Dragonx Amiga 500 se pojavila 1987. A jače Amiga kasnije. U tekstu se govori o jeftinijim kućnim računarima koji su se koristili u školama u prvim danima kompjuterskog opismenjavanja, a koji su se kako tako proizvodili u sfrj. I moja generacija je to preživela, doživela, da mi učimo nastavnike korišćenju tih računara. Oric nova, Galaksija... Dok smo mi kući imali Spectrum i C64.
Gimnazija u Kikindi je krajem osamdesetih (u vreme kad je moj brat bio đak) imala informatički kabinet opremljen XT računarima (Intel 8088 + 8087) sa monohromatskim grafičkim karticama (nastavnikov računar je jedini imao CGA karticu sa paletom od 16 boja). Na kućištima su imali oznaku NFK (Novosadska Fabrika Kablova) :)
'92 sam i ja upisao istu gimnaziju i koristio te računare dok nisu stigli novi '94-'95.
Osamdesetih ni mnogi FAKULTETI u Srbiji, a i sire na podrucju Jugoslavije nisu imali adekvatnu IT opremu. Ja sam bio student Odseka za RTI na beogradskom ETF sredinom 80-ih. Praktikum smo imali na fakultetskim Digital VAX racunarima, nas 200 se guralo na 15 terminala, a trebalo je raditi domace, seminarske, diplomske ... I jos smo mi bili srecni! Moja tadasnja devojka je bila student Matematickog fakulteta, takodje informaticki smer i oni su programiranje vezbali uz pomoc papira, olovke i gumice. Na drugim tehnickim fakultetima predavao se jos uvek samo Fortran IV, a asistenti su savetovali studentima da koriste sveske s kvadraticima, tako da svako slovo fortran naredbi stane u po jedan kvadratic. Kada su se pojavile singapurska i minhenska veza nisam mogao da docekam da nabavim svoj PC. Putovao sam nocnim vozom u Minhen, svercovao komponente, pa sklapao! Problem je bilo legalno uvesti te stvari, jer je drzava dopustala uvoz kompjutera i kopmonenata za njih samo pravnim licima, to je ujedno i razlog zasto su nastali Galaksija, Oric, Tim ... Inace, taj svoj prvi XT koji sam dovukao u delovima iz Minhena i Singapura sam kasnije uvalio nekom kaficu i preradio ga da im sluzi kao fiskalna kasa. Koristili su to cudo sve dok ih stetocine Djelic i Dinkic nisu naterali da kupe pravu (skupu) kasu. A gazda i danas kaze kako je ta moja "kasa" bila zakon ...
Tacno tako! Tekst se bavi osamdesetim, a tada je cela problematika personalnih kompjutera bila jos uvek u povoju. Na jednoj strani su bili PC (IBM i klonovi) koji su kostali po nekoliko hiljada dolara. Na drugoj su bile kucne igrackice poput Spectrum i Commodore, pristupacne vecem broju ljudi, ali koje su mnogima otvorile put u svet kompjutera. Na trecoj je bio Apple, koji je zabelezio veliki uspeh ali uglavnom u Americi. Postom su tu bili i profesionalni mini, midi i mainframe racunari koji su se i dalje razvijali. U to vreme Bil Gejts je rekao da je 640KB RAM veliko kao kuca, a Ken Olson (osnivac Digitala) je rekao da kompjuterima nije mesto u privatnim domovima. Znaci, ni velikani nisu mogli da previde gde ce tehnologija otici u narednim godinama, kamoli samozvani socijalisticki "strucnjaci", koji i dalje pricaju kako smo imali najbolje fakultete na svetu, najbolje lekare, najbolje inzenjere ... i sve naj, a zemlja propala?! Nego, kad vec pominjemo Jugu - Galaksija, Tim, Oric i ostale rukotvorine tadasnjih amatera su nastale samo zato sto je po zakonima SFRJ uvoz tehnicke robe bio dobrim delom ogranicen, u cilju zastite domace proizvodnje (npr. Ei i Cajavec televizora). Sirenje PCeva u Srbiji je pocelo kada su ljudi pronasli "rupu" za dovlacenje klonova iz Singapura i Minhena (nocni voz za Minhen, Schilerstrasse, povratak, MWSt povracaj, strah od carinika). Ovi mladji se smeju, a tako je bilo!
@Banjalučanin
Ja ne znam koliko je "koštao" u SFRJ, mislite verovatno na cenu sa raznim lopovskim komunističkim nametima na vilajet koji su je duplirali, ali ja sam imao taj PC za daleko manje pare (biće pošteno prošvercovan :) ) , kao što rekoh, ne sećam se tačno koliko je koštao, ali svakako solidno ispod 2000 dolara, što je možda moglo da bude, da kažemo oko 3000 maraka, dolar je obično bio oko marku i po u to vreme. Za plate imate pravo kada se radi o SFRJ, mada sam rekao "malo bolje", a malo bolje plate su u Beogradu u to vreme bile preko hiljadu maraka, znam, moja prva plata par godina kasnije je bila tolika :) Ovo ostalo nisam baš razumeo, ne znam za šta je IBM kažnjavan (uzgred, antimonopolski zakoni su antitržišna državna intervencija, isto kao što je stvarni monopol moguće uspostaviti samo uz državnu podršku i mešanje, pročitajte malo šta Austrijanci pišu na tu temu :) ), niti mi je najjasnije kakve veza postoji između podmornica i PC-ja :) I da se razumemo, ja ne kažem da je PC bio baš najbolja varijanta u tom trenutku, o tome nemam pojma, to je opširna tema, samo sam reagovao na netačnu informaciju, jer sam slučajno iz vlastitog iskustva znao koliko je PC koštao, i to je bilo mnogo manje para nego što je komentator tvrdio, to jest moglo se i to. Uzgred, neko ovde pomenu da je PC u to vreme bio bez "upotrebljivog OS-a", ja moram da priznam da sam godinama radio u DOS-u, zarađivao na tome i bio mi je sasvim upotrebljiv i okej :))
"Osim popularnih televizora koji su mnoge porodice iz nekadašnje SFRJ imale u svojim domovima, Elektronska industrija iz Niša okušala se i u proizvodnji personalnih računara...."
Kao sto rece ziggy, ovo je pisao neko ko pojma nema... Kako da objasnim autoru da sam u to vreme radio u EI koja daleko od toga da je proizvodila samo "popularne televizore" vec se "okusavala" na mnogim poljima za koja tekstpisac nije ni cuo... verovatno mu tesko da progugla kao sto je proguglao ovaj smesni tekst...
Poprilično površan članak. To je još uvek bilo vreme kućnih računara, ZX Spectrum je koštao ispod 150 funti, a Commodore 64 ispod 400 dolara. Poređenja radi, Yugo se prodavao ispod $4000. U takvoj situaciji, IBM PC je bio preskup ($1500) i bez upotrebljivog Windows okruženja (Win 3.0 se pojavljuje tek 1990). Apple Macintosh je koštao $2500. U Jugoslaviji su sve ove cene bile puno veće. U takvoj situaciji, u vreme bonova za benzin i sistema par-nepar, snalazili smo se kako smo umeli. Svi ti domaći računari su pravljeni za malo tržište i nisu mogli biti jeftini. Iznenađuje me da autor nije pomenuo PC klonove koje je proizvodio sarajevski Energoinvest, davne 1986. sam imao priliku da ga koristim.
@ziggy
Očigledno je da se dosta ljudi ne razume u računare tog vremena pa čak i pisac teksta ne računajući sposobnosti da se instaliraju i igraju video igre, napravi koji programičić koji računa neke besmislice....
U to vreme o kojem se piše jedini računar koji je napravio BUM na tržištu u moru besmislica jeste bila AMIGA čiji je harver bio na visokom nivou za razliku od PC-a koji je počeo BUM tek sa izlaskom PANTIJUM 1 procesora.
486 je bila neki pandan AMIGI ali i dalje nije bilo to to. Da podsetim AMIGA nije bio računar samo u verziji A 500 ili A1200 bilo je tu i A8000 veoma ozbiljna mašina sa hard diskovima i CD-om i sa svojim operativnim sistemom nalik na windows-u.
@(EU Citizen, 20. april 2016 20:48)
1986. je PC AT 286 u SFRJ koštao 5000 DM, dok je prosjek plata bio oko 600-700 DM. I, ne, nisu trebali nabavljati PC mašine, i to iz nekoliko razloga. Prvo, osnove rada na računaru su se mogle savladati i na računarima koji su se pravili i sklapali u SFRJ, baš kao što i danas možeš raditi na nečemu što nije PC (npr Raspberry Pi ili slično, u kombinaciji sa Linux OS). Drugo, SFRJ je proizvodila tenkove, avione i podmornice, tako da proizvodnja računara nije smjela doći u pitanje. I, treće, da se neki od tih proizvoda pokazao dovoljno uspješan, išao bi lagano kao alternativa za PC, i to prema cijelom svijetu. Tako da bi neko ko se zalaže za slobodno i liberalno tržište to trebao podržati, a ne ići na monopol, korupciju i zatvorenost (IBM je kažnjen zbog monopola).
Što se tiče želje za PC klonovima (ili samim xx86 računarima) u TOM vremenu, svi zaboravljaju jednu stvar - u to vreme je tržište bilo razuđeno. Niko ni slutio nije da će u to vreme under dog PC tek '90-tih (i to zahvaljujući Windows-u) "očetkati" konkurenciju. Ima nas koji smo navijali i za Amigu (komodor), i pitanje je kako bi danas izgledao ceo informaički svet da je sve ostalo onako ko iz tih osamdesetih.
No, svet se oporavlja od tog PC šoka - opet tržište postaje razuđeno (mislim na prenosne uređaje) tako da do neke sledeće firme koja će za nekih 10g. preuzeti tržište i nametnuti svoju viziju, će sve biti veselo. A nakon toga će se sadašnji klinci sa nostalgijom sećati svojih mobilnih uređaja.
Tek sa pojavom 386 racunara ( grafikom i zvukom ) masovnom produkcijom istih oni postaju dostupni sirokim narodnim masama i skidaju sa trona amigu i atari. U tom smislu suludo je i govoriti o prisustvu bilo kog pc kompatibilca u skolama tokom '80. Ovaj tekst kao da je pisao neko ko nije ziveo u to vreme ili nikada nije bio u Berlinu da kupi neku komponentu i prosvercuje je preko grane.
OŠ uz Lozoviku je 1986 imala kabinet za informatiku sa galaksijom, lolom8 iz aplle2 a već 1988 učionicu sa pakom 64 . Danas tetkice zimi lože ugljem peći u ucionicama, ako ga uopšte ima .
@dzonikg
Sredinom osamdestih (86. ili 87.) sam ja kao tinejdžer koristio PC-klon koji je koštao između hiljadu i po i dve hiljada dolara, ne sećam se tačno, dakle višestruko manje od automobila srednje klase i otprilike kao dve malo bolje jugoslovenske plate. Doduše, socijalistička ekonomija se već desetak godina raspadala i pucala po šavovima, ali se u isto vreme toliko novca još uvek trošilo na budalaštine da bi svakako bilo mnogo pametnije investirati ga u PC-mašine, naročito jer bi na veliko sigurno koštale mnogo manje.
Sam uvod teksta veze nema jer se buni sto skole sredinom 80tih nisu uvele pc klonove..mozda zato sto je tad i u americi koštao kao nov auto srednje klase pa ga nisu imale ni američke škole.
Ova dva gimnazijalca sa crno bele fotke su kolovodje "pair programminga" iz Extremme Programming tehnike sve pod budnim okom marsala JBT koji pazi na neprijatelje i sa istoka i zapada..
Kako ne znaš nikog ko je imao Oric Novu 64?! Pa moj drugar Joca iz osnovne! Eh, kad se setim tih dana... mi smo bili i preteča LAN okupljanja - ja donesem moj c64 kod njega i on piči jednu igricu na Oricu a ja drugu na c64, naravno od lan-a nije bilo ni govora :D
OŠ uz Lozoviku je 1986 imala kabinet za informatiku sa galaksijom, lolom8 iz aplle2 a već 1988 učionicu sa pakom 64 . Danas tetkice zimi lože ugljem peći u ucionicama, ako ga uopšte ima .
Sam uvod teksta veze nema jer se buni sto skole sredinom 80tih nisu uvele pc klonove..mozda zato sto je tad i u americi koštao kao nov auto srednje klase pa ga nisu imale ni američke škole.
Kako ne znaš nikog ko je imao Oric Novu 64?! Pa moj drugar Joca iz osnovne! Eh, kad se setim tih dana... mi smo bili i preteča LAN okupljanja - ja donesem moj c64 kod njega i on piči jednu igricu na Oricu a ja drugu na c64, naravno od lan-a nije bilo ni govora :D
Tek sa pojavom 386 racunara ( grafikom i zvukom ) masovnom produkcijom istih oni postaju dostupni sirokim narodnim masama i skidaju sa trona amigu i atari. U tom smislu suludo je i govoriti o prisustvu bilo kog pc kompatibilca u skolama tokom '80. Ovaj tekst kao da je pisao neko ko nije ziveo u to vreme ili nikada nije bio u Berlinu da kupi neku komponentu i prosvercuje je preko grane.
Što se tiče želje za PC klonovima (ili samim xx86 računarima) u TOM vremenu, svi zaboravljaju jednu stvar - u to vreme je tržište bilo razuđeno. Niko ni slutio nije da će u to vreme under dog PC tek '90-tih (i to zahvaljujući Windows-u) "očetkati" konkurenciju. Ima nas koji smo navijali i za Amigu (komodor), i pitanje je kako bi danas izgledao ceo informaički svet da je sve ostalo onako ko iz tih osamdesetih.
No, svet se oporavlja od tog PC šoka - opet tržište postaje razuđeno (mislim na prenosne uređaje) tako da do neke sledeće firme koja će za nekih 10g. preuzeti tržište i nametnuti svoju viziju, će sve biti veselo. A nakon toga će se sadašnji klinci sa nostalgijom sećati svojih mobilnih uređaja.
Poprilično površan članak. To je još uvek bilo vreme kućnih računara, ZX Spectrum je koštao ispod 150 funti, a Commodore 64 ispod 400 dolara. Poređenja radi, Yugo se prodavao ispod $4000. U takvoj situaciji, IBM PC je bio preskup ($1500) i bez upotrebljivog Windows okruženja (Win 3.0 se pojavljuje tek 1990). Apple Macintosh je koštao $2500. U Jugoslaviji su sve ove cene bile puno veće. U takvoj situaciji, u vreme bonova za benzin i sistema par-nepar, snalazili smo se kako smo umeli. Svi ti domaći računari su pravljeni za malo tržište i nisu mogli biti jeftini. Iznenađuje me da autor nije pomenuo PC klonove koje je proizvodio sarajevski Energoinvest, davne 1986. sam imao priliku da ga koristim.
"Osim popularnih televizora koji su mnoge porodice iz nekadašnje SFRJ imale u svojim domovima, Elektronska industrija iz Niša okušala se i u proizvodnji personalnih računara...."
Kao sto rece ziggy, ovo je pisao neko ko pojma nema... Kako da objasnim autoru da sam u to vreme radio u EI koja daleko od toga da je proizvodila samo "popularne televizore" vec se "okusavala" na mnogim poljima za koja tekstpisac nije ni cuo... verovatno mu tesko da progugla kao sto je proguglao ovaj smesni tekst...
@(EU Citizen, 20. april 2016 20:48)
1986. je PC AT 286 u SFRJ koštao 5000 DM, dok je prosjek plata bio oko 600-700 DM. I, ne, nisu trebali nabavljati PC mašine, i to iz nekoliko razloga. Prvo, osnove rada na računaru su se mogle savladati i na računarima koji su se pravili i sklapali u SFRJ, baš kao što i danas možeš raditi na nečemu što nije PC (npr Raspberry Pi ili slično, u kombinaciji sa Linux OS). Drugo, SFRJ je proizvodila tenkove, avione i podmornice, tako da proizvodnja računara nije smjela doći u pitanje. I, treće, da se neki od tih proizvoda pokazao dovoljno uspješan, išao bi lagano kao alternativa za PC, i to prema cijelom svijetu. Tako da bi neko ko se zalaže za slobodno i liberalno tržište to trebao podržati, a ne ići na monopol, korupciju i zatvorenost (IBM je kažnjen zbog monopola).
Osamdesetih ni mnogi FAKULTETI u Srbiji, a i sire na podrucju Jugoslavije nisu imali adekvatnu IT opremu. Ja sam bio student Odseka za RTI na beogradskom ETF sredinom 80-ih. Praktikum smo imali na fakultetskim Digital VAX racunarima, nas 200 se guralo na 15 terminala, a trebalo je raditi domace, seminarske, diplomske ... I jos smo mi bili srecni! Moja tadasnja devojka je bila student Matematickog fakulteta, takodje informaticki smer i oni su programiranje vezbali uz pomoc papira, olovke i gumice. Na drugim tehnickim fakultetima predavao se jos uvek samo Fortran IV, a asistenti su savetovali studentima da koriste sveske s kvadraticima, tako da svako slovo fortran naredbi stane u po jedan kvadratic. Kada su se pojavile singapurska i minhenska veza nisam mogao da docekam da nabavim svoj PC. Putovao sam nocnim vozom u Minhen, svercovao komponente, pa sklapao! Problem je bilo legalno uvesti te stvari, jer je drzava dopustala uvoz kompjutera i kopmonenata za njih samo pravnim licima, to je ujedno i razlog zasto su nastali Galaksija, Oric, Tim ... Inace, taj svoj prvi XT koji sam dovukao u delovima iz Minhena i Singapura sam kasnije uvalio nekom kaficu i preradio ga da im sluzi kao fiskalna kasa. Koristili su to cudo sve dok ih stetocine Djelic i Dinkic nisu naterali da kupe pravu (skupu) kasu. A gazda i danas kaze kako je ta moja "kasa" bila zakon ...
@dzonikg
Sredinom osamdestih (86. ili 87.) sam ja kao tinejdžer koristio PC-klon koji je koštao između hiljadu i po i dve hiljada dolara, ne sećam se tačno, dakle višestruko manje od automobila srednje klase i otprilike kao dve malo bolje jugoslovenske plate. Doduše, socijalistička ekonomija se već desetak godina raspadala i pucala po šavovima, ali se u isto vreme toliko novca još uvek trošilo na budalaštine da bi svakako bilo mnogo pametnije investirati ga u PC-mašine, naročito jer bi na veliko sigurno koštale mnogo manje.
Ova dva gimnazijalca sa crno bele fotke su kolovodje "pair programminga" iz Extremme Programming tehnike sve pod budnim okom marsala JBT koji pazi na neprijatelje i sa istoka i zapada..
Tacno tako! Tekst se bavi osamdesetim, a tada je cela problematika personalnih kompjutera bila jos uvek u povoju. Na jednoj strani su bili PC (IBM i klonovi) koji su kostali po nekoliko hiljada dolara. Na drugoj su bile kucne igrackice poput Spectrum i Commodore, pristupacne vecem broju ljudi, ali koje su mnogima otvorile put u svet kompjutera. Na trecoj je bio Apple, koji je zabelezio veliki uspeh ali uglavnom u Americi. Postom su tu bili i profesionalni mini, midi i mainframe racunari koji su se i dalje razvijali. U to vreme Bil Gejts je rekao da je 640KB RAM veliko kao kuca, a Ken Olson (osnivac Digitala) je rekao da kompjuterima nije mesto u privatnim domovima. Znaci, ni velikani nisu mogli da previde gde ce tehnologija otici u narednim godinama, kamoli samozvani socijalisticki "strucnjaci", koji i dalje pricaju kako smo imali najbolje fakultete na svetu, najbolje lekare, najbolje inzenjere ... i sve naj, a zemlja propala?! Nego, kad vec pominjemo Jugu - Galaksija, Tim, Oric i ostale rukotvorine tadasnjih amatera su nastale samo zato sto je po zakonima SFRJ uvoz tehnicke robe bio dobrim delom ogranicen, u cilju zastite domace proizvodnje (npr. Ei i Cajavec televizora). Sirenje PCeva u Srbiji je pocelo kada su ljudi pronasli "rupu" za dovlacenje klonova iz Singapura i Minhena (nocni voz za Minhen, Schilerstrasse, povratak, MWSt povracaj, strah od carinika). Ovi mladji se smeju, a tako je bilo!
Dragonx Amiga 500 se pojavila 1987. A jače Amiga kasnije. U tekstu se govori o jeftinijim kućnim računarima koji su se koristili u školama u prvim danima kompjuterskog opismenjavanja, a koji su se kako tako proizvodili u sfrj. I moja generacija je to preživela, doživela, da mi učimo nastavnike korišćenju tih računara. Oric nova, Galaksija... Dok smo mi kući imali Spectrum i C64.
@ziggy
Očigledno je da se dosta ljudi ne razume u računare tog vremena pa čak i pisac teksta ne računajući sposobnosti da se instaliraju i igraju video igre, napravi koji programičić koji računa neke besmislice....
U to vreme o kojem se piše jedini računar koji je napravio BUM na tržištu u moru besmislica jeste bila AMIGA čiji je harver bio na visokom nivou za razliku od PC-a koji je počeo BUM tek sa izlaskom PANTIJUM 1 procesora.
486 je bila neki pandan AMIGI ali i dalje nije bilo to to. Da podsetim AMIGA nije bio računar samo u verziji A 500 ili A1200 bilo je tu i A8000 veoma ozbiljna mašina sa hard diskovima i CD-om i sa svojim operativnim sistemom nalik na windows-u.
@Banjalučanin
Ja ne znam koliko je "koštao" u SFRJ, mislite verovatno na cenu sa raznim lopovskim komunističkim nametima na vilajet koji su je duplirali, ali ja sam imao taj PC za daleko manje pare (biće pošteno prošvercovan :) ) , kao što rekoh, ne sećam se tačno koliko je koštao, ali svakako solidno ispod 2000 dolara, što je možda moglo da bude, da kažemo oko 3000 maraka, dolar je obično bio oko marku i po u to vreme. Za plate imate pravo kada se radi o SFRJ, mada sam rekao "malo bolje", a malo bolje plate su u Beogradu u to vreme bile preko hiljadu maraka, znam, moja prva plata par godina kasnije je bila tolika :) Ovo ostalo nisam baš razumeo, ne znam za šta je IBM kažnjavan (uzgred, antimonopolski zakoni su antitržišna državna intervencija, isto kao što je stvarni monopol moguće uspostaviti samo uz državnu podršku i mešanje, pročitajte malo šta Austrijanci pišu na tu temu :) ), niti mi je najjasnije kakve veza postoji između podmornica i PC-ja :) I da se razumemo, ja ne kažem da je PC bio baš najbolja varijanta u tom trenutku, o tome nemam pojma, to je opširna tema, samo sam reagovao na netačnu informaciju, jer sam slučajno iz vlastitog iskustva znao koliko je PC koštao, i to je bilo mnogo manje para nego što je komentator tvrdio, to jest moglo se i to. Uzgred, neko ovde pomenu da je PC u to vreme bio bez "upotrebljivog OS-a", ja moram da priznam da sam godinama radio u DOS-u, zarađivao na tome i bio mi je sasvim upotrebljiv i okej :))
Gimnazija u Kikindi je krajem osamdesetih (u vreme kad je moj brat bio đak) imala informatički kabinet opremljen XT računarima (Intel 8088 + 8087) sa monohromatskim grafičkim karticama (nastavnikov računar je jedini imao CGA karticu sa paletom od 16 boja). Na kućištima su imali oznaku NFK (Novosadska Fabrika Kablova) :)
'92 sam i ja upisao istu gimnaziju i koristio te računare dok nisu stigli novi '94-'95.
@dzonikg
Sredinom osamdestih (86. ili 87.) sam ja kao tinejdžer koristio PC-klon koji je koštao između hiljadu i po i dve hiljada dolara, ne sećam se tačno, dakle višestruko manje od automobila srednje klase i otprilike kao dve malo bolje jugoslovenske plate. Doduše, socijalistička ekonomija se već desetak godina raspadala i pucala po šavovima, ali se u isto vreme toliko novca još uvek trošilo na budalaštine da bi svakako bilo mnogo pametnije investirati ga u PC-mašine, naročito jer bi na veliko sigurno koštale mnogo manje.
Ova dva gimnazijalca sa crno bele fotke su kolovodje "pair programminga" iz Extremme Programming tehnike sve pod budnim okom marsala JBT koji pazi na neprijatelje i sa istoka i zapada..
@ziggy
Očigledno je da se dosta ljudi ne razume u računare tog vremena pa čak i pisac teksta ne računajući sposobnosti da se instaliraju i igraju video igre, napravi koji programičić koji računa neke besmislice....
U to vreme o kojem se piše jedini računar koji je napravio BUM na tržištu u moru besmislica jeste bila AMIGA čiji je harver bio na visokom nivou za razliku od PC-a koji je počeo BUM tek sa izlaskom PANTIJUM 1 procesora.
486 je bila neki pandan AMIGI ali i dalje nije bilo to to. Da podsetim AMIGA nije bio računar samo u verziji A 500 ili A1200 bilo je tu i A8000 veoma ozbiljna mašina sa hard diskovima i CD-om i sa svojim operativnim sistemom nalik na windows-u.
Sam uvod teksta veze nema jer se buni sto skole sredinom 80tih nisu uvele pc klonove..mozda zato sto je tad i u americi koštao kao nov auto srednje klase pa ga nisu imale ni američke škole.
@Banjalučanin
Ja ne znam koliko je "koštao" u SFRJ, mislite verovatno na cenu sa raznim lopovskim komunističkim nametima na vilajet koji su je duplirali, ali ja sam imao taj PC za daleko manje pare (biće pošteno prošvercovan :) ) , kao što rekoh, ne sećam se tačno koliko je koštao, ali svakako solidno ispod 2000 dolara, što je možda moglo da bude, da kažemo oko 3000 maraka, dolar je obično bio oko marku i po u to vreme. Za plate imate pravo kada se radi o SFRJ, mada sam rekao "malo bolje", a malo bolje plate su u Beogradu u to vreme bile preko hiljadu maraka, znam, moja prva plata par godina kasnije je bila tolika :) Ovo ostalo nisam baš razumeo, ne znam za šta je IBM kažnjavan (uzgred, antimonopolski zakoni su antitržišna državna intervencija, isto kao što je stvarni monopol moguće uspostaviti samo uz državnu podršku i mešanje, pročitajte malo šta Austrijanci pišu na tu temu :) ), niti mi je najjasnije kakve veza postoji između podmornica i PC-ja :) I da se razumemo, ja ne kažem da je PC bio baš najbolja varijanta u tom trenutku, o tome nemam pojma, to je opširna tema, samo sam reagovao na netačnu informaciju, jer sam slučajno iz vlastitog iskustva znao koliko je PC koštao, i to je bilo mnogo manje para nego što je komentator tvrdio, to jest moglo se i to. Uzgred, neko ovde pomenu da je PC u to vreme bio bez "upotrebljivog OS-a", ja moram da priznam da sam godinama radio u DOS-u, zarađivao na tome i bio mi je sasvim upotrebljiv i okej :))
Kako ne znaš nikog ko je imao Oric Novu 64?! Pa moj drugar Joca iz osnovne! Eh, kad se setim tih dana... mi smo bili i preteča LAN okupljanja - ja donesem moj c64 kod njega i on piči jednu igricu na Oricu a ja drugu na c64, naravno od lan-a nije bilo ni govora :D
Tek sa pojavom 386 racunara ( grafikom i zvukom ) masovnom produkcijom istih oni postaju dostupni sirokim narodnim masama i skidaju sa trona amigu i atari. U tom smislu suludo je i govoriti o prisustvu bilo kog pc kompatibilca u skolama tokom '80. Ovaj tekst kao da je pisao neko ko nije ziveo u to vreme ili nikada nije bio u Berlinu da kupi neku komponentu i prosvercuje je preko grane.
@(EU Citizen, 20. april 2016 20:48)
1986. je PC AT 286 u SFRJ koštao 5000 DM, dok je prosjek plata bio oko 600-700 DM. I, ne, nisu trebali nabavljati PC mašine, i to iz nekoliko razloga. Prvo, osnove rada na računaru su se mogle savladati i na računarima koji su se pravili i sklapali u SFRJ, baš kao što i danas možeš raditi na nečemu što nije PC (npr Raspberry Pi ili slično, u kombinaciji sa Linux OS). Drugo, SFRJ je proizvodila tenkove, avione i podmornice, tako da proizvodnja računara nije smjela doći u pitanje. I, treće, da se neki od tih proizvoda pokazao dovoljno uspješan, išao bi lagano kao alternativa za PC, i to prema cijelom svijetu. Tako da bi neko ko se zalaže za slobodno i liberalno tržište to trebao podržati, a ne ići na monopol, korupciju i zatvorenost (IBM je kažnjen zbog monopola).
Što se tiče želje za PC klonovima (ili samim xx86 računarima) u TOM vremenu, svi zaboravljaju jednu stvar - u to vreme je tržište bilo razuđeno. Niko ni slutio nije da će u to vreme under dog PC tek '90-tih (i to zahvaljujući Windows-u) "očetkati" konkurenciju. Ima nas koji smo navijali i za Amigu (komodor), i pitanje je kako bi danas izgledao ceo informaički svet da je sve ostalo onako ko iz tih osamdesetih.
No, svet se oporavlja od tog PC šoka - opet tržište postaje razuđeno (mislim na prenosne uređaje) tako da do neke sledeće firme koja će za nekih 10g. preuzeti tržište i nametnuti svoju viziju, će sve biti veselo. A nakon toga će se sadašnji klinci sa nostalgijom sećati svojih mobilnih uređaja.
"Osim popularnih televizora koji su mnoge porodice iz nekadašnje SFRJ imale u svojim domovima, Elektronska industrija iz Niša okušala se i u proizvodnji personalnih računara...."
Kao sto rece ziggy, ovo je pisao neko ko pojma nema... Kako da objasnim autoru da sam u to vreme radio u EI koja daleko od toga da je proizvodila samo "popularne televizore" vec se "okusavala" na mnogim poljima za koja tekstpisac nije ni cuo... verovatno mu tesko da progugla kao sto je proguglao ovaj smesni tekst...
OŠ uz Lozoviku je 1986 imala kabinet za informatiku sa galaksijom, lolom8 iz aplle2 a već 1988 učionicu sa pakom 64 . Danas tetkice zimi lože ugljem peći u ucionicama, ako ga uopšte ima .
Poprilično površan članak. To je još uvek bilo vreme kućnih računara, ZX Spectrum je koštao ispod 150 funti, a Commodore 64 ispod 400 dolara. Poređenja radi, Yugo se prodavao ispod $4000. U takvoj situaciji, IBM PC je bio preskup ($1500) i bez upotrebljivog Windows okruženja (Win 3.0 se pojavljuje tek 1990). Apple Macintosh je koštao $2500. U Jugoslaviji su sve ove cene bile puno veće. U takvoj situaciji, u vreme bonova za benzin i sistema par-nepar, snalazili smo se kako smo umeli. Svi ti domaći računari su pravljeni za malo tržište i nisu mogli biti jeftini. Iznenađuje me da autor nije pomenuo PC klonove koje je proizvodio sarajevski Energoinvest, davne 1986. sam imao priliku da ga koristim.
Tacno tako! Tekst se bavi osamdesetim, a tada je cela problematika personalnih kompjutera bila jos uvek u povoju. Na jednoj strani su bili PC (IBM i klonovi) koji su kostali po nekoliko hiljada dolara. Na drugoj su bile kucne igrackice poput Spectrum i Commodore, pristupacne vecem broju ljudi, ali koje su mnogima otvorile put u svet kompjutera. Na trecoj je bio Apple, koji je zabelezio veliki uspeh ali uglavnom u Americi. Postom su tu bili i profesionalni mini, midi i mainframe racunari koji su se i dalje razvijali. U to vreme Bil Gejts je rekao da je 640KB RAM veliko kao kuca, a Ken Olson (osnivac Digitala) je rekao da kompjuterima nije mesto u privatnim domovima. Znaci, ni velikani nisu mogli da previde gde ce tehnologija otici u narednim godinama, kamoli samozvani socijalisticki "strucnjaci", koji i dalje pricaju kako smo imali najbolje fakultete na svetu, najbolje lekare, najbolje inzenjere ... i sve naj, a zemlja propala?! Nego, kad vec pominjemo Jugu - Galaksija, Tim, Oric i ostale rukotvorine tadasnjih amatera su nastale samo zato sto je po zakonima SFRJ uvoz tehnicke robe bio dobrim delom ogranicen, u cilju zastite domace proizvodnje (npr. Ei i Cajavec televizora). Sirenje PCeva u Srbiji je pocelo kada su ljudi pronasli "rupu" za dovlacenje klonova iz Singapura i Minhena (nocni voz za Minhen, Schilerstrasse, povratak, MWSt povracaj, strah od carinika). Ovi mladji se smeju, a tako je bilo!
Gimnazija u Kikindi je krajem osamdesetih (u vreme kad je moj brat bio đak) imala informatički kabinet opremljen XT računarima (Intel 8088 + 8087) sa monohromatskim grafičkim karticama (nastavnikov računar je jedini imao CGA karticu sa paletom od 16 boja). Na kućištima su imali oznaku NFK (Novosadska Fabrika Kablova) :)
'92 sam i ja upisao istu gimnaziju i koristio te računare dok nisu stigli novi '94-'95.
Osamdesetih ni mnogi FAKULTETI u Srbiji, a i sire na podrucju Jugoslavije nisu imali adekvatnu IT opremu. Ja sam bio student Odseka za RTI na beogradskom ETF sredinom 80-ih. Praktikum smo imali na fakultetskim Digital VAX racunarima, nas 200 se guralo na 15 terminala, a trebalo je raditi domace, seminarske, diplomske ... I jos smo mi bili srecni! Moja tadasnja devojka je bila student Matematickog fakulteta, takodje informaticki smer i oni su programiranje vezbali uz pomoc papira, olovke i gumice. Na drugim tehnickim fakultetima predavao se jos uvek samo Fortran IV, a asistenti su savetovali studentima da koriste sveske s kvadraticima, tako da svako slovo fortran naredbi stane u po jedan kvadratic. Kada su se pojavile singapurska i minhenska veza nisam mogao da docekam da nabavim svoj PC. Putovao sam nocnim vozom u Minhen, svercovao komponente, pa sklapao! Problem je bilo legalno uvesti te stvari, jer je drzava dopustala uvoz kompjutera i kopmonenata za njih samo pravnim licima, to je ujedno i razlog zasto su nastali Galaksija, Oric, Tim ... Inace, taj svoj prvi XT koji sam dovukao u delovima iz Minhena i Singapura sam kasnije uvalio nekom kaficu i preradio ga da im sluzi kao fiskalna kasa. Koristili su to cudo sve dok ih stetocine Djelic i Dinkic nisu naterali da kupe pravu (skupu) kasu. A gazda i danas kaze kako je ta moja "kasa" bila zakon ...
Dragonx Amiga 500 se pojavila 1987. A jače Amiga kasnije. U tekstu se govori o jeftinijim kućnim računarima koji su se koristili u školama u prvim danima kompjuterskog opismenjavanja, a koji su se kako tako proizvodili u sfrj. I moja generacija je to preživela, doživela, da mi učimo nastavnike korišćenju tih računara. Oric nova, Galaksija... Dok smo mi kući imali Spectrum i C64.
IMAGE SOURCE
28 Komentari
Sortiraj po: