesetak godina sećam tog neopisivog olakšanja.
Hvala mojoj majci, što je imala snage i što sam zahvaljujući njenoj upornosti izrasla u devojku normalnih, pa zašto da ne, i lepih nogu. Dodala bih još da su uplašeni da se tako nešto ne ponovi insistirali da se bavim sportom. Trenirala sam atletiku do desete, jedanaeste godine.

Ko kaže da se ne sećamo... Imam sećanja i pre treće godine...
Sećam se šnalica koje mi je tata doneo iz Nemačke i stavio u krevetac da me obraduje.
Sećam se rasporeda našeg stana.
Sećam se mirisa parfema moje mame-mislim da je Mošus, crazy love.
Sećam se mirisa njenog balzama za kosu-mislim da se zvao Top...balzam...tako nešto. Šta bih dala da ga samo još jednom pomirišem.
Sećam se fleke na kauču koju sam napravila.
Sećam se mirisa flašice dok pijem iz nje-one cucle od kaučuka-raširene rupe, da bi mogla da prođe plazma i mleko.
Sećam se kad me je brat vodio u vrtić i pukla mi narukvica i perlice se prosule.
Sećam se svog teget mantilića.
Sećam se tatine aktovke za posao i ukusa čokolade koju je svaki dan vadio iz nje.
Sećam se kako je deda polivao baštu crevom.
Ma samo mi dajte miris, sećam se svega...plus imam foto pamćenje, nema greške. Kako to Frojd tumači?

nisam procitao sve komentare ali i u ovim koje sam procitao sam shvatio isto. kada neko misli da se seca necega iz tog nekog davnog perioda postoje tri mogucnosti. jedna je prepricavanje od roditelja kada smo mali, oni to rade non stop, to raspaljuje nasu mastu i urezuje se. tu se i gubi razlika dozivljeno-ispricano. druga opcija je se ta pomenuta scena iz secanja odigravala duze vreme. npr pocela je kada smo imali 2 godine ali smo tu istu scenu s vremena na vreme dozivljavali naredne 2 godine iznova, npr lezanje u kolevci i golubovi koji se tu cuju, kao sto rece neko. treca i poslednja i nafenomenalnije je istinsko secanje. ja se secam svog sna kada sam imao do 3 godine. koj krevetac u kom sam spavao polece zajedno sa mnom i izlece iz sobe kroz prozor sobe. letim tako neko vreme iznad krovova. ?

2.5 godine, izlet broom na Dugi Otok za vreme godišnjeg odmora. Majka me drži a ja se naginjem preko ograde da vidim vodu i okačenu gumu koja visi na boku broda. Siguran da je gvozdeni broda čvrst ipak pitam majku da li ajkula može da ga razbije ako lupi repom :)

Secam se demonstracija u Rumuniji i znam da me je to jako plasilo,secam se lopte za SP u Italiji i hrvatskog primorja-86.godiste.

Nisam stručnjak, ali mi deluje smisleno da pretpostavim da u prvih par godina života mozak mora prvo da izgradi kakav-takav referentni sistem, da bi uopšte mogao da obrađuje utiske u smislene celine, koje onda može da pohrani u sećanje. Ne vidim ništa čudno u tome što nemamo sećanja od pre druge-treće godine. Ako bolje razislite, i najranija sećanja su sećanja na događaje koje smo bili u stanju da shvatimo, makar na bazičnom nivou.

kod Srba sećanje seže do 1389.

Posle 3 godine se sećam baš mnogo toga.
Pre, nekoliko stvari, više vezanih za zbunjenost.
Prvo oko 1,5-2 godine, kada sam se u sred noći probudila i krenula kod roditelja u sobu, ali su mi se stopala petljala i nisam mogla da hodam kako treba u hodniku gde je bilo svetlo videla sam tkaninu ali nisam mogla da se iskobeljam kako treba (vreća za spavanje). Drugo između 2-3 godine kad sam nabasala na lutku koju sam dobila prethodne godine, bila sam ubeđena da se lutka smanjila, ili da su je zamenili (nisam skontala da sam ja porasla), nije mi bilo jasno šta se desilo. Posle već ima mnogo, ali iz nekog razloga sad kad razmislim, većina ranog detinjstva je vezano za zimu i sneg.

Secam se rasporeda stvari u kuci, dvoristu, mnogo raznih situacija dok se igram, dok padam i udaram se, ljudi oko mene, putovanja, sve je to u periodu od verovatno trece godine do skole. Ali ne mogu da tacno znam koje mi je najranije secanje.

Moje prvo secanje je da stojim u kreveticu i drzim se za ogradicu, a mama me hrani keksom nadrobljenim u mleko. Mislim da nisam jos imao pune 2 godine. Sledece secanje je sa mog prvog letovanja sa nepune 3 godine, kada su me drugovi naucili da piskim stojeci. Problem je bio sto smo sva trojica to radili u nosu, ali u spavaoni.

secam se da me neko drzi u narucju dok dva decaka stipaju me po licu,smeskaju se i ne razumem sta mi govore valjda pamcenje pre trece godine. drugo secanje(s.nesreca) hodam ulicom neko me drzi za ruku i odjednom samo sam osetila da me neko gurnuo znam sta sam nosila ali ne secam se da sam snekim pricala ni kome je vodio... jer sam iz doma za nezbrinutu decu kad sam upoznala svoju porodicu pitala sam za sobracajku potvrdili su da se dogodila a ovo prvo secanje verovatno su moja dva polubrata cula sam da ih imam :)

Ja se sjecam svog prvog rodjendana. Jednom prilikom sam majki prepričavao događaje rođendana, to jeste, poklona koji sam dobio. U pitanju je bio mali motor za djecu koji se vozi. Sjećam se mjesta na kojem se to desilo i ujaka koji ga je na ramenima donio meni. Kada sam majku pitao koji je to rođendan bio, a da joj ovo nisam ranije pričao, rekla je da je to bio moj prvi rođendan.
Inače se sjećam mnogo detalja iz svog ranog djetinjstva, da ponekad može biti i jezivo...