Astronomi na pragu otkrića velike tajne svemira

Da se ulaze para u nauku koliko se ulaze u ratove gde bi nam kraj bio.

Не знам за вас, али мој мозак никако не може да појми ту "свемир" причу... бесконачност, галаксије, што неко рече како то све израчунавају, знају, састави, ма све... фасцинантно, дивим се људима који се баве тиме и разумеју. Не могу да обрадим у глави бесконачност, само смо пиксел у неком огромном, несагледивом простору. Као лаику интересантно ми је увек да прочитам, али често ништа не разумем :-)

Сад ће стручњаци да се јаве да објасне...

[nastavak]

Za veca rastojanja primenjuje se metod "standardnih sveca". Zamislimo standardnu sijalicu za koju znamo sjaj (snagu zracenja) na rastojanju od jednog kilometra, nazovimo ga "apsolutni sjaj". Znajuci kako se menja sjaj sa rastojanjem, mereci ga na nasem polozaju (relativni sjaj) mozemo da izracunamo koliko je sijalica daleko od nas. U astronomiji ovakve standardne svece su posebne vrste zvezda, promenljive zvezde Cefeide. Njihov sjaj se menja u pravilnim intervalima od par dana do par meseci. Americki astronom Henrijeta Svon-Livit je otkrila zakon koji povezuje apsolutni sjaj Cefeide i periodu njenog pulsiranja. Sto je zvezda sjajnija, sporije pulsira. Mereci periodu, znamo koliki je njen apsolutni sjaj, a mereci njen sjaj kako se vidi na Zemlji, mozemo odrediti koliko je daleko. Ovaj metod vredi od nekoliko hiljada pa do nekoliko desetina miliona svetlosnih godina.
Postoje i druge standardne svece, na primer za neke vrste supernova znamo koliki im je apsolutni sjaj u trenutku eksplozije, zato sto su taj trenutak i oslobodjena energija odredjeni fizickim zakonima koji diktiraju zvezdanu evoluciju. Mereci sjaj supernove, ako pripada odredjenom tipu, znamo njenu daljinu.
Ima jos puno astronomskih lukavih metoda za merenje daljine, sa svojim problemima i resenjima, a ovo su osnove.

Inace mene zanima ako neko zna da objasni, kako izracunavaju udaljenost zvezda, planeta, galaksija?
To nikako ne kontam.
(Gogzi84, 3. april 2016 21:14)

Osnovni metod za merenje rastojanja do blizih zvezda je metod paralakse. On se zasniva na "stereoskopskom" vidu koji nasim osmatranjima daje promena polozaja Zemlje dok orbitira oko Sunca. Ako zazmurimo na jedno oko i ispruzimo prst tako da vrhom prsta nanisanimo neki objekt (recimo udaljenu sijalicu), kada zatvorimo to jedno oko i otvorimo drugo, vidimo da se objekat pomakao u odnosu na vrh prsta za neki mali ugao. Znajuci taj mali ugao i rastojanje izmedju ociju, mozemo da izracunamo koliko je objekt daleko.
Primenjeno na astronomiju, ako izmerimo uglovne koordinate zvezde na nebeskoj sferi u jednom trenutku i 6 meseci kasnije, kada je Zemlja na drugoj strani orbite i 300 miliona kilometara daleko od prvobitnog polozaja, mozemo naci rastojanje do zvezde. Naravno, uglovi paralakse su jako mali zato sto su sve zvezde mnogo dalje nego sto je precnik Zemljine orbite oko Sunca, ali imamo preciznu instrumentaciju, tako da paralaksom mozemo odrediti rastojanja do nekoliko stotina svetlosnih godina.

[nastavak]

Ona je davno umrla ,pre nego su oni to videli .Velika je to dimenzija za coveka .

Super vest.
Inace mene zanima ako neko zna da objasni, kako izracunavaju udaljenost zvezda, planeta, galaksija?
To nikako ne kontam.
Pozdrav svim ljubiteljima svemira.

Nikada nista otkriti nece,vec ce samo lupati teorije.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (bmwx5, 3. april 2016 22:01)
Ajde otkrij ti, bez lupanja teorije.

Kokos- Preporučujem ti Discovery Science i Nat Geo (Kosmos, poznati kosmos i Star Talk u kojoj onako uopšteno pričaju sa poznatim ličnostima o svemirskim temama sa dozom humora). A na Discovery Science imaš emisije Sci-fi science, space pioneer, through the wormhole. Michio Kaku i Neil Tyson uveliko se trude da približe nauku i objasne ljudima kako svemir funcioniše. Inače, ne postoji čovek čiji mozak može u potpunosti da "pojmi" svemir, to je nemoguće ali možemo da maštamo ovako "prikovani za zemlju". Svi naučni radovi koje su naučnici sproveli tokom decenija, sve teorije koje su dokazali, sva letelice koje smo poslali u svemir i koje su nam vratile slike su tek mali deo slagalice. Ko zna koliko toga još ima da se otkrije, nismo ni zagrebali površinu.

Ovu vest neki ljudi(i ja,izmedu ostalog)citaju cisto informativno,mada se ne razumeju bas najbolje ali dobro...Na srecu komentarisace i eksperti kojima je ovo u ,,malom prstu"tako da ce nam bar malo biti pojasnjeno...

Нисам стручњак али мислим да нећу да погрешим у објашњењу. Наиме, даљина у свемиру се мери светлосним годинама што представља пут који светлост пређе за годину дана крећући се брзином од приближно од 300.000 км у секунди па ви сад израчунајте колика је то удаљеност од 1200 светлосних година. Невероватно, зар не?

Nikada nista otkriti nece,vec ce samo lupati teorije.

Egzaltirano skačem i frenetično urlam.

Nikada nista otkriti nece,vec ce samo lupati teorije.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (bmwx5, 3. april 2016 22:01)

Taj android uredjaj koji trpi tvoje gluposti je takodje nastao iz teorije.

@Da se ulaze para u nauku koliko se ulaze u ratove gde bi nam kraj bio.
(srbin, 03. april 2016 21:21)
Ovo me uvek rastuzi, nesto sto je covek izmislio ali izmislio da ga imas vise nego sto ti je potrebno e zbog toga ne moze svet da napreduje u smislu istrazivanje nastanka svemira nas itd.Nazalost svi smo zarobljeni u novcu.

Zbog ogromne udaljenosti i ograničenosti brzine svetlosti, verovatno gledamo nešto što se desilo ko zna kada u prošlosti.

Mislim da se u tekstu potkrala greška. Naime, Andromeda nam je najbliža galaksija i udaljena je od naše galaksije oko 4,5 miliona svetlosnih godina, tako da bi 1200 s.g. bilo praktično u našoj galaksiji ;-)

U današnjoj eri supermoćnih radio teleskopa neka zvezda je otkrivena optičkim? ja sam mislio da optičke teleskope koriste samo za ekskurzije đaka u zvezdarskoj opservatoriji.
(milan, 4. april 2016 03:01)

Imenjace, nadam se da se salis. Od vaznosti za osmatranje je celokupni spektar zracenja. Tako da imamo gama opservatorije, rendgenske, ultraljubicaste, vidljive i infracrvene, pa sve do radio talasa. Sve je vazno i sve nosi neku informaciju.
Uostalom, opticki teleskopi ne sluze samo za ocno osmatranje. Zaprepastio bi se kad bi znao kakva se sve instrumentacija kaci na opticki teleskop.

Gogzi- Svetlost je najbrža stvar u svemiru. Teoretski je moguće približiti se brzini svetlosti ali je nemoguće ići brže od brzine svetlosti. A rastojanje koje svetlost prođe za godinu dana je svetlosna godina i ona se koristi da se izmeri rastojanje. Naprimer kada gledaš u sunce ti ga vidiš onako kakvo je bilo pre 8 minuta isto to važi i za ostale zvezde samo sa mnogo većim razmerama. Mi ustvari na nebu gledamo njihove duhove, neke su "umrle", neke su se tek rodile a mi čekamo da to dođe do nas itd. Za naše mozgove to je ne pojmiv prostor. Zamisli da je Sahara svemir a naša planeta jedno zrno peska i da svi mi živimo na njemu. Još kada pročitaš teoriju multiuniverzuma, onako zastaneš i shvatiš koliko smo mi ustvari nebitni skroz.

@ Kokos
sve je to vrlo jednostavno, samo treba razumeti da se sa kvadratom rastojanja inercijalne mase povecava i Kaplanova konstanta, pa tako da bi povecali vecu tenziju frekvencije elektricni otpor stimulansa treba aktivirati, sto na suprotnu stranu jednacine dostavlja multidimenzionu sliku koju treba konceptualno predstaviti kao logicki rezultat. :-)

"Nedavno je u galaksiji daleko od naše otkrivena malena zvezda..."

Radi se o zvezdi koja je udaljena 1200 svetlosnih godina od Zemlje, a ne od naše galaksije Mlečni Put. Nama najbliža galaksija je Andromeda, i trenutno je udaljena oko 2,5 miliona svetlosnih godina od Zemlje.

svaka čast limbo ovakvi komentari nam trebaju 10/10

Prepoucujem serijal " Kosmos ". Odlicna objasnjenja za nas koji nismo naucnici a veoma nas interesuje ta tematika.

Hvala na objasnjenju.
Koliko su ustvari jednostavne fore za racunjanje daljine. Tj si to fenomenalno sa primerima.

Umesto što trošite milijarde šaljući špijunske satelite u svemir i izučavajući planete, bilo bi bolje da te pare usmerite ka boljem i lepšem životu na planeti zemlji.

Da da, znaju skoro "sve" osim sto blage veze nemaju.
Civilizacija koja za pogon koristi potisak i koja na osnovu spektra boja karakterise planete, je izuzetno primitivna.

Sazvežđe "Drako" se na srpskom zove "Zmaj"...

Zbog ogromne udaljenosti i ograničenosti brzine svetlosti, verovatno gledamo nešto što se desilo ko zna kada u prošlosti.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Svi su draga protiv tebe, svi su draga proti mene,


Pa u tekstu pise da je ta zvijezda udaljena 1200 svjetlosnih godina, znaci da je se to dogodilo prije 1200 godina

Otkrili su ... svemir?

Bla, bla, bla...

1 svetlosna godina = 300000 x 60 x 60 x 24 x 365 kilometara

Ako pozivimo jos samo par milijardi godina, mozda i uspemo da vidimo sta ce se na kraju sa zvezdom i desiti...

(Кокос, 3. april 2016 21:54)

Beskonačnost, ili beskraj, ni jedan ljudski um to ne može da pojmi 100%.
Kako zamisliti beskraj? Ako zamisliš nekakav ''prazan?'' prostor, opet je teško shvatiti da on nema nekakav kraj, (ma koliko on bio daleko); a opet, ako bi imao kraj, logična zamisao sledi da nešto mora biti iza tog kraja, zato što je još teže zamisliti granicu iza koje nema ničega, jer ljudski mozak ne može da opiše i razume frazu - apsolutno ništa.
Da li uopšte postoji NIŠTA? U matematici je to nula. U filozofiji je to...

Gogzi84 uz pomoc talasne duzine svetla, sto je crvenije dalje je jer je crvena talasna duzina najveca pa samim tim ima veci "domet" od plave recimo, isti razlog zbog koga je zalazak sunca crven.

a jel može neko da mi objasni odakle se i kako sakupila ta neverovatna energija pa je nastao veliki prasak?

Lepe su ove CGI fotke, zaista.

@nova...Jako je tesko (mozda i nemoguce) saznati kak i zasto se desio Veliki Prasak. Jedino mozemo reci da se on desio, zato sto vidimo sirenje Univerzuma. Kada razmisljamo o Velikom Prasku, pomalo ulazimo i na podrucje filozofije (priznajem da sam tu "tanak"). Ja, licno, mislim da je sve pocelo nekom vrstom informacije. Informacija nije materijalna, ali je u sebi sadrzala uputstvo "kako napraviti Univerzum". Naravno, ovo je takodje pretpostavka i nagadjanje, kao i sve vezano za uzroke Velikog Praska.

Ako pozivimo jos samo par milijardi godina, mozda i uspemo da vidimo sta ce se na kraju sa zvezdom i desiti...
(Bleki, 4. april 2016 10:33)

Potpuno pogrešno razmišljanje iz perspektive srednjovjekovnog pogleda na tehnološki razvoj covjecanstva. Na svu sreću danas možemo doći i do zaključka da je logično da bi nam uskoro mogla biti dostupna znanja naprednijih civilizacija ili da bismo mi kao civilizacija sa sadašnjom stopom razvoja i tehnoloških dostignuća za koju stotinu godina bili u posjedu naprednijih igračkica koje nam bukvalno omogućuju pogled kroz vrijeme i prostor. Kao što smo mogli primjetiti elektromagnetni talasi nisu vezani prostor-vrijeme lancima kao naš pogled na svijet oko sebe, potrebno je ukrotiti ih i jahanje može da počne :D. ...

@usput, kroz Mlecni put...Ne postoji zvezda precnika 1000 svetlosnih godina. Nama najbliza zvezda se nalazi na 4 svetlosne godine, a na udaljenosti od 500 sv. god. (poluprecnik) se nalaze na hiljade zvezda, a izmedju njih je skoro potpuni vakuum. Takva zvezda bi bila mnogo teza od cele galaksije, a eksplodirala bi u ekstramegasupernovoj istog momenta od svog nastanka, tj. zapocinjanja fuzije.

ja sam cuo da na Zemlji postoji Drako civilizacija pa mislim da treba njih da pitamo oni ce nam reci . ma zna se mnogo vise nego sto objavljuju al bi nastao opsti kolaps kad bi nam rekli sve . kad civilizacija bude spremna da prihvati te vesti onda cemo vise i znati . hvala

U današnjoj eri supermoćnih radio teleskopa neka zvezda je otkrivena optičkim? ja sam mislio da optičke teleskope koriste samo za ekskurzije đaka u zvezdarskoj opservatoriji.

ne verujem da ce da im se svidi ono sto budu otkrili hehee

Tu se radi samo o tome da li vjerujemo naučnicima ili ne. Ako nesto nismo doživjeli lično i da znamo da je to tako, tu ostaje mjesto za sumnju. Ni jedan pravi naučnik ne bi vjerovao u nešto što nije dokazano pred njegovim očima, zar ne? E sad na nama ostaje da li ćemo vjerovati u nešto, po sopstvenom ubjeđenju, što nismo svojim očima vidjeli ili ćemo reći, ok ja ne vjerujem dok me ne ubjediš dokazima pred kojima ja neću imati argumenata da to nije tako. Nemam ništa protiv današnje nauke, ali se ne bih bunio ni da me ubjede da su zaista u pravu.

ja kao strucnjak mislim da je Aurelion Sol ugasio tu zvezdu i da ce ubrzo napraviti novu :)

Sto ce reci - nagadjaju. A mozda je Galactus pojeo zvezdu?

Nasa galaksija ima precnik od oko 100.000 sv. god.
Najvece zvezde imaju precnik od oko 1.000 sv. god. i tolikih zvezda nema u nasoj galaksiji.

Bože, ko ovo piše a da nije pročitao osnovne stvari o belim patuljcima, svemiru i ostalom. Iza ovih vesti treba da stoje naučne činjenice a ne mašta.

Nikada nista otkriti nece,vec ce samo lupati teorije.

Egzaltirano skačem i frenetično urlam.

Umesto što trošite milijarde šaljući špijunske satelite u svemir i izučavajući planete, bilo bi bolje da te pare usmerite ka boljem i lepšem životu na planeti zemlji.

Bla, bla, bla...

@ Kokos
sve je to vrlo jednostavno, samo treba razumeti da se sa kvadratom rastojanja inercijalne mase povecava i Kaplanova konstanta, pa tako da bi povecali vecu tenziju frekvencije elektricni otpor stimulansa treba aktivirati, sto na suprotnu stranu jednacine dostavlja multidimenzionu sliku koju treba konceptualno predstaviti kao logicki rezultat. :-)

Otkrili su ... svemir?

Сад ће стручњаци да се јаве да објасне...

Da da, znaju skoro "sve" osim sto blage veze nemaju.
Civilizacija koja za pogon koristi potisak i koja na osnovu spektra boja karakterise planete, je izuzetno primitivna.

Lepe su ove CGI fotke, zaista.

Super vest.
Inace mene zanima ako neko zna da objasni, kako izracunavaju udaljenost zvezda, planeta, galaksija?
To nikako ne kontam.
Pozdrav svim ljubiteljima svemira.

Ona je davno umrla ,pre nego su oni to videli .Velika je to dimenzija za coveka .

U današnjoj eri supermoćnih radio teleskopa neka zvezda je otkrivena optičkim? ja sam mislio da optičke teleskope koriste samo za ekskurzije đaka u zvezdarskoj opservatoriji.

a jel može neko da mi objasni odakle se i kako sakupila ta neverovatna energija pa je nastao veliki prasak?

Nasa galaksija ima precnik od oko 100.000 sv. god.
Najvece zvezde imaju precnik od oko 1.000 sv. god. i tolikih zvezda nema u nasoj galaksiji.

ne verujem da ce da im se svidi ono sto budu otkrili hehee

ja kao strucnjak mislim da je Aurelion Sol ugasio tu zvezdu i da ce ubrzo napraviti novu :)

Не знам за вас, али мој мозак никако не може да појми ту "свемир" причу... бесконачност, галаксије, што неко рече како то све израчунавају, знају, састави, ма све... фасцинантно, дивим се људима који се баве тиме и разумеју. Не могу да обрадим у глави бесконачност, само смо пиксел у неком огромном, несагледивом простору. Као лаику интересантно ми је увек да прочитам, али често ништа не разумем :-)

Nikada nista otkriti nece,vec ce samo lupati teorije.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (bmwx5, 3. april 2016 22:01)
Ajde otkrij ti, bez lupanja teorije.

Zbog ogromne udaljenosti i ograničenosti brzine svetlosti, verovatno gledamo nešto što se desilo ko zna kada u prošlosti.

Sto ce reci - nagadjaju. A mozda je Galactus pojeo zvezdu?

Ovu vest neki ljudi(i ja,izmedu ostalog)citaju cisto informativno,mada se ne razumeju bas najbolje ali dobro...Na srecu komentarisace i eksperti kojima je ovo u ,,malom prstu"tako da ce nam bar malo biti pojasnjeno...

ja sam cuo da na Zemlji postoji Drako civilizacija pa mislim da treba njih da pitamo oni ce nam reci . ma zna se mnogo vise nego sto objavljuju al bi nastao opsti kolaps kad bi nam rekli sve . kad civilizacija bude spremna da prihvati te vesti onda cemo vise i znati . hvala

Нисам стручњак али мислим да нећу да погрешим у објашњењу. Наиме, даљина у свемиру се мери светлосним годинама што представља пут који светлост пређе за годину дана крећући се брзином од приближно од 300.000 км у секунди па ви сад израчунајте колика је то удаљеност од 1200 светлосних година. Невероватно, зар не?

Inace mene zanima ako neko zna da objasni, kako izracunavaju udaljenost zvezda, planeta, galaksija?
To nikako ne kontam.
(Gogzi84, 3. april 2016 21:14)

Osnovni metod za merenje rastojanja do blizih zvezda je metod paralakse. On se zasniva na "stereoskopskom" vidu koji nasim osmatranjima daje promena polozaja Zemlje dok orbitira oko Sunca. Ako zazmurimo na jedno oko i ispruzimo prst tako da vrhom prsta nanisanimo neki objekt (recimo udaljenu sijalicu), kada zatvorimo to jedno oko i otvorimo drugo, vidimo da se objekat pomakao u odnosu na vrh prsta za neki mali ugao. Znajuci taj mali ugao i rastojanje izmedju ociju, mozemo da izracunamo koliko je objekt daleko.
Primenjeno na astronomiju, ako izmerimo uglovne koordinate zvezde na nebeskoj sferi u jednom trenutku i 6 meseci kasnije, kada je Zemlja na drugoj strani orbite i 300 miliona kilometara daleko od prvobitnog polozaja, mozemo naci rastojanje do zvezde. Naravno, uglovi paralakse su jako mali zato sto su sve zvezde mnogo dalje nego sto je precnik Zemljine orbite oko Sunca, ali imamo preciznu instrumentaciju, tako da paralaksom mozemo odrediti rastojanja do nekoliko stotina svetlosnih godina.

[nastavak]

[nastavak]

Za veca rastojanja primenjuje se metod "standardnih sveca". Zamislimo standardnu sijalicu za koju znamo sjaj (snagu zracenja) na rastojanju od jednog kilometra, nazovimo ga "apsolutni sjaj". Znajuci kako se menja sjaj sa rastojanjem, mereci ga na nasem polozaju (relativni sjaj) mozemo da izracunamo koliko je sijalica daleko od nas. U astronomiji ovakve standardne svece su posebne vrste zvezda, promenljive zvezde Cefeide. Njihov sjaj se menja u pravilnim intervalima od par dana do par meseci. Americki astronom Henrijeta Svon-Livit je otkrila zakon koji povezuje apsolutni sjaj Cefeide i periodu njenog pulsiranja. Sto je zvezda sjajnija, sporije pulsira. Mereci periodu, znamo koliki je njen apsolutni sjaj, a mereci njen sjaj kako se vidi na Zemlji, mozemo odrediti koliko je daleko. Ovaj metod vredi od nekoliko hiljada pa do nekoliko desetina miliona svetlosnih godina.
Postoje i druge standardne svece, na primer za neke vrste supernova znamo koliki im je apsolutni sjaj u trenutku eksplozije, zato sto su taj trenutak i oslobodjena energija odredjeni fizickim zakonima koji diktiraju zvezdanu evoluciju. Mereci sjaj supernove, ako pripada odredjenom tipu, znamo njenu daljinu.
Ima jos puno astronomskih lukavih metoda za merenje daljine, sa svojim problemima i resenjima, a ovo su osnove.

Zbog ogromne udaljenosti i ograničenosti brzine svetlosti, verovatno gledamo nešto što se desilo ko zna kada u prošlosti.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Svi su draga protiv tebe, svi su draga proti mene,


Pa u tekstu pise da je ta zvijezda udaljena 1200 svjetlosnih godina, znaci da je se to dogodilo prije 1200 godina

Da se ulaze para u nauku koliko se ulaze u ratove gde bi nam kraj bio.

Gogzi84 uz pomoc talasne duzine svetla, sto je crvenije dalje je jer je crvena talasna duzina najveca pa samim tim ima veci "domet" od plave recimo, isti razlog zbog koga je zalazak sunca crven.

Kokos- Preporučujem ti Discovery Science i Nat Geo (Kosmos, poznati kosmos i Star Talk u kojoj onako uopšteno pričaju sa poznatim ličnostima o svemirskim temama sa dozom humora). A na Discovery Science imaš emisije Sci-fi science, space pioneer, through the wormhole. Michio Kaku i Neil Tyson uveliko se trude da približe nauku i objasne ljudima kako svemir funcioniše. Inače, ne postoji čovek čiji mozak može u potpunosti da "pojmi" svemir, to je nemoguće ali možemo da maštamo ovako "prikovani za zemlju". Svi naučni radovi koje su naučnici sproveli tokom decenija, sve teorije koje su dokazali, sva letelice koje smo poslali u svemir i koje su nam vratile slike su tek mali deo slagalice. Ko zna koliko toga još ima da se otkrije, nismo ni zagrebali površinu.

Gogzi- Svetlost je najbrža stvar u svemiru. Teoretski je moguće približiti se brzini svetlosti ali je nemoguće ići brže od brzine svetlosti. A rastojanje koje svetlost prođe za godinu dana je svetlosna godina i ona se koristi da se izmeri rastojanje. Naprimer kada gledaš u sunce ti ga vidiš onako kakvo je bilo pre 8 minuta isto to važi i za ostale zvezde samo sa mnogo većim razmerama. Mi ustvari na nebu gledamo njihove duhove, neke su "umrle", neke su se tek rodile a mi čekamo da to dođe do nas itd. Za naše mozgove to je ne pojmiv prostor. Zamisli da je Sahara svemir a naša planeta jedno zrno peska i da svi mi živimo na njemu. Još kada pročitaš teoriju multiuniverzuma, onako zastaneš i shvatiš koliko smo mi ustvari nebitni skroz.

Nikada nista otkriti nece,vec ce samo lupati teorije.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (bmwx5, 3. april 2016 22:01)

Taj android uredjaj koji trpi tvoje gluposti je takodje nastao iz teorije.

Ako pozivimo jos samo par milijardi godina, mozda i uspemo da vidimo sta ce se na kraju sa zvezdom i desiti...

Tu se radi samo o tome da li vjerujemo naučnicima ili ne. Ako nesto nismo doživjeli lično i da znamo da je to tako, tu ostaje mjesto za sumnju. Ni jedan pravi naučnik ne bi vjerovao u nešto što nije dokazano pred njegovim očima, zar ne? E sad na nama ostaje da li ćemo vjerovati u nešto, po sopstvenom ubjeđenju, što nismo svojim očima vidjeli ili ćemo reći, ok ja ne vjerujem dok me ne ubjediš dokazima pred kojima ja neću imati argumenata da to nije tako. Nemam ništa protiv današnje nauke, ali se ne bih bunio ni da me ubjede da su zaista u pravu.

@Da se ulaze para u nauku koliko se ulaze u ratove gde bi nam kraj bio.
(srbin, 03. april 2016 21:21)
Ovo me uvek rastuzi, nesto sto je covek izmislio ali izmislio da ga imas vise nego sto ti je potrebno e zbog toga ne moze svet da napreduje u smislu istrazivanje nastanka svemira nas itd.Nazalost svi smo zarobljeni u novcu.

Ako pozivimo jos samo par milijardi godina, mozda i uspemo da vidimo sta ce se na kraju sa zvezdom i desiti...
(Bleki, 4. april 2016 10:33)

Potpuno pogrešno razmišljanje iz perspektive srednjovjekovnog pogleda na tehnološki razvoj covjecanstva. Na svu sreću danas možemo doći i do zaključka da je logično da bi nam uskoro mogla biti dostupna znanja naprednijih civilizacija ili da bismo mi kao civilizacija sa sadašnjom stopom razvoja i tehnoloških dostignuća za koju stotinu godina bili u posjedu naprednijih igračkica koje nam bukvalno omogućuju pogled kroz vrijeme i prostor. Kao što smo mogli primjetiti elektromagnetni talasi nisu vezani prostor-vrijeme lancima kao naš pogled na svijet oko sebe, potrebno je ukrotiti ih i jahanje može da počne :D. ...

@nova...Jako je tesko (mozda i nemoguce) saznati kak i zasto se desio Veliki Prasak. Jedino mozemo reci da se on desio, zato sto vidimo sirenje Univerzuma. Kada razmisljamo o Velikom Prasku, pomalo ulazimo i na podrucje filozofije (priznajem da sam tu "tanak"). Ja, licno, mislim da je sve pocelo nekom vrstom informacije. Informacija nije materijalna, ali je u sebi sadrzala uputstvo "kako napraviti Univerzum". Naravno, ovo je takodje pretpostavka i nagadjanje, kao i sve vezano za uzroke Velikog Praska.

Hvala na objasnjenju.
Koliko su ustvari jednostavne fore za racunjanje daljine. Tj si to fenomenalno sa primerima.

1 svetlosna godina = 300000 x 60 x 60 x 24 x 365 kilometara

svaka čast limbo ovakvi komentari nam trebaju 10/10

U današnjoj eri supermoćnih radio teleskopa neka zvezda je otkrivena optičkim? ja sam mislio da optičke teleskope koriste samo za ekskurzije đaka u zvezdarskoj opservatoriji.
(milan, 4. april 2016 03:01)

Imenjace, nadam se da se salis. Od vaznosti za osmatranje je celokupni spektar zracenja. Tako da imamo gama opservatorije, rendgenske, ultraljubicaste, vidljive i infracrvene, pa sve do radio talasa. Sve je vazno i sve nosi neku informaciju.
Uostalom, opticki teleskopi ne sluze samo za ocno osmatranje. Zaprepastio bi se kad bi znao kakva se sve instrumentacija kaci na opticki teleskop.

@usput, kroz Mlecni put...Ne postoji zvezda precnika 1000 svetlosnih godina. Nama najbliza zvezda se nalazi na 4 svetlosne godine, a na udaljenosti od 500 sv. god. (poluprecnik) se nalaze na hiljade zvezda, a izmedju njih je skoro potpuni vakuum. Takva zvezda bi bila mnogo teza od cele galaksije, a eksplodirala bi u ekstramegasupernovoj istog momenta od svog nastanka, tj. zapocinjanja fuzije.

Prepoucujem serijal " Kosmos ". Odlicna objasnjenja za nas koji nismo naucnici a veoma nas interesuje ta tematika.

Sazvežđe "Drako" se na srpskom zove "Zmaj"...

"Nedavno je u galaksiji daleko od naše otkrivena malena zvezda..."

Radi se o zvezdi koja je udaljena 1200 svetlosnih godina od Zemlje, a ne od naše galaksije Mlečni Put. Nama najbliža galaksija je Andromeda, i trenutno je udaljena oko 2,5 miliona svetlosnih godina od Zemlje.

Mislim da se u tekstu potkrala greška. Naime, Andromeda nam je najbliža galaksija i udaljena je od naše galaksije oko 4,5 miliona svetlosnih godina, tako da bi 1200 s.g. bilo praktično u našoj galaksiji ;-)

(Кокос, 3. april 2016 21:54)

Beskonačnost, ili beskraj, ni jedan ljudski um to ne može da pojmi 100%.
Kako zamisliti beskraj? Ako zamisliš nekakav ''prazan?'' prostor, opet je teško shvatiti da on nema nekakav kraj, (ma koliko on bio daleko); a opet, ako bi imao kraj, logična zamisao sledi da nešto mora biti iza tog kraja, zato što je još teže zamisliti granicu iza koje nema ničega, jer ljudski mozak ne može da opiše i razume frazu - apsolutno ništa.
Da li uopšte postoji NIŠTA? U matematici je to nula. U filozofiji je to...

Bože, ko ovo piše a da nije pročitao osnovne stvari o belim patuljcima, svemiru i ostalom. Iza ovih vesti treba da stoje naučne činjenice a ne mašta.