Moj stric je 1949. upisao elektrotehnicki fakultet, zavrsio i odmah se zaposlio i do kraja pedesetih vec bio direktor. I nije isao na radne akcije i nije bio clan partije. E, ali on je ucio i bio strucnjak u svojoj profesiji, za razliku od raznoraznih koji su se laktasili pomocu clanske karte. Isto kao i danas, neko naporno uci a neko ide na "radne akcije" stranke na vlasti.
Ah, kako to samo romanticno i slatko zvuci ... Realnost je malcice drukcija. Radne akcije su 1950-ih bile OBAVEZNE za sve devojke i mladice, bez toga nisi mogao nigde da se zaposlis, niti da studiras. Ovo znam 100% jer su moji roditelji upisali studije pocetkom pedesetih, pa znam dosta o tome. Udarnicke znacke su ti davale otvorena vrata i prvenstvo pri zaposljavanju. Kada su glavne stvari bile uradjene (Novi Beograd, Brcko-Banovici itd.) radne akcije su postale dobrovoljne, ali bez toga nisi mogao da dobijes clansku kartu one cuvene crvene "biblioteeeke" (Radovan III), a bez te tamno crvene clanske karte u dzepu nisi mogao da napredujes u sluzbi. Takodje, sve sto se radilo na ORA budno su pratili dousnici Udbe, koji su sve to uredno referisali svojim staresinama. Cim bi neko poceo da "talasa" i bistri bilo kakvu politiku doslo bi specijalno vojno vozilo po njega i od sledeceg dana vise niko za doticnog nije nista vise cuo. Tako da je taj "polet" koji opisujete vise bio igranje pod udarcima rezimskih biceva ...
Sve je to nekada imalo velikog smisla! Postojao je ogromni polet, entuzijazam i ogromna ne sebicnost i zelja da se uradi mnogo, bolje i vise; ne za sebe kao pojedinca vec za svoj narod, za svoju zemlju, za svoje drugove, za buducnost! Bilo je to vreme drugih ljudi!
Sve je to nekada imalo velikog smisla! Postojao je ogromni polet, entuzijazam i ogromna ne sebicnost i zelja da se uradi mnogo, bolje i vise; ne za sebe kao pojedinca vec za svoj narod, za svoju zemlju, za svoje drugove, za buducnost! Bilo je to vreme drugih ljudi!
Moj stric je 1949. upisao elektrotehnicki fakultet, zavrsio i odmah se zaposlio i do kraja pedesetih vec bio direktor. I nije isao na radne akcije i nije bio clan partije. E, ali on je ucio i bio strucnjak u svojoj profesiji, za razliku od raznoraznih koji su se laktasili pomocu clanske karte. Isto kao i danas, neko naporno uci a neko ide na "radne akcije" stranke na vlasti.
Ah, kako to samo romanticno i slatko zvuci ... Realnost je malcice drukcija. Radne akcije su 1950-ih bile OBAVEZNE za sve devojke i mladice, bez toga nisi mogao nigde da se zaposlis, niti da studiras. Ovo znam 100% jer su moji roditelji upisali studije pocetkom pedesetih, pa znam dosta o tome. Udarnicke znacke su ti davale otvorena vrata i prvenstvo pri zaposljavanju. Kada su glavne stvari bile uradjene (Novi Beograd, Brcko-Banovici itd.) radne akcije su postale dobrovoljne, ali bez toga nisi mogao da dobijes clansku kartu one cuvene crvene "biblioteeeke" (Radovan III), a bez te tamno crvene clanske karte u dzepu nisi mogao da napredujes u sluzbi. Takodje, sve sto se radilo na ORA budno su pratili dousnici Udbe, koji su sve to uredno referisali svojim staresinama. Cim bi neko poceo da "talasa" i bistri bilo kakvu politiku doslo bi specijalno vojno vozilo po njega i od sledeceg dana vise niko za doticnog nije nista vise cuo. Tako da je taj "polet" koji opisujete vise bio igranje pod udarcima rezimskih biceva ...
Ah, kako to samo romanticno i slatko zvuci ... Realnost je malcice drukcija. Radne akcije su 1950-ih bile OBAVEZNE za sve devojke i mladice, bez toga nisi mogao nigde da se zaposlis, niti da studiras. Ovo znam 100% jer su moji roditelji upisali studije pocetkom pedesetih, pa znam dosta o tome. Udarnicke znacke su ti davale otvorena vrata i prvenstvo pri zaposljavanju. Kada su glavne stvari bile uradjene (Novi Beograd, Brcko-Banovici itd.) radne akcije su postale dobrovoljne, ali bez toga nisi mogao da dobijes clansku kartu one cuvene crvene "biblioteeeke" (Radovan III), a bez te tamno crvene clanske karte u dzepu nisi mogao da napredujes u sluzbi. Takodje, sve sto se radilo na ORA budno su pratili dousnici Udbe, koji su sve to uredno referisali svojim staresinama. Cim bi neko poceo da "talasa" i bistri bilo kakvu politiku doslo bi specijalno vojno vozilo po njega i od sledeceg dana vise niko za doticnog nije nista vise cuo. Tako da je taj "polet" koji opisujete vise bio igranje pod udarcima rezimskih biceva ...
Sve je to nekada imalo velikog smisla! Postojao je ogromni polet, entuzijazam i ogromna ne sebicnost i zelja da se uradi mnogo, bolje i vise; ne za sebe kao pojedinca vec za svoj narod, za svoju zemlju, za svoje drugove, za buducnost! Bilo je to vreme drugih ljudi!
Moj stric je 1949. upisao elektrotehnicki fakultet, zavrsio i odmah se zaposlio i do kraja pedesetih vec bio direktor. I nije isao na radne akcije i nije bio clan partije. E, ali on je ucio i bio strucnjak u svojoj profesiji, za razliku od raznoraznih koji su se laktasili pomocu clanske karte. Isto kao i danas, neko naporno uci a neko ide na "radne akcije" stranke na vlasti.
IMAGE SOURCE
4 Komentari
Sortiraj po: