Prijatelji o Arsenu: Otišao je veliki čovek

Auuu patetike! Cijeli zivot slusam njegove pjesme i nikad nisam plakala niti je plakao neko iz drustva s kojim sam bila. Naprotiv, uzivali smo i u nama je budio ona najfinija i najtananija osjecanja. Pretjerujete i to mnogo.

@olja

Nije patetika, i nije preterivanje...

Znali smo moji kumovi i ja pustiti suzu, onu tešku, mušku, u nekim trenucima, uz Arsenovu muziku.
Nama je 54-55 godina, odrastali smo u dobu koje nam je omogućilo da dočekujemo nove Arsenove pesme i albume, da uz njih vezujemo naša emotivna stanja i događaje iz života, druženja, rođenja i rođendane, uspone i padove, ostvarenja i promašaje.
Kada pomislimo na vreme i uslove u kojima smo proveli mladost, u poređenju sa "ovim" u čemu sada živimo, verujte mi, uopšte nije teško pustiti suzu uz pesmu "O, mladosti". Jednostavno, nije moguće, i nije u redu, iz ličnog iskustva i doživljaja uopštavati osećanja drugih osoba. Nekome će neka pesma ući na jedno uvo, a izaći na drugo, da u njemu ne izazove ni mrvicu osećanja, a u nekome će izazvati burnu reakciju, jer će u njenim notama i rečima prepoznati neki svoj delić života, lep ili ružan, nema veze. Većina tih pesama i predstavlja delić života i osećanja samog autora, ili pogled na svet, kako ga on vidi u nekom trenutku.
Pokojni Duško Trifunović je napisao "...uspomene sve će sjati kao dijademe, svaka će se mladost zvati dobro staro vreme..." (sjajna muzika Kornelije Kovač). A da bi se nešto razumelo, potrebno je vreme, i da to vreme prođe (zato se maloj deci kaže "kad odrasteš, kaš'će ti se samo"). Vreme je najbolji učitelj, šteta što ubija svoje učenike (reče neko).

"I tako dalje teku dani,
za ovaj život mi smo slabi,
jer tu se uvijek netko nađe,
ne daje ništa a sve grabi".

Georgijev bolje da ništa nije komentarisao.

Sve lijepo nesto kazu i napisu, a Georgijev orginalno.... "RIP care".... Ko zara i goci da se oprastaju,
i ti si nekakav textopisac

Odlaze velikani, a nama ostaju
cece, mece karleuse itd., mozda
bolje i nismo zasluzili!

Adios amigo, pozdravi gore Kemu i otpevajte
nesto u duetu !

Georgijev bolje da se nije ni javljao...
Tuzno!

I sad sa neba cujem te stihove "Provela je noć na putu kojim kreću od davnina naši snovi prema svijetu......"Pocivaj u Miru ARSENIJE DEDICU !!!!!

Kakav je samo gospodin bio Arsen Dedić, istinski velikan, naklon do poda ...

Na stranu njegova muzika, koja je spektakularna i koju obožavam, nego kako je čovek zračio i plenio nekom posebnom energijom ( ne volim tu reč ), mirnoćom, jednostavnošću, produhovljenošću... Kako je samo znao da sa vrlo malo reči kaže puno i sadržajno, samo mu oreol fali, VELIKAN !!!

...mi rekli smo si zbogom
govoreć doviđenja.
Arsenije Dedic

Veliki umetnik i emotivan čovek ali njegov život kao Srbina u hrvatskoj je bio pakao, to znaju čak i oni manje upućeni a ista sudbina je zadesila i radeta šerbedžiju. Bili su prinuđeni da se bave antisrpskom propagandom u kritičnom periodu za Srpski narod. Rade je morao da pobegne iz hrvatske da bi spasao živu glavu bez obzira na to što je devedesetih agitovao za antisrpsku račanovu stranku kako bi se dodvorio ustaškom režimu. Dakle oni su morali pogaziti minimum dostojanstva radi nekog ostatka života koji se zove preživeti. Iskreno mi je žao ljudi koji prave takve kompromise, to je tužno. Zauvek će mi ostati u sećanju antisrpski protest hrv. muzičara u zagrebu na čelu sa arsenom i gabi, to je bilo takvo poniženje za jednog ipak velikog umetnika - Srbina.

'Odlaze najbolji...' (A. Dedic)

Malim ljudima, kakve nije stid svoju ograničenost javno ispovijedati, nije jasno da je Arsen Dedić bio čovjek koji nadmašivao granice, kako mentalne tako i one administrativne. Bio je izraziti individualac koji se nije zanosio kolektivističkim pričama. Ipak, svoj zavičaj i domovinu nije nikada zaboravio, ni kada je pisao pjesmu „Vratija se Šime“ (za koju mnogi misle da je narodna) i mnoge druge klapske pjesme, kao i kajkavske popevke za festival u Krapini. Nešto o njegovom odgoju i identitetu govori i činjenica da je 1971. godine za potrebe Međunarodnog marijanskog i mariološkog kongresa u nakladi Glasa koncila objavio, na vinilnoj singlici, svoju šansonu pod nazivom „Majka Marija“. Tu pjesmu izvela su četvorica studenta teologije, članovi katoličkog rock sastava Žeteoci. Arsen je autor i stihova i glazbe. Duhovna šansona "Majka Marija" danas se redovito može čuti u programu Hrvatskog katoličkog radija. Više od Arsenovom izletu u žanr duhovne šansone: http://www.discogs.com/%C5%BDeteoci-Majka-Marija/release/3741523

Nikad nisam bio ljubitelj Arsenove muzike i pesama, ali beskrajno poštujem njegovo pesništvo i to što je bio tako jedinstven. I on i Ibrica Jusić. Ali sam uživao u Šerbedžijinim „albumima“ koje je Arsen maestralno muzički uobličavao i obeležio deo mog detinjstva. I, naravno, pesma zbog koje sam se „sekao“ u vojsci – „Na nešto me seća taj grad“ (https://www.youtube.com/watch?v=88StUIDsvJs ) koju izvode Arsen, Rade i Darko Rundek. Evo i sad zadrhtim i naježim se kada je čujem. A da tako nešto prirede pojedincu sposobni su samo velikani. Bez lažne patetike, otišao je veliki umetnik. A to kakav je čovek bio nije ni najmanje potrebno znati. Uživao sam u nečemu što je stvorio, a nisam se družio sa njim pa da kažem da je bio i veliki čovek. To je sasvim suvišna stvar.

Veliki pesnik - definitivno. Veliki čovek, nisam siguran. Veliki ljudi se, obično, ne stide svog porekla.

Treba znati i slušati....

Nema Bore Corbe.

A jes, cudo od coeka..e qq

https://www.youtube.com/watch?v=ufCgGBnko80&feature=share

Auuu patetike! Cijeli zivot slusam njegove pjesme i nikad nisam plakala niti je plakao neko iz drustva s kojim sam bila. Naprotiv, uzivali smo i u nama je budio ona najfinija i najtananija osjecanja. Pretjerujete i to mnogo.

Veliki umetnik i emotivan čovek ali njegov život kao Srbina u hrvatskoj je bio pakao, to znaju čak i oni manje upućeni a ista sudbina je zadesila i radeta šerbedžiju. Bili su prinuđeni da se bave antisrpskom propagandom u kritičnom periodu za Srpski narod. Rade je morao da pobegne iz hrvatske da bi spasao živu glavu bez obzira na to što je devedesetih agitovao za antisrpsku račanovu stranku kako bi se dodvorio ustaškom režimu. Dakle oni su morali pogaziti minimum dostojanstva radi nekog ostatka života koji se zove preživeti. Iskreno mi je žao ljudi koji prave takve kompromise, to je tužno. Zauvek će mi ostati u sećanju antisrpski protest hrv. muzičara u zagrebu na čelu sa arsenom i gabi, to je bilo takvo poniženje za jednog ipak velikog umetnika - Srbina.

Veliki pesnik - definitivno. Veliki čovek, nisam siguran. Veliki ljudi se, obično, ne stide svog porekla.

Malim ljudima, kakve nije stid svoju ograničenost javno ispovijedati, nije jasno da je Arsen Dedić bio čovjek koji nadmašivao granice, kako mentalne tako i one administrativne. Bio je izraziti individualac koji se nije zanosio kolektivističkim pričama. Ipak, svoj zavičaj i domovinu nije nikada zaboravio, ni kada je pisao pjesmu „Vratija se Šime“ (za koju mnogi misle da je narodna) i mnoge druge klapske pjesme, kao i kajkavske popevke za festival u Krapini. Nešto o njegovom odgoju i identitetu govori i činjenica da je 1971. godine za potrebe Međunarodnog marijanskog i mariološkog kongresa u nakladi Glasa koncila objavio, na vinilnoj singlici, svoju šansonu pod nazivom „Majka Marija“. Tu pjesmu izvela su četvorica studenta teologije, članovi katoličkog rock sastava Žeteoci. Arsen je autor i stihova i glazbe. Duhovna šansona "Majka Marija" danas se redovito može čuti u programu Hrvatskog katoličkog radija. Više od Arsenovom izletu u žanr duhovne šansone: http://www.discogs.com/%C5%BDeteoci-Majka-Marija/release/3741523

@olja

Nije patetika, i nije preterivanje...

Znali smo moji kumovi i ja pustiti suzu, onu tešku, mušku, u nekim trenucima, uz Arsenovu muziku.
Nama je 54-55 godina, odrastali smo u dobu koje nam je omogućilo da dočekujemo nove Arsenove pesme i albume, da uz njih vezujemo naša emotivna stanja i događaje iz života, druženja, rođenja i rođendane, uspone i padove, ostvarenja i promašaje.
Kada pomislimo na vreme i uslove u kojima smo proveli mladost, u poređenju sa "ovim" u čemu sada živimo, verujte mi, uopšte nije teško pustiti suzu uz pesmu "O, mladosti". Jednostavno, nije moguće, i nije u redu, iz ličnog iskustva i doživljaja uopštavati osećanja drugih osoba. Nekome će neka pesma ući na jedno uvo, a izaći na drugo, da u njemu ne izazove ni mrvicu osećanja, a u nekome će izazvati burnu reakciju, jer će u njenim notama i rečima prepoznati neki svoj delić života, lep ili ružan, nema veze. Većina tih pesama i predstavlja delić života i osećanja samog autora, ili pogled na svet, kako ga on vidi u nekom trenutku.
Pokojni Duško Trifunović je napisao "...uspomene sve će sjati kao dijademe, svaka će se mladost zvati dobro staro vreme..." (sjajna muzika Kornelije Kovač). A da bi se nešto razumelo, potrebno je vreme, i da to vreme prođe (zato se maloj deci kaže "kad odrasteš, kaš'će ti se samo"). Vreme je najbolji učitelj, šteta što ubija svoje učenike (reče neko).

"I tako dalje teku dani,
za ovaj život mi smo slabi,
jer tu se uvijek netko nađe,
ne daje ništa a sve grabi".

I sad sa neba cujem te stihove "Provela je noć na putu kojim kreću od davnina naši snovi prema svijetu......"Pocivaj u Miru ARSENIJE DEDICU !!!!!

Georgijev bolje da ništa nije komentarisao.

Kakav je samo gospodin bio Arsen Dedić, istinski velikan, naklon do poda ...

Na stranu njegova muzika, koja je spektakularna i koju obožavam, nego kako je čovek zračio i plenio nekom posebnom energijom ( ne volim tu reč ), mirnoćom, jednostavnošću, produhovljenošću... Kako je samo znao da sa vrlo malo reči kaže puno i sadržajno, samo mu oreol fali, VELIKAN !!!

Georgijev bolje da se nije ni javljao...
Tuzno!

'Odlaze najbolji...' (A. Dedic)

Sve lijepo nesto kazu i napisu, a Georgijev orginalno.... "RIP care".... Ko zara i goci da se oprastaju,
i ti si nekakav textopisac

...mi rekli smo si zbogom
govoreć doviđenja.
Arsenije Dedic

Nema Bore Corbe.

Odlaze velikani, a nama ostaju
cece, mece karleuse itd., mozda
bolje i nismo zasluzili!

Adios amigo, pozdravi gore Kemu i otpevajte
nesto u duetu !

https://www.youtube.com/watch?v=ufCgGBnko80&feature=share

Treba znati i slušati....

A jes, cudo od coeka..e qq

Nikad nisam bio ljubitelj Arsenove muzike i pesama, ali beskrajno poštujem njegovo pesništvo i to što je bio tako jedinstven. I on i Ibrica Jusić. Ali sam uživao u Šerbedžijinim „albumima“ koje je Arsen maestralno muzički uobličavao i obeležio deo mog detinjstva. I, naravno, pesma zbog koje sam se „sekao“ u vojsci – „Na nešto me seća taj grad“ (https://www.youtube.com/watch?v=88StUIDsvJs ) koju izvode Arsen, Rade i Darko Rundek. Evo i sad zadrhtim i naježim se kada je čujem. A da tako nešto prirede pojedincu sposobni su samo velikani. Bez lažne patetike, otišao je veliki umetnik. A to kakav je čovek bio nije ni najmanje potrebno znati. Uživao sam u nečemu što je stvorio, a nisam se družio sa njim pa da kažem da je bio i veliki čovek. To je sasvim suvišna stvar.