Malo mi samo baca senku to sto kaze da je poceo sa 4 godine da igra igrice, ja sa bracom od 6 jos uvek pokusavam da ih izbegnem i uspeva mi, a secanja koja stvaramo su gnjavljenje i mazenje izmedju ostalog ;-)
Nisam imao strpljenja da pogledam snimak dok nisam pročitao komentare. Jednostavno, početak deluje nekako previše sporo, ali... Nekako pred sam kraj, zastala mi je knedla u grlu. Pretpostavljajući da se ovo zaista desilo, da je taj komentar realan, mogu da kažem da razumem autora. Alat koji koristim po kući je jedina uspomena koju imam na svog oca, bio sam na ivici suza kada sam uspeo da polomim klešta koja je on koristio. Srećom, ostatak alata je čitav, bar nešto da me podseća na njega.
Dirnut sam ovom pricom jer me podseca na detinjstvo i odnos sa ocem. Imao sam oko pet godina , igrao komodor64 i majka je prekidala igru kako bi otisao na spavanje. Otac me nakon sto bi svi zaspali budio da igramo zajedno do kasno u noc. Nakon nekoliko godina moji su se razveli vise nikad nisam stupio u kontakt sa ocem. On je dobio dva sina a ja naravno odrastao, ozenio se i imam dvoje dece. Sad radim istu stvar , igram sa njima igrice.
Na igricama nema senke mog oca i naravno nije ista prica jer nije umro. Mada za mene nekako i jeste. Poenta je sto te ova reklama tj prica podseca da cenis sve trenutke koje si proveo sa ocem ili provodis sa decom jer nikad ne znas u kom pravcu zivot ide.....
Mene makar , za druge ne znam.....
Retko koji film/video moze da me podstakne na razmisljanje i ostavi upecatljiv utisak. U te filmove svrstavam (na primer) film Moon(2009). Ovaj video nije reklama. Ovo je umetnost, definitivno.
...nije mi jasno ko je ovo krstio reklamom...
...ovo je sjajan kratki metar, izuzetno emotivan...
...cesto se u razgovoru sa sinom, setim nekih igrica koje smo "cepali" kad je on bio mali...
...dragi trenuci, nemerljive vrednosti...
Secam se ove price, nisam znao da su snimili reklamu po njoj. Tada mi je delovala glupo i bljutavo ali sad tek shvatam da kad neko dozivi takav gubitak ovakve stvari su dragocene
@Delanik
Patetika??????? reklama je neverovatno originalna!!!!!!
A sad vrati se istrazivanju kulture severne koreje da slucajno ne zaboravis tu utopiju za takve kao ti
@Delanik
Patetika??????? reklama je neverovatno originalna!!!!!!
A sad vrati se istrazivanju kulture severne koreje da slucajno ne zaboravis tu utopiju za takve kao ti
Secam se ove price, nisam znao da su snimili reklamu po njoj. Tada mi je delovala glupo i bljutavo ali sad tek shvatam da kad neko dozivi takav gubitak ovakve stvari su dragocene
...nije mi jasno ko je ovo krstio reklamom...
...ovo je sjajan kratki metar, izuzetno emotivan...
...cesto se u razgovoru sa sinom, setim nekih igrica koje smo "cepali" kad je on bio mali...
...dragi trenuci, nemerljive vrednosti...
Retko koji film/video moze da me podstakne na razmisljanje i ostavi upecatljiv utisak. U te filmove svrstavam (na primer) film Moon(2009). Ovaj video nije reklama. Ovo je umetnost, definitivno.
Nisam imao strpljenja da pogledam snimak dok nisam pročitao komentare. Jednostavno, početak deluje nekako previše sporo, ali... Nekako pred sam kraj, zastala mi je knedla u grlu. Pretpostavljajući da se ovo zaista desilo, da je taj komentar realan, mogu da kažem da razumem autora. Alat koji koristim po kući je jedina uspomena koju imam na svog oca, bio sam na ivici suza kada sam uspeo da polomim klešta koja je on koristio. Srećom, ostatak alata je čitav, bar nešto da me podseća na njega.
Dirnut sam ovom pricom jer me podseca na detinjstvo i odnos sa ocem. Imao sam oko pet godina , igrao komodor64 i majka je prekidala igru kako bi otisao na spavanje. Otac me nakon sto bi svi zaspali budio da igramo zajedno do kasno u noc. Nakon nekoliko godina moji su se razveli vise nikad nisam stupio u kontakt sa ocem. On je dobio dva sina a ja naravno odrastao, ozenio se i imam dvoje dece. Sad radim istu stvar , igram sa njima igrice.
Na igricama nema senke mog oca i naravno nije ista prica jer nije umro. Mada za mene nekako i jeste. Poenta je sto te ova reklama tj prica podseca da cenis sve trenutke koje si proveo sa ocem ili provodis sa decom jer nikad ne znas u kom pravcu zivot ide.....
Mene makar , za druge ne znam.....
Malo mi samo baca senku to sto kaze da je poceo sa 4 godine da igra igrice, ja sa bracom od 6 jos uvek pokusavam da ih izbegnem i uspeva mi, a secanja koja stvaramo su gnjavljenje i mazenje izmedju ostalog ;-)
@Delanik
Patetika??????? reklama je neverovatno originalna!!!!!!
A sad vrati se istrazivanju kulture severne koreje da slucajno ne zaboravis tu utopiju za takve kao ti
Secam se ove price, nisam znao da su snimili reklamu po njoj. Tada mi je delovala glupo i bljutavo ali sad tek shvatam da kad neko dozivi takav gubitak ovakve stvari su dragocene
...nije mi jasno ko je ovo krstio reklamom...
...ovo je sjajan kratki metar, izuzetno emotivan...
...cesto se u razgovoru sa sinom, setim nekih igrica koje smo "cepali" kad je on bio mali...
...dragi trenuci, nemerljive vrednosti...
Retko koji film/video moze da me podstakne na razmisljanje i ostavi upecatljiv utisak. U te filmove svrstavam (na primer) film Moon(2009). Ovaj video nije reklama. Ovo je umetnost, definitivno.
Dirnut sam ovom pricom jer me podseca na detinjstvo i odnos sa ocem. Imao sam oko pet godina , igrao komodor64 i majka je prekidala igru kako bi otisao na spavanje. Otac me nakon sto bi svi zaspali budio da igramo zajedno do kasno u noc. Nakon nekoliko godina moji su se razveli vise nikad nisam stupio u kontakt sa ocem. On je dobio dva sina a ja naravno odrastao, ozenio se i imam dvoje dece. Sad radim istu stvar , igram sa njima igrice.
Na igricama nema senke mog oca i naravno nije ista prica jer nije umro. Mada za mene nekako i jeste. Poenta je sto te ova reklama tj prica podseca da cenis sve trenutke koje si proveo sa ocem ili provodis sa decom jer nikad ne znas u kom pravcu zivot ide.....
Mene makar , za druge ne znam.....
Nisam imao strpljenja da pogledam snimak dok nisam pročitao komentare. Jednostavno, početak deluje nekako previše sporo, ali... Nekako pred sam kraj, zastala mi je knedla u grlu. Pretpostavljajući da se ovo zaista desilo, da je taj komentar realan, mogu da kažem da razumem autora. Alat koji koristim po kući je jedina uspomena koju imam na svog oca, bio sam na ivici suza kada sam uspeo da polomim klešta koja je on koristio. Srećom, ostatak alata je čitav, bar nešto da me podseća na njega.
Malo mi samo baca senku to sto kaze da je poceo sa 4 godine da igra igrice, ja sa bracom od 6 jos uvek pokusavam da ih izbegnem i uspeva mi, a secanja koja stvaramo su gnjavljenje i mazenje izmedju ostalog ;-)
IMAGE SOURCE
24 Komentari
Sortiraj po: