"Srebrenica sramota za međunarodnu zajednicu"

Sramota za tzv "međunarodnu zajednicu" (šta je to danas?), je najveće plansko etničko čišćenje naroda posle II Sv. rata, što se dogodilo u Hrvatskoj za vreme zlikovačke akcije "Oluja".
Sramota za tzv "međunarodnu zajednicu", je sistem logra smrti "Jasenovac" u kome je hrvatska fašistička država za vreme II Sv. rata sprovodila najodvratnije zločine. Jedini konc-logor na svetu u kome su sistematski ubijana deca. Neosuđen i neoprošten Zločin, koga treba se stide svi naslednici bolesnih mozgova koji su ga organizovali.
Sramota za tzv "međunarodnu zajednicu", je zločin koji je u okupiranoj Srbiji, počinila fašistička ustaška vojska iz Hrvatske, kada je u Sremskoj Mitrovici u avgustu 1942. streljala preko 6.000 civila Srba, Jevreja i Roma, koje je pohapsila po njihovim kućama. Naša beda u Srbiji se ogleda u tome, da čak i pominjemo da su divljaci tada ubili i jednog od najvećih srpskih slikara Savu Šumanovića. Srbi ne pominju stvarne hrvatske zločine - da se ne zamere Evropi. Sa druge strane, Srbi su evo spremni i da prihvate da je genocid to što su pored vojnika i zlikovaca Nasera Orića (koji ne sme odgovarati), u Srebrenici, na žalost, pobijeni i neki civili - mnogo manje, nego npr u Sremskoj Mitrovici (Jasenovac da ne pominjem) - opet da se ne zamere Evropi. Bolesni mazohizam.

Sramota za tzv "međunarodnu zajednicu" (šta je to danas?), je najveće plansko etničko čišćenje naroda posle II Sv. rata, što se dogodilo u Hrvatskoj za vreme zlikovačke akcije "Oluja".
Sramota za tzv "međunarodnu zajednicu", je sistem logra smrti "Jasenovac" u kome je hrvatska fašistička država za vreme II Sv. rata sprovodila najodvratnije zločine. Jedini konc-logor na svetu u kome su sistematski ubijana deca. Neosuđen i neoprošten Zločin, koga treba se stide svi naslednici bolesnih mozgova koji su ga organizovali.
Sramota za tzv "međunarodnu zajednicu", je zločin koji je u okupiranoj Srbiji, počinila fašistička ustaška vojska iz Hrvatske, kada je u Sremskoj Mitrovici u avgustu 1942. streljala preko 6.000 civila Srba, Jevreja i Roma, koje je pohapsila po njihovim kućama. Naša beda u Srbiji se ogleda u tome, da čak i pominjemo da su divljaci tada ubili i jednog od najvećih srpskih slikara Savu Šumanovića. Srbi ne pominju stvarne hrvatske zločine - da se ne zamere Evropi. Sa druge strane, Srbi su evo spremni i da prihvate da je genocid to što su pored vojnika i zlikovaca Nasera Orića (koji ne sme odgovarati), u Srebrenici, na žalost, pobijeni i neki civili - mnogo manje, nego npr u Sremskoj Mitrovici (Jasenovac da ne pominjem) - opet da se ne zamere Evropi. Bolesni mazohizam.