Utorak, 01.12.2015.

07:54

"Kopnene snage SAD u Siriji bi bila loša ideja"

Favoritkinja demokrata na izborima u SAD Hilari Klinton kaže da bi slanje američkih kopnenih snaga u Siriju i Irak radi borbe protiv ID bilo "loša ideja".

Izvor: Tanjug

"Kopnene snage SAD u Siriji bi bila loša ideja" IMAGE SOURCE
IMAGE DESCRIPTION

9 Komentari

Sortiraj po:

EU Citizen

pre 8 godina

U ovom trenutku je nažalost u pravu. Kopnene sile su imale smisla pre tri godine, kada su mogle da brzo zbace Asada, ali to ne bi postiglo ništa, upravo zbog levičarskih kreatura u samoj SAD i njihovog dogmatskog "demokratističkog" fundamentalizma, i tamo gde demokratija ima smisla i tamo, kao u zemljama poput Sirije, gde će dok se ne steknu uslovi za nju za pedeset ili sto godina, biti čist otrov za to društvo (Irak i Libija su odlični primeri). Amerika je zbog levičarske ideološke kuge izgubila smisao za pragmatizam: rešenje za takve zemlje je kombinacija razbijanja i prekrajanja granica po prirodnijim etničkim linijama sa postavljanjem novih diktatora, možda nešto manje surovih od prethodnika, ali spremnih da tamošnju populaciju ipak kontrolišu i brutalnim sredstvima kada treba, međutim, pre svega, prijateljski naklonjenih Zapadu, i spremnih da uvode liberalne ekonomske reforme koje će za dve ili tri decenije stvoriti ekonomsku bazu za demokratiju, odnosno, dovoljno novca, obrazovanja i dovoljno veliku srednju klasu da razne populističke i ekstremističke struje drži pod kontrolom (Pinočeov recept). Ali ko će pseudointelektualnom neokomunističkom ološu koji ispija kafice po Njujorku i San Francisku, konstantno se zgražavajući nad ovim ili onim, i gura spodobe tipa Klintonove ili Sandersa da utuvi da je demokratija samo jedan dobar metod, koji funkcioniše kada postoje uslovi za to, a ne lek za sve bolesti, kako oni to u svojim ispranim dogmatskim mozgovima zamišljaju.

Preporučujem 8 Ne preporučujem 15
EU Citizen

pre 8 godina

U ovom trenutku je nažalost u pravu. Kopnene sile su imale smisla pre tri godine, kada su mogle da brzo zbace Asada, ali to ne bi postiglo ništa, upravo zbog levičarskih kreatura u samoj SAD i njihovog dogmatskog "demokratističkog" fundamentalizma, i tamo gde demokratija ima smisla i tamo, kao u zemljama poput Sirije, gde će dok se ne steknu uslovi za nju za pedeset ili sto godina, biti čist otrov za to društvo (Irak i Libija su odlični primeri). Amerika je zbog levičarske ideološke kuge izgubila smisao za pragmatizam: rešenje za takve zemlje je kombinacija razbijanja i prekrajanja granica po prirodnijim etničkim linijama sa postavljanjem novih diktatora, možda nešto manje surovih od prethodnika, ali spremnih da tamošnju populaciju ipak kontrolišu i brutalnim sredstvima kada treba, međutim, pre svega, prijateljski naklonjenih Zapadu, i spremnih da uvode liberalne ekonomske reforme koje će za dve ili tri decenije stvoriti ekonomsku bazu za demokratiju, odnosno, dovoljno novca, obrazovanja i dovoljno veliku srednju klasu da razne populističke i ekstremističke struje drži pod kontrolom (Pinočeov recept). Ali ko će pseudointelektualnom neokomunističkom ološu koji ispija kafice po Njujorku i San Francisku, konstantno se zgražavajući nad ovim ili onim, i gura spodobe tipa Klintonove ili Sandersa da utuvi da je demokratija samo jedan dobar metod, koji funkcioniše kada postoje uslovi za to, a ne lek za sve bolesti, kako oni to u svojim ispranim dogmatskim mozgovima zamišljaju.

Preporučujem 8 Ne preporučujem 15
EU Citizen

pre 8 godina

U ovom trenutku je nažalost u pravu. Kopnene sile su imale smisla pre tri godine, kada su mogle da brzo zbace Asada, ali to ne bi postiglo ništa, upravo zbog levičarskih kreatura u samoj SAD i njihovog dogmatskog "demokratističkog" fundamentalizma, i tamo gde demokratija ima smisla i tamo, kao u zemljama poput Sirije, gde će dok se ne steknu uslovi za nju za pedeset ili sto godina, biti čist otrov za to društvo (Irak i Libija su odlični primeri). Amerika je zbog levičarske ideološke kuge izgubila smisao za pragmatizam: rešenje za takve zemlje je kombinacija razbijanja i prekrajanja granica po prirodnijim etničkim linijama sa postavljanjem novih diktatora, možda nešto manje surovih od prethodnika, ali spremnih da tamošnju populaciju ipak kontrolišu i brutalnim sredstvima kada treba, međutim, pre svega, prijateljski naklonjenih Zapadu, i spremnih da uvode liberalne ekonomske reforme koje će za dve ili tri decenije stvoriti ekonomsku bazu za demokratiju, odnosno, dovoljno novca, obrazovanja i dovoljno veliku srednju klasu da razne populističke i ekstremističke struje drži pod kontrolom (Pinočeov recept). Ali ko će pseudointelektualnom neokomunističkom ološu koji ispija kafice po Njujorku i San Francisku, konstantno se zgražavajući nad ovim ili onim, i gura spodobe tipa Klintonove ili Sandersa da utuvi da je demokratija samo jedan dobar metod, koji funkcioniše kada postoje uslovi za to, a ne lek za sve bolesti, kako oni to u svojim ispranim dogmatskim mozgovima zamišljaju.

Preporučujem 8 Ne preporučujem 15