Kad dođem u selo mog tate, tamo svi svoju mater zovu majo. Cili dan se osvrćem i mislim da mene zovu. Mislim da je moja mater zažalila što mi je dala ovo ime čim bi mene zazvala, a dotrči joj svekrva. :)
Moje ime je rusko. Moze biti i srpsko ako mu se doda "o" na kraju. I tu nastaju svi moji problemi kada su dokumenti u pitanju. Moj sin ima najcesce ime u Srbiji i ovaj nik je njegov. Nikola, Dzoni, Dzo. Ali ni mene ni sina skoro niko ne zove po imenu vec po prezimenu. I moj sin to voli.
Nomen est omen.Ime je sudbina.Moja mama takodje nije birala ime za mene ali ga je potom nametnula.Tako da mi je nadimak u stvari ime.Kad me neko nazove pravim imenom,meni cudno.Moja teorija je da ne treba ikada davati ime detetu po osobi koja je imala tezak zivot jer mislim da to vuce posle nekave druge dogadjaje.Ime treba da pristaje coveku,ali u stvari to je ono ime kako te prozovu kasnije u zuvotu...
Sto se mene tice samo jedna osoba ima pravo da odredi ime deteta. To je majka. Cujes pritisak porodice, meni su za moje krenuli da sufliraju sve sam ih oterao u tri lepe i rekao :"Zence, odaberi koje god zelis, samo neka ste mi zivo i zdravo". Cuj.. Pritisak porodice, kao da smo u kamenom dobu.
Најгори су бабе и деде који отворено кажу негативне коментаре о имену својих унучади. Шта ли мисле или кажу о туђој деци. Ако ти се не допада прећути, не баксузирај већ смишљај како ћеш да тепаш унучету...
imam troje i veoma sam zadovoljna. najstarijoj sam znala ime jos dok sam isla u osnovnu, trebalo je samo da sacekam da se rodi. kad je trebalo da rodim drugu, muz, kcer i ja smo sjeli i svi napisali na papir koja nam se imena najvise svidjaju i koliko mnogo. ime je bilo na sva tri spiska vrlo visoko. kod trece smo pokusali isto tako, ali sam ja poslije nekog vremena ulozila veto i dala joj ime. ni jednom nisam slusala nikoga, prijedloge sam saslusala, ali nikog nisam poslusala. za prvu i trecu su se svi bunili, ali je moj odgovor bio da ko rodi ima pravo i da da ime, te koga budem vidjela pored sebe u radjaoni na stolu, da moze slobodno da urgira. sve tri mnogo vole svoja imena i jako su zadovoljne, a meni je zadovoljstvo da ih izgovaram. familija se navikla i sad je i njima drago sto nisu bas skroz svakidasnja. srednja curica ima uobicajenije ime, ali druge dvije su i tako posebne. sve u svemu, ko ga rodi, neka mu i da ime, pa nece biti generacija nezadovoljnih mama, jer su babe lijecile svoje komplekse.
Ovakve majke me podsećaju na onu devojku iz dokumentarca koja hoće stalno da bude na površini. Ali ne postoji top ili vrh ime. Ime nije šešir ili cipela da ga ponese svaki vihor mode i promeni. Valja da ime nosi nekakvu dobru nameru, a ne da ima negativni smisao. I kakve veze ima da li će se neko zvati starinski Radosav, kada će ga ionako svi zvati Rade, ili ako se zove Milosav, kada će ga zvati Mika ili Mile, što je sasvim u redu za ljude koji normalno razmišljaju. Mogu da ti daju ime, ali bićeš poznata kao Jela, Veka, Zoka, Mica, što je sasvim, sasvim OK. Samo neautentične i nezrele osobe misle da će detetu cool - imenom dati nekakvu posebnost. Mada obično im uspe, ali u negativnom smislu. I još nešto - ne podnosim ružne nadimke. Njih smišljaju mizantropi, rugači i opadači.
Sto se mene tice samo jedna osoba ima pravo da odredi ime deteta. To je majka. Cujes pritisak porodice, meni su za moje krenuli da sufliraju sve sam ih oterao u tri lepe i rekao :"Zence, odaberi koje god zelis, samo neka ste mi zivo i zdravo". Cuj.. Pritisak porodice, kao da smo u kamenom dobu.
Најгори су бабе и деде који отворено кажу негативне коментаре о имену својих унучади. Шта ли мисле или кажу о туђој деци. Ако ти се не допада прећути, не баксузирај већ смишљај како ћеш да тепаш унучету...
imam troje i veoma sam zadovoljna. najstarijoj sam znala ime jos dok sam isla u osnovnu, trebalo je samo da sacekam da se rodi. kad je trebalo da rodim drugu, muz, kcer i ja smo sjeli i svi napisali na papir koja nam se imena najvise svidjaju i koliko mnogo. ime je bilo na sva tri spiska vrlo visoko. kod trece smo pokusali isto tako, ali sam ja poslije nekog vremena ulozila veto i dala joj ime. ni jednom nisam slusala nikoga, prijedloge sam saslusala, ali nikog nisam poslusala. za prvu i trecu su se svi bunili, ali je moj odgovor bio da ko rodi ima pravo i da da ime, te koga budem vidjela pored sebe u radjaoni na stolu, da moze slobodno da urgira. sve tri mnogo vole svoja imena i jako su zadovoljne, a meni je zadovoljstvo da ih izgovaram. familija se navikla i sad je i njima drago sto nisu bas skroz svakidasnja. srednja curica ima uobicajenije ime, ali druge dvije su i tako posebne. sve u svemu, ko ga rodi, neka mu i da ime, pa nece biti generacija nezadovoljnih mama, jer su babe lijecile svoje komplekse.
Nomen est omen.Ime je sudbina.Moja mama takodje nije birala ime za mene ali ga je potom nametnula.Tako da mi je nadimak u stvari ime.Kad me neko nazove pravim imenom,meni cudno.Moja teorija je da ne treba ikada davati ime detetu po osobi koja je imala tezak zivot jer mislim da to vuce posle nekave druge dogadjaje.Ime treba da pristaje coveku,ali u stvari to je ono ime kako te prozovu kasnije u zuvotu...
Ovakve majke me podsećaju na onu devojku iz dokumentarca koja hoće stalno da bude na površini. Ali ne postoji top ili vrh ime. Ime nije šešir ili cipela da ga ponese svaki vihor mode i promeni. Valja da ime nosi nekakvu dobru nameru, a ne da ima negativni smisao. I kakve veze ima da li će se neko zvati starinski Radosav, kada će ga ionako svi zvati Rade, ili ako se zove Milosav, kada će ga zvati Mika ili Mile, što je sasvim u redu za ljude koji normalno razmišljaju. Mogu da ti daju ime, ali bićeš poznata kao Jela, Veka, Zoka, Mica, što je sasvim, sasvim OK. Samo neautentične i nezrele osobe misle da će detetu cool - imenom dati nekakvu posebnost. Mada obično im uspe, ali u negativnom smislu. I još nešto - ne podnosim ružne nadimke. Njih smišljaju mizantropi, rugači i opadači.
Kad dođem u selo mog tate, tamo svi svoju mater zovu majo. Cili dan se osvrćem i mislim da mene zovu. Mislim da je moja mater zažalila što mi je dala ovo ime čim bi mene zazvala, a dotrči joj svekrva. :)
Moje ime je rusko. Moze biti i srpsko ako mu se doda "o" na kraju. I tu nastaju svi moji problemi kada su dokumenti u pitanju. Moj sin ima najcesce ime u Srbiji i ovaj nik je njegov. Nikola, Dzoni, Dzo. Ali ni mene ni sina skoro niko ne zove po imenu vec po prezimenu. I moj sin to voli.
imam troje i veoma sam zadovoljna. najstarijoj sam znala ime jos dok sam isla u osnovnu, trebalo je samo da sacekam da se rodi. kad je trebalo da rodim drugu, muz, kcer i ja smo sjeli i svi napisali na papir koja nam se imena najvise svidjaju i koliko mnogo. ime je bilo na sva tri spiska vrlo visoko. kod trece smo pokusali isto tako, ali sam ja poslije nekog vremena ulozila veto i dala joj ime. ni jednom nisam slusala nikoga, prijedloge sam saslusala, ali nikog nisam poslusala. za prvu i trecu su se svi bunili, ali je moj odgovor bio da ko rodi ima pravo i da da ime, te koga budem vidjela pored sebe u radjaoni na stolu, da moze slobodno da urgira. sve tri mnogo vole svoja imena i jako su zadovoljne, a meni je zadovoljstvo da ih izgovaram. familija se navikla i sad je i njima drago sto nisu bas skroz svakidasnja. srednja curica ima uobicajenije ime, ali druge dvije su i tako posebne. sve u svemu, ko ga rodi, neka mu i da ime, pa nece biti generacija nezadovoljnih mama, jer su babe lijecile svoje komplekse.
Ovakve majke me podsećaju na onu devojku iz dokumentarca koja hoće stalno da bude na površini. Ali ne postoji top ili vrh ime. Ime nije šešir ili cipela da ga ponese svaki vihor mode i promeni. Valja da ime nosi nekakvu dobru nameru, a ne da ima negativni smisao. I kakve veze ima da li će se neko zvati starinski Radosav, kada će ga ionako svi zvati Rade, ili ako se zove Milosav, kada će ga zvati Mika ili Mile, što je sasvim u redu za ljude koji normalno razmišljaju. Mogu da ti daju ime, ali bićeš poznata kao Jela, Veka, Zoka, Mica, što je sasvim, sasvim OK. Samo neautentične i nezrele osobe misle da će detetu cool - imenom dati nekakvu posebnost. Mada obično im uspe, ali u negativnom smislu. I još nešto - ne podnosim ružne nadimke. Njih smišljaju mizantropi, rugači i opadači.
Sto se mene tice samo jedna osoba ima pravo da odredi ime deteta. To je majka. Cujes pritisak porodice, meni su za moje krenuli da sufliraju sve sam ih oterao u tri lepe i rekao :"Zence, odaberi koje god zelis, samo neka ste mi zivo i zdravo". Cuj.. Pritisak porodice, kao da smo u kamenom dobu.
Најгори су бабе и деде који отворено кажу негативне коментаре о имену својих унучади. Шта ли мисле или кажу о туђој деци. Ако ти се не допада прећути, не баксузирај већ смишљај како ћеш да тепаш унучету...
Nomen est omen.Ime je sudbina.Moja mama takodje nije birala ime za mene ali ga je potom nametnula.Tako da mi je nadimak u stvari ime.Kad me neko nazove pravim imenom,meni cudno.Moja teorija je da ne treba ikada davati ime detetu po osobi koja je imala tezak zivot jer mislim da to vuce posle nekave druge dogadjaje.Ime treba da pristaje coveku,ali u stvari to je ono ime kako te prozovu kasnije u zuvotu...
Kad dođem u selo mog tate, tamo svi svoju mater zovu majo. Cili dan se osvrćem i mislim da mene zovu. Mislim da je moja mater zažalila što mi je dala ovo ime čim bi mene zazvala, a dotrči joj svekrva. :)
Moje ime je rusko. Moze biti i srpsko ako mu se doda "o" na kraju. I tu nastaju svi moji problemi kada su dokumenti u pitanju. Moj sin ima najcesce ime u Srbiji i ovaj nik je njegov. Nikola, Dzoni, Dzo. Ali ni mene ni sina skoro niko ne zove po imenu vec po prezimenu. I moj sin to voli.
IMAGE SOURCE
17 Komentari
Sortiraj po: