Hrvat i Srbin vraćaju u život Edisonove sijalice

Podrška! Genijalno rešenje, u tehnološkom smislu. "Energetski održiva" sijalica.

Edison je samo poboljšao vakum u sijalici i električnu otpornost vlakna. Sijalica je postojala 100 godina pre njega i njegov patent je sa ugljenicnim vlaknom, inače prvu sijalicu sa volframom je napravilo mađarsko preduzeće Tungsram 1905 godine

Oduvek sam voleo obične sijalice više od ovih novih štedljivih. Caka sa običnom je što daje široki spektar talasnih dužina, što vidljivih, što nevidljivih. Nije svetlo samo ono što vide oči, već i ono što se oseća na koži. Obična sijalica simulira sunčevu svetlost i jednostavno je zdravija za orgnizam.

A Nikola gleda sa neba...sedi medju munjama...i smeje se...:-)

Srbin i Hrvat protiv Tesle ?! Interesantno.

... Svako dobro im želim ako rade na tome ali slutim da od toga neće biti ništa.
(MP, 12. januar 2016 10:21)

A ja mislim da bi takav propust uvideo neko iz Nature-a! Bez ljutnje, ali morate da shvatite da vest za siroke mase skoro nikada ne odgovara stvarnosti jer nije lako objasniti naucna dostignuca laicima. Inace znam Ognjena licno, bio je zasluzeno djak generacije Matematicke gimnazije (delio zvanje sa jos jednim genijalcem medju genijalcima), tako da sam siguran da nije mlacenje prazne slame. Steta sto se niko od novinara nije setio da uz ovu vest potrazi bar nesto o Ognjenu, nagrade sa olimpijada iz fizike itd..

Sve u tekstu je odavno poznato. Volfram se i u dosadašnjim sijalicama sa užarenom niti vraća na nit nakon što prethodno isparava! Sijalice sa slike su obične dekorativne sijalice koje se mogu nabaviti i na Amazonu i na Aliexpresu za par dolara.
Da bi sa volframom postigli nešto moraju otkriti nešto revolucionarno!Svako dobro im želim ako rade na tome ali slutim da od toga neće biti ništa.

Idem da kupim dve hrvatsko-srpske sijalice, jednu za grejanje i drugu da me osvetli...

...and tea for two.

Mladen je sto posto u pravu. Za nas kratkovidne je obična žarulja blagodat. Od štedljivih me bole oči.

I ciji je Tesla?
:D
Nego, Edison kazete, pa bilo bi sasvim ok da ga pokradu, tj. vrate njihov-nas pronalazak, naprave nesto revolucijonalno sto ce se smatrati njihovim-nasim pronalaskom, a Ameri poceti vikati to ne bi postojalo da nije bilo Edisona.
I tako stigosmo do...

@ten yard penality: Ne večno, ali jako dugo da, ako je prikačena na izvor jednosmerne struje, i ako joj je snaga do 60W. Npr., sijalice na 24V, za požarno svetlo, ili osvetljavanje kanala u mehaničarskim radionicama, traju jako, jako dugo.

Nek počnu da prve izdržljivije obične sijalice, i to će biti nešto.Ove led/štedljive igračke su samo za baterijske lampe, nema ni jedne koja daje 100w a da je spod 1000 dinara.
(Neću da živim u mraku, 12. januar 2016 12:53)

Ni jedna sijalica ne daje 100w tj. ne daje Watt-e uopšte jer je Watt oznaka za snagu. Količina svetlosti meri se u Lumenima. Led sijalice mnogo manje snage daju istu ili veću količinu svetlosti od klasičnih sijalica zato što klasične sijalice preko 95% energije pretvore u toplotu. Klasičnoj sijalici od 60W odgovara Led sijalica od oko 9w. Led sijalica traje 20 puta duže i troši 6-7 puta manje struje i vrlo brzo samu sebe isplati.

Da li je istina da volframska klasichna sijalica mozze da gori(traje) neogranicheno dugo(alijas-vechno..),ukoliko se nijednom ne ugasi!?....

Nek počnu da prve izdržljivije obične sijalice, i to će biti nešto.Ove led/štedljive igračke su samo za baterijske lampe, nema ni jedne koja daje 100w a da je spod 1000 dinara.

Sve u tekstu je odavno poznato. Volfram se i u dosadašnjim sijalicama sa užarenom niti vraća na nit nakon što prethodno isparava!
(MP, 12. januar 2016 10:21)
Nije u tome stvar, već u filtru koji propušta vidljivi elektromagnetni spektar, a reflektuje infracrveni sve dok se ne pretvori u svetlost. Tkav filter deluje banalno, kao inverzni metalni (koji reemituje toplotu, a reflektuje svetlost) ali nije lako postići da bude i efikasan.
Sijalica je samo najjednostavnija aplikacija takvog filtera; rekao bih da daleko veća korist leži u povećanju efikasnosti fotovolt generatora u kojima se vidljivi deo spektra pretvara u električnu energiju, dok je toplotni deo ne samo nekoristan već i štetan.
Možda čak i za obično prozorsko staklo koje bi propuštalo samo "hladnu" svetlost? Nažalost nedostaje malo detaljniji opis tog "fotoničkog kristala" da bi se mogle sagledati sve moguće ogromne primene.

@Mladen:

Postoje i takozvane High CRI LED čiji je kvalitet svetlosti praktično isti kao kod običnih sijalica, samo im je cena ultra. ;-)

A ko želi izgled klasične sijalice može da kupi LED Filament verzije, ima ih, doduše najčešće menjaju obične od 40-60W, nisam viđao jače.

@ten yard penalty
U principu da. Nit pregoreva iz dva razloga:
1. Hevisajdov impuls kod paljenja - kad se uspostavlja strujno kolo (paljenje), dolazi do naglog prenapona, tj. naponskog impulsa. To najcesce rastopi nit.
2. Poremecaj vakuuma u staklenoj lopti. Ako se usled temperature metalni prsten oko stakla deformise ili iz nekog drugog razloga udje vazduh, nit ce izgoreti.

''Nije u tome stvar, već u filtru koji propušta vidljivi elektromagnetni spektar...''

Prostijim rečima treba savršeno toplotno izolovati sijalicu! To su proizvođači sijalica verovatno odlično znali i odvagali kada su se odlučivali za staklo odnosno gas kojim pune sijalicu a sve u balansima sa cenom!
Mnoge ideje deluju savršeno dok se ne uradi kalkulacija (studija izvodljivosti i isplativosti) pa se vidi da je to utopija.
Sigurno je moguće uraditi energetski skoro savršenu sijalicu sa današnjom tehnologijom, ali ako njena proizvodnja košta 100 dolara recimo, piši propalo!
Malo se zna, recimo, da su najveći promašaj i gubitak jednog Siemens-a, vetrenjače 'čiste' energije (elektrogeneratori na vetar) potavljene u okean. Javna tajna je da se prilikom proračuna isplativosti promašio red veličine! ...Kažu da će Siemens-u biti potrebno 10 godina da se izvuče iz bule. Sve savršeno izgleda -vetar vrti ogromne elise i energija samo piči, ali koliko je love trebalo to sve napraviti,postaviti i koliko će love trebati sve to jednog dana sanirati,popraviti...
Setih se i one gluposti od sunčevog punjača telefona na Tašu...

Sve u tekstu je odavno poznato. Volfram se i u dosadašnjim sijalicama sa užarenom niti vraća na nit nakon što prethodno isparava! Sijalice sa slike su obične dekorativne sijalice koje se mogu nabaviti i na Amazonu i na Aliexpresu za par dolara.
Da bi sa volframom postigli nešto moraju otkriti nešto revolucionarno!Svako dobro im želim ako rade na tome ali slutim da od toga neće biti ništa.

I ciji je Tesla?
:D
Nego, Edison kazete, pa bilo bi sasvim ok da ga pokradu, tj. vrate njihov-nas pronalazak, naprave nesto revolucijonalno sto ce se smatrati njihovim-nasim pronalaskom, a Ameri poceti vikati to ne bi postojalo da nije bilo Edisona.
I tako stigosmo do...

Srbin i Hrvat protiv Tesle ?! Interesantno.

Oduvek sam voleo obične sijalice više od ovih novih štedljivih. Caka sa običnom je što daje široki spektar talasnih dužina, što vidljivih, što nevidljivih. Nije svetlo samo ono što vide oči, već i ono što se oseća na koži. Obična sijalica simulira sunčevu svetlost i jednostavno je zdravija za orgnizam.

A Nikola gleda sa neba...sedi medju munjama...i smeje se...:-)

Nek počnu da prve izdržljivije obične sijalice, i to će biti nešto.Ove led/štedljive igračke su samo za baterijske lampe, nema ni jedne koja daje 100w a da je spod 1000 dinara.

Da li je istina da volframska klasichna sijalica mozze da gori(traje) neogranicheno dugo(alijas-vechno..),ukoliko se nijednom ne ugasi!?....

Podrška! Genijalno rešenje, u tehnološkom smislu. "Energetski održiva" sijalica.

Edison je samo poboljšao vakum u sijalici i električnu otpornost vlakna. Sijalica je postojala 100 godina pre njega i njegov patent je sa ugljenicnim vlaknom, inače prvu sijalicu sa volframom je napravilo mađarsko preduzeće Tungsram 1905 godine

''Nije u tome stvar, već u filtru koji propušta vidljivi elektromagnetni spektar...''

Prostijim rečima treba savršeno toplotno izolovati sijalicu! To su proizvođači sijalica verovatno odlično znali i odvagali kada su se odlučivali za staklo odnosno gas kojim pune sijalicu a sve u balansima sa cenom!
Mnoge ideje deluju savršeno dok se ne uradi kalkulacija (studija izvodljivosti i isplativosti) pa se vidi da je to utopija.
Sigurno je moguće uraditi energetski skoro savršenu sijalicu sa današnjom tehnologijom, ali ako njena proizvodnja košta 100 dolara recimo, piši propalo!
Malo se zna, recimo, da su najveći promašaj i gubitak jednog Siemens-a, vetrenjače 'čiste' energije (elektrogeneratori na vetar) potavljene u okean. Javna tajna je da se prilikom proračuna isplativosti promašio red veličine! ...Kažu da će Siemens-u biti potrebno 10 godina da se izvuče iz bule. Sve savršeno izgleda -vetar vrti ogromne elise i energija samo piči, ali koliko je love trebalo to sve napraviti,postaviti i koliko će love trebati sve to jednog dana sanirati,popraviti...
Setih se i one gluposti od sunčevog punjača telefona na Tašu...

Nek počnu da prve izdržljivije obične sijalice, i to će biti nešto.Ove led/štedljive igračke su samo za baterijske lampe, nema ni jedne koja daje 100w a da je spod 1000 dinara.
(Neću da živim u mraku, 12. januar 2016 12:53)

Ni jedna sijalica ne daje 100w tj. ne daje Watt-e uopšte jer je Watt oznaka za snagu. Količina svetlosti meri se u Lumenima. Led sijalice mnogo manje snage daju istu ili veću količinu svetlosti od klasičnih sijalica zato što klasične sijalice preko 95% energije pretvore u toplotu. Klasičnoj sijalici od 60W odgovara Led sijalica od oko 9w. Led sijalica traje 20 puta duže i troši 6-7 puta manje struje i vrlo brzo samu sebe isplati.

Mladen je sto posto u pravu. Za nas kratkovidne je obična žarulja blagodat. Od štedljivih me bole oči.

Idem da kupim dve hrvatsko-srpske sijalice, jednu za grejanje i drugu da me osvetli...

...and tea for two.

Sve u tekstu je odavno poznato. Volfram se i u dosadašnjim sijalicama sa užarenom niti vraća na nit nakon što prethodno isparava!
(MP, 12. januar 2016 10:21)
Nije u tome stvar, već u filtru koji propušta vidljivi elektromagnetni spektar, a reflektuje infracrveni sve dok se ne pretvori u svetlost. Tkav filter deluje banalno, kao inverzni metalni (koji reemituje toplotu, a reflektuje svetlost) ali nije lako postići da bude i efikasan.
Sijalica je samo najjednostavnija aplikacija takvog filtera; rekao bih da daleko veća korist leži u povećanju efikasnosti fotovolt generatora u kojima se vidljivi deo spektra pretvara u električnu energiju, dok je toplotni deo ne samo nekoristan već i štetan.
Možda čak i za obično prozorsko staklo koje bi propuštalo samo "hladnu" svetlost? Nažalost nedostaje malo detaljniji opis tog "fotoničkog kristala" da bi se mogle sagledati sve moguće ogromne primene.

... Svako dobro im želim ako rade na tome ali slutim da od toga neće biti ništa.
(MP, 12. januar 2016 10:21)

A ja mislim da bi takav propust uvideo neko iz Nature-a! Bez ljutnje, ali morate da shvatite da vest za siroke mase skoro nikada ne odgovara stvarnosti jer nije lako objasniti naucna dostignuca laicima. Inace znam Ognjena licno, bio je zasluzeno djak generacije Matematicke gimnazije (delio zvanje sa jos jednim genijalcem medju genijalcima), tako da sam siguran da nije mlacenje prazne slame. Steta sto se niko od novinara nije setio da uz ovu vest potrazi bar nesto o Ognjenu, nagrade sa olimpijada iz fizike itd..

@Mladen:

Postoje i takozvane High CRI LED čiji je kvalitet svetlosti praktično isti kao kod običnih sijalica, samo im je cena ultra. ;-)

A ko želi izgled klasične sijalice može da kupi LED Filament verzije, ima ih, doduše najčešće menjaju obične od 40-60W, nisam viđao jače.

@ten yard penalty
U principu da. Nit pregoreva iz dva razloga:
1. Hevisajdov impuls kod paljenja - kad se uspostavlja strujno kolo (paljenje), dolazi do naglog prenapona, tj. naponskog impulsa. To najcesce rastopi nit.
2. Poremecaj vakuuma u staklenoj lopti. Ako se usled temperature metalni prsten oko stakla deformise ili iz nekog drugog razloga udje vazduh, nit ce izgoreti.

@ten yard penality: Ne večno, ali jako dugo da, ako je prikačena na izvor jednosmerne struje, i ako joj je snaga do 60W. Npr., sijalice na 24V, za požarno svetlo, ili osvetljavanje kanala u mehaničarskim radionicama, traju jako, jako dugo.