Srba sve manje

Taman kad se ekonomija oporavi (za 25 godina), ostace od nas samo sacica penzionera bez dece i unucica. Bar ce moci da se tese da ce da umru u ekonomsko razvijenoj Srbiji...

Podatke sa popisa stanovnistva treba uzeti sa rezervom.Ja zivim u inostransvu sa muzem i cetvoro dece,a i moji roditelji su nas popisali na svojoj adresi kao i svekar i svekrva na svojoj.
Tako da od tog nesrecnog broja 7.498.001 treba oduzeti nas dvanaestoro, od toga osmoro dece.

Na proslavi desetogodisnjice mature (godiste 1971.)smo prebrojali da nas 32-je, koliko nas je bilo u odeljenju, imamo ukupno cetvoro dece.
Opste misljenje je bilo da nam za povecanje nataliteta treba politicki i ekonomski stabilna Jugoslavija.

Srba hvala na pitanju ima svakoga dana sve vise. Tamo gde vredi imati decu. Cikago, Toronto, Sydney itd. Niko vise nije blesav da se ovde grci i radja robove.

Ja ovaj egoizam u nas Srba nikako ne mogu da razumem. Cuj ti ovo kad se popravi ekonomska situacija pravicemo decu.
Ja sam se ozenio 05.Juna 1993 godine cerku Natasu sam dobio u Septembru iste godine.
Pa sam preziveo najgore vreme nase sjajne ekonomije supruga nezaposlena, ja radim u firmi za 2¾ DM.
Ni mleko nije moglo da se nadje u rafovima samousluga.
Skoro u isto to vreme osto "siroce" preminula su mi oba roditelja otac pre rodjenja, a majka nakon rodjenja cerke.
Sta je vama ljudi ili ste previse povuceni u sebe i nesigurni u svoju licnost pa se plasite da pravite decu ili ste i sami deca. Pa dokle cete biti deca, dok su vam meme i tate zivi.
A sta cete kad oni odu na put bez povratka.
Nakon pet godina mi se rodio sin Konstantin, a ako bog da uskoro cu da pocnem da pravim i trece i cetvrto.
Izgleda da vam fale cipke i stimulansi, odstranite desanke i navalite na bliznje zenke svoje, zivot ide dalje i sa decom samo mnnoooooggggggooooo zanimljivije, jes u pocetku mucenje jer si nenaviknut ali nema nista lepse od decijeg smeha u domu...
...mislite o tome.
Uostalom i vas neko treba da gleda kad odrtavite, meni je evo za koji dan 34 i ne predajem se uskoro pravim trece (obecavam).

Valja medjutim reci i to da ta silna srpska deca kojih zapravo ima na desetine hiljada, ako ne i stotine hiljada, malo slabije znaju srpski jezik. Ali postoje. Bela kuga ne vlada u dijaspori.
Van Macehe Srbije, hvala Bogu, nikom deca nisu visak - pa ni nama Srbima. Mozda smo "poenglezili", sto bi rekle zlobne srpske babe.
Cesto se tako "poenglezen" s gadjenjem secam sredine devedesetih, kad su me u Beogradu prolaznici s mrznjom ili bar cudjenjem gledali kako guram kolica s bebom, i nemilice startovali na ulici da pitaju gluposti - decija kolica su vec tada uveliko u glavi nacije bila simbol gadnog problema u porodici, a ne bas srece.
Mozda smo mi Srbi na kraju krajeva zavrsili podeljeni na dva tabora: onaj koji je ostao u matici da izumre i onaj koji se srecno razmnozava svuda po svetu. Darwin bi, Bog da mu dusu prosti, o tome svakako imao misljenje tipa "potomstvo uvek ostavljaju oni koji su i bili sposobni za to, pa makar ih deca zvala Daddy".
I da ne zaboravim, poruka generaciji 1971. je stari citat koji otprilike glasi: "Celibat je nasledan - ako vasi roditelji nisu imali dece, sasvim sigurno necete imati ni vi".
A Srbija ostade tudjoj deci, isto srpskoj, ne necijoj "tudjoj". A opet, tudjoj. Darwin rulez.

Podatke sa popisa stanovnistva treba uzeti sa rezervom.Ja zivim u inostransvu sa muzem i cetvoro dece,a i moji roditelji su nas popisali na svojoj adresi kao i svekar i svekrva na svojoj.
Tako da od tog nesrecnog broja 7.498.001 treba oduzeti nas dvanaestoro, od toga osmoro dece.

Taman kad se ekonomija oporavi (za 25 godina), ostace od nas samo sacica penzionera bez dece i unucica. Bar ce moci da se tese da ce da umru u ekonomsko razvijenoj Srbiji...

Na proslavi desetogodisnjice mature (godiste 1971.)smo prebrojali da nas 32-je, koliko nas je bilo u odeljenju, imamo ukupno cetvoro dece.
Opste misljenje je bilo da nam za povecanje nataliteta treba politicki i ekonomski stabilna Jugoslavija.

Srba hvala na pitanju ima svakoga dana sve vise. Tamo gde vredi imati decu. Cikago, Toronto, Sydney itd. Niko vise nije blesav da se ovde grci i radja robove.

Ja ovaj egoizam u nas Srba nikako ne mogu da razumem. Cuj ti ovo kad se popravi ekonomska situacija pravicemo decu.
Ja sam se ozenio 05.Juna 1993 godine cerku Natasu sam dobio u Septembru iste godine.
Pa sam preziveo najgore vreme nase sjajne ekonomije supruga nezaposlena, ja radim u firmi za 2¾ DM.
Ni mleko nije moglo da se nadje u rafovima samousluga.
Skoro u isto to vreme osto "siroce" preminula su mi oba roditelja otac pre rodjenja, a majka nakon rodjenja cerke.
Sta je vama ljudi ili ste previse povuceni u sebe i nesigurni u svoju licnost pa se plasite da pravite decu ili ste i sami deca. Pa dokle cete biti deca, dok su vam meme i tate zivi.
A sta cete kad oni odu na put bez povratka.
Nakon pet godina mi se rodio sin Konstantin, a ako bog da uskoro cu da pocnem da pravim i trece i cetvrto.
Izgleda da vam fale cipke i stimulansi, odstranite desanke i navalite na bliznje zenke svoje, zivot ide dalje i sa decom samo mnnoooooggggggooooo zanimljivije, jes u pocetku mucenje jer si nenaviknut ali nema nista lepse od decijeg smeha u domu...
...mislite o tome.
Uostalom i vas neko treba da gleda kad odrtavite, meni je evo za koji dan 34 i ne predajem se uskoro pravim trece (obecavam).

Valja medjutim reci i to da ta silna srpska deca kojih zapravo ima na desetine hiljada, ako ne i stotine hiljada, malo slabije znaju srpski jezik. Ali postoje. Bela kuga ne vlada u dijaspori.
Van Macehe Srbije, hvala Bogu, nikom deca nisu visak - pa ni nama Srbima. Mozda smo "poenglezili", sto bi rekle zlobne srpske babe.
Cesto se tako "poenglezen" s gadjenjem secam sredine devedesetih, kad su me u Beogradu prolaznici s mrznjom ili bar cudjenjem gledali kako guram kolica s bebom, i nemilice startovali na ulici da pitaju gluposti - decija kolica su vec tada uveliko u glavi nacije bila simbol gadnog problema u porodici, a ne bas srece.
Mozda smo mi Srbi na kraju krajeva zavrsili podeljeni na dva tabora: onaj koji je ostao u matici da izumre i onaj koji se srecno razmnozava svuda po svetu. Darwin bi, Bog da mu dusu prosti, o tome svakako imao misljenje tipa "potomstvo uvek ostavljaju oni koji su i bili sposobni za to, pa makar ih deca zvala Daddy".
I da ne zaboravim, poruka generaciji 1971. je stari citat koji otprilike glasi: "Celibat je nasledan - ako vasi roditelji nisu imali dece, sasvim sigurno necete imati ni vi".
A Srbija ostade tudjoj deci, isto srpskoj, ne necijoj "tudjoj". A opet, tudjoj. Darwin rulez.