Čime hranimo buduća pokolenja?

Apsolutno se slazem da treba paziti na ishranu dece, ali reci vi meni sta da im dam da jedu kada je sve sto se prodaje zatrovano, napakovano antibioticima i konzervansima? Hvala bogu sto mi tazbina zivi na selu pa dobijam bar cistu i zdravu piletinu i povrce ali sve sto kupim u prodavnici je po default-u otrov, a nesto se mora jesti. Umesto ovakvih saveta bolje donesite uredbe i zakone koji regulisu kolicinu stetnih materija u hrani pa ce nam svima biti lakse..

Smecem.
Ali to je u skladu sa evropskim vrednostima tako da nikoga nije briga, sve dok neko debelo zaradjuje na takvoj hrani.
Kakva tek blistava buducnost dolazi sa epidemijom bolesti zbog ovakvog blistavog "sistema vrednosti" koji se namece, to ce se tek videti.

Nije problem samo sta jedemo vic i poreklo te hrane.Problem je sta svi i mi i deca jedemo. Sta hocete za primer pljeskavicu?Sta je lose u parcetu mlevenog mesa koje je grilovano ili przeno pa pojedeno sa hlebom i nekom salatom. Nasi preci su to jeli i ziveli 90-100godina.Problem je od kakvog je brasna taj hleb tj lepinja koje jedemo?Kakvo je to meso?Cime je hranjena ta stoka.Sta nafilujem preko toga recimo urnebes i zelenu salatu?Sta je lose u domacem siru sa alevom paprikom i listu zelene salate iz baste?Nista sve zdravo sve prirodno ali danas vi u gradu nemate sanse da kupite namirnice domace proizvodnje. Sve je zatrovano ali sve i onda nam se deca razboljevaju a ljudi umiru ranije nego sto je normalno. Najsmesnije mi je posto sam odrastao na pravoj hrani gde su baba i deda svoje zito mleli pa to brasno jeli, cuvali su svoje svinje,zivinu,pravili svoj sir,kiselo mleko,basta vocnjak sve priroda i smesno mi je kada odem i pogledam sta se na pijacama prodaje gospodi kao 'organska' hrana. Zivim u Beogradu i vrlo dobro znam sta je priroda. Sve ono osim onoga sto prodaju ljudima da je kao organsko. Odakle covek iz Beograda zna sta je domaci proizvod? Pojma nema! Ja u Beogradu recimo godinama ne mogu da kupim pravu domacu jagodu. Platio bih je 1000din za kg samo da osetim onaj ukus ali nema toga! I jedna dogodovstina, kada je moja sestra iz Beograda dosla kod bake, koja joj je skuvala sveze pomuzeno mleko, probala je i rekla sta je ovo pa ovo ne valja. Bilo mi je tuzno

@(evrotalibani,
Za vašu informaciju u EU deca imaju strogo propisan režim ishrane bar dok dobijaju obrok u obdaništu ili školi. Obično dobiju za ručak neko bareno povrće, parče junetine i voćni kolač. Stanujem u blizini jednog doma za decu kod nas i kuhinja mi je pred nosom. Tu se hrane i deca koja su u nekim internatima zbog školovanja. Mislim da je ishrana dobra a kako vidim i higjena jer prolazim često tim putem. Roditelji u svakodnevnoj trci bi trebalo da obrate više pažnje. To je lako reći ali teško uraditi. Ali mogu se naučiti od malena, umesto čokolade, suvo grožđe ili neko drugo voće, sezonske salate; paštete, viršle,čips nikad. Jednostavno mogu se od malih nogu vaspitati kako da se hrane a to zavisi od onoga što im se da.

I, tako, navikavate dete od malena da jede (koliko toliko) zdravu hranu i sve ok. Onda dete krene u vrtić, i za doručak dobije viršle, i ne pojede tu grozotu, naravno. A vaspitačica vam kaže da morate da ga naučite da jede i viršle i paštetu. Na žalost, istinita priča...

I jedna dogodovstina, kada je moja sestra iz Beograda dosla kod bake, koja joj je skuvala sveze pomuzeno mleko, probala je i rekla sta je ovo pa ovo ne valja. Bilo mi je tuzno.
Isto se desilo meni, ali davno. Nisam živela u svom gradu nego povremeno dolazila kući. U to vreme pila sam mleko iz tetrapaka koje je bilo neuporedivo bolje od sadašnjeg, ali pasteritovano i verovatno sa manje masnoća. Onda sam došla kući i popila mleko koje nam je mlekar donosio svakog jutra na vrata, a koje je bilo sveže pomuzeno. Mislila sam da je odvratno, da miriše, da je žute boje i svakakve gluposti. Da nije bilo njihovog mleka ne znam kako bismo preživeli devedesete. Dugo godina su nam donosili mleko koje je pomuzeno tog jutra. Nažalost sada više ne, jer su ostarili.
Jednoj mojoj drugarici je sin kad je bio mali rekao -oću mleko od tetrapaka, a ne od krave.

Пресно воће и поврће а јаја, млеко, месо ни случајно. Месне прерађевине ни не узимати у обзир.

Пресно воће и поврће а јаја, млеко, месо ни случајно. Месне прерађевине ни не узимати у обзир.

Smecem.
Ali to je u skladu sa evropskim vrednostima tako da nikoga nije briga, sve dok neko debelo zaradjuje na takvoj hrani.
Kakva tek blistava buducnost dolazi sa epidemijom bolesti zbog ovakvog blistavog "sistema vrednosti" koji se namece, to ce se tek videti.

Nije problem samo sta jedemo vic i poreklo te hrane.Problem je sta svi i mi i deca jedemo. Sta hocete za primer pljeskavicu?Sta je lose u parcetu mlevenog mesa koje je grilovano ili przeno pa pojedeno sa hlebom i nekom salatom. Nasi preci su to jeli i ziveli 90-100godina.Problem je od kakvog je brasna taj hleb tj lepinja koje jedemo?Kakvo je to meso?Cime je hranjena ta stoka.Sta nafilujem preko toga recimo urnebes i zelenu salatu?Sta je lose u domacem siru sa alevom paprikom i listu zelene salate iz baste?Nista sve zdravo sve prirodno ali danas vi u gradu nemate sanse da kupite namirnice domace proizvodnje. Sve je zatrovano ali sve i onda nam se deca razboljevaju a ljudi umiru ranije nego sto je normalno. Najsmesnije mi je posto sam odrastao na pravoj hrani gde su baba i deda svoje zito mleli pa to brasno jeli, cuvali su svoje svinje,zivinu,pravili svoj sir,kiselo mleko,basta vocnjak sve priroda i smesno mi je kada odem i pogledam sta se na pijacama prodaje gospodi kao 'organska' hrana. Zivim u Beogradu i vrlo dobro znam sta je priroda. Sve ono osim onoga sto prodaju ljudima da je kao organsko. Odakle covek iz Beograda zna sta je domaci proizvod? Pojma nema! Ja u Beogradu recimo godinama ne mogu da kupim pravu domacu jagodu. Platio bih je 1000din za kg samo da osetim onaj ukus ali nema toga! I jedna dogodovstina, kada je moja sestra iz Beograda dosla kod bake, koja joj je skuvala sveze pomuzeno mleko, probala je i rekla sta je ovo pa ovo ne valja. Bilo mi je tuzno

Apsolutno se slazem da treba paziti na ishranu dece, ali reci vi meni sta da im dam da jedu kada je sve sto se prodaje zatrovano, napakovano antibioticima i konzervansima? Hvala bogu sto mi tazbina zivi na selu pa dobijam bar cistu i zdravu piletinu i povrce ali sve sto kupim u prodavnici je po default-u otrov, a nesto se mora jesti. Umesto ovakvih saveta bolje donesite uredbe i zakone koji regulisu kolicinu stetnih materija u hrani pa ce nam svima biti lakse..

@(evrotalibani,
Za vašu informaciju u EU deca imaju strogo propisan režim ishrane bar dok dobijaju obrok u obdaništu ili školi. Obično dobiju za ručak neko bareno povrće, parče junetine i voćni kolač. Stanujem u blizini jednog doma za decu kod nas i kuhinja mi je pred nosom. Tu se hrane i deca koja su u nekim internatima zbog školovanja. Mislim da je ishrana dobra a kako vidim i higjena jer prolazim često tim putem. Roditelji u svakodnevnoj trci bi trebalo da obrate više pažnje. To je lako reći ali teško uraditi. Ali mogu se naučiti od malena, umesto čokolade, suvo grožđe ili neko drugo voće, sezonske salate; paštete, viršle,čips nikad. Jednostavno mogu se od malih nogu vaspitati kako da se hrane a to zavisi od onoga što im se da.

I, tako, navikavate dete od malena da jede (koliko toliko) zdravu hranu i sve ok. Onda dete krene u vrtić, i za doručak dobije viršle, i ne pojede tu grozotu, naravno. A vaspitačica vam kaže da morate da ga naučite da jede i viršle i paštetu. Na žalost, istinita priča...

I jedna dogodovstina, kada je moja sestra iz Beograda dosla kod bake, koja joj je skuvala sveze pomuzeno mleko, probala je i rekla sta je ovo pa ovo ne valja. Bilo mi je tuzno.
Isto se desilo meni, ali davno. Nisam živela u svom gradu nego povremeno dolazila kući. U to vreme pila sam mleko iz tetrapaka koje je bilo neuporedivo bolje od sadašnjeg, ali pasteritovano i verovatno sa manje masnoća. Onda sam došla kući i popila mleko koje nam je mlekar donosio svakog jutra na vrata, a koje je bilo sveže pomuzeno. Mislila sam da je odvratno, da miriše, da je žute boje i svakakve gluposti. Da nije bilo njihovog mleka ne znam kako bismo preživeli devedesete. Dugo godina su nam donosili mleko koje je pomuzeno tog jutra. Nažalost sada više ne, jer su ostarili.
Jednoj mojoj drugarici je sin kad je bio mali rekao -oću mleko od tetrapaka, a ne od krave.