Zeznuta tema, moji su rodjeni u Nemackoj, pricamo kuci iskljucivo maternji, ali vec se desava da veliki iskoristi nemacki glagol u recenici. ja cu svakako insistirati na delenju jezika,nadam se da ce razvijati znanje jezika dalje. u svakom slucaju, nije istina da Turci govore trecu generaciju perfektno turski.Razumete turski? Koliko ja vidim- to je takav mis-mas jezika da je strasno. Mladi Turci pricaju toliko iskvaren maternji jezik, a sto se nemackog tice-ni njega akcentuju pogresno...Osim Toga- koliko je Kurda u Nemackoj? Jedna malecka u vrticu mojih sinova govori mesavinu turskog,kurdskog i nemackog,jer se tako govori u kuci. Mislim da se tu ne moze govoriti o ponosu, vec vise o prkosu...A za one kojima smeta sto i kad se organizuje skolica srpskog, klinci mogu da nauce i "mrkva" i "kruh"-zbog Toga mi je drago sto nisam vise na teritoriji bivse Yu. Ja sam ponosna sto moji klinci znaju sta je i kruh i hleb,mrkva i sargarepa... Komentar sam pisala ekavicom, ali ijekavica je "moje prirodno stanje" sto ni godine nisu promjenile.Zasto? Pa zato sto sam ponosno na to sto jesam i nemam potrebu se pretvarati da sam nesto drugo, ni u Srbiji,ni u Hrvatskoj,ni u bilo kojoj zemlji na ovom svijetu.A pricam srpsko-hrvatski,kao i moja djeca :)
Moja su deca odrasla i ostala u Spaniji. Oboje govore (ne pricaju) srpski bez akcenta i bez gramatickih gresaka, a savrseno vladaju i zargonom. Ako im nesto nedostaje, to je leksika iz struka kojima se bave (vec su odrasli ljudi i rade). I mi smo u kuci uvek govorili na srpskom, ali to nije presudno. Mislim da smo pre izuyetak jer ima i druge srpske dece u aniji koja jedva govore ili uope ne govore srpski.
Potrebno je i da dete bude zainteresovano, dakle vazan je psiholoski faktor, a na to roditelji ne mogu uvek da uticu. Jednostavno, neka deca hoce a neke nece da nauce jezik svojih roditelja.
Ideja da provode raspuste sa babama i dedama je odlicna. Nasa deca su pocela da gube srpski upravo u uzrastu od 6 do 9 godina i onda smo primenili ono sto sam u sali nazvala lingvistickom rehabilitacijom, a to je upravo dva meseca raspusta sa bakom i dekom. Tda su definitivno fiksirali srpski i vise nije bilo problema. Danas Citaju. pisu i govore bes ikakvih smetnji.
A neki su otisli i hoce da zaborave odakle i namerno ne uce decu srpski i to razumem potpuno. Toliko je mojih prijatelja vec otislo ili planira da ode da se nekad pitam sta ce ostati , naravno osim onih sto su za parave. Parovi i goli zivot simpaticnih kriminalaca.
(Hypatia-NS, 26. jun 2015 14:15
--------
Nikad nije bilo da pametni i hrabri beže ali, u Srbiji je sve izvrnuto, sve su teze zamenjene, pa zašto ne bi i ova. Zar nije do sada važilo pravilo da se inteligenrtni i pametni ljudu najbolje snalaze u svakoj situaciji? Ako su uspeli da vas nadmudre oni koji gledaju parove i kriminalci, mogu zamisliti o kakvoj se pameti i obrazovanju radi. Neko ih još naziva i "genijalcima"?!
A neki su otisli i hoce da zaborave odakle i namerno ne uce decu srpski i to razumem potpuno. Toliko je mojih prijatelja vec otislo ili planira da ode da se nekad pitam sta ce ostati , naravno osim onih sto su za parave. Parovi i goli zivot simpaticnih kriminalaca.
A neki su otisli i hoce da zaborave odakle i namerno ne uce decu srpski i to razumem potpuno. Toliko je mojih prijatelja vec otislo ili planira da ode da se nekad pitam sta ce ostati , naravno osim onih sto su za parave. Parovi i goli zivot simpaticnih kriminalaca.
Izgleda da vas je mnogo pogodila formulacija "građanin sveta", toliko da čak ispadoh "provincijalni kosmopolita".
Kao i svi koji na sve gledaju isključivo kroz nacionalno, obojica ste totalno promašili suštinu mog komentara.
"Građanin sveta" za mene NIJE Srbin koji neće da bude Srbin nego čovek koji nastoji da bude otvorenog duha i sposoban da se prilagodi u bude prihvaćen svakoj sredini u koju ga život nanese. U Srbiji i izvan Srbije. Ali to NE znači da se odriče svog srpskog porekla, nego ga samo smatra nečim što ga definiše.
Takav čovek je sasvim različit od Srbina koji gde god da ode, cmizdri kako "ovde ništa ne valja" i koji se dobro oseća samo kad ga 15 dana goste rođaci kad je na odmoru u Srbiji. Ostali deo godine se ponaša i bukvalno kao vanzemaljac, crnči od 9 do 5 i jedva čeka vikend da bi se družio isključivo sa Srbima. I nije mu jasno zašto i posle 30-40 godina u Holandiji/Nemačkoj i dalje loše govori lokalni jezik, sa smešnim akcentom.
Upravo takvi silom prave Srbe od svoje dece, koja su se za razliku od roditelja odlično prilagodila novoj sredini i to srbovanje vide samo kao glupo nametanje nečega što im ništa ne znači. Otuda lomovi kojih sam se nagledao dok sam živeo u inostranstvu.
A što se tiče "bolovanja od provincijalnog kosmoplitizma": posle 20+ godina života u inostranstvu, video sam i upoznao sigurno više sveta od vas obojice, čije se kompletno poznavanje sveta najverovatnije svodi na kupovinu bakaluka u Segedinu.
Još u USA nisam sreo dete čiji jedno ili oba roditelja su iz Italije, Francuske, Izraela, Irana, Španije, Turske da ta deca ne govore te jezike hez problema. To je problem upravo ljudima koji se stide svoje kulture u dalekom svetu, Kinezi, Srbi, Slovaci, Rumuni, njihovi klinci vrlo loše ili ikako ne govore ove jezike.
Reći za pesmice J.J. Zmaja da su anahrone i za Bajke da nisu aktuelne...takvoj osobi nema pomoći jer ona ne želi ni da vidi ni da čuje. Žao mi dečurlije jer su uskraćeni za jedno malo veliko bogatstvo zbog modernih roditelja koji misle da sve pre spounge bob-a decu više ne za ima.
@Sanđama
I ne treba da znaju...nek žive lepo u inostranstvu kao građani sveta.
Kako bih voleo da se mi ugledamo na Filipince. Nikad ni jednu jedinu rec protiv Filipina od samih nhih necete cuti. Cini mi se da tamo svako malo dete koje jos nije ni prohodalo vec gleda i planira kako da emirgirira na zapad i ode sa Filipina - zbog teske situacije. Ovde na zapadu se vole i izeuzetno pomazu medjusobno. Podrzavaju. Pricaju i forsiraju svoj jezik cak i na poslu gde to nije dozovoljeno. Stite jedne druge. Na puazi za rucak se ponekad drze svi za ruke i pevaju pesme koliko im nedostaje domovina. Ma, zivo cudo. Nisam veorovao dok se nisam uverio. Njima recimo to "nek žive lepo u inostranstvu kao građani sveta" nebi nikad palo na pamet da izjave. Oni su ponosni Filipinci ma gde god bili. Zaista bi bilo dobro kada bi se ugledali na njih - u nekim sferama zivota.
Ne razumem u cemu je problem. Moja deca (14 i 5 god.) pricaju iskljucivo srpski i ne znam na kom jeziku sanjaju i razmisljaju. Ono sto znam je,da je nasa kuca ista kakva je uvek bila,pa makar i u sred Amerike. Kao sto ni u Beogradu niko od nas nije pricao engleski , tako i u Americi dok smo u kuci svi pricamo srpski. Ovo u tekstu su samo izgovori koji ukazuju na druge probleme.Moje mladje dete je rodjeno u Americi i ide u vrtic od kad je imao 18 meseci, ali kad udje u kucu, kao i svi mi, prebaci se na srpski i ne vidim da je to neki problem. Zamislite da dete nece da ide u skolu ili nece da se obuce ili okupa! Jel bi ste rekli-''neka ga, ide linijom manjeg otpora''?! Sve je bas onako kako sami uredite...
Verujem da bi vas zaista zaprepastio broj posebno Italijana,koji cak i u trecoj/cetvrtoj generaciji,zivota u SAD-u ili Kanadi,jos uvek osecaju veliku ljubav prema Otadzbini svojih predaka.Kanadski novinari,posebno u vreme Svetskog Prvenstva u fudbalu,cesto odlaze da snimaju navijace, i cesto postavljaju pitanje: "Da kojim slucajem igraju Kanada i Italija,za koga bi vi navijali? Odgovor u 90% slucajeva je-Italija.Na sledece pitanje "Zasto? Rodjeni ste u Kanadi? Odgovor je-"Mi smo Italijani." Italijani u pogledu organizacije svoje Dijaspore i negovanja tradicije stoje 3-4 koplja ispred ostalih Nacija iz Evrope.Za tako nesto,mi SRBI nismo sposobni i mozemo samo da im se duboko poklonimo na zalaganju i organizaciji.Veliku zaslugu za sve,pored Dijaspore snosi i Vlada Italije.
(tamo_daleko, 25. jun 2015 22:18)
--------
Potpuno ste u pravu. Ja na ovim stranicama uporno tvrdim da druge nacije ne zaboravljaju ko su i sta su i to kroz generacije. Bez obzira gde zive. Naveo sam Jevrejku koja nikada nije zaboravila srpski jezik iako joj vise nikada nece "trebati". Ne zelim nikoga da uvredim ali, vecini ovih nasih ljudi u inostranstvu je pricati o naciji, jeziku, obicajima, kulturi ili imenima, isto kao sesti na ogradu svinjca i pricati im o lepotama bisera ili im recitovati rodoljubivu poeziju. Pa nismo mi kao narod i drzava, tek onako dospeli u ovakvu situaciju. Propali smo kao narod a drzava je samo nasa slika.
Druga sam generacija, rođen, školovan (osim četvrtog razreda OŠ), i radim u Sloveniji. Srpski smatram maternjim jezikom (oba roditelja Beograđani). Sa svoje troje dece (6, 4 i 3 godine) nikada nisam progovorio ni reči na slovenačkom, bukvalno od rođenja. Svi ostali (žena, vrtić, prijatelji) sa njima govore slovenački. Rezultat: najstarija tečno i bez naglaska sa mnom govori isključivo srpski, srednja je tvrdoglava pa neće a ume, dok najmlađi ide stopama najstarije sestre. To pređe u podsvest, nimalo nije naporno, svaku rečenicu koju mi kažu na slovenačkom prevedem na srpski i tražim da mi ponove. Uvek i bez izuzetka. I što je najbitnije, puno razgovaramo. Gledamo crtane filmove na srpskom, čitamo ili slušamo priče, najstarijoj kupujem stripove koje voli u ćirilici (neka se snađe - već mi je rekla da joj napravim tabelu slova latinica vs ćirilica). Treba samo biti od početka dosledan, posle pređe u naviku. I pravo je uživanje, kada ih vidim kako su ponosni što govore i srpski i slovenački, pa kada dođem po njih u vrtić, krenu sa mnom na srpskom, onako glasno, samo da ih čuju drugari. Ono što nedostaje je ozbiljna škola gramatike srpskog, kada napune 13,14 ili 15 godina. U Sloveniji (verovatno zbog poprilične sličnosti jezika) je naime srpski jezik kod naših ljudi katastrofalan.
Aman sta ce vam srpski? I pola same Srbije je funkcionalno nepismeno, a mediji rade na tome da se taj postotak poveca.
(Punisher, 25. jun 2015 20:49) Draga gospodjo ili gospodine, zaista ne mogu da se slozim sa vama. Mnogo puta sam se susretala sa strancima koji fanatično uče srpski jezik i govore ga odlično. Na fakultetu mi je jedan Markus objasnio da zeli da nauči srpski jer će mu mnogo pomoći u poslu zbog broja naših ljudi koji zive u njegovoj zemlji ili neki drugi ljudi jer im se taj jezik jednostavno svidja ili su zaljubljeni u nekog kome je to maternji jezik. Na youtube-u ima kanal jednog Brazilca koji je za dve godine naučio odlično da govori naš jezik. Danas je učenje postalo lako zahvaljujuci internetu i primamljivo za ljude koji zele da prosire svoje vidike. Mislim da je jedan jezik prozor u neki sasvim novi svijet koji vam omogućava da uporedite stvari i naučite mnogo toga o sebi i svemu oko vas. Mi koji smo bili vrijedni i učili različite jezike, zaista je nebitno koje, smo zaista bogati ljudi. Kada je upitanju ucenje djece, jednom sam bila u prilici da čujem priču jedne Hrvatice kojoj majka nije dozvoljavala da ne razgovara sa njom na hrvatskom čim predje kućni prag, iako joj je otac bio druge nacionalnosti. Dovoljno je da se jednom strancu obratite na njegovom jeziku, pa makar i sa par rijeci i da mu izmamite osmijeh na lice. Nemojmo da budemo primitivni! Naravno da nije lako ali sve sto je vrijedno nije lako, zar ne?!
@Aldebaran
Slazem se u potpunosti! Forsiraju ih i namecu im nacionalni identitet, kao da je to najvaznija stvar na svetu.
Sta ako se ja ne osecam kao Srpkinja? Sta ako meni nista ne znaci to sto sam Srpkinja? Ja mogu biti necije dete, sestra, zena, majka, profesionalac, tako se osecati i ponasati. Ali sta meni znaci to sto sam Srpkinja? Kada ova drzava apsolutno nista nije ucinila za mene, ne stiti moje interese, ne omogucava mi da se zaposlim i napredujem, stavise-stvara atmosferu u kojoj je buducnost neizvesna i jadna. Da li ja sad treba da sam ponosna na to sto sam Srpkinja i sto dolazim iz Srbije? Pa, ne bas. Ja srpski jezik volim i meni je on lep. Decu cu uciti srpskim jezikom da bi mogla da pricaju sa rodbinom i zato sto je znanje jezika uvek plus. A ne zato sto su, Boze moj, veliki Srbi i zato sto je sramota da to ne budu, jer su svi koji odu skorojevici, pokondireni, ovakvi i onakvi, ukoliko ne nauce decu, kako tvrde "perfektnim srpskim", iako ga verovatno ni oni sami ne govore tako.
Ako si rođen u USA, Nemačkoj, Kanadi... a Srbija, ne budi u tebi nikavku posebnu asoscijaciju, sećanje na detinjstvo, nikad nisi ni bio u Srbiji (možda jednom), nemaš prijatelje Srbe, ne planiraš da dođeš i živiš u Srbiji... čemu onda i srpski jezik? Naprosto sada si stanovnik neke druge zemlje, kao i stotine miliona takvih slučajeva, čiji roditelji su otišli da se ne vrate. Baš me interesuje koliko Al Pachino i Robert de Niro znaju italijanski i koliko se osećaju Italijanima.
@blok
Verujem da bi vas zaista zaprepastio broj posebno Italijana,koji cak i u trecoj/cetvrtoj generaciji,zivota u SAD-u ili Kanadi,jos uvek osecaju veliku ljubav prema Otadzbini svojih predaka.Kanadski novinari,posebno u vreme Svetskog Prvenstva u fudbalu,cesto odlaze da snimaju navijace, i cesto postavljaju pitanje: "Da kojim slucajem igraju Kanada i Italija,za koga bi vi navijali? Odgovor u 90% slucajeva je-Italija.Na sledece pitanje "Zasto? Rodjeni ste u Kanadi? Odgovor je-"Mi smo Italijani." Italijani u pogledu organizacije svoje Dijaspore i negovanja tradicije stoje 3-4 koplja ispred ostalih Nacija iz Evrope.Za tako nesto,mi SRBI nismo sposobni i mozemo samo da im se duboko poklonimo na zalaganju i organizaciji.Veliku zaslugu za sve,pored Dijaspore snosi i Vlada Italije.
Uh uh, susrećem se sa tim od svoje 18. godine, od kada živim u inostranstvu. Ne mogu da shvatim da mogu sa poznanicima Srbima, prijateljima, decom da pricaju na drugom jeziku ili jos gore kada pričaju "pola-pola". Zaista ne znam sta da izaberem, sta je od toga gore?! Primitivizam i iskompleksiranost koja rečima ne može da se opiše.
Da si se malo potrudio, procitao tu i tamo neki komentar, video bi da je ova zena sa svojim problemima dosta usamljena, i da vecina nasih ljudi u inostranstvu nema taj problem.
(Ima nas svakakvih u inostranstvu, 25. jun 2015 19:15)
-------
Ne znam gde ste u mom komentaru videli mrznju jer sam upravo izneo iskustvo koje je slicno Vasem. U porodici se uci MASTERNJI jezik. Ne pomazu tu nikakvi dodatnni casovi, vrtici i kursevi. Medjutim, mislim da ste u teskoj zabludi kada kazete da je ova zena sa svojim problemom usamljena. Ona je samo shvatila da je ono sto vecina Srba u inostranstvu smatra vrlinom jedna velika mana i beda. Ostali smatraju da su pametniji. Najsmesnije mi je kada vidim baku kako sa unukom glagolja na :divnom: nemackom jeziku. Ona smatra da ce se u njenom selu svi diviti pameti njenog deteta jer ga nista ne shvataju. O "divnim" obicajima nase emoigracije bih mogao da pisem romane. Toliko sam se jada nagledao.
Samo da dodam posto procitah komentar kako Kristijan Bejl uci srpsi, pre mesec ili vise dana sam slusao onog mladog Frncuza koji je dobio srpsko drzavljanstvo zbog humanitarne pomoci i prosto sam bio sokiran da neko sa zapada moize tako dobro da nauci srpski, skoro bez akcenta! Kazu da je cak i sva dokumenmta u vezi toga popunio na cirilici. Takodj vidim ponekad Majka Davenporta, covek isto govori super. Tako ako oni mogu da nauce mogu i nasa deca iako zivimo u inostranstvu. Samo treba upornosti i strpljenja i ne "mozgati" previse, ako pricate sa njima srpski naucice nesto, ako ih prepustite sredini u kojoj zive nikada ga nece nauciti.
Ja npr znam da Albanci menjaju svojoj deci imena u Grckoj ali nikada nisam cula da im dete govori grcki u kuci. Oni su svesni da su tu na proputovanju I tako se I ponasaju. I mi bi trebalo da shvatimo da smo svima njima stranci I da je lose da pokusavamo da licimo na druge. Za kraj cu reci imam troje dece iz mesovitog grcko ssrpskog braka . Najstarije dete govori pise cita itd jer sam mu posvetila sate govora citanja I podsticanja. Srednje ne govori takodje ima sest godina . Zato sto je nisam ucila. Trece prica srpski grcki I engleski .
Cerka je rodjena u Kanadi, ima nepunih 20 godina i srpski govori dosta dobro, malo se gadja sa padezima ali nema problema sa komunikacijom kada dodje u posetu u Srbiju.
Ovi sto kazu da je tesko da deca nauce srpski su jednostavno neuporni (da ne kazem lenji) ili se prosto stide svog maternjeg jezika. Znaci mora da se sa decom prica srpski u kuci, deca ce uvek da probaju "laksi" jezik, tj. jezik zemlje u kojoj zive i odrastaju, ali je duznost roditelja da ih uporno teraju da pricaju srpski.
Zanaci nema tu neke carobne formule, prosto teraj ga da prica srpski i naucice nesto sigurno posle svih tih godina. Detetu isto treba da se govori da se ne stidi svog porekla i da se ponosi time odakle je. Posete Srbiji su jos jedan plus, da se deca upoznaju sa svojim rodjacima, da vide kakva je Srbija i lepote a isto i surovu svakodnevicu u kojoj vecina ljudi zivi.
Secam se kada je pocela da cita srpski - latinicu, dete se odusevilo kako je prosto da se nauci da cita, trazila mi da joj kupujem novine i cita ne prestaje. Naravno ne zna sve reci ali onda pita. Znaci treba dete zainteresovati, velika verovatnoca je da zapamti divoljno i zadrzi celog svog zivota i verovatno prenese na svoju decu jednog dana.
Sve koje znam, sem jednog emigrantskog para, su naucili decu srpskom. Recept je jednostavan - u kuci se prica samo srpski (ne engleski, nemacki, francuski...). Isto u Srbiji - moja komsinica Madjarica je naucila obe svoje cerke madjarski i sa njima prica samo madjarski, iako zive u Beogradu decenijama.
Iz licnog iskustva znam da je ucenje maternjeg jezika samo stvar želje, truda i istrajnosti.Ja, Srpkinja, i pored oca Holandjanina sam uspela da moju cerku naucim da tecno govori srpski i da pise i ćirilicu i latinicu.Tekst Vam je pun izgovora a posto Vama nije uspelo vi se nadate,kao ptica kukavica da ce neko drugi da Vam uradi posao.Sramota.
Sin ima 8 godina, izginuo sam 7.5 godina, odbijao sam da rec kazem na engleskom, podizala ga baba prve 3 godine, do obdanista (4ta godina) nije znao rec engleskog..ali od kad je krenuo u osnovnu skolu, vise spasa nije bilo. Samleo je engleski do perfekcije a srpski zna sve sta mu se prica, zna i da ga prica ali to vise nije to. Jednostavno, zelje su jedno, zivot je drugo. On provede 95% vremena sa decom koja govore engleski, skola, ulica, fudbalski klub, plivacki klub...sta ja tu mogu? Uvece malo kao da progovori? Nerealno je a i vise se ne tripujem sta ce neko u Srbiji da kaze ili misli.
Dete usvaja jezik roditelja dok ne krene u vrtić, a onda počinje da usvaja jezik sredine. Dete razmišlja na jeziku sredine u kojoj raste, sanja na tom jeziku. Ljudi koji decenijama žive u inostranstvu pre ili kasnije počinju da razmišljaju na tom jeziku. Onda se dešava da vas dete sa kojim inače pričate srpski pita nešto na engleskom, a vi mu odgovorite na istom jeziku, bez razmišljanja. Deca su nakon škole uključena u gomilu raznih aktivnosti (sport, muzika, učenje), tako da je učenje srpskog jezika samo još jedna dodatna aktivnost, koja se takmiči sa svima ostalim. Nije baš uvek jednostavno objasniti deci potrebu da uče jedan mali i komplikovan jezik. Dodatni problem su naši regionalizmi, ekavski/ijekavski, itd. Svako bi hteo da taj jezik koji uči njegovo dete bude jezik njegovog zavičaja, što je nemoguće.
Pa uopšte nema problema - naši političari su pomerili srpski bliže svojoj dijaspori: puni su iventova od kojih humanitarne benefite ostvaruje Srpska pravoslavna crkva, naročito one fešn-tipa...
Rodjen, odrastao i ziveo 30 god. u SAD. Chicago, Il. U zadnjih nekoliko godina sam, zbog posla, tamo-ovamo. Govorim srpski jezik najnormalnije. Kako ljudi kazu vrlo pravilno. I gramaticki i sto se tice akcentovanja. U nasoj kuci se govorilo, samo i iskljucivo srpski. Preko leta babe i dede, Beograd i Backa Palanka. I to je sve. Moja supruga koja je amerikanka prica odlican srpski i trudi se da govori sa nasom decom srpski. Bar predamnom. :-)
Ne mislim da cemo se ikada vratiti u Srbiju, ali deca moraju znati jezik otadzbine svog oca u ovom slucaju. Pravi su mali ameri, mladji voli bejzbol koji ja mrzim :-) ali vole Srbiju, Djokovica, navijaju za nase u kosarci, fudbalu...
Mislim da je sve do roditelja,vaspitanja i samo malo truda. Puna podrska. Samo istrajte. Sto rece neko, nema nas bas 100 miliona da mozemo da dozvolimo da tek tako nestajemo.
Moze u kuci da se govori samo srpski, ali je vrlo vazno da roditelji i deca provode vreme zajedno. A to nedostaje, jer su deca veliki deo dana u skoli, i vannastavnim aktivnostima, sa vrsnjacima, ili kod kuce pred TV-om ili igricama. Roditelji cak mogu da budu kod kuce ili rade od kuce, ali ako deca nisu sa njima, dzaba im sto govore srpski.
Sa druge strane, roditelji koji kod kuce iskljucivo govore zajednickim maternjim jezikom (sprski, ruski, nemacki, francuski, grcki, spanski, arapski, hindu) vrlo retko dobro govore jezik zemlje u kojoj su, cak i posle 25-30 godina. Cast izuzetcima. Takodje zavisi od nivoa obrazovanja i da li se u toku dana komunicira na jeziku zemlje u kojoj si.
Наша учила и дечја литература су стварно у сваком смислу неадекватни. Не могу да анимирају дете, да га заинтересују, заинтригирају довољно да пожели да прочита и на тај начин научи језик. Све је што застарело, што лоше дизајнирано, досадно и у сваком смислу слабог квалитета да би могло да парира садржајима на страним језицима.
Jezik je ziva stvar. Kada i ako im bude trebao naucice. Nisam ni ja govorio Engleski do 30 godina a sada radim kao profesor u Engleskoj. Jezik je nesto sto se brzo nauci i zaboravi.
U Svajcarskoj sva nasa deca, ali bukvalno sva, dobro govore srpski.
To me zadivilo kad sam se doselila ovamo. I treca generacija uci uredno srpski.
Recept-ima puno nasih, druzimo se, ide se nekoliko puta godisnje u Srbiju i isto toliko puta godisnje dolazi familija iz Srbije u goste. Sto si starija, nasa deca se sve vise ponose sto znaju srpski i rado ga govore!
@Mladen Mladenovic
Prvo ne znam zašto vređati nekoga da je dobio rogobatno ime. Pozdravili bi smo Sveđanina koji je došao da živi u Srbiju i svom detetu dao ime Miladin Johanson, ali ako je neko rođen u USA i ima lokalno ime, onda je to nakaradno.
Čak i da nekim čudom prva generacija iseljenika nauči svoje dete srpski jezik (koji je za njih zapravo strani, a neko naprosto nije talenat pa mu teško ide), šta će biti sa trećom generacijom? Naravno govoriće isključivo engleski, imaće jednog roditelja poreklom iz Srbije, a drugog bog te pita odakle. Hoću reći nije jezik uzrok već posledica problema. Ne bih to čak nazvao ni problemom već činjenicom, a to je iseljavanje. Na žalost, asimilacija je neminovna i ne treba je tretirati kao ličnu izdaju.
Ako si rođen u USA, Nemačkoj, Kanadi... a Srbija, ne budi u tebi nikavku posebnu asoscijaciju, sećanje na detinjstvo, nikad nisi ni bio u Srbiji (možda jednom), nemaš prijatelje Srbe, ne planiraš da dođeš i živiš u Srbiji... čemu onda i srpski jezik? Naprosto sada si stanovnik neke druge zemlje, kao i stotine miliona takvih slučajeva, čiji roditelji su otišli da se ne vrate. Baš me interesuje koliko Al Pachino i Robert de Niro znaju italijanski i koliko se osećaju Italijanima.
Za mene je gest autorke teskta hvale vredan što pokušava da nauči dete srpskom jeziku, iako je svesna da njen unuk neće znati ni jednu jedinu reč.
Ocuvanje jezika kod dece iseljenika je unapred izgubljena bitka.Deca nisu replike svojih roditelja, na njihovo formiranje pored roditelja uticu kultura/jezik/obicaji sredine u kojoj odrastaju. Roditeljski uticaj slabi sto su deca starija.
Za sve one roditelje-iseljenike koji prisiljavaju decu da u kuci iskljucivo govore srpski: ako ste toliko zabrinuti za maternji jezik svog deteta najbolje resenje je da se vratite odakle ste dosli, ili da niste uopste ni odlazili.
Moji rođaci su rođeni u Australiji i prvi put sam se upoznala s njima prije par godina inače nemamo nikakvog kontakta. Mislila sam da neće znati jezik al kad su progovorili kad ono srpski.??? Ekavica, iako su im roditelji iz hrvatske i pričaju hrvatski i ijekavicu al su srbi pa se tamo druže sa srbima.
Dosta dece u Srbiji i pre OŠ nauči da pristojno govori engleski bez kovanica "laktes za noktes" i sl. Naravno da to nikada neće biti bez akcenta i sitnih grešaka ali je sasvim zadovoljavajuće za taj uzrast. Možda bi stručna pomoć bila od koristi?!
Ti izgleda uopste ne citas komentare pre nego sto sednes da napises sopstveni. Procitas naslov, vidis da je to tema tvog zivota i pocinjes sa pljuvanjem i vredjanjem svega i svakoga koji zivi u inostranstvu. Da si se malo potrudio, procitao tu i tamo neki komentar, video bi da je ova zena sa svojim problemima dosta usamljena, i da vecina nasih ljudi u inostranstvu nema taj problem. Oba moja deteta su rodjena u Nemackoj, ne nose neka, kako ti kazes, nakaradna imena, govore perfektno nemacki, engleski, srpski i sluze se francuskim. Za francuski kazu da im je odvratan (i meni je) i zato se ne trude da ga znaju perfektno. Citaju i pisu cirilicu. Sve to bez srpskih skola i crkvi u inostranstvu. Srpski su naucili slusajuci ga u kuci. Cirilicu su ucili na odmorima u Srbiji pitajuci me jos kao jako mali: "Tata, a koje je ono slovo tamo, a sta znaci ona rec tamo." Sve to bez knjiga, bukvara, nekog pritiska.
Živim u Nemačkoj,deca su mi ovde rođena,pričaju savršeno oba jezika.Od samog početka sam trud uložila da deca nauče maternji jezik.Trud je vreme i strpljenje.U kući se priča srpski,dečiji programi su na srpskom(i na engleskom,te su bogatije za još jedan jezik,koji takođe vežbamo skupa),azbuka je okačena u njihovim sobama(za slučaj da neko slovo zaborave),knjige su na srpskom i nema veze da li su ovako ili onako oslikane,bitno je dete zainteresovati,a to se postiže kao što rekoh,pažnjom i strpljenjem.Nemački ih nikada nisam učila,znala sam da će same savladati u vrtiću.Bilo je muke,ali sada ga pričaju perfektno i pohađaju odlične škole.Stoga sam mišljenja da roditelji treba da se orijentišu na naš jezik,a ne na jezik zemlje u kojoj žive,jer,deca će ga svakako naučiti boreći se za svoju egzisteciju u društvu i to bez napora kog se roditelji plaše.
Bravo za clanak!!! U potpunosti razumem problem! Pogotovo je tesko odrzati manjinski jezik ako roditelji rade i deca idu u obdaniste ili kad krenu u skole. To nije problem samo sa srpskim vec sa svim "manjinskim" jezicima.
Vama koji komentarisite tako negativno, stidite se. Ali stvarno! Da nekome nije stalo do svoje domovine i kulture, ne bi se ni trudio da prica jezik kod kuce. Vi ocigledno pojma nemate koji je to napor i koliko energije treba uloziti za tako nesto, pogotovo u oblastima gde nema drugih ljudi iz Srbije.
Svaka vam cast Ivana, i ovo je ogroman uspeh!
У Србији се ионако све више користи енглески. Прошетајте Београдом све фирме и имена радњи су исписани на енглеском, већина људи све више убацује енглески у свакодневни говор. Ово није проблем за ову децу, за државу и српски народ у целини јесте али за њих није.
Ja sam jedan od tih koji je odrastao preko bare. I dan danas se ne mogu dosta zahvaliti roditeljima što mi nisu dozvolili da zaboravim svoj matični jezik, i ako je rad toga žrtvovao njihovo znanje Engleskog. Kad sam bio u Srbiji prošleg leta ljudi mi uopšte nisu verovali da živim u Americi jer nemam Američki akcenat kad pričam Srpski. Na žalost ostala deca što su došla ovde kao mladići su zaboravili dosta Srpskog i često mešaju reći. A ipak je naj gore kad kažu da se stide da pričaju naš!
Ja nisam imala tih muka. Otisli smo kada je starije dete imalo 9 a mladje 4. Deca su dakle najpre savladala maternji jezik. Uz to trudila sam se da gledaju nase decije emisije na netu (one iz mog detinjstva) a kasnije sam im servirala nase najbolje filmove i serije. Dovlacimo I knjige svakog leta...Pri tom smo jedina srpaka porodica u gradu.Naravno, odvale ponekad nesto ali odvalimo I mi na engleskom, Boze moj.. Ja bih se osecala veoma lose da moje dete ne moze da se sporazume sa bakama I dekama. I ovako je tesko I pretesko sto smo nase roditelje (bracu I sestre) uskratili za prisustvo unuka I obrnuto. Ali to je zivot, nesto dobijes, nesto izgubis...
podjednako vladanje maternjim i stranim jezikom (ako se živi u dijaspori) uopšte nije lako. pošto sam kroz to prošla, to onda mogu i da tvrdim. kao dete ćete uvek ići linijom manjeg otpora i pokušati da izvrdate, odnosno uvek ćete hteti da budete kao okruženje i većina oko vas.
potrebna je čelična volja i disciplina, a to baš i nije omiljeno.
zahvaljujući mami koja nije dozvoljavala da u kući pričam nemački moj srpski se održavao na zavidnom nivou. na tome sam joj tek mnogo kasnije bila zahvalna. moja dvojezičnost je upravo rezultat njene upornosti. potpuno mi je svejedno na kom jeziku pričam, sanjam, mislim.
ako i sami pričate pravilno i deca će preuzeti taj model, ako ne - ne! najgore od svega je mešanje dva jezika (čest slučaj kod "Gastarbeiter-a" koji ni sami ne vladaju tim stranim jezikom) što deca onda preuzimaju i prelazi im u nesvesno.
dokazano je da apsolutno imamo najviše talenta za maternji jezik i da nam artikulacija tih glasova nije problem. druga je priča ako se to "zapusti"... pa se onda maternji jezik uči kao strani.
a, najgore od svega je kad žestoko želite da pripadate pa onda zaboravite ko ste i odakle ste...
sasvim mala deca nemaju nikakav problem da pričaju paralelno i više od dva jezika, sa svakim koji treba, ali je potrebno da se na tome radi i to želi, a ne da se forsira smo jezik sredine...
Moj sin je 7 i u kuci se prica srpski. Njegov srpski je jako slican jeziku koji autorka opisuje. Menja engleske reci kroz padeze, pravi engleske konstrukcije na srpskom i sl. Ne spada u onu decu koja ne zele da pricaju srpski, cak sta vise vidim da ga interesuje. Cirila je macji kasalj u poredjenju sa citanjem na engleskom. Imamo knjige na srpskom i sam se hvata za njih sa vremena na vreme.
Shvatio sam da razlog njegovog relativno loseg srpskog nije pitanje volje vec nedovoljne izlozenosti srpskom jeziku. Srpski kojim je on izlozen je samo "kucevni" da kazem, on jako malo novih stvari uci nauci na srpskom jeziku bez obzira na sav nas trud, za razliku od engleskog gde svaki dan donese nesto novo, sto iz skole sto od vrsnjaka. Svaku novo-naucenu englesku rec mi moramo da mu prevedemo nekoliko puta da bi je on upste zapamtio a i onda je pitanje da li ce u kuci ikada biti prilike da je upotrebi u normalnom "kucnom" razgovoru, najcesece ne.
Moje licno misljenje je da se ne treba mnogo opterecivati celom situacijom. Svi oni koji su bitni u njegovom zivotu apsolutno nemaju problema da ga razumeju niti on njih. Njegov srpski je mnogo bolji nego moj engleski po dolasku u Kanadu pa meni i dalje niko nikada nije zamerio na poslu, ulici ili bilo gde zbog ne poznavanja istog. Ljudi koji zele da se razumeju ce se uvek razumeti, za ostale stvarno ne bi trebalo da brinemo ... ostvimo njima da se brinu o nama.
Smatram da je sramota da deca čiji su roditelji Srbi ne znaju da pricaju srpski jezik pritom gdja pokušava da nam se opravda kako je to teško! !!!!
Sin mi je rođen u mesovitom braku I osim mene niko drugi nije pricao srpski sa njim, u trećoj godini progovorio je paralelno oba jezika.
Danas u svojih 18 godina prica pet jezika i ponosna sam sto je i srpski medju njima.
Da li se on oseća Srbin ili ne , nema nikakve veze sa učenjem jezika.
Ne učimo jezik jer osećamo pripadnost jednom narodu već da bi bolje razumeli taj isti narod i njihovu kulturu.
"...za moju decu, i uopšte decu naših iseljenika, srpski je neka vrsta egzotičnog jezika, ... On im ne pomaže da se snađu u svakodnevnom životu, i bez srpskog jezika sasvim normalno funkcionišu."
Šteta što ne može, ali podvukao bih poslednjih šest reči: "i bez srpskog jezika sasvim normalno funkcionišu". To je suština!
Vi ste Srbi, i tako se osećate, što je u redu. Sad se zapitajte: koliko su vaša deca Srbi? Da li uopšte treba da budu Srbi i zašto? Do koje buduće generacije treba da budu Srbi i kad već jednom treba da postanu punokrvni Amerikanci, Nemci, Francuzi?
Ako nisu sasvim Srbi (jer ne govore dobro srpski), da li su manje vaša deca i da li ćete ih zbog toga manje voleti?
Dalje, da li vaša deca uopšte žele a budu Srbi? Da li imate moralno pravo im namećete vaše srpstvo, ako je za njih to samo nešto egzotično vezano za VAŠE poreklo, ali nema nikakve veze sa zemljom u kojoj su rođeni i/ili odrasli i koju jedino osećaju kao svoju?
U redu je da im objasnite odakle potiču i da podstičete njihovo interesovanje za Srbiju, ali pobogu, zašto praviti po svaku cenu Srbina od deteta koje je rođeno (na primer) u Kanadi i ceo svoj život će po svemu sudeći provesti u Kanadi? Čak i da od njega "napravite" Srbina, da ćete mu zabraniti da se ženi/udaje za Nesrbina, samo da bi se dalje očuvalo njegovo srpstvo?!
I na kraju, zašto vaša deca treba da budu baš Srbi, a ne građani sveta?
(Aldebaran, 25. jun 2015 18:19) Vidis, drugi nemaju te dileme jer ne boluju od tog provincijalnog kosmoplitizma i zelje da budu gradjani sveta od koga mnogi Srbi boluju. Zasto kod nas Albanci i Madjari ne uce srpski i ako su gradjani Srbije n-te generacije? Zasto niko sem nas ne veruje u te bajke o ne postojanju granica, pre u Jugi, sad u Evropi, pa se onda iznenadjujemo kad Taci ne da ni metar kvadratni Kosova, Madjarska podize zid a Hrvatska se spori oko neke uvale u Jadranskom moru a mi kavaljeri prepustismo parce zemlje ma kome su nasi najvredniji istorijski spomenici. Zato sto nigde nema toliko skorojevica kao kod nas.
Suze ste mi isterali mila sestro, u tudjini! Mozda je vaznije od jezika pripadanje Srpskom narodu. Da budem surov, mozda se desi da neki Srbin, u trecem ili cetvrtom kolenu, sa srpskim prezimenom, jer svi znamo da svi odmah uzmu strano ime, bude jednom i predsednik na primer amerike, i posalje, ponovo, bombe na Srbiju. A ne sumnjam da je u svim americkim okupacionim snagama u bivsoj jugoslaviji, i cak i onima koji su nas zverski bombardovali, nije bio nijedan srbin, prva ili druga generacija ( kao u pesmi "Janicar" ). Italijani, Grci, Jevreji i Arapi ostaju bas to kad odu u gastarbajtere ili u iseljenistvo, a srbi su najbolji amerikanci, kanadjani itd. A ima vas toliko da bi mogli da uticete na politiku tih zemalja, posebno prema srpskim interesima, gotovo kao sto to rade Jevreji. Primer je rod blagojevich, dok je bio na vlasti sta je uradio za "stari kraj". Ja vas takve vidim mili nasi, a ne kao banku za rodbinu. Svako dobro! I da postoji "bosnjacki nacionalni kongres" i "albanska liga", a sta postoji srpsko da utice na bilo koga u americi?
Stvarno ne razumem u cemu je vas probem ... (zoran.bgd, 25. jun 2015 17:08)
U tome sto se pise srpski jezik, srpski narod, srpska kultura - sve malim slovom, o, nepismeni covece. Naravno da su deca naucila srpski, a koji su pa drugi jezik migla sa vama da govore kada ni srpski ne znate?
Umesto da tugujete nad bedom, neobrazovanjem i siromastvom koje vas okruzuje i koje je uzrok iseljavanja, vi popujete ljudima kako da ostanu obelezeni vavek. Sami dokaz da su zice u svesti prespojene uzduz u popreko.
Ja sam odrastao u Svici, ako sam ja uspeo moje drustvo (Svajcarsko) da naucim da psuju na srpskom, i po malo pricaju, i to Sumadijskim akcentom, ne vidim u cemu je problem nauciti dete da prica na srpskom.
Po mom misljenju, srpski nije uopste lak jezik, ukoliko se ne uci kao prvi (maternji) jezik, gde je pojedinac okruzen istim jezikom, na svim stranama. Postoje, takodje, osobe koje jako tesko nauce drugi jezik - ja, konkretno, spadam u tu grupu, pa, koliko god da ga koristim, na dnevnom nivou vec godinama unazad, naprosto, slabo napreduje. Mozak drugacije funkcionise, iako su mi citanje i pisanje perfektni, prica je nesto sasvim drugo - a to je neki problem koji je spomenut u ovom tekstu. Nista cudno, upoznao sam mnogo ljudi koji imaju taj problem i polako ga sredjuju, samo je potrebno vreme.
Sa druge strane, ne vidim ko Vam moze zameriti na izgovoru Vase dece. Oni ne uce srpski kao primarni jezik, nemaju mnogo prilike da ga upotrebljavaju. Pritom, u Srbiji zivi ogroman broj ljudi, koji posle koriscenja srpskog tokom celog zivota, opet prave raznorazne budalastine, sto u pisanju, sto u izgovoru: negacije glagola i prideva, mesanje "jel" i "jer", koriscenje nepostojeceg slova "w" u srpskom jeziku, itd. To je vec promasaj, a sve ostalo - sanira se vremenom, kada postoji volja :)
Evo jedne: "Juce me fonakao i rekao da ce bringati moj karpet sa svojom karom.Za siling ne znam sta cu..." (Juce me zvao i rekao da ce doneti moj tepih sa svojim automobilom.Za plafon,ne znam sta cu...") Ovo sam cuo od jedne gospodje koja je rodjena u Srbiji,zivela u Srbiji do svoje 25-30. godine,a danas zivi u Kanadi nekih 15 godina.Sta onda da covek ocekuje od dece? Ogroman broj nasih ljudi prica "jezik izmedju":) posebno starije generacije.Sa druge strane,niko nam nije kriv sto nismo u stanju da se organizujemo.U gradskim/drzavnim bibliotekama sam video hiljadu puta ogroman broj knjiga na italijanskom,grckom,nemackom,makedonskom,hrvatskom.....jeziku a na srpskom-"Na Drini Cuprija"(Ivo Andric) i "Tvrdjava" (Mesa Selimovic) .Tako je bar u Kanadi.Mi smo neorganizovani,kako u matici tako i u Dijaspori.Oni koji i zele da nesto pokrenu,brzo shvate da je srpska dijaspora (bar u Kanadi) isto tako leglo korupcije i da ljudi koji se nalaze na celu,tu ostaju samo zbog licnog interesa i promocije.Jedino sto mozete jeste da sa svakog boravka u Srbiji,donesete kofer knjiga,stripova...Nasa deca su dobro savladali jezik,gledajuci igrane filmove koje smo redovno,familijarno gledali.Najbolje resenje-redovna poseta Srbiji.Za mesec dana,deca u komsiluku urade vise nego ja i supruga za 6 meseci:)
Zena mi nije Srpkinja, zivimo u Nemackoj. Ja naravno pricam sprski sa decom u kuci. Crtani su mi neverovatno mnogo pomogli, dakle Pepa Prase, Pcelica Maja i sve ostalo sinhronizovano na srpski. Pesmice Dragana Lakovica i Minje Subote kao mi kad smo bili klinci.Cika Jovine pesme pred spavanje. Simultano prevodjenje brace Grim i koje god nemacke knjizice sa bajkama pred spavanje. Pretplata za isporuku Malog Politikinog Zabavnika u inostranstvu je 70 evra za 6 meseci, ali vredi, narocito vredi deciji osmeh kada se otvara postansko sanduce i vidi da je adresirano na njegovo ime. Dakle za to ne zalim vremena para a ni truda. Iskreno, ne govorimo bas kao prvi program Radio Beograda, ali kako sam i ja sa juzne pruge, trenutno sam jako zadovoljan :)
meni cerka 6god. kad pocne na engleskom da prica jer se zanese ja samo kazem ne razumem. problem je bio druge vrste sa srpskom skolom u crkvi gde se uci srpski ali razliciti dijalekti, pola dece nasiz srbije pola bosna, hrvatska. pa kad sam cuo kruh, mrkva odlepio sam.
Deca u principu ne usvajaju govor roditelja, već govor sredine. To važi čak i u slučaju kada se roditelji odsele u drugi grad - njihova deca će u ogromnoj većini slučajeva govoriti naglaskom sredine u kojoj su rasli, čak i kada je u pitanju isti jezik. Kada je u pitanju iseljenje u prekomorske zemlje, to nije slučaj samo sa Srbima, već takođe sa Italijanima, Portugalcima... mada neki u komentarima tvrde suprotno.
Ćerkice mojih rođaka koje su rođene u Švedskoj, dođoše u kratku posetu, čudila sam se što neće ni da beknu, iako sam im polako i nenametljivo prišla,...majka mi je posle otkrila da su ranije bile u poseti baki u selu u Srbiji , a deca su bila surova prema njima i rugala se njihovom nepravilnom srpskom...Baš mi ih je bilo žao, verujem da je teško motivisati ih u stranoj zemlji da uče maternji jezik, i na kraju ovako da ispadne...sve najbolje naš narode u dijaspori...
Ako može Kristijan Bejl da uči srpski, jer želi da mu deca, kojima je majka Srpkinja, znaju maternji, mogu i ovi naši, pogotovo iz čisto srpskih brakova.
Ako su roditelji Srbi prica se srpski u kuci odmah od rodjenja i tu nema propalog plana. Ziveli smo u vise razlicitih zemalja. Deca kao svoj maternji jezik usvajaju jezik koji pricaju u skoli. Jednom ako to nametnu, gotovi ste. To su i nasa deca pokusavala. Pri tom potpuno je besmisleno i smesno da mi kao roditelji sa nasom decom pricamo jezik koji nije nas maternji! Tako cujem redovno na linijama iz Francuske jedan jako los francuski koji roditelji pricaju sa svojom decom. I tu je problem, ako od rodjenja niste uspostavili komunikaciju na vasem maternjem jeziku, mozete na glavi da dubite, vasa deca nikad nece spontano govoriti vas maternji jezik. Komicno mi takodje deluje kad me Francuzi pitaji, a koji jezik govorite kod kuce? A ja ih onda pitam, koji biste vi govorili sa svojom decom kad biste otisli iz FR i tu je sustina oko ucenja maternjeg jezika koji govore roditelji.
Bilo je samo pitanje vremena kada ce da se javi neki "ultra liberalni gradjanin sveta" kao sto je Aldebaran, koji nazalost potvrdjuju cinjenicu da su Srbi izrazito zahvalan materijal za asimilicaiju.
Dok Amerikanci isticu svoje zastave ispred kuce, Japanci drze itekako do svoga a Englezi se ponose time sto su Englezi, Srbi kojih kao da ima minimum 4 milijarde a ne da su pred nestajanjem, bi da budu gradjani sveta, solarnog sistema, galaksije ...
Srbi u emigraciji sada i ne cekaju drugu generaciju da svojoj deci daju imena poput Kate i/ili Michael vec i sami promene ime odmah (poput one glumice valjda).
Ja sam prestao da čitam tekst od nakon dela da je sinhronizacija crtanih loše urađena. Novijih, moguće, ali i na youtube ima gomila starih crtaća, koje i sad rado pogledam. Dobro, ne gledam, ali opet bih radije gledao njih, nego ove današnje gluposti.
Malo se popravila situacija u srbiji sto se tice DVD-ova. ja sam kupila 14 DVD-ova Pepa Pig lepo sinhronizovane na srpski, odlicno je za ucenje jezika.
Divna majka. Svaka joj čast. Moja komšinica čija su deca rođena pre više od 40 godina u Švajcarskoj je "zabranila" unucima da govore srpski. Tate su im veoma lepi - visoki, plavi i atletski građeni (baš arijevski), kao što to tipični švajcarski muškići i jesu.
Pitate se zašto - pa zato što Švajcarci vole više turski, albanski i kineski, reče mi ona. Takođe su se podsmevali srpskoj deci, govorili im da su ubice, lopovi, mali, ružni i zli...
Što se ove američke MAMICE tiče, pitajte naše glumice i ostale lepotice, udate za Engleze, Francuze, Nemce, Albance, Hrvate - i sve će vam biti jasno. Ili grešim, one se uopšte ne stide svog seljačkog srpskog porekla, niti svoje dece, i govore sa unucima samo srpskim jezikom...
Kakvih uzasnih komentara ima...koliko isfrustriranih ljudi hara forumima...
Kad odes negde trbuhom za kruhom, sigurno ne razmisljas o pola gluposti koje su pojedinci naveli.
Tekst je super i njena razmisljanja i delanja su skroz realna.
Omiljeni su mi ovi hvalisavci sa savrsenom decom !
U cemu je poenta terati decu da pricaju maternjim jezikom? Ne treba im to jer ako deca odrastu u Americi njima je to domovina. Treba se uklopiti u okruzenje a ne getoizovati, kao sto rece neko u komentaru pre mene - Turci 3. generacija pricaju turski u Nemackoj. I dalje misle da im je Turska domovina :)
Pricajte srpski u kuci i ocekujte odgovore na srpskom jeziku. Srpski mi je odlican, "odrzavao" sam ga pricajuci (sa roditeljima), citajuci(vesti, knjige) i slusajuci (muzika, drugih ljudi). Sve je do coveka i kako ga odgajas. Hvala mama! Pozdrav od Holandskog Srbina, 1987.
Друг је рођен у Канади. Рачунали смо да за својих 25 година, укупно није провео годину дана у Србији. Увек дође на 10-15ак дана.
Сања и размишља на енглеском, са сестром, која беспрекорно прича српски, комуницира на енглеском. Српским се служи само са родитељима, и није лош. Падежима барата, али споро прича, па је мало смешно.
Тако да оно, све је до родитеља колико желе да детету приближе српски. Он ми је чак рекао да се дружи са доста наших људи, али већина скоро па да не прича српски..
Ovo je veoma dobro pitanje. Živim u Australiji 17 godina i mogu reći da 70% generacije koji su došli u isto vreme kao ja ne priča/piše pravilno srpski jezik. O njihovoj deci neću previše trošiti reči. Znam da se svi izvlače na to da ta deca provode po 7-8 sati u vrtiću/školi i da ih je teško kasnije prilagoditi na srpski jezik za par onih sati što provedete sa njima. Moje pitanje je, šta je sa odraslima? Kao što sam naveo, većina moje generacije koristi svaku drugu englesku reč, nepravilno pišu srpski jezik, izvlače se na to da su dugo vremena napolju, čak i u velikim zajednicama kao Australija gde ima gomila naših ljudi. Ja bi pre rekao da je sve to individualna stvar koja dolazi iz porodice i način na koji ste vi spremni da vaspitate, naučite vaše klince jeziku vaših predaka. Ono što mi još više upada u oči, to je činjenica da mnogo ljudi koji žive u Srbiji ne umeju pravilno pisati srpski jezik, pa se postavlja pitanje jel generalno mi neke stvari loše radimo kao nacija kad je srpski jezik u pitanju.
Jednostavno ne mogu da vas razumem ljudi, ne mogu...
Mi smo otisli iz Srbije 1994, kada je stariji sin imao dve godine a mladji sest meseci. U kuci smo pricali iskljucivo Srpski, gledali su crtane sinhronizovane na Srpski, citali smo im knjige na Srpskom i rezultati nisu izostali. U Srbiju smo se vratili 2010 i nikada nismo imali problema sa Srpskim. Stvarno ne razumem u cemu je vas probem i kako i zasto ne mozete ili ne zelite...
Ovo mi je bas bolna tema.Moja cerka je srednjoskolka rodjena je u Parizu,otac joj je Francuz.Naucila je kao mala naravno francuski,moja mama i najbolja drugarica su cesto dolazile u posetu pa je sa njima i samnom ucila i srpski.Isli smo i relativno cesto za Beograd,druzenja sa decom njenog uzrasta su dosta pomogla da jos vise savlada srpski.Kada je trebalo da krene u skolu preselili smo se u Ameriku.Isla je u pocetku u dvojezicno odeljenje englesko francusko,vremenom srpski sve losiji.Sada naravno ide u skolu samo na engleskom,kada dodje u Beograd bez problema razgovara na srpskom,ali nije to to.Posto sada zivi samo samnom,tesim se da ce joj srpski ipak biti drugi jezik,a ne francuski.Sa engleskim smo nazalost izgubili utakmicu.
Svaka cast za stav! Istrajte u toj nameri, ako ni zbog cega drugog, lepo je znati sto vise jezika...A i bice vam zahvalni kad porastu...Jedno je sigurno, srpski im nece biti potreban u smislu da ce eventualno jednom mozda pozeleti da se vrate...Sve je gore i gore.
To je Samo stvar roditelja i velika greska sto ne uce dijecu srpski jezik prije nego sto podju u skolu...ja zivim u australiji i rodjena sam tu pa su me roditelji naucili pricati a pisati sama sam naucila...nema tu sta se izvlaciti...-.-"
Ona stara drzava koje vec 25 godina nema imala je organizovane skole za nasu decu u inostranstvu, sa ozbiljnim planovima i programima, kvalifikovanim uciteljima itd. Mnoga deca su tamo naucila srpski bez problema. Danas su to ljudi od 40 i kusur godina i pricaju kao da su rodjeni u Srbiji. Nasa deca su prepustena stihiji, nase skole se osnivaju pri crkvi, ucitelji su volonteri bez formalnog obrazovanja za taj posao, cesto ni sami ne znaju sve padeze ... A ova nasa drzava cuti. Znamo dobro da nam ta drzava vise nije majka, ali se vise ne ponasa ni kao maceha. Stravicno!
Ja bih vama rekao da se opustite i ne brinete oko toga! Ja govorim 5 jezika, tecno ali ne i savrseno. Zasto je bitno da vas srpski bude perfektan, ako je dovoljan da vas bilo ko razume. Prebacice vam samo neki ljudi koji imaju mizerne zivote i koji jedino srpski jezik kao maternji govore. Zasto bi vas njihovo razmisljanje uopste doticalo!
Nasi ljudu u Austriji pricaju obicno nemacki sve vreme i to pred decom (iako su roditelji u mladosti dosli u Austriju i nemacki im nije maternji). Deca obicno nemaju od koga da nauce jezik, a to sto znaju srpskog se stide da pricaju jer ih drugi ismevaju. Dakle problem je u sopstvenom dvoristu.
Ne znam zasto ste se brinuli da ce deca imati naglasak ako engleski u kuci ne savladaju perfektno. Eto, prevarili ste se ! Deca bi sigurno sve nadoknadila u perfekciji engleskog, a srpski bi odlicno govorili da se u kuci govorio srpski najpre. Sada neka se pomuce, ali naucice, a mi im necemo zameriti sto imaju akcenat. Niko nije nepogresiv, pa ni njihovi roditelji.
Uostalom, niko ne zna kako je najbolje i najlakse za decu - svakom svoje iskustvo.
Jedna od retkih osoba,koja otvoreno iznosi ovaj problem.Tu temu izbegava većina naših gastarbajtera po Evropi, SAD i Kanadi.Mislim da smo jedan od retkih naroda,koji prosto hrli u asimilaciju,u svoj nestanak.Kao da želimo što pre da izbrišemo sve tragove koji nas podsećaju na prošlost.Najveći broj još u prvoj generaciji zaboravlja svoj jezik dok svojoj deci "nabacuje" strana nakaradna imena,koja nemaju nikakve veze ni sa našom kulturom niti sa našim običajima.Da bi što pre pobegli od "retrogradnog" porekla,roditelji još u prvoj generaciji sa rodjenom decom mucaju na rogobatnom engleskom,francuskom,nemačkom ili bilo kom drugom jeziku.Pokušavaju da što pre preseču "pupčanu vrpcu",koja njihovim "zelenim granama" smeta da prosperiraju u tom "obećanom svetu".Jedino Srbima smeta sopstveni jezik i sopstvena imena.Teška je to tuga i beda.U Torontu sam sreo gospodju u veoma poznim godinama koja je govorila srpski jezik na arhaični ali lep i tačan način.Upitao sam je kako je naučila tako dobro da govori srpski.Sagnula je glavu i skrušeno rekla:Kako da zaboravim,to je moj maternji jezik.Ja sam rodjena u Srbiji,kao Jevrejka,ali sam 1941 godine morala da bežim sa porodicom.Onda sam se setio Srba koji su "juče" došli,koji su pre nego što su naučili stotinak reči engleskog već zaboravili srpski.Moja deca u kući NISU SMELA da govore engleski. Kako izmedju sebe tako i sa nama.Samo tako se čuva maternji jezik.Zaboraviti poreklo,jezik i imena je kao da ste se utopili i nestali.Zauvek.
Sin i cerka su isli ovde do cetvrtog razreda, do tada sam ih forsirala da znaju i engleski i srpski. Otisli smo u USA sa engleskim se snalaze, prilagodjavaju se, a srpski govore perfektno(medju sobom uvek razgovaramo na sprskom), znaju i dosta nasih prica i pesmica. Iskreno mi je bilo vaznije da znaju svoj jezik i kulturu i da se ponose svojim poreklom. To sto smo zivimo tamo ne znaci da nismo Srbi i da ne volimo svoju zemlju. Veliki pozdrav.
Deca jako brzo uče upijaju informacije tako u kuci srpski napolju jezik zemlje u kojoj zivite, proveren uspeh neka placu ali istrajte u tome uspeh zagarantovan.
verujem da je teško ali ne i nemoguće deci treba objasniti da je bitno da znaju srpski jezik jer koliko sam primetila mnogi pripadnici drugih nacija savršeno govore španski, italijanski, arapski, portugalski itd...
Pa polako, dečko ima 6 godina (za ćerku ne kaže koliko), i ima vremena. Neka se u kući priča samo srpski i to će biti dovoljno. Ne može se očekivati da će klinci savladati srpski jednako brzo kao njihovi vršnjaci u Srbiji. Neka provedu par raspusta ovde, kao što gospođa i planira, i to će biti ok.
Zemljaci pitajte u Nemackoj komsije turskog porkla gde treca generacija perfekto priča turski a i mama i tata su rodjeni u Nemackoj, ili nase u Čikagu kako im unuci pricaju srpski perfektno i to sa dijalektom odakle su im roditelji, ako zaborave ili ne nauce jezik gube indetitet a uvek ce biti stranci i doseljenici makar im i strana imena davali.
Ja bih vama rekao da se opustite i ne brinete oko toga! Ja govorim 5 jezika, tecno ali ne i savrseno. Zasto je bitno da vas srpski bude perfektan, ako je dovoljan da vas bilo ko razume. Prebacice vam samo neki ljudi koji imaju mizerne zivote i koji jedino srpski jezik kao maternji govore. Zasto bi vas njihovo razmisljanje uopste doticalo!
To je Samo stvar roditelja i velika greska sto ne uce dijecu srpski jezik prije nego sto podju u skolu...ja zivim u australiji i rodjena sam tu pa su me roditelji naucili pricati a pisati sama sam naucila...nema tu sta se izvlaciti...-.-"
Jedna od retkih osoba,koja otvoreno iznosi ovaj problem.Tu temu izbegava većina naših gastarbajtera po Evropi, SAD i Kanadi.Mislim da smo jedan od retkih naroda,koji prosto hrli u asimilaciju,u svoj nestanak.Kao da želimo što pre da izbrišemo sve tragove koji nas podsećaju na prošlost.Najveći broj još u prvoj generaciji zaboravlja svoj jezik dok svojoj deci "nabacuje" strana nakaradna imena,koja nemaju nikakve veze ni sa našom kulturom niti sa našim običajima.Da bi što pre pobegli od "retrogradnog" porekla,roditelji još u prvoj generaciji sa rodjenom decom mucaju na rogobatnom engleskom,francuskom,nemačkom ili bilo kom drugom jeziku.Pokušavaju da što pre preseču "pupčanu vrpcu",koja njihovim "zelenim granama" smeta da prosperiraju u tom "obećanom svetu".Jedino Srbima smeta sopstveni jezik i sopstvena imena.Teška je to tuga i beda.U Torontu sam sreo gospodju u veoma poznim godinama koja je govorila srpski jezik na arhaični ali lep i tačan način.Upitao sam je kako je naučila tako dobro da govori srpski.Sagnula je glavu i skrušeno rekla:Kako da zaboravim,to je moj maternji jezik.Ja sam rodjena u Srbiji,kao Jevrejka,ali sam 1941 godine morala da bežim sa porodicom.Onda sam se setio Srba koji su "juče" došli,koji su pre nego što su naučili stotinak reči engleskog već zaboravili srpski.Moja deca u kući NISU SMELA da govore engleski. Kako izmedju sebe tako i sa nama.Samo tako se čuva maternji jezik.Zaboraviti poreklo,jezik i imena je kao da ste se utopili i nestali.Zauvek.
Pa polako, dečko ima 6 godina (za ćerku ne kaže koliko), i ima vremena. Neka se u kući priča samo srpski i to će biti dovoljno. Ne može se očekivati da će klinci savladati srpski jednako brzo kao njihovi vršnjaci u Srbiji. Neka provedu par raspusta ovde, kao što gospođa i planira, i to će biti ok.
Zemljaci pitajte u Nemackoj komsije turskog porkla gde treca generacija perfekto priča turski a i mama i tata su rodjeni u Nemackoj, ili nase u Čikagu kako im unuci pricaju srpski perfektno i to sa dijalektom odakle su im roditelji, ako zaborave ili ne nauce jezik gube indetitet a uvek ce biti stranci i doseljenici makar im i strana imena davali.
Zena mi nije Srpkinja, zivimo u Nemackoj. Ja naravno pricam sprski sa decom u kuci. Crtani su mi neverovatno mnogo pomogli, dakle Pepa Prase, Pcelica Maja i sve ostalo sinhronizovano na srpski. Pesmice Dragana Lakovica i Minje Subote kao mi kad smo bili klinci.Cika Jovine pesme pred spavanje. Simultano prevodjenje brace Grim i koje god nemacke knjizice sa bajkama pred spavanje. Pretplata za isporuku Malog Politikinog Zabavnika u inostranstvu je 70 evra za 6 meseci, ali vredi, narocito vredi deciji osmeh kada se otvara postansko sanduce i vidi da je adresirano na njegovo ime. Dakle za to ne zalim vremena para a ni truda. Iskreno, ne govorimo bas kao prvi program Radio Beograda, ali kako sam i ja sa juzne pruge, trenutno sam jako zadovoljan :)
Sin i cerka su isli ovde do cetvrtog razreda, do tada sam ih forsirala da znaju i engleski i srpski. Otisli smo u USA sa engleskim se snalaze, prilagodjavaju se, a srpski govore perfektno(medju sobom uvek razgovaramo na sprskom), znaju i dosta nasih prica i pesmica. Iskreno mi je bilo vaznije da znaju svoj jezik i kulturu i da se ponose svojim poreklom. To sto smo zivimo tamo ne znaci da nismo Srbi i da ne volimo svoju zemlju. Veliki pozdrav.
Nasi ljudu u Austriji pricaju obicno nemacki sve vreme i to pred decom (iako su roditelji u mladosti dosli u Austriju i nemacki im nije maternji). Deca obicno nemaju od koga da nauce jezik, a to sto znaju srpskog se stide da pricaju jer ih drugi ismevaju. Dakle problem je u sopstvenom dvoristu.
Ona stara drzava koje vec 25 godina nema imala je organizovane skole za nasu decu u inostranstvu, sa ozbiljnim planovima i programima, kvalifikovanim uciteljima itd. Mnoga deca su tamo naucila srpski bez problema. Danas su to ljudi od 40 i kusur godina i pricaju kao da su rodjeni u Srbiji. Nasa deca su prepustena stihiji, nase skole se osnivaju pri crkvi, ucitelji su volonteri bez formalnog obrazovanja za taj posao, cesto ni sami ne znaju sve padeze ... A ova nasa drzava cuti. Znamo dobro da nam ta drzava vise nije majka, ali se vise ne ponasa ni kao maceha. Stravicno!
Ovo je veoma dobro pitanje. Živim u Australiji 17 godina i mogu reći da 70% generacije koji su došli u isto vreme kao ja ne priča/piše pravilno srpski jezik. O njihovoj deci neću previše trošiti reči. Znam da se svi izvlače na to da ta deca provode po 7-8 sati u vrtiću/školi i da ih je teško kasnije prilagoditi na srpski jezik za par onih sati što provedete sa njima. Moje pitanje je, šta je sa odraslima? Kao što sam naveo, većina moje generacije koristi svaku drugu englesku reč, nepravilno pišu srpski jezik, izvlače se na to da su dugo vremena napolju, čak i u velikim zajednicama kao Australija gde ima gomila naših ljudi. Ja bi pre rekao da je sve to individualna stvar koja dolazi iz porodice i način na koji ste vi spremni da vaspitate, naučite vaše klince jeziku vaših predaka. Ono što mi još više upada u oči, to je činjenica da mnogo ljudi koji žive u Srbiji ne umeju pravilno pisati srpski jezik, pa se postavlja pitanje jel generalno mi neke stvari loše radimo kao nacija kad je srpski jezik u pitanju.
Ćerkice mojih rođaka koje su rođene u Švedskoj, dođoše u kratku posetu, čudila sam se što neće ni da beknu, iako sam im polako i nenametljivo prišla,...majka mi je posle otkrila da su ranije bile u poseti baki u selu u Srbiji , a deca su bila surova prema njima i rugala se njihovom nepravilnom srpskom...Baš mi ih je bilo žao, verujem da je teško motivisati ih u stranoj zemlji da uče maternji jezik, i na kraju ovako da ispadne...sve najbolje naš narode u dijaspori...
Pricajte srpski u kuci i ocekujte odgovore na srpskom jeziku. Srpski mi je odlican, "odrzavao" sam ga pricajuci (sa roditeljima), citajuci(vesti, knjige) i slusajuci (muzika, drugih ljudi). Sve je do coveka i kako ga odgajas. Hvala mama! Pozdrav od Holandskog Srbina, 1987.
"...za moju decu, i uopšte decu naših iseljenika, srpski je neka vrsta egzotičnog jezika, ... On im ne pomaže da se snađu u svakodnevnom životu, i bez srpskog jezika sasvim normalno funkcionišu."
Šteta što ne može, ali podvukao bih poslednjih šest reči: "i bez srpskog jezika sasvim normalno funkcionišu". To je suština!
Vi ste Srbi, i tako se osećate, što je u redu. Sad se zapitajte: koliko su vaša deca Srbi? Da li uopšte treba da budu Srbi i zašto? Do koje buduće generacije treba da budu Srbi i kad već jednom treba da postanu punokrvni Amerikanci, Nemci, Francuzi?
Ako nisu sasvim Srbi (jer ne govore dobro srpski), da li su manje vaša deca i da li ćete ih zbog toga manje voleti?
Dalje, da li vaša deca uopšte žele a budu Srbi? Da li imate moralno pravo im namećete vaše srpstvo, ako je za njih to samo nešto egzotično vezano za VAŠE poreklo, ali nema nikakve veze sa zemljom u kojoj su rođeni i/ili odrasli i koju jedino osećaju kao svoju?
U redu je da im objasnite odakle potiču i da podstičete njihovo interesovanje za Srbiju, ali pobogu, zašto praviti po svaku cenu Srbina od deteta koje je rođeno (na primer) u Kanadi i ceo svoj život će po svemu sudeći provesti u Kanadi? Čak i da od njega "napravite" Srbina, da ćete mu zabraniti da se ženi/udaje za Nesrbina, samo da bi se dalje očuvalo njegovo srpstvo?!
I na kraju, zašto vaša deca treba da budu baš Srbi, a ne građani sveta?
(Aldebaran, 25. jun 2015 18:19) Vidis, drugi nemaju te dileme jer ne boluju od tog provincijalnog kosmoplitizma i zelje da budu gradjani sveta od koga mnogi Srbi boluju. Zasto kod nas Albanci i Madjari ne uce srpski i ako su gradjani Srbije n-te generacije? Zasto niko sem nas ne veruje u te bajke o ne postojanju granica, pre u Jugi, sad u Evropi, pa se onda iznenadjujemo kad Taci ne da ni metar kvadratni Kosova, Madjarska podize zid a Hrvatska se spori oko neke uvale u Jadranskom moru a mi kavaljeri prepustismo parce zemlje ma kome su nasi najvredniji istorijski spomenici. Zato sto nigde nema toliko skorojevica kao kod nas.
Друг је рођен у Канади. Рачунали смо да за својих 25 година, укупно није провео годину дана у Србији. Увек дође на 10-15ак дана.
Сања и размишља на енглеском, са сестром, која беспрекорно прича српски, комуницира на енглеском. Српским се служи само са родитељима, и није лош. Падежима барата, али споро прича, па је мало смешно.
Тако да оно, све је до родитеља колико желе да детету приближе српски. Он ми је чак рекао да се дружи са доста наших људи, али већина скоро па да не прича српски..
Jednostavno ne mogu da vas razumem ljudi, ne mogu...
Mi smo otisli iz Srbije 1994, kada je stariji sin imao dve godine a mladji sest meseci. U kuci smo pricali iskljucivo Srpski, gledali su crtane sinhronizovane na Srpski, citali smo im knjige na Srpskom i rezultati nisu izostali. U Srbiju smo se vratili 2010 i nikada nismo imali problema sa Srpskim. Stvarno ne razumem u cemu je vas probem i kako i zasto ne mozete ili ne zelite...
Evo jedne: "Juce me fonakao i rekao da ce bringati moj karpet sa svojom karom.Za siling ne znam sta cu..." (Juce me zvao i rekao da ce doneti moj tepih sa svojim automobilom.Za plafon,ne znam sta cu...") Ovo sam cuo od jedne gospodje koja je rodjena u Srbiji,zivela u Srbiji do svoje 25-30. godine,a danas zivi u Kanadi nekih 15 godina.Sta onda da covek ocekuje od dece? Ogroman broj nasih ljudi prica "jezik izmedju":) posebno starije generacije.Sa druge strane,niko nam nije kriv sto nismo u stanju da se organizujemo.U gradskim/drzavnim bibliotekama sam video hiljadu puta ogroman broj knjiga na italijanskom,grckom,nemackom,makedonskom,hrvatskom.....jeziku a na srpskom-"Na Drini Cuprija"(Ivo Andric) i "Tvrdjava" (Mesa Selimovic) .Tako je bar u Kanadi.Mi smo neorganizovani,kako u matici tako i u Dijaspori.Oni koji i zele da nesto pokrenu,brzo shvate da je srpska dijaspora (bar u Kanadi) isto tako leglo korupcije i da ljudi koji se nalaze na celu,tu ostaju samo zbog licnog interesa i promocije.Jedino sto mozete jeste da sa svakog boravka u Srbiji,donesete kofer knjiga,stripova...Nasa deca su dobro savladali jezik,gledajuci igrane filmove koje smo redovno,familijarno gledali.Najbolje resenje-redovna poseta Srbiji.Za mesec dana,deca u komsiluku urade vise nego ja i supruga za 6 meseci:)
Ne znam zasto ste se brinuli da ce deca imati naglasak ako engleski u kuci ne savladaju perfektno. Eto, prevarili ste se ! Deca bi sigurno sve nadoknadila u perfekciji engleskog, a srpski bi odlicno govorili da se u kuci govorio srpski najpre. Sada neka se pomuce, ali naucice, a mi im necemo zameriti sto imaju akcenat. Niko nije nepogresiv, pa ni njihovi roditelji.
Uostalom, niko ne zna kako je najbolje i najlakse za decu - svakom svoje iskustvo.
Svaka cast za stav! Istrajte u toj nameri, ako ni zbog cega drugog, lepo je znati sto vise jezika...A i bice vam zahvalni kad porastu...Jedno je sigurno, srpski im nece biti potreban u smislu da ce eventualno jednom mozda pozeleti da se vrate...Sve je gore i gore.
verujem da je teško ali ne i nemoguće deci treba objasniti da je bitno da znaju srpski jezik jer koliko sam primetila mnogi pripadnici drugih nacija savršeno govore španski, italijanski, arapski, portugalski itd...
Kakvih uzasnih komentara ima...koliko isfrustriranih ljudi hara forumima...
Kad odes negde trbuhom za kruhom, sigurno ne razmisljas o pola gluposti koje su pojedinci naveli.
Tekst je super i njena razmisljanja i delanja su skroz realna.
Omiljeni su mi ovi hvalisavci sa savrsenom decom !
Ako može Kristijan Bejl da uči srpski, jer želi da mu deca, kojima je majka Srpkinja, znaju maternji, mogu i ovi naši, pogotovo iz čisto srpskih brakova.
Bilo je samo pitanje vremena kada ce da se javi neki "ultra liberalni gradjanin sveta" kao sto je Aldebaran, koji nazalost potvrdjuju cinjenicu da su Srbi izrazito zahvalan materijal za asimilicaiju.
Dok Amerikanci isticu svoje zastave ispred kuce, Japanci drze itekako do svoga a Englezi se ponose time sto su Englezi, Srbi kojih kao da ima minimum 4 milijarde a ne da su pred nestajanjem, bi da budu gradjani sveta, solarnog sistema, galaksije ...
Srbi u emigraciji sada i ne cekaju drugu generaciju da svojoj deci daju imena poput Kate i/ili Michael vec i sami promene ime odmah (poput one glumice valjda).
Ako su roditelji Srbi prica se srpski u kuci odmah od rodjenja i tu nema propalog plana. Ziveli smo u vise razlicitih zemalja. Deca kao svoj maternji jezik usvajaju jezik koji pricaju u skoli. Jednom ako to nametnu, gotovi ste. To su i nasa deca pokusavala. Pri tom potpuno je besmisleno i smesno da mi kao roditelji sa nasom decom pricamo jezik koji nije nas maternji! Tako cujem redovno na linijama iz Francuske jedan jako los francuski koji roditelji pricaju sa svojom decom. I tu je problem, ako od rodjenja niste uspostavili komunikaciju na vasem maternjem jeziku, mozete na glavi da dubite, vasa deca nikad nece spontano govoriti vas maternji jezik. Komicno mi takodje deluje kad me Francuzi pitaji, a koji jezik govorite kod kuce? A ja ih onda pitam, koji biste vi govorili sa svojom decom kad biste otisli iz FR i tu je sustina oko ucenja maternjeg jezika koji govore roditelji.
Po mom misljenju, srpski nije uopste lak jezik, ukoliko se ne uci kao prvi (maternji) jezik, gde je pojedinac okruzen istim jezikom, na svim stranama. Postoje, takodje, osobe koje jako tesko nauce drugi jezik - ja, konkretno, spadam u tu grupu, pa, koliko god da ga koristim, na dnevnom nivou vec godinama unazad, naprosto, slabo napreduje. Mozak drugacije funkcionise, iako su mi citanje i pisanje perfektni, prica je nesto sasvim drugo - a to je neki problem koji je spomenut u ovom tekstu. Nista cudno, upoznao sam mnogo ljudi koji imaju taj problem i polako ga sredjuju, samo je potrebno vreme.
Sa druge strane, ne vidim ko Vam moze zameriti na izgovoru Vase dece. Oni ne uce srpski kao primarni jezik, nemaju mnogo prilike da ga upotrebljavaju. Pritom, u Srbiji zivi ogroman broj ljudi, koji posle koriscenja srpskog tokom celog zivota, opet prave raznorazne budalastine, sto u pisanju, sto u izgovoru: negacije glagola i prideva, mesanje "jel" i "jer", koriscenje nepostojeceg slova "w" u srpskom jeziku, itd. To je vec promasaj, a sve ostalo - sanira se vremenom, kada postoji volja :)
Rodjen, odrastao i ziveo 30 god. u SAD. Chicago, Il. U zadnjih nekoliko godina sam, zbog posla, tamo-ovamo. Govorim srpski jezik najnormalnije. Kako ljudi kazu vrlo pravilno. I gramaticki i sto se tice akcentovanja. U nasoj kuci se govorilo, samo i iskljucivo srpski. Preko leta babe i dede, Beograd i Backa Palanka. I to je sve. Moja supruga koja je amerikanka prica odlican srpski i trudi se da govori sa nasom decom srpski. Bar predamnom. :-)
Ne mislim da cemo se ikada vratiti u Srbiju, ali deca moraju znati jezik otadzbine svog oca u ovom slucaju. Pravi su mali ameri, mladji voli bejzbol koji ja mrzim :-) ali vole Srbiju, Djokovica, navijaju za nase u kosarci, fudbalu...
Mislim da je sve do roditelja,vaspitanja i samo malo truda. Puna podrska. Samo istrajte. Sto rece neko, nema nas bas 100 miliona da mozemo da dozvolimo da tek tako nestajemo.
Deca jako brzo uče upijaju informacije tako u kuci srpski napolju jezik zemlje u kojoj zivite, proveren uspeh neka placu ali istrajte u tome uspeh zagarantovan.
U cemu je poenta terati decu da pricaju maternjim jezikom? Ne treba im to jer ako deca odrastu u Americi njima je to domovina. Treba se uklopiti u okruzenje a ne getoizovati, kao sto rece neko u komentaru pre mene - Turci 3. generacija pricaju turski u Nemackoj. I dalje misle da im je Turska domovina :)
Ja nisam imala tih muka. Otisli smo kada je starije dete imalo 9 a mladje 4. Deca su dakle najpre savladala maternji jezik. Uz to trudila sam se da gledaju nase decije emisije na netu (one iz mog detinjstva) a kasnije sam im servirala nase najbolje filmove i serije. Dovlacimo I knjige svakog leta...Pri tom smo jedina srpaka porodica u gradu.Naravno, odvale ponekad nesto ali odvalimo I mi na engleskom, Boze moj.. Ja bih se osecala veoma lose da moje dete ne moze da se sporazume sa bakama I dekama. I ovako je tesko I pretesko sto smo nase roditelje (bracu I sestre) uskratili za prisustvo unuka I obrnuto. Ali to je zivot, nesto dobijes, nesto izgubis...
Malo se popravila situacija u srbiji sto se tice DVD-ova. ja sam kupila 14 DVD-ova Pepa Pig lepo sinhronizovane na srpski, odlicno je za ucenje jezika.
Deca u principu ne usvajaju govor roditelja, već govor sredine. To važi čak i u slučaju kada se roditelji odsele u drugi grad - njihova deca će u ogromnoj većini slučajeva govoriti naglaskom sredine u kojoj su rasli, čak i kada je u pitanju isti jezik. Kada je u pitanju iseljenje u prekomorske zemlje, to nije slučaj samo sa Srbima, već takođe sa Italijanima, Portugalcima... mada neki u komentarima tvrde suprotno.
Druga sam generacija, rođen, školovan (osim četvrtog razreda OŠ), i radim u Sloveniji. Srpski smatram maternjim jezikom (oba roditelja Beograđani). Sa svoje troje dece (6, 4 i 3 godine) nikada nisam progovorio ni reči na slovenačkom, bukvalno od rođenja. Svi ostali (žena, vrtić, prijatelji) sa njima govore slovenački. Rezultat: najstarija tečno i bez naglaska sa mnom govori isključivo srpski, srednja je tvrdoglava pa neće a ume, dok najmlađi ide stopama najstarije sestre. To pređe u podsvest, nimalo nije naporno, svaku rečenicu koju mi kažu na slovenačkom prevedem na srpski i tražim da mi ponove. Uvek i bez izuzetka. I što je najbitnije, puno razgovaramo. Gledamo crtane filmove na srpskom, čitamo ili slušamo priče, najstarijoj kupujem stripove koje voli u ćirilici (neka se snađe - već mi je rekla da joj napravim tabelu slova latinica vs ćirilica). Treba samo biti od početka dosledan, posle pređe u naviku. I pravo je uživanje, kada ih vidim kako su ponosni što govore i srpski i slovenački, pa kada dođem po njih u vrtić, krenu sa mnom na srpskom, onako glasno, samo da ih čuju drugari. Ono što nedostaje je ozbiljna škola gramatike srpskog, kada napune 13,14 ili 15 godina. U Sloveniji (verovatno zbog poprilične sličnosti jezika) je naime srpski jezik kod naših ljudi katastrofalan.
Ja sam odrastao u Svici, ako sam ja uspeo moje drustvo (Svajcarsko) da naucim da psuju na srpskom, i po malo pricaju, i to Sumadijskim akcentom, ne vidim u cemu je problem nauciti dete da prica na srpskom.
Bravo za clanak!!! U potpunosti razumem problem! Pogotovo je tesko odrzati manjinski jezik ako roditelji rade i deca idu u obdaniste ili kad krenu u skole. To nije problem samo sa srpskim vec sa svim "manjinskim" jezicima.
Vama koji komentarisite tako negativno, stidite se. Ali stvarno! Da nekome nije stalo do svoje domovine i kulture, ne bi se ni trudio da prica jezik kod kuce. Vi ocigledno pojma nemate koji je to napor i koliko energije treba uloziti za tako nesto, pogotovo u oblastima gde nema drugih ljudi iz Srbije.
Svaka vam cast Ivana, i ovo je ogroman uspeh!
Ja sam prestao da čitam tekst od nakon dela da je sinhronizacija crtanih loše urađena. Novijih, moguće, ali i na youtube ima gomila starih crtaća, koje i sad rado pogledam. Dobro, ne gledam, ali opet bih radije gledao njih, nego ove današnje gluposti.
Živim u Nemačkoj,deca su mi ovde rođena,pričaju savršeno oba jezika.Od samog početka sam trud uložila da deca nauče maternji jezik.Trud je vreme i strpljenje.U kući se priča srpski,dečiji programi su na srpskom(i na engleskom,te su bogatije za još jedan jezik,koji takođe vežbamo skupa),azbuka je okačena u njihovim sobama(za slučaj da neko slovo zaborave),knjige su na srpskom i nema veze da li su ovako ili onako oslikane,bitno je dete zainteresovati,a to se postiže kao što rekoh,pažnjom i strpljenjem.Nemački ih nikada nisam učila,znala sam da će same savladati u vrtiću.Bilo je muke,ali sada ga pričaju perfektno i pohađaju odlične škole.Stoga sam mišljenja da roditelji treba da se orijentišu na naš jezik,a ne na jezik zemlje u kojoj žive,jer,deca će ga svakako naučiti boreći se za svoju egzisteciju u društvu i to bez napora kog se roditelji plaše.
Moji rođaci su rođeni u Australiji i prvi put sam se upoznala s njima prije par godina inače nemamo nikakvog kontakta. Mislila sam da neće znati jezik al kad su progovorili kad ono srpski.??? Ekavica, iako su im roditelji iz hrvatske i pričaju hrvatski i ijekavicu al su srbi pa se tamo druže sa srbima.
Sin ima 8 godina, izginuo sam 7.5 godina, odbijao sam da rec kazem na engleskom, podizala ga baba prve 3 godine, do obdanista (4ta godina) nije znao rec engleskog..ali od kad je krenuo u osnovnu skolu, vise spasa nije bilo. Samleo je engleski do perfekcije a srpski zna sve sta mu se prica, zna i da ga prica ali to vise nije to. Jednostavno, zelje su jedno, zivot je drugo. On provede 95% vremena sa decom koja govore engleski, skola, ulica, fudbalski klub, plivacki klub...sta ja tu mogu? Uvece malo kao da progovori? Nerealno je a i vise se ne tripujem sta ce neko u Srbiji da kaze ili misli.
Aman sta ce vam srpski? I pola same Srbije je funkcionalno nepismeno, a mediji rade na tome da se taj postotak poveca.
(Punisher, 25. jun 2015 20:49) Draga gospodjo ili gospodine, zaista ne mogu da se slozim sa vama. Mnogo puta sam se susretala sa strancima koji fanatično uče srpski jezik i govore ga odlično. Na fakultetu mi je jedan Markus objasnio da zeli da nauči srpski jer će mu mnogo pomoći u poslu zbog broja naših ljudi koji zive u njegovoj zemlji ili neki drugi ljudi jer im se taj jezik jednostavno svidja ili su zaljubljeni u nekog kome je to maternji jezik. Na youtube-u ima kanal jednog Brazilca koji je za dve godine naučio odlično da govori naš jezik. Danas je učenje postalo lako zahvaljujuci internetu i primamljivo za ljude koji zele da prosire svoje vidike. Mislim da je jedan jezik prozor u neki sasvim novi svijet koji vam omogućava da uporedite stvari i naučite mnogo toga o sebi i svemu oko vas. Mi koji smo bili vrijedni i učili različite jezike, zaista je nebitno koje, smo zaista bogati ljudi. Kada je upitanju ucenje djece, jednom sam bila u prilici da čujem priču jedne Hrvatice kojoj majka nije dozvoljavala da ne razgovara sa njom na hrvatskom čim predje kućni prag, iako joj je otac bio druge nacionalnosti. Dovoljno je da se jednom strancu obratite na njegovom jeziku, pa makar i sa par rijeci i da mu izmamite osmijeh na lice. Nemojmo da budemo primitivni! Naravno da nije lako ali sve sto je vrijedno nije lako, zar ne?!
Smatram da je sramota da deca čiji su roditelji Srbi ne znaju da pricaju srpski jezik pritom gdja pokušava da nam se opravda kako je to teško! !!!!
Sin mi je rođen u mesovitom braku I osim mene niko drugi nije pricao srpski sa njim, u trećoj godini progovorio je paralelno oba jezika.
Danas u svojih 18 godina prica pet jezika i ponosna sam sto je i srpski medju njima.
Da li se on oseća Srbin ili ne , nema nikakve veze sa učenjem jezika.
Ne učimo jezik jer osećamo pripadnost jednom narodu već da bi bolje razumeli taj isti narod i njihovu kulturu.
Ne razumem u cemu je problem. Moja deca (14 i 5 god.) pricaju iskljucivo srpski i ne znam na kom jeziku sanjaju i razmisljaju. Ono sto znam je,da je nasa kuca ista kakva je uvek bila,pa makar i u sred Amerike. Kao sto ni u Beogradu niko od nas nije pricao engleski , tako i u Americi dok smo u kuci svi pricamo srpski. Ovo u tekstu su samo izgovori koji ukazuju na druge probleme.Moje mladje dete je rodjeno u Americi i ide u vrtic od kad je imao 18 meseci, ali kad udje u kucu, kao i svi mi, prebaci se na srpski i ne vidim da je to neki problem. Zamislite da dete nece da ide u skolu ili nece da se obuce ili okupa! Jel bi ste rekli-''neka ga, ide linijom manjeg otpora''?! Sve je bas onako kako sami uredite...
Ja sam jedan od tih koji je odrastao preko bare. I dan danas se ne mogu dosta zahvaliti roditeljima što mi nisu dozvolili da zaboravim svoj matični jezik, i ako je rad toga žrtvovao njihovo znanje Engleskog. Kad sam bio u Srbiji prošleg leta ljudi mi uopšte nisu verovali da živim u Americi jer nemam Američki akcenat kad pričam Srpski. Na žalost ostala deca što su došla ovde kao mladići su zaboravili dosta Srpskog i često mešaju reći. A ipak je naj gore kad kažu da se stide da pričaju naš!
meni cerka 6god. kad pocne na engleskom da prica jer se zanese ja samo kazem ne razumem. problem je bio druge vrste sa srpskom skolom u crkvi gde se uci srpski ali razliciti dijalekti, pola dece nasiz srbije pola bosna, hrvatska. pa kad sam cuo kruh, mrkva odlepio sam.
Ovo mi je bas bolna tema.Moja cerka je srednjoskolka rodjena je u Parizu,otac joj je Francuz.Naucila je kao mala naravno francuski,moja mama i najbolja drugarica su cesto dolazile u posetu pa je sa njima i samnom ucila i srpski.Isli smo i relativno cesto za Beograd,druzenja sa decom njenog uzrasta su dosta pomogla da jos vise savlada srpski.Kada je trebalo da krene u skolu preselili smo se u Ameriku.Isla je u pocetku u dvojezicno odeljenje englesko francusko,vremenom srpski sve losiji.Sada naravno ide u skolu samo na engleskom,kada dodje u Beograd bez problema razgovara na srpskom,ali nije to to.Posto sada zivi samo samnom,tesim se da ce joj srpski ipak biti drugi jezik,a ne francuski.Sa engleskim smo nazalost izgubili utakmicu.
Ti izgleda uopste ne citas komentare pre nego sto sednes da napises sopstveni. Procitas naslov, vidis da je to tema tvog zivota i pocinjes sa pljuvanjem i vredjanjem svega i svakoga koji zivi u inostranstvu. Da si se malo potrudio, procitao tu i tamo neki komentar, video bi da je ova zena sa svojim problemima dosta usamljena, i da vecina nasih ljudi u inostranstvu nema taj problem. Oba moja deteta su rodjena u Nemackoj, ne nose neka, kako ti kazes, nakaradna imena, govore perfektno nemacki, engleski, srpski i sluze se francuskim. Za francuski kazu da im je odvratan (i meni je) i zato se ne trude da ga znaju perfektno. Citaju i pisu cirilicu. Sve to bez srpskih skola i crkvi u inostranstvu. Srpski su naucili slusajuci ga u kuci. Cirilicu su ucili na odmorima u Srbiji pitajuci me jos kao jako mali: "Tata, a koje je ono slovo tamo, a sta znaci ona rec tamo." Sve to bez knjiga, bukvara, nekog pritiska.
Ako si rođen u USA, Nemačkoj, Kanadi... a Srbija, ne budi u tebi nikavku posebnu asoscijaciju, sećanje na detinjstvo, nikad nisi ni bio u Srbiji (možda jednom), nemaš prijatelje Srbe, ne planiraš da dođeš i živiš u Srbiji... čemu onda i srpski jezik? Naprosto sada si stanovnik neke druge zemlje, kao i stotine miliona takvih slučajeva, čiji roditelji su otišli da se ne vrate. Baš me interesuje koliko Al Pachino i Robert de Niro znaju italijanski i koliko se osećaju Italijanima.
@blok
Verujem da bi vas zaista zaprepastio broj posebno Italijana,koji cak i u trecoj/cetvrtoj generaciji,zivota u SAD-u ili Kanadi,jos uvek osecaju veliku ljubav prema Otadzbini svojih predaka.Kanadski novinari,posebno u vreme Svetskog Prvenstva u fudbalu,cesto odlaze da snimaju navijace, i cesto postavljaju pitanje: "Da kojim slucajem igraju Kanada i Italija,za koga bi vi navijali? Odgovor u 90% slucajeva je-Italija.Na sledece pitanje "Zasto? Rodjeni ste u Kanadi? Odgovor je-"Mi smo Italijani." Italijani u pogledu organizacije svoje Dijaspore i negovanja tradicije stoje 3-4 koplja ispred ostalih Nacija iz Evrope.Za tako nesto,mi SRBI nismo sposobni i mozemo samo da im se duboko poklonimo na zalaganju i organizaciji.Veliku zaslugu za sve,pored Dijaspore snosi i Vlada Italije.
podjednako vladanje maternjim i stranim jezikom (ako se živi u dijaspori) uopšte nije lako. pošto sam kroz to prošla, to onda mogu i da tvrdim. kao dete ćete uvek ići linijom manjeg otpora i pokušati da izvrdate, odnosno uvek ćete hteti da budete kao okruženje i većina oko vas.
potrebna je čelična volja i disciplina, a to baš i nije omiljeno.
zahvaljujući mami koja nije dozvoljavala da u kući pričam nemački moj srpski se održavao na zavidnom nivou. na tome sam joj tek mnogo kasnije bila zahvalna. moja dvojezičnost je upravo rezultat njene upornosti. potpuno mi je svejedno na kom jeziku pričam, sanjam, mislim.
ako i sami pričate pravilno i deca će preuzeti taj model, ako ne - ne! najgore od svega je mešanje dva jezika (čest slučaj kod "Gastarbeiter-a" koji ni sami ne vladaju tim stranim jezikom) što deca onda preuzimaju i prelazi im u nesvesno.
dokazano je da apsolutno imamo najviše talenta za maternji jezik i da nam artikulacija tih glasova nije problem. druga je priča ako se to "zapusti"... pa se onda maternji jezik uči kao strani.
a, najgore od svega je kad žestoko želite da pripadate pa onda zaboravite ko ste i odakle ste...
sasvim mala deca nemaju nikakav problem da pričaju paralelno i više od dva jezika, sa svakim koji treba, ali je potrebno da se na tome radi i to želi, a ne da se forsira smo jezik sredine...
Samo da dodam posto procitah komentar kako Kristijan Bejl uci srpsi, pre mesec ili vise dana sam slusao onog mladog Frncuza koji je dobio srpsko drzavljanstvo zbog humanitarne pomoci i prosto sam bio sokiran da neko sa zapada moize tako dobro da nauci srpski, skoro bez akcenta! Kazu da je cak i sva dokumenmta u vezi toga popunio na cirilici. Takodj vidim ponekad Majka Davenporta, covek isto govori super. Tako ako oni mogu da nauce mogu i nasa deca iako zivimo u inostranstvu. Samo treba upornosti i strpljenja i ne "mozgati" previse, ako pricate sa njima srpski naucice nesto, ako ih prepustite sredini u kojoj zive nikada ga nece nauciti.
Suze ste mi isterali mila sestro, u tudjini! Mozda je vaznije od jezika pripadanje Srpskom narodu. Da budem surov, mozda se desi da neki Srbin, u trecem ili cetvrtom kolenu, sa srpskim prezimenom, jer svi znamo da svi odmah uzmu strano ime, bude jednom i predsednik na primer amerike, i posalje, ponovo, bombe na Srbiju. A ne sumnjam da je u svim americkim okupacionim snagama u bivsoj jugoslaviji, i cak i onima koji su nas zverski bombardovali, nije bio nijedan srbin, prva ili druga generacija ( kao u pesmi "Janicar" ). Italijani, Grci, Jevreji i Arapi ostaju bas to kad odu u gastarbajtere ili u iseljenistvo, a srbi su najbolji amerikanci, kanadjani itd. A ima vas toliko da bi mogli da uticete na politiku tih zemalja, posebno prema srpskim interesima, gotovo kao sto to rade Jevreji. Primer je rod blagojevich, dok je bio na vlasti sta je uradio za "stari kraj". Ja vas takve vidim mili nasi, a ne kao banku za rodbinu. Svako dobro! I da postoji "bosnjacki nacionalni kongres" i "albanska liga", a sta postoji srpsko da utice na bilo koga u americi?
Stvarno ne razumem u cemu je vas probem ... (zoran.bgd, 25. jun 2015 17:08)
U tome sto se pise srpski jezik, srpski narod, srpska kultura - sve malim slovom, o, nepismeni covece. Naravno da su deca naucila srpski, a koji su pa drugi jezik migla sa vama da govore kada ni srpski ne znate?
Umesto da tugujete nad bedom, neobrazovanjem i siromastvom koje vas okruzuje i koje je uzrok iseljavanja, vi popujete ljudima kako da ostanu obelezeni vavek. Sami dokaz da su zice u svesti prespojene uzduz u popreko.
Verujem da bi vas zaista zaprepastio broj posebno Italijana,koji cak i u trecoj/cetvrtoj generaciji,zivota u SAD-u ili Kanadi,jos uvek osecaju veliku ljubav prema Otadzbini svojih predaka.Kanadski novinari,posebno u vreme Svetskog Prvenstva u fudbalu,cesto odlaze da snimaju navijace, i cesto postavljaju pitanje: "Da kojim slucajem igraju Kanada i Italija,za koga bi vi navijali? Odgovor u 90% slucajeva je-Italija.Na sledece pitanje "Zasto? Rodjeni ste u Kanadi? Odgovor je-"Mi smo Italijani." Italijani u pogledu organizacije svoje Dijaspore i negovanja tradicije stoje 3-4 koplja ispred ostalih Nacija iz Evrope.Za tako nesto,mi SRBI nismo sposobni i mozemo samo da im se duboko poklonimo na zalaganju i organizaciji.Veliku zaslugu za sve,pored Dijaspore snosi i Vlada Italije.
(tamo_daleko, 25. jun 2015 22:18)
--------
Potpuno ste u pravu. Ja na ovim stranicama uporno tvrdim da druge nacije ne zaboravljaju ko su i sta su i to kroz generacije. Bez obzira gde zive. Naveo sam Jevrejku koja nikada nije zaboravila srpski jezik iako joj vise nikada nece "trebati". Ne zelim nikoga da uvredim ali, vecini ovih nasih ljudi u inostranstvu je pricati o naciji, jeziku, obicajima, kulturi ili imenima, isto kao sesti na ogradu svinjca i pricati im o lepotama bisera ili im recitovati rodoljubivu poeziju. Pa nismo mi kao narod i drzava, tek onako dospeli u ovakvu situaciju. Propali smo kao narod a drzava je samo nasa slika.
@Mladen Mladenovic
Prvo ne znam zašto vređati nekoga da je dobio rogobatno ime. Pozdravili bi smo Sveđanina koji je došao da živi u Srbiju i svom detetu dao ime Miladin Johanson, ali ako je neko rođen u USA i ima lokalno ime, onda je to nakaradno.
Čak i da nekim čudom prva generacija iseljenika nauči svoje dete srpski jezik (koji je za njih zapravo strani, a neko naprosto nije talenat pa mu teško ide), šta će biti sa trećom generacijom? Naravno govoriće isključivo engleski, imaće jednog roditelja poreklom iz Srbije, a drugog bog te pita odakle. Hoću reći nije jezik uzrok već posledica problema. Ne bih to čak nazvao ni problemom već činjenicom, a to je iseljavanje. Na žalost, asimilacija je neminovna i ne treba je tretirati kao ličnu izdaju.
Ako si rođen u USA, Nemačkoj, Kanadi... a Srbija, ne budi u tebi nikavku posebnu asoscijaciju, sećanje na detinjstvo, nikad nisi ni bio u Srbiji (možda jednom), nemaš prijatelje Srbe, ne planiraš da dođeš i živiš u Srbiji... čemu onda i srpski jezik? Naprosto sada si stanovnik neke druge zemlje, kao i stotine miliona takvih slučajeva, čiji roditelji su otišli da se ne vrate. Baš me interesuje koliko Al Pachino i Robert de Niro znaju italijanski i koliko se osećaju Italijanima.
Za mene je gest autorke teskta hvale vredan što pokušava da nauči dete srpskom jeziku, iako je svesna da njen unuk neće znati ni jednu jedinu reč.
Dete usvaja jezik roditelja dok ne krene u vrtić, a onda počinje da usvaja jezik sredine. Dete razmišlja na jeziku sredine u kojoj raste, sanja na tom jeziku. Ljudi koji decenijama žive u inostranstvu pre ili kasnije počinju da razmišljaju na tom jeziku. Onda se dešava da vas dete sa kojim inače pričate srpski pita nešto na engleskom, a vi mu odgovorite na istom jeziku, bez razmišljanja. Deca su nakon škole uključena u gomilu raznih aktivnosti (sport, muzika, učenje), tako da je učenje srpskog jezika samo još jedna dodatna aktivnost, koja se takmiči sa svima ostalim. Nije baš uvek jednostavno objasniti deci potrebu da uče jedan mali i komplikovan jezik. Dodatni problem su naši regionalizmi, ekavski/ijekavski, itd. Svako bi hteo da taj jezik koji uči njegovo dete bude jezik njegovog zavičaja, što je nemoguće.
Moze u kuci da se govori samo srpski, ali je vrlo vazno da roditelji i deca provode vreme zajedno. A to nedostaje, jer su deca veliki deo dana u skoli, i vannastavnim aktivnostima, sa vrsnjacima, ili kod kuce pred TV-om ili igricama. Roditelji cak mogu da budu kod kuce ili rade od kuce, ali ako deca nisu sa njima, dzaba im sto govore srpski.
Sa druge strane, roditelji koji kod kuce iskljucivo govore zajednickim maternjim jezikom (sprski, ruski, nemacki, francuski, grcki, spanski, arapski, hindu) vrlo retko dobro govore jezik zemlje u kojoj su, cak i posle 25-30 godina. Cast izuzetcima. Takodje zavisi od nivoa obrazovanja i da li se u toku dana komunicira na jeziku zemlje u kojoj si.
U Svajcarskoj sva nasa deca, ali bukvalno sva, dobro govore srpski.
To me zadivilo kad sam se doselila ovamo. I treca generacija uci uredno srpski.
Recept-ima puno nasih, druzimo se, ide se nekoliko puta godisnje u Srbiju i isto toliko puta godisnje dolazi familija iz Srbije u goste. Sto si starija, nasa deca se sve vise ponose sto znaju srpski i rado ga govore!
Da si se malo potrudio, procitao tu i tamo neki komentar, video bi da je ova zena sa svojim problemima dosta usamljena, i da vecina nasih ljudi u inostranstvu nema taj problem.
(Ima nas svakakvih u inostranstvu, 25. jun 2015 19:15)
-------
Ne znam gde ste u mom komentaru videli mrznju jer sam upravo izneo iskustvo koje je slicno Vasem. U porodici se uci MASTERNJI jezik. Ne pomazu tu nikakvi dodatnni casovi, vrtici i kursevi. Medjutim, mislim da ste u teskoj zabludi kada kazete da je ova zena sa svojim problemom usamljena. Ona je samo shvatila da je ono sto vecina Srba u inostranstvu smatra vrlinom jedna velika mana i beda. Ostali smatraju da su pametniji. Najsmesnije mi je kada vidim baku kako sa unukom glagolja na :divnom: nemackom jeziku. Ona smatra da ce se u njenom selu svi diviti pameti njenog deteta jer ga nista ne shvataju. O "divnim" obicajima nase emoigracije bih mogao da pisem romane. Toliko sam se jada nagledao.
Uh uh, susrećem se sa tim od svoje 18. godine, od kada živim u inostranstvu. Ne mogu da shvatim da mogu sa poznanicima Srbima, prijateljima, decom da pricaju na drugom jeziku ili jos gore kada pričaju "pola-pola". Zaista ne znam sta da izaberem, sta je od toga gore?! Primitivizam i iskompleksiranost koja rečima ne može da se opiše.
Moj sin je 7 i u kuci se prica srpski. Njegov srpski je jako slican jeziku koji autorka opisuje. Menja engleske reci kroz padeze, pravi engleske konstrukcije na srpskom i sl. Ne spada u onu decu koja ne zele da pricaju srpski, cak sta vise vidim da ga interesuje. Cirila je macji kasalj u poredjenju sa citanjem na engleskom. Imamo knjige na srpskom i sam se hvata za njih sa vremena na vreme.
Shvatio sam da razlog njegovog relativno loseg srpskog nije pitanje volje vec nedovoljne izlozenosti srpskom jeziku. Srpski kojim je on izlozen je samo "kucevni" da kazem, on jako malo novih stvari uci nauci na srpskom jeziku bez obzira na sav nas trud, za razliku od engleskog gde svaki dan donese nesto novo, sto iz skole sto od vrsnjaka. Svaku novo-naucenu englesku rec mi moramo da mu prevedemo nekoliko puta da bi je on upste zapamtio a i onda je pitanje da li ce u kuci ikada biti prilike da je upotrebi u normalnom "kucnom" razgovoru, najcesece ne.
Moje licno misljenje je da se ne treba mnogo opterecivati celom situacijom. Svi oni koji su bitni u njegovom zivotu apsolutno nemaju problema da ga razumeju niti on njih. Njegov srpski je mnogo bolji nego moj engleski po dolasku u Kanadu pa meni i dalje niko nikada nije zamerio na poslu, ulici ili bilo gde zbog ne poznavanja istog. Ljudi koji zele da se razumeju ce se uvek razumeti, za ostale stvarno ne bi trebalo da brinemo ... ostvimo njima da se brinu o nama.
Iz licnog iskustva znam da je ucenje maternjeg jezika samo stvar želje, truda i istrajnosti.Ja, Srpkinja, i pored oca Holandjanina sam uspela da moju cerku naucim da tecno govori srpski i da pise i ćirilicu i latinicu.Tekst Vam je pun izgovora a posto Vama nije uspelo vi se nadate,kao ptica kukavica da ce neko drugi da Vam uradi posao.Sramota.
У Србији се ионако све више користи енглески. Прошетајте Београдом све фирме и имена радњи су исписани на енглеском, већина људи све више убацује енглески у свакодневни говор. Ово није проблем за ову децу, за државу и српски народ у целини јесте али за њих није.
Cerka je rodjena u Kanadi, ima nepunih 20 godina i srpski govori dosta dobro, malo se gadja sa padezima ali nema problema sa komunikacijom kada dodje u posetu u Srbiju.
Ovi sto kazu da je tesko da deca nauce srpski su jednostavno neuporni (da ne kazem lenji) ili se prosto stide svog maternjeg jezika. Znaci mora da se sa decom prica srpski u kuci, deca ce uvek da probaju "laksi" jezik, tj. jezik zemlje u kojoj zive i odrastaju, ali je duznost roditelja da ih uporno teraju da pricaju srpski.
Zanaci nema tu neke carobne formule, prosto teraj ga da prica srpski i naucice nesto sigurno posle svih tih godina. Detetu isto treba da se govori da se ne stidi svog porekla i da se ponosi time odakle je. Posete Srbiji su jos jedan plus, da se deca upoznaju sa svojim rodjacima, da vide kakva je Srbija i lepote a isto i surovu svakodnevicu u kojoj vecina ljudi zivi.
Secam se kada je pocela da cita srpski - latinicu, dete se odusevilo kako je prosto da se nauci da cita, trazila mi da joj kupujem novine i cita ne prestaje. Naravno ne zna sve reci ali onda pita. Znaci treba dete zainteresovati, velika verovatnoca je da zapamti divoljno i zadrzi celog svog zivota i verovatno prenese na svoju decu jednog dana.
Još u USA nisam sreo dete čiji jedno ili oba roditelja su iz Italije, Francuske, Izraela, Irana, Španije, Turske da ta deca ne govore te jezike hez problema. To je problem upravo ljudima koji se stide svoje kulture u dalekom svetu, Kinezi, Srbi, Slovaci, Rumuni, njihovi klinci vrlo loše ili ikako ne govore ove jezike.
Reći za pesmice J.J. Zmaja da su anahrone i za Bajke da nisu aktuelne...takvoj osobi nema pomoći jer ona ne želi ni da vidi ni da čuje. Žao mi dečurlije jer su uskraćeni za jedno malo veliko bogatstvo zbog modernih roditelja koji misle da sve pre spounge bob-a decu više ne za ima.
@Sanđama
I ne treba da znaju...nek žive lepo u inostranstvu kao građani sveta.
Kako bih voleo da se mi ugledamo na Filipince. Nikad ni jednu jedinu rec protiv Filipina od samih nhih necete cuti. Cini mi se da tamo svako malo dete koje jos nije ni prohodalo vec gleda i planira kako da emirgirira na zapad i ode sa Filipina - zbog teske situacije. Ovde na zapadu se vole i izeuzetno pomazu medjusobno. Podrzavaju. Pricaju i forsiraju svoj jezik cak i na poslu gde to nije dozovoljeno. Stite jedne druge. Na puazi za rucak se ponekad drze svi za ruke i pevaju pesme koliko im nedostaje domovina. Ma, zivo cudo. Nisam veorovao dok se nisam uverio. Njima recimo to "nek žive lepo u inostranstvu kao građani sveta" nebi nikad palo na pamet da izjave. Oni su ponosni Filipinci ma gde god bili. Zaista bi bilo dobro kada bi se ugledali na njih - u nekim sferama zivota.
Ocuvanje jezika kod dece iseljenika je unapred izgubljena bitka.Deca nisu replike svojih roditelja, na njihovo formiranje pored roditelja uticu kultura/jezik/obicaji sredine u kojoj odrastaju. Roditeljski uticaj slabi sto su deca starija.
Za sve one roditelje-iseljenike koji prisiljavaju decu da u kuci iskljucivo govore srpski: ako ste toliko zabrinuti za maternji jezik svog deteta najbolje resenje je da se vratite odakle ste dosli, ili da niste uopste ni odlazili.
Pa uopšte nema problema - naši političari su pomerili srpski bliže svojoj dijaspori: puni su iventova od kojih humanitarne benefite ostvaruje Srpska pravoslavna crkva, naročito one fešn-tipa...
Sve koje znam, sem jednog emigrantskog para, su naucili decu srpskom. Recept je jednostavan - u kuci se prica samo srpski (ne engleski, nemacki, francuski...). Isto u Srbiji - moja komsinica Madjarica je naucila obe svoje cerke madjarski i sa njima prica samo madjarski, iako zive u Beogradu decenijama.
@Aldebaran
Slazem se u potpunosti! Forsiraju ih i namecu im nacionalni identitet, kao da je to najvaznija stvar na svetu.
Sta ako se ja ne osecam kao Srpkinja? Sta ako meni nista ne znaci to sto sam Srpkinja? Ja mogu biti necije dete, sestra, zena, majka, profesionalac, tako se osecati i ponasati. Ali sta meni znaci to sto sam Srpkinja? Kada ova drzava apsolutno nista nije ucinila za mene, ne stiti moje interese, ne omogucava mi da se zaposlim i napredujem, stavise-stvara atmosferu u kojoj je buducnost neizvesna i jadna. Da li ja sad treba da sam ponosna na to sto sam Srpkinja i sto dolazim iz Srbije? Pa, ne bas. Ja srpski jezik volim i meni je on lep. Decu cu uciti srpskim jezikom da bi mogla da pricaju sa rodbinom i zato sto je znanje jezika uvek plus. A ne zato sto su, Boze moj, veliki Srbi i zato sto je sramota da to ne budu, jer su svi koji odu skorojevici, pokondireni, ovakvi i onakvi, ukoliko ne nauce decu, kako tvrde "perfektnim srpskim", iako ga verovatno ni oni sami ne govore tako.
Divna majka. Svaka joj čast. Moja komšinica čija su deca rođena pre više od 40 godina u Švajcarskoj je "zabranila" unucima da govore srpski. Tate su im veoma lepi - visoki, plavi i atletski građeni (baš arijevski), kao što to tipični švajcarski muškići i jesu.
Pitate se zašto - pa zato što Švajcarci vole više turski, albanski i kineski, reče mi ona. Takođe su se podsmevali srpskoj deci, govorili im da su ubice, lopovi, mali, ružni i zli...
Što se ove američke MAMICE tiče, pitajte naše glumice i ostale lepotice, udate za Engleze, Francuze, Nemce, Albance, Hrvate - i sve će vam biti jasno. Ili grešim, one se uopšte ne stide svog seljačkog srpskog porekla, niti svoje dece, i govore sa unucima samo srpskim jezikom...
Dosta dece u Srbiji i pre OŠ nauči da pristojno govori engleski bez kovanica "laktes za noktes" i sl. Naravno da to nikada neće biti bez akcenta i sitnih grešaka ali je sasvim zadovoljavajuće za taj uzrast. Možda bi stručna pomoć bila od koristi?!
Наша учила и дечја литература су стварно у сваком смислу неадекватни. Не могу да анимирају дете, да га заинтересују, заинтригирају довољно да пожели да прочита и на тај начин научи језик. Све је што застарело, што лоше дизајнирано, досадно и у сваком смислу слабог квалитета да би могло да парира садржајима на страним језицима.
Jezik je ziva stvar. Kada i ako im bude trebao naucice. Nisam ni ja govorio Engleski do 30 godina a sada radim kao profesor u Engleskoj. Jezik je nesto sto se brzo nauci i zaboravi.
Izgleda da vas je mnogo pogodila formulacija "građanin sveta", toliko da čak ispadoh "provincijalni kosmopolita".
Kao i svi koji na sve gledaju isključivo kroz nacionalno, obojica ste totalno promašili suštinu mog komentara.
"Građanin sveta" za mene NIJE Srbin koji neće da bude Srbin nego čovek koji nastoji da bude otvorenog duha i sposoban da se prilagodi u bude prihvaćen svakoj sredini u koju ga život nanese. U Srbiji i izvan Srbije. Ali to NE znači da se odriče svog srpskog porekla, nego ga samo smatra nečim što ga definiše.
Takav čovek je sasvim različit od Srbina koji gde god da ode, cmizdri kako "ovde ništa ne valja" i koji se dobro oseća samo kad ga 15 dana goste rođaci kad je na odmoru u Srbiji. Ostali deo godine se ponaša i bukvalno kao vanzemaljac, crnči od 9 do 5 i jedva čeka vikend da bi se družio isključivo sa Srbima. I nije mu jasno zašto i posle 30-40 godina u Holandiji/Nemačkoj i dalje loše govori lokalni jezik, sa smešnim akcentom.
Upravo takvi silom prave Srbe od svoje dece, koja su se za razliku od roditelja odlično prilagodila novoj sredini i to srbovanje vide samo kao glupo nametanje nečega što im ništa ne znači. Otuda lomovi kojih sam se nagledao dok sam živeo u inostranstvu.
A što se tiče "bolovanja od provincijalnog kosmoplitizma": posle 20+ godina života u inostranstvu, video sam i upoznao sigurno više sveta od vas obojice, čije se kompletno poznavanje sveta najverovatnije svodi na kupovinu bakaluka u Segedinu.
Ja npr znam da Albanci menjaju svojoj deci imena u Grckoj ali nikada nisam cula da im dete govori grcki u kuci. Oni su svesni da su tu na proputovanju I tako se I ponasaju. I mi bi trebalo da shvatimo da smo svima njima stranci I da je lose da pokusavamo da licimo na druge. Za kraj cu reci imam troje dece iz mesovitog grcko ssrpskog braka . Najstarije dete govori pise cita itd jer sam mu posvetila sate govora citanja I podsticanja. Srednje ne govori takodje ima sest godina . Zato sto je nisam ucila. Trece prica srpski grcki I engleski .
A neki su otisli i hoce da zaborave odakle i namerno ne uce decu srpski i to razumem potpuno. Toliko je mojih prijatelja vec otislo ili planira da ode da se nekad pitam sta ce ostati , naravno osim onih sto su za parave. Parovi i goli zivot simpaticnih kriminalaca.
(Hypatia-NS, 26. jun 2015 14:15
--------
Nikad nije bilo da pametni i hrabri beže ali, u Srbiji je sve izvrnuto, sve su teze zamenjene, pa zašto ne bi i ova. Zar nije do sada važilo pravilo da se inteligenrtni i pametni ljudu najbolje snalaze u svakoj situaciji? Ako su uspeli da vas nadmudre oni koji gledaju parove i kriminalci, mogu zamisliti o kakvoj se pameti i obrazovanju radi. Neko ih još naziva i "genijalcima"?!
A neki su otisli i hoce da zaborave odakle i namerno ne uce decu srpski i to razumem potpuno. Toliko je mojih prijatelja vec otislo ili planira da ode da se nekad pitam sta ce ostati , naravno osim onih sto su za parave. Parovi i goli zivot simpaticnih kriminalaca.
Zeznuta tema, moji su rodjeni u Nemackoj, pricamo kuci iskljucivo maternji, ali vec se desava da veliki iskoristi nemacki glagol u recenici. ja cu svakako insistirati na delenju jezika,nadam se da ce razvijati znanje jezika dalje. u svakom slucaju, nije istina da Turci govore trecu generaciju perfektno turski.Razumete turski? Koliko ja vidim- to je takav mis-mas jezika da je strasno. Mladi Turci pricaju toliko iskvaren maternji jezik, a sto se nemackog tice-ni njega akcentuju pogresno...Osim Toga- koliko je Kurda u Nemackoj? Jedna malecka u vrticu mojih sinova govori mesavinu turskog,kurdskog i nemackog,jer se tako govori u kuci. Mislim da se tu ne moze govoriti o ponosu, vec vise o prkosu...A za one kojima smeta sto i kad se organizuje skolica srpskog, klinci mogu da nauce i "mrkva" i "kruh"-zbog Toga mi je drago sto nisam vise na teritoriji bivse Yu. Ja sam ponosna sto moji klinci znaju sta je i kruh i hleb,mrkva i sargarepa... Komentar sam pisala ekavicom, ali ijekavica je "moje prirodno stanje" sto ni godine nisu promjenile.Zasto? Pa zato sto sam ponosno na to sto jesam i nemam potrebu se pretvarati da sam nesto drugo, ni u Srbiji,ni u Hrvatskoj,ni u bilo kojoj zemlji na ovom svijetu.A pricam srpsko-hrvatski,kao i moja djeca :)
A neki su otisli i hoce da zaborave odakle i namerno ne uce decu srpski i to razumem potpuno. Toliko je mojih prijatelja vec otislo ili planira da ode da se nekad pitam sta ce ostati , naravno osim onih sto su za parave. Parovi i goli zivot simpaticnih kriminalaca.
Moja su deca odrasla i ostala u Spaniji. Oboje govore (ne pricaju) srpski bez akcenta i bez gramatickih gresaka, a savrseno vladaju i zargonom. Ako im nesto nedostaje, to je leksika iz struka kojima se bave (vec su odrasli ljudi i rade). I mi smo u kuci uvek govorili na srpskom, ali to nije presudno. Mislim da smo pre izuyetak jer ima i druge srpske dece u aniji koja jedva govore ili uope ne govore srpski.
Potrebno je i da dete bude zainteresovano, dakle vazan je psiholoski faktor, a na to roditelji ne mogu uvek da uticu. Jednostavno, neka deca hoce a neke nece da nauce jezik svojih roditelja.
Ideja da provode raspuste sa babama i dedama je odlicna. Nasa deca su pocela da gube srpski upravo u uzrastu od 6 do 9 godina i onda smo primenili ono sto sam u sali nazvala lingvistickom rehabilitacijom, a to je upravo dva meseca raspusta sa bakom i dekom. Tda su definitivno fiksirali srpski i vise nije bilo problema. Danas Citaju. pisu i govore bes ikakvih smetnji.
U cemu je poenta terati decu da pricaju maternjim jezikom? Ne treba im to jer ako deca odrastu u Americi njima je to domovina. Treba se uklopiti u okruzenje a ne getoizovati, kao sto rece neko u komentaru pre mene - Turci 3. generacija pricaju turski u Nemackoj. I dalje misle da im je Turska domovina :)
Divna majka. Svaka joj čast. Moja komšinica čija su deca rođena pre više od 40 godina u Švajcarskoj je "zabranila" unucima da govore srpski. Tate su im veoma lepi - visoki, plavi i atletski građeni (baš arijevski), kao što to tipični švajcarski muškići i jesu.
Pitate se zašto - pa zato što Švajcarci vole više turski, albanski i kineski, reče mi ona. Takođe su se podsmevali srpskoj deci, govorili im da su ubice, lopovi, mali, ružni i zli...
Što se ove američke MAMICE tiče, pitajte naše glumice i ostale lepotice, udate za Engleze, Francuze, Nemce, Albance, Hrvate - i sve će vam biti jasno. Ili grešim, one se uopšte ne stide svog seljačkog srpskog porekla, niti svoje dece, i govore sa unucima samo srpskim jezikom...
"...za moju decu, i uopšte decu naših iseljenika, srpski je neka vrsta egzotičnog jezika, ... On im ne pomaže da se snađu u svakodnevnom životu, i bez srpskog jezika sasvim normalno funkcionišu."
Šteta što ne može, ali podvukao bih poslednjih šest reči: "i bez srpskog jezika sasvim normalno funkcionišu". To je suština!
Vi ste Srbi, i tako se osećate, što je u redu. Sad se zapitajte: koliko su vaša deca Srbi? Da li uopšte treba da budu Srbi i zašto? Do koje buduće generacije treba da budu Srbi i kad već jednom treba da postanu punokrvni Amerikanci, Nemci, Francuzi?
Ako nisu sasvim Srbi (jer ne govore dobro srpski), da li su manje vaša deca i da li ćete ih zbog toga manje voleti?
Dalje, da li vaša deca uopšte žele a budu Srbi? Da li imate moralno pravo im namećete vaše srpstvo, ako je za njih to samo nešto egzotično vezano za VAŠE poreklo, ali nema nikakve veze sa zemljom u kojoj su rođeni i/ili odrasli i koju jedino osećaju kao svoju?
U redu je da im objasnite odakle potiču i da podstičete njihovo interesovanje za Srbiju, ali pobogu, zašto praviti po svaku cenu Srbina od deteta koje je rođeno (na primer) u Kanadi i ceo svoj život će po svemu sudeći provesti u Kanadi? Čak i da od njega "napravite" Srbina, da ćete mu zabraniti da se ženi/udaje za Nesrbina, samo da bi se dalje očuvalo njegovo srpstvo?!
I na kraju, zašto vaša deca treba da budu baš Srbi, a ne građani sveta?
Jedna od retkih osoba,koja otvoreno iznosi ovaj problem.Tu temu izbegava većina naših gastarbajtera po Evropi, SAD i Kanadi.Mislim da smo jedan od retkih naroda,koji prosto hrli u asimilaciju,u svoj nestanak.Kao da želimo što pre da izbrišemo sve tragove koji nas podsećaju na prošlost.Najveći broj još u prvoj generaciji zaboravlja svoj jezik dok svojoj deci "nabacuje" strana nakaradna imena,koja nemaju nikakve veze ni sa našom kulturom niti sa našim običajima.Da bi što pre pobegli od "retrogradnog" porekla,roditelji još u prvoj generaciji sa rodjenom decom mucaju na rogobatnom engleskom,francuskom,nemačkom ili bilo kom drugom jeziku.Pokušavaju da što pre preseču "pupčanu vrpcu",koja njihovim "zelenim granama" smeta da prosperiraju u tom "obećanom svetu".Jedino Srbima smeta sopstveni jezik i sopstvena imena.Teška je to tuga i beda.U Torontu sam sreo gospodju u veoma poznim godinama koja je govorila srpski jezik na arhaični ali lep i tačan način.Upitao sam je kako je naučila tako dobro da govori srpski.Sagnula je glavu i skrušeno rekla:Kako da zaboravim,to je moj maternji jezik.Ja sam rodjena u Srbiji,kao Jevrejka,ali sam 1941 godine morala da bežim sa porodicom.Onda sam se setio Srba koji su "juče" došli,koji su pre nego što su naučili stotinak reči engleskog već zaboravili srpski.Moja deca u kući NISU SMELA da govore engleski. Kako izmedju sebe tako i sa nama.Samo tako se čuva maternji jezik.Zaboraviti poreklo,jezik i imena je kao da ste se utopili i nestali.Zauvek.
Zemljaci pitajte u Nemackoj komsije turskog porkla gde treca generacija perfekto priča turski a i mama i tata su rodjeni u Nemackoj, ili nase u Čikagu kako im unuci pricaju srpski perfektno i to sa dijalektom odakle su im roditelji, ako zaborave ili ne nauce jezik gube indetitet a uvek ce biti stranci i doseljenici makar im i strana imena davali.
To je Samo stvar roditelja i velika greska sto ne uce dijecu srpski jezik prije nego sto podju u skolu...ja zivim u australiji i rodjena sam tu pa su me roditelji naucili pricati a pisati sama sam naucila...nema tu sta se izvlaciti...-.-"
Jednostavno ne mogu da vas razumem ljudi, ne mogu...
Mi smo otisli iz Srbije 1994, kada je stariji sin imao dve godine a mladji sest meseci. U kuci smo pricali iskljucivo Srpski, gledali su crtane sinhronizovane na Srpski, citali smo im knjige na Srpskom i rezultati nisu izostali. U Srbiju smo se vratili 2010 i nikada nismo imali problema sa Srpskim. Stvarno ne razumem u cemu je vas probem i kako i zasto ne mozete ili ne zelite...
meni cerka 6god. kad pocne na engleskom da prica jer se zanese ja samo kazem ne razumem. problem je bio druge vrste sa srpskom skolom u crkvi gde se uci srpski ali razliciti dijalekti, pola dece nasiz srbije pola bosna, hrvatska. pa kad sam cuo kruh, mrkva odlepio sam.
Bilo je samo pitanje vremena kada ce da se javi neki "ultra liberalni gradjanin sveta" kao sto je Aldebaran, koji nazalost potvrdjuju cinjenicu da su Srbi izrazito zahvalan materijal za asimilicaiju.
Dok Amerikanci isticu svoje zastave ispred kuce, Japanci drze itekako do svoga a Englezi se ponose time sto su Englezi, Srbi kojih kao da ima minimum 4 milijarde a ne da su pred nestajanjem, bi da budu gradjani sveta, solarnog sistema, galaksije ...
Srbi u emigraciji sada i ne cekaju drugu generaciju da svojoj deci daju imena poput Kate i/ili Michael vec i sami promene ime odmah (poput one glumice valjda).
Ja bih vama rekao da se opustite i ne brinete oko toga! Ja govorim 5 jezika, tecno ali ne i savrseno. Zasto je bitno da vas srpski bude perfektan, ako je dovoljan da vas bilo ko razume. Prebacice vam samo neki ljudi koji imaju mizerne zivote i koji jedino srpski jezik kao maternji govore. Zasto bi vas njihovo razmisljanje uopste doticalo!
Suze ste mi isterali mila sestro, u tudjini! Mozda je vaznije od jezika pripadanje Srpskom narodu. Da budem surov, mozda se desi da neki Srbin, u trecem ili cetvrtom kolenu, sa srpskim prezimenom, jer svi znamo da svi odmah uzmu strano ime, bude jednom i predsednik na primer amerike, i posalje, ponovo, bombe na Srbiju. A ne sumnjam da je u svim americkim okupacionim snagama u bivsoj jugoslaviji, i cak i onima koji su nas zverski bombardovali, nije bio nijedan srbin, prva ili druga generacija ( kao u pesmi "Janicar" ). Italijani, Grci, Jevreji i Arapi ostaju bas to kad odu u gastarbajtere ili u iseljenistvo, a srbi su najbolji amerikanci, kanadjani itd. A ima vas toliko da bi mogli da uticete na politiku tih zemalja, posebno prema srpskim interesima, gotovo kao sto to rade Jevreji. Primer je rod blagojevich, dok je bio na vlasti sta je uradio za "stari kraj". Ja vas takve vidim mili nasi, a ne kao banku za rodbinu. Svako dobro! I da postoji "bosnjacki nacionalni kongres" i "albanska liga", a sta postoji srpsko da utice na bilo koga u americi?
Ocuvanje jezika kod dece iseljenika je unapred izgubljena bitka.Deca nisu replike svojih roditelja, na njihovo formiranje pored roditelja uticu kultura/jezik/obicaji sredine u kojoj odrastaju. Roditeljski uticaj slabi sto su deca starija.
Za sve one roditelje-iseljenike koji prisiljavaju decu da u kuci iskljucivo govore srpski: ako ste toliko zabrinuti za maternji jezik svog deteta najbolje resenje je da se vratite odakle ste dosli, ili da niste uopste ni odlazili.
@Aldebaran
Slazem se u potpunosti! Forsiraju ih i namecu im nacionalni identitet, kao da je to najvaznija stvar na svetu.
Sta ako se ja ne osecam kao Srpkinja? Sta ako meni nista ne znaci to sto sam Srpkinja? Ja mogu biti necije dete, sestra, zena, majka, profesionalac, tako se osecati i ponasati. Ali sta meni znaci to sto sam Srpkinja? Kada ova drzava apsolutno nista nije ucinila za mene, ne stiti moje interese, ne omogucava mi da se zaposlim i napredujem, stavise-stvara atmosferu u kojoj je buducnost neizvesna i jadna. Da li ja sad treba da sam ponosna na to sto sam Srpkinja i sto dolazim iz Srbije? Pa, ne bas. Ja srpski jezik volim i meni je on lep. Decu cu uciti srpskim jezikom da bi mogla da pricaju sa rodbinom i zato sto je znanje jezika uvek plus. A ne zato sto su, Boze moj, veliki Srbi i zato sto je sramota da to ne budu, jer su svi koji odu skorojevici, pokondireni, ovakvi i onakvi, ukoliko ne nauce decu, kako tvrde "perfektnim srpskim", iako ga verovatno ni oni sami ne govore tako.
Sin i cerka su isli ovde do cetvrtog razreda, do tada sam ih forsirala da znaju i engleski i srpski. Otisli smo u USA sa engleskim se snalaze, prilagodjavaju se, a srpski govore perfektno(medju sobom uvek razgovaramo na sprskom), znaju i dosta nasih prica i pesmica. Iskreno mi je bilo vaznije da znaju svoj jezik i kulturu i da se ponose svojim poreklom. To sto smo zivimo tamo ne znaci da nismo Srbi i da ne volimo svoju zemlju. Veliki pozdrav.
(Aldebaran, 25. jun 2015 18:19) Vidis, drugi nemaju te dileme jer ne boluju od tog provincijalnog kosmoplitizma i zelje da budu gradjani sveta od koga mnogi Srbi boluju. Zasto kod nas Albanci i Madjari ne uce srpski i ako su gradjani Srbije n-te generacije? Zasto niko sem nas ne veruje u te bajke o ne postojanju granica, pre u Jugi, sad u Evropi, pa se onda iznenadjujemo kad Taci ne da ni metar kvadratni Kosova, Madjarska podize zid a Hrvatska se spori oko neke uvale u Jadranskom moru a mi kavaljeri prepustismo parce zemlje ma kome su nasi najvredniji istorijski spomenici. Zato sto nigde nema toliko skorojevica kao kod nas.
Ja sam odrastao u Svici, ako sam ja uspeo moje drustvo (Svajcarsko) da naucim da psuju na srpskom, i po malo pricaju, i to Sumadijskim akcentom, ne vidim u cemu je problem nauciti dete da prica na srpskom.
Iz licnog iskustva znam da je ucenje maternjeg jezika samo stvar želje, truda i istrajnosti.Ja, Srpkinja, i pored oca Holandjanina sam uspela da moju cerku naucim da tecno govori srpski i da pise i ćirilicu i latinicu.Tekst Vam je pun izgovora a posto Vama nije uspelo vi se nadate,kao ptica kukavica da ce neko drugi da Vam uradi posao.Sramota.
Nasi ljudu u Austriji pricaju obicno nemacki sve vreme i to pred decom (iako su roditelji u mladosti dosli u Austriju i nemacki im nije maternji). Deca obicno nemaju od koga da nauce jezik, a to sto znaju srpskog se stide da pricaju jer ih drugi ismevaju. Dakle problem je u sopstvenom dvoristu.
Jezik je ziva stvar. Kada i ako im bude trebao naucice. Nisam ni ja govorio Engleski do 30 godina a sada radim kao profesor u Engleskoj. Jezik je nesto sto se brzo nauci i zaboravi.
Izgleda da vas je mnogo pogodila formulacija "građanin sveta", toliko da čak ispadoh "provincijalni kosmopolita".
Kao i svi koji na sve gledaju isključivo kroz nacionalno, obojica ste totalno promašili suštinu mog komentara.
"Građanin sveta" za mene NIJE Srbin koji neće da bude Srbin nego čovek koji nastoji da bude otvorenog duha i sposoban da se prilagodi u bude prihvaćen svakoj sredini u koju ga život nanese. U Srbiji i izvan Srbije. Ali to NE znači da se odriče svog srpskog porekla, nego ga samo smatra nečim što ga definiše.
Takav čovek je sasvim različit od Srbina koji gde god da ode, cmizdri kako "ovde ništa ne valja" i koji se dobro oseća samo kad ga 15 dana goste rođaci kad je na odmoru u Srbiji. Ostali deo godine se ponaša i bukvalno kao vanzemaljac, crnči od 9 do 5 i jedva čeka vikend da bi se družio isključivo sa Srbima. I nije mu jasno zašto i posle 30-40 godina u Holandiji/Nemačkoj i dalje loše govori lokalni jezik, sa smešnim akcentom.
Upravo takvi silom prave Srbe od svoje dece, koja su se za razliku od roditelja odlično prilagodila novoj sredini i to srbovanje vide samo kao glupo nametanje nečega što im ništa ne znači. Otuda lomovi kojih sam se nagledao dok sam živeo u inostranstvu.
A što se tiče "bolovanja od provincijalnog kosmoplitizma": posle 20+ godina života u inostranstvu, video sam i upoznao sigurno više sveta od vas obojice, čije se kompletno poznavanje sveta najverovatnije svodi na kupovinu bakaluka u Segedinu.
Kakvih uzasnih komentara ima...koliko isfrustriranih ljudi hara forumima...
Kad odes negde trbuhom za kruhom, sigurno ne razmisljas o pola gluposti koje su pojedinci naveli.
Tekst je super i njena razmisljanja i delanja su skroz realna.
Omiljeni su mi ovi hvalisavci sa savrsenom decom !
Sin ima 8 godina, izginuo sam 7.5 godina, odbijao sam da rec kazem na engleskom, podizala ga baba prve 3 godine, do obdanista (4ta godina) nije znao rec engleskog..ali od kad je krenuo u osnovnu skolu, vise spasa nije bilo. Samleo je engleski do perfekcije a srpski zna sve sta mu se prica, zna i da ga prica ali to vise nije to. Jednostavno, zelje su jedno, zivot je drugo. On provede 95% vremena sa decom koja govore engleski, skola, ulica, fudbalski klub, plivacki klub...sta ja tu mogu? Uvece malo kao da progovori? Nerealno je a i vise se ne tripujem sta ce neko u Srbiji da kaze ili misli.
Stvarno ne razumem u cemu je vas probem ... (zoran.bgd, 25. jun 2015 17:08)
U tome sto se pise srpski jezik, srpski narod, srpska kultura - sve malim slovom, o, nepismeni covece. Naravno da su deca naucila srpski, a koji su pa drugi jezik migla sa vama da govore kada ni srpski ne znate?
Umesto da tugujete nad bedom, neobrazovanjem i siromastvom koje vas okruzuje i koje je uzrok iseljavanja, vi popujete ljudima kako da ostanu obelezeni vavek. Sami dokaz da su zice u svesti prespojene uzduz u popreko.
Još u USA nisam sreo dete čiji jedno ili oba roditelja su iz Italije, Francuske, Izraela, Irana, Španije, Turske da ta deca ne govore te jezike hez problema. To je problem upravo ljudima koji se stide svoje kulture u dalekom svetu, Kinezi, Srbi, Slovaci, Rumuni, njihovi klinci vrlo loše ili ikako ne govore ove jezike.
Reći za pesmice J.J. Zmaja da su anahrone i za Bajke da nisu aktuelne...takvoj osobi nema pomoći jer ona ne želi ni da vidi ni da čuje. Žao mi dečurlije jer su uskraćeni za jedno malo veliko bogatstvo zbog modernih roditelja koji misle da sve pre spounge bob-a decu više ne za ima.
verujem da je teško ali ne i nemoguće deci treba objasniti da je bitno da znaju srpski jezik jer koliko sam primetila mnogi pripadnici drugih nacija savršeno govore španski, italijanski, arapski, portugalski itd...
Ja sam prestao da čitam tekst od nakon dela da je sinhronizacija crtanih loše urađena. Novijih, moguće, ali i na youtube ima gomila starih crtaća, koje i sad rado pogledam. Dobro, ne gledam, ali opet bih radije gledao njih, nego ove današnje gluposti.
@Sanđama
I ne treba da znaju...nek žive lepo u inostranstvu kao građani sveta.
Kako bih voleo da se mi ugledamo na Filipince. Nikad ni jednu jedinu rec protiv Filipina od samih nhih necete cuti. Cini mi se da tamo svako malo dete koje jos nije ni prohodalo vec gleda i planira kako da emirgirira na zapad i ode sa Filipina - zbog teske situacije. Ovde na zapadu se vole i izeuzetno pomazu medjusobno. Podrzavaju. Pricaju i forsiraju svoj jezik cak i na poslu gde to nije dozovoljeno. Stite jedne druge. Na puazi za rucak se ponekad drze svi za ruke i pevaju pesme koliko im nedostaje domovina. Ma, zivo cudo. Nisam veorovao dok se nisam uverio. Njima recimo to "nek žive lepo u inostranstvu kao građani sveta" nebi nikad palo na pamet da izjave. Oni su ponosni Filipinci ma gde god bili. Zaista bi bilo dobro kada bi se ugledali na njih - u nekim sferama zivota.
Deca jako brzo uče upijaju informacije tako u kuci srpski napolju jezik zemlje u kojoj zivite, proveren uspeh neka placu ali istrajte u tome uspeh zagarantovan.
У Србији се ионако све више користи енглески. Прошетајте Београдом све фирме и имена радњи су исписани на енглеском, већина људи све више убацује енглески у свакодневни говор. Ово није проблем за ову децу, за државу и српски народ у целини јесте али за њих није.
A neki su otisli i hoce da zaborave odakle i namerno ne uce decu srpski i to razumem potpuno. Toliko je mojih prijatelja vec otislo ili planira da ode da se nekad pitam sta ce ostati , naravno osim onih sto su za parave. Parovi i goli zivot simpaticnih kriminalaca.
(Hypatia-NS, 26. jun 2015 14:15
--------
Nikad nije bilo da pametni i hrabri beže ali, u Srbiji je sve izvrnuto, sve su teze zamenjene, pa zašto ne bi i ova. Zar nije do sada važilo pravilo da se inteligenrtni i pametni ljudu najbolje snalaze u svakoj situaciji? Ako su uspeli da vas nadmudre oni koji gledaju parove i kriminalci, mogu zamisliti o kakvoj se pameti i obrazovanju radi. Neko ih još naziva i "genijalcima"?!
Ne znam zasto ste se brinuli da ce deca imati naglasak ako engleski u kuci ne savladaju perfektno. Eto, prevarili ste se ! Deca bi sigurno sve nadoknadila u perfekciji engleskog, a srpski bi odlicno govorili da se u kuci govorio srpski najpre. Sada neka se pomuce, ali naucice, a mi im necemo zameriti sto imaju akcenat. Niko nije nepogresiv, pa ni njihovi roditelji.
Uostalom, niko ne zna kako je najbolje i najlakse za decu - svakom svoje iskustvo.
Наша учила и дечја литература су стварно у сваком смислу неадекватни. Не могу да анимирају дете, да га заинтересују, заинтригирају довољно да пожели да прочита и на тај начин научи језик. Све је што застарело, што лоше дизајнирано, досадно и у сваком смислу слабог квалитета да би могло да парира садржајима на страним језицима.
Ne razumem u cemu je problem. Moja deca (14 i 5 god.) pricaju iskljucivo srpski i ne znam na kom jeziku sanjaju i razmisljaju. Ono sto znam je,da je nasa kuca ista kakva je uvek bila,pa makar i u sred Amerike. Kao sto ni u Beogradu niko od nas nije pricao engleski , tako i u Americi dok smo u kuci svi pricamo srpski. Ovo u tekstu su samo izgovori koji ukazuju na druge probleme.Moje mladje dete je rodjeno u Americi i ide u vrtic od kad je imao 18 meseci, ali kad udje u kucu, kao i svi mi, prebaci se na srpski i ne vidim da je to neki problem. Zamislite da dete nece da ide u skolu ili nece da se obuce ili okupa! Jel bi ste rekli-''neka ga, ide linijom manjeg otpora''?! Sve je bas onako kako sami uredite...
A neki su otisli i hoce da zaborave odakle i namerno ne uce decu srpski i to razumem potpuno. Toliko je mojih prijatelja vec otislo ili planira da ode da se nekad pitam sta ce ostati , naravno osim onih sto su za parave. Parovi i goli zivot simpaticnih kriminalaca.
Svaka cast za stav! Istrajte u toj nameri, ako ni zbog cega drugog, lepo je znati sto vise jezika...A i bice vam zahvalni kad porastu...Jedno je sigurno, srpski im nece biti potreban u smislu da ce eventualno jednom mozda pozeleti da se vrate...Sve je gore i gore.
Smatram da je sramota da deca čiji su roditelji Srbi ne znaju da pricaju srpski jezik pritom gdja pokušava da nam se opravda kako je to teško! !!!!
Sin mi je rođen u mesovitom braku I osim mene niko drugi nije pricao srpski sa njim, u trećoj godini progovorio je paralelno oba jezika.
Danas u svojih 18 godina prica pet jezika i ponosna sam sto je i srpski medju njima.
Da li se on oseća Srbin ili ne , nema nikakve veze sa učenjem jezika.
Ne učimo jezik jer osećamo pripadnost jednom narodu već da bi bolje razumeli taj isti narod i njihovu kulturu.
@Mladen Mladenovic
Prvo ne znam zašto vređati nekoga da je dobio rogobatno ime. Pozdravili bi smo Sveđanina koji je došao da živi u Srbiju i svom detetu dao ime Miladin Johanson, ali ako je neko rođen u USA i ima lokalno ime, onda je to nakaradno.
Čak i da nekim čudom prva generacija iseljenika nauči svoje dete srpski jezik (koji je za njih zapravo strani, a neko naprosto nije talenat pa mu teško ide), šta će biti sa trećom generacijom? Naravno govoriće isključivo engleski, imaće jednog roditelja poreklom iz Srbije, a drugog bog te pita odakle. Hoću reći nije jezik uzrok već posledica problema. Ne bih to čak nazvao ni problemom već činjenicom, a to je iseljavanje. Na žalost, asimilacija je neminovna i ne treba je tretirati kao ličnu izdaju.
Ako si rođen u USA, Nemačkoj, Kanadi... a Srbija, ne budi u tebi nikavku posebnu asoscijaciju, sećanje na detinjstvo, nikad nisi ni bio u Srbiji (možda jednom), nemaš prijatelje Srbe, ne planiraš da dođeš i živiš u Srbiji... čemu onda i srpski jezik? Naprosto sada si stanovnik neke druge zemlje, kao i stotine miliona takvih slučajeva, čiji roditelji su otišli da se ne vrate. Baš me interesuje koliko Al Pachino i Robert de Niro znaju italijanski i koliko se osećaju Italijanima.
Za mene je gest autorke teskta hvale vredan što pokušava da nauči dete srpskom jeziku, iako je svesna da njen unuk neće znati ni jednu jedinu reč.
Verujem da bi vas zaista zaprepastio broj posebno Italijana,koji cak i u trecoj/cetvrtoj generaciji,zivota u SAD-u ili Kanadi,jos uvek osecaju veliku ljubav prema Otadzbini svojih predaka.Kanadski novinari,posebno u vreme Svetskog Prvenstva u fudbalu,cesto odlaze da snimaju navijace, i cesto postavljaju pitanje: "Da kojim slucajem igraju Kanada i Italija,za koga bi vi navijali? Odgovor u 90% slucajeva je-Italija.Na sledece pitanje "Zasto? Rodjeni ste u Kanadi? Odgovor je-"Mi smo Italijani." Italijani u pogledu organizacije svoje Dijaspore i negovanja tradicije stoje 3-4 koplja ispred ostalih Nacija iz Evrope.Za tako nesto,mi SRBI nismo sposobni i mozemo samo da im se duboko poklonimo na zalaganju i organizaciji.Veliku zaslugu za sve,pored Dijaspore snosi i Vlada Italije.
(tamo_daleko, 25. jun 2015 22:18)
--------
Potpuno ste u pravu. Ja na ovim stranicama uporno tvrdim da druge nacije ne zaboravljaju ko su i sta su i to kroz generacije. Bez obzira gde zive. Naveo sam Jevrejku koja nikada nije zaboravila srpski jezik iako joj vise nikada nece "trebati". Ne zelim nikoga da uvredim ali, vecini ovih nasih ljudi u inostranstvu je pricati o naciji, jeziku, obicajima, kulturi ili imenima, isto kao sesti na ogradu svinjca i pricati im o lepotama bisera ili im recitovati rodoljubivu poeziju. Pa nismo mi kao narod i drzava, tek onako dospeli u ovakvu situaciju. Propali smo kao narod a drzava je samo nasa slika.
Ovo mi je bas bolna tema.Moja cerka je srednjoskolka rodjena je u Parizu,otac joj je Francuz.Naucila je kao mala naravno francuski,moja mama i najbolja drugarica su cesto dolazile u posetu pa je sa njima i samnom ucila i srpski.Isli smo i relativno cesto za Beograd,druzenja sa decom njenog uzrasta su dosta pomogla da jos vise savlada srpski.Kada je trebalo da krene u skolu preselili smo se u Ameriku.Isla je u pocetku u dvojezicno odeljenje englesko francusko,vremenom srpski sve losiji.Sada naravno ide u skolu samo na engleskom,kada dodje u Beograd bez problema razgovara na srpskom,ali nije to to.Posto sada zivi samo samnom,tesim se da ce joj srpski ipak biti drugi jezik,a ne francuski.Sa engleskim smo nazalost izgubili utakmicu.
Da si se malo potrudio, procitao tu i tamo neki komentar, video bi da je ova zena sa svojim problemima dosta usamljena, i da vecina nasih ljudi u inostranstvu nema taj problem.
(Ima nas svakakvih u inostranstvu, 25. jun 2015 19:15)
-------
Ne znam gde ste u mom komentaru videli mrznju jer sam upravo izneo iskustvo koje je slicno Vasem. U porodici se uci MASTERNJI jezik. Ne pomazu tu nikakvi dodatnni casovi, vrtici i kursevi. Medjutim, mislim da ste u teskoj zabludi kada kazete da je ova zena sa svojim problemom usamljena. Ona je samo shvatila da je ono sto vecina Srba u inostranstvu smatra vrlinom jedna velika mana i beda. Ostali smatraju da su pametniji. Najsmesnije mi je kada vidim baku kako sa unukom glagolja na :divnom: nemackom jeziku. Ona smatra da ce se u njenom selu svi diviti pameti njenog deteta jer ga nista ne shvataju. O "divnim" obicajima nase emoigracije bih mogao da pisem romane. Toliko sam se jada nagledao.
Ona stara drzava koje vec 25 godina nema imala je organizovane skole za nasu decu u inostranstvu, sa ozbiljnim planovima i programima, kvalifikovanim uciteljima itd. Mnoga deca su tamo naucila srpski bez problema. Danas su to ljudi od 40 i kusur godina i pricaju kao da su rodjeni u Srbiji. Nasa deca su prepustena stihiji, nase skole se osnivaju pri crkvi, ucitelji su volonteri bez formalnog obrazovanja za taj posao, cesto ni sami ne znaju sve padeze ... A ova nasa drzava cuti. Znamo dobro da nam ta drzava vise nije majka, ali se vise ne ponasa ni kao maceha. Stravicno!
Dete usvaja jezik roditelja dok ne krene u vrtić, a onda počinje da usvaja jezik sredine. Dete razmišlja na jeziku sredine u kojoj raste, sanja na tom jeziku. Ljudi koji decenijama žive u inostranstvu pre ili kasnije počinju da razmišljaju na tom jeziku. Onda se dešava da vas dete sa kojim inače pričate srpski pita nešto na engleskom, a vi mu odgovorite na istom jeziku, bez razmišljanja. Deca su nakon škole uključena u gomilu raznih aktivnosti (sport, muzika, učenje), tako da je učenje srpskog jezika samo još jedna dodatna aktivnost, koja se takmiči sa svima ostalim. Nije baš uvek jednostavno objasniti deci potrebu da uče jedan mali i komplikovan jezik. Dodatni problem su naši regionalizmi, ekavski/ijekavski, itd. Svako bi hteo da taj jezik koji uči njegovo dete bude jezik njegovog zavičaja, što je nemoguće.
A neki su otisli i hoce da zaborave odakle i namerno ne uce decu srpski i to razumem potpuno. Toliko je mojih prijatelja vec otislo ili planira da ode da se nekad pitam sta ce ostati , naravno osim onih sto su za parave. Parovi i goli zivot simpaticnih kriminalaca.
Pa polako, dečko ima 6 godina (za ćerku ne kaže koliko), i ima vremena. Neka se u kući priča samo srpski i to će biti dovoljno. Ne može se očekivati da će klinci savladati srpski jednako brzo kao njihovi vršnjaci u Srbiji. Neka provedu par raspusta ovde, kao što gospođa i planira, i to će biti ok.
Ovo je veoma dobro pitanje. Živim u Australiji 17 godina i mogu reći da 70% generacije koji su došli u isto vreme kao ja ne priča/piše pravilno srpski jezik. O njihovoj deci neću previše trošiti reči. Znam da se svi izvlače na to da ta deca provode po 7-8 sati u vrtiću/školi i da ih je teško kasnije prilagoditi na srpski jezik za par onih sati što provedete sa njima. Moje pitanje je, šta je sa odraslima? Kao što sam naveo, većina moje generacije koristi svaku drugu englesku reč, nepravilno pišu srpski jezik, izvlače se na to da su dugo vremena napolju, čak i u velikim zajednicama kao Australija gde ima gomila naših ljudi. Ja bi pre rekao da je sve to individualna stvar koja dolazi iz porodice i način na koji ste vi spremni da vaspitate, naučite vaše klince jeziku vaših predaka. Ono što mi još više upada u oči, to je činjenica da mnogo ljudi koji žive u Srbiji ne umeju pravilno pisati srpski jezik, pa se postavlja pitanje jel generalno mi neke stvari loše radimo kao nacija kad je srpski jezik u pitanju.
Ako može Kristijan Bejl da uči srpski, jer želi da mu deca, kojima je majka Srpkinja, znaju maternji, mogu i ovi naši, pogotovo iz čisto srpskih brakova.
Deca u principu ne usvajaju govor roditelja, već govor sredine. To važi čak i u slučaju kada se roditelji odsele u drugi grad - njihova deca će u ogromnoj većini slučajeva govoriti naglaskom sredine u kojoj su rasli, čak i kada je u pitanju isti jezik. Kada je u pitanju iseljenje u prekomorske zemlje, to nije slučaj samo sa Srbima, već takođe sa Italijanima, Portugalcima... mada neki u komentarima tvrde suprotno.
Rodjen, odrastao i ziveo 30 god. u SAD. Chicago, Il. U zadnjih nekoliko godina sam, zbog posla, tamo-ovamo. Govorim srpski jezik najnormalnije. Kako ljudi kazu vrlo pravilno. I gramaticki i sto se tice akcentovanja. U nasoj kuci se govorilo, samo i iskljucivo srpski. Preko leta babe i dede, Beograd i Backa Palanka. I to je sve. Moja supruga koja je amerikanka prica odlican srpski i trudi se da govori sa nasom decom srpski. Bar predamnom. :-)
Ne mislim da cemo se ikada vratiti u Srbiju, ali deca moraju znati jezik otadzbine svog oca u ovom slucaju. Pravi su mali ameri, mladji voli bejzbol koji ja mrzim :-) ali vole Srbiju, Djokovica, navijaju za nase u kosarci, fudbalu...
Mislim da je sve do roditelja,vaspitanja i samo malo truda. Puna podrska. Samo istrajte. Sto rece neko, nema nas bas 100 miliona da mozemo da dozvolimo da tek tako nestajemo.
Malo se popravila situacija u srbiji sto se tice DVD-ova. ja sam kupila 14 DVD-ova Pepa Pig lepo sinhronizovane na srpski, odlicno je za ucenje jezika.
Ti izgleda uopste ne citas komentare pre nego sto sednes da napises sopstveni. Procitas naslov, vidis da je to tema tvog zivota i pocinjes sa pljuvanjem i vredjanjem svega i svakoga koji zivi u inostranstvu. Da si se malo potrudio, procitao tu i tamo neki komentar, video bi da je ova zena sa svojim problemima dosta usamljena, i da vecina nasih ljudi u inostranstvu nema taj problem. Oba moja deteta su rodjena u Nemackoj, ne nose neka, kako ti kazes, nakaradna imena, govore perfektno nemacki, engleski, srpski i sluze se francuskim. Za francuski kazu da im je odvratan (i meni je) i zato se ne trude da ga znaju perfektno. Citaju i pisu cirilicu. Sve to bez srpskih skola i crkvi u inostranstvu. Srpski su naucili slusajuci ga u kuci. Cirilicu su ucili na odmorima u Srbiji pitajuci me jos kao jako mali: "Tata, a koje je ono slovo tamo, a sta znaci ona rec tamo." Sve to bez knjiga, bukvara, nekog pritiska.
Ako si rođen u USA, Nemačkoj, Kanadi... a Srbija, ne budi u tebi nikavku posebnu asoscijaciju, sećanje na detinjstvo, nikad nisi ni bio u Srbiji (možda jednom), nemaš prijatelje Srbe, ne planiraš da dođeš i živiš u Srbiji... čemu onda i srpski jezik? Naprosto sada si stanovnik neke druge zemlje, kao i stotine miliona takvih slučajeva, čiji roditelji su otišli da se ne vrate. Baš me interesuje koliko Al Pachino i Robert de Niro znaju italijanski i koliko se osećaju Italijanima.
@blok
Verujem da bi vas zaista zaprepastio broj posebno Italijana,koji cak i u trecoj/cetvrtoj generaciji,zivota u SAD-u ili Kanadi,jos uvek osecaju veliku ljubav prema Otadzbini svojih predaka.Kanadski novinari,posebno u vreme Svetskog Prvenstva u fudbalu,cesto odlaze da snimaju navijace, i cesto postavljaju pitanje: "Da kojim slucajem igraju Kanada i Italija,za koga bi vi navijali? Odgovor u 90% slucajeva je-Italija.Na sledece pitanje "Zasto? Rodjeni ste u Kanadi? Odgovor je-"Mi smo Italijani." Italijani u pogledu organizacije svoje Dijaspore i negovanja tradicije stoje 3-4 koplja ispred ostalih Nacija iz Evrope.Za tako nesto,mi SRBI nismo sposobni i mozemo samo da im se duboko poklonimo na zalaganju i organizaciji.Veliku zaslugu za sve,pored Dijaspore snosi i Vlada Italije.
Zena mi nije Srpkinja, zivimo u Nemackoj. Ja naravno pricam sprski sa decom u kuci. Crtani su mi neverovatno mnogo pomogli, dakle Pepa Prase, Pcelica Maja i sve ostalo sinhronizovano na srpski. Pesmice Dragana Lakovica i Minje Subote kao mi kad smo bili klinci.Cika Jovine pesme pred spavanje. Simultano prevodjenje brace Grim i koje god nemacke knjizice sa bajkama pred spavanje. Pretplata za isporuku Malog Politikinog Zabavnika u inostranstvu je 70 evra za 6 meseci, ali vredi, narocito vredi deciji osmeh kada se otvara postansko sanduce i vidi da je adresirano na njegovo ime. Dakle za to ne zalim vremena para a ni truda. Iskreno, ne govorimo bas kao prvi program Radio Beograda, ali kako sam i ja sa juzne pruge, trenutno sam jako zadovoljan :)
podjednako vladanje maternjim i stranim jezikom (ako se živi u dijaspori) uopšte nije lako. pošto sam kroz to prošla, to onda mogu i da tvrdim. kao dete ćete uvek ići linijom manjeg otpora i pokušati da izvrdate, odnosno uvek ćete hteti da budete kao okruženje i većina oko vas.
potrebna je čelična volja i disciplina, a to baš i nije omiljeno.
zahvaljujući mami koja nije dozvoljavala da u kući pričam nemački moj srpski se održavao na zavidnom nivou. na tome sam joj tek mnogo kasnije bila zahvalna. moja dvojezičnost je upravo rezultat njene upornosti. potpuno mi je svejedno na kom jeziku pričam, sanjam, mislim.
ako i sami pričate pravilno i deca će preuzeti taj model, ako ne - ne! najgore od svega je mešanje dva jezika (čest slučaj kod "Gastarbeiter-a" koji ni sami ne vladaju tim stranim jezikom) što deca onda preuzimaju i prelazi im u nesvesno.
dokazano je da apsolutno imamo najviše talenta za maternji jezik i da nam artikulacija tih glasova nije problem. druga je priča ako se to "zapusti"... pa se onda maternji jezik uči kao strani.
a, najgore od svega je kad žestoko želite da pripadate pa onda zaboravite ko ste i odakle ste...
sasvim mala deca nemaju nikakav problem da pričaju paralelno i više od dva jezika, sa svakim koji treba, ali je potrebno da se na tome radi i to želi, a ne da se forsira smo jezik sredine...
Друг је рођен у Канади. Рачунали смо да за својих 25 година, укупно није провео годину дана у Србији. Увек дође на 10-15ак дана.
Сања и размишља на енглеском, са сестром, која беспрекорно прича српски, комуницира на енглеском. Српским се служи само са родитељима, и није лош. Падежима барата, али споро прича, па је мало смешно.
Тако да оно, све је до родитеља колико желе да детету приближе српски. Он ми је чак рекао да се дружи са доста наших људи, али већина скоро па да не прича српски..
Pricajte srpski u kuci i ocekujte odgovore na srpskom jeziku. Srpski mi je odlican, "odrzavao" sam ga pricajuci (sa roditeljima), citajuci(vesti, knjige) i slusajuci (muzika, drugih ljudi). Sve je do coveka i kako ga odgajas. Hvala mama! Pozdrav od Holandskog Srbina, 1987.
Ako su roditelji Srbi prica se srpski u kuci odmah od rodjenja i tu nema propalog plana. Ziveli smo u vise razlicitih zemalja. Deca kao svoj maternji jezik usvajaju jezik koji pricaju u skoli. Jednom ako to nametnu, gotovi ste. To su i nasa deca pokusavala. Pri tom potpuno je besmisleno i smesno da mi kao roditelji sa nasom decom pricamo jezik koji nije nas maternji! Tako cujem redovno na linijama iz Francuske jedan jako los francuski koji roditelji pricaju sa svojom decom. I tu je problem, ako od rodjenja niste uspostavili komunikaciju na vasem maternjem jeziku, mozete na glavi da dubite, vasa deca nikad nece spontano govoriti vas maternji jezik. Komicno mi takodje deluje kad me Francuzi pitaji, a koji jezik govorite kod kuce? A ja ih onda pitam, koji biste vi govorili sa svojom decom kad biste otisli iz FR i tu je sustina oko ucenja maternjeg jezika koji govore roditelji.
Ja nisam imala tih muka. Otisli smo kada je starije dete imalo 9 a mladje 4. Deca su dakle najpre savladala maternji jezik. Uz to trudila sam se da gledaju nase decije emisije na netu (one iz mog detinjstva) a kasnije sam im servirala nase najbolje filmove i serije. Dovlacimo I knjige svakog leta...Pri tom smo jedina srpaka porodica u gradu.Naravno, odvale ponekad nesto ali odvalimo I mi na engleskom, Boze moj.. Ja bih se osecala veoma lose da moje dete ne moze da se sporazume sa bakama I dekama. I ovako je tesko I pretesko sto smo nase roditelje (bracu I sestre) uskratili za prisustvo unuka I obrnuto. Ali to je zivot, nesto dobijes, nesto izgubis...
U Svajcarskoj sva nasa deca, ali bukvalno sva, dobro govore srpski.
To me zadivilo kad sam se doselila ovamo. I treca generacija uci uredno srpski.
Recept-ima puno nasih, druzimo se, ide se nekoliko puta godisnje u Srbiju i isto toliko puta godisnje dolazi familija iz Srbije u goste. Sto si starija, nasa deca se sve vise ponose sto znaju srpski i rado ga govore!
Moj sin je 7 i u kuci se prica srpski. Njegov srpski je jako slican jeziku koji autorka opisuje. Menja engleske reci kroz padeze, pravi engleske konstrukcije na srpskom i sl. Ne spada u onu decu koja ne zele da pricaju srpski, cak sta vise vidim da ga interesuje. Cirila je macji kasalj u poredjenju sa citanjem na engleskom. Imamo knjige na srpskom i sam se hvata za njih sa vremena na vreme.
Shvatio sam da razlog njegovog relativno loseg srpskog nije pitanje volje vec nedovoljne izlozenosti srpskom jeziku. Srpski kojim je on izlozen je samo "kucevni" da kazem, on jako malo novih stvari uci nauci na srpskom jeziku bez obzira na sav nas trud, za razliku od engleskog gde svaki dan donese nesto novo, sto iz skole sto od vrsnjaka. Svaku novo-naucenu englesku rec mi moramo da mu prevedemo nekoliko puta da bi je on upste zapamtio a i onda je pitanje da li ce u kuci ikada biti prilike da je upotrebi u normalnom "kucnom" razgovoru, najcesece ne.
Moje licno misljenje je da se ne treba mnogo opterecivati celom situacijom. Svi oni koji su bitni u njegovom zivotu apsolutno nemaju problema da ga razumeju niti on njih. Njegov srpski je mnogo bolji nego moj engleski po dolasku u Kanadu pa meni i dalje niko nikada nije zamerio na poslu, ulici ili bilo gde zbog ne poznavanja istog. Ljudi koji zele da se razumeju ce se uvek razumeti, za ostale stvarno ne bi trebalo da brinemo ... ostvimo njima da se brinu o nama.
Ja sam jedan od tih koji je odrastao preko bare. I dan danas se ne mogu dosta zahvaliti roditeljima što mi nisu dozvolili da zaboravim svoj matični jezik, i ako je rad toga žrtvovao njihovo znanje Engleskog. Kad sam bio u Srbiji prošleg leta ljudi mi uopšte nisu verovali da živim u Americi jer nemam Američki akcenat kad pričam Srpski. Na žalost ostala deca što su došla ovde kao mladići su zaboravili dosta Srpskog i često mešaju reći. A ipak je naj gore kad kažu da se stide da pričaju naš!
Bravo za clanak!!! U potpunosti razumem problem! Pogotovo je tesko odrzati manjinski jezik ako roditelji rade i deca idu u obdaniste ili kad krenu u skole. To nije problem samo sa srpskim vec sa svim "manjinskim" jezicima.
Vama koji komentarisite tako negativno, stidite se. Ali stvarno! Da nekome nije stalo do svoje domovine i kulture, ne bi se ni trudio da prica jezik kod kuce. Vi ocigledno pojma nemate koji je to napor i koliko energije treba uloziti za tako nesto, pogotovo u oblastima gde nema drugih ljudi iz Srbije.
Svaka vam cast Ivana, i ovo je ogroman uspeh!
Pa uopšte nema problema - naši političari su pomerili srpski bliže svojoj dijaspori: puni su iventova od kojih humanitarne benefite ostvaruje Srpska pravoslavna crkva, naročito one fešn-tipa...
Ja npr znam da Albanci menjaju svojoj deci imena u Grckoj ali nikada nisam cula da im dete govori grcki u kuci. Oni su svesni da su tu na proputovanju I tako se I ponasaju. I mi bi trebalo da shvatimo da smo svima njima stranci I da je lose da pokusavamo da licimo na druge. Za kraj cu reci imam troje dece iz mesovitog grcko ssrpskog braka . Najstarije dete govori pise cita itd jer sam mu posvetila sate govora citanja I podsticanja. Srednje ne govori takodje ima sest godina . Zato sto je nisam ucila. Trece prica srpski grcki I engleski .
Dosta dece u Srbiji i pre OŠ nauči da pristojno govori engleski bez kovanica "laktes za noktes" i sl. Naravno da to nikada neće biti bez akcenta i sitnih grešaka ali je sasvim zadovoljavajuće za taj uzrast. Možda bi stručna pomoć bila od koristi?!
Cerka je rodjena u Kanadi, ima nepunih 20 godina i srpski govori dosta dobro, malo se gadja sa padezima ali nema problema sa komunikacijom kada dodje u posetu u Srbiju.
Ovi sto kazu da je tesko da deca nauce srpski su jednostavno neuporni (da ne kazem lenji) ili se prosto stide svog maternjeg jezika. Znaci mora da se sa decom prica srpski u kuci, deca ce uvek da probaju "laksi" jezik, tj. jezik zemlje u kojoj zive i odrastaju, ali je duznost roditelja da ih uporno teraju da pricaju srpski.
Zanaci nema tu neke carobne formule, prosto teraj ga da prica srpski i naucice nesto sigurno posle svih tih godina. Detetu isto treba da se govori da se ne stidi svog porekla i da se ponosi time odakle je. Posete Srbiji su jos jedan plus, da se deca upoznaju sa svojim rodjacima, da vide kakva je Srbija i lepote a isto i surovu svakodnevicu u kojoj vecina ljudi zivi.
Secam se kada je pocela da cita srpski - latinicu, dete se odusevilo kako je prosto da se nauci da cita, trazila mi da joj kupujem novine i cita ne prestaje. Naravno ne zna sve reci ali onda pita. Znaci treba dete zainteresovati, velika verovatnoca je da zapamti divoljno i zadrzi celog svog zivota i verovatno prenese na svoju decu jednog dana.
Aman sta ce vam srpski? I pola same Srbije je funkcionalno nepismeno, a mediji rade na tome da se taj postotak poveca.
(Punisher, 25. jun 2015 20:49) Draga gospodjo ili gospodine, zaista ne mogu da se slozim sa vama. Mnogo puta sam se susretala sa strancima koji fanatično uče srpski jezik i govore ga odlično. Na fakultetu mi je jedan Markus objasnio da zeli da nauči srpski jer će mu mnogo pomoći u poslu zbog broja naših ljudi koji zive u njegovoj zemlji ili neki drugi ljudi jer im se taj jezik jednostavno svidja ili su zaljubljeni u nekog kome je to maternji jezik. Na youtube-u ima kanal jednog Brazilca koji je za dve godine naučio odlično da govori naš jezik. Danas je učenje postalo lako zahvaljujuci internetu i primamljivo za ljude koji zele da prosire svoje vidike. Mislim da je jedan jezik prozor u neki sasvim novi svijet koji vam omogućava da uporedite stvari i naučite mnogo toga o sebi i svemu oko vas. Mi koji smo bili vrijedni i učili različite jezike, zaista je nebitno koje, smo zaista bogati ljudi. Kada je upitanju ucenje djece, jednom sam bila u prilici da čujem priču jedne Hrvatice kojoj majka nije dozvoljavala da ne razgovara sa njom na hrvatskom čim predje kućni prag, iako joj je otac bio druge nacionalnosti. Dovoljno je da se jednom strancu obratite na njegovom jeziku, pa makar i sa par rijeci i da mu izmamite osmijeh na lice. Nemojmo da budemo primitivni! Naravno da nije lako ali sve sto je vrijedno nije lako, zar ne?!
Po mom misljenju, srpski nije uopste lak jezik, ukoliko se ne uci kao prvi (maternji) jezik, gde je pojedinac okruzen istim jezikom, na svim stranama. Postoje, takodje, osobe koje jako tesko nauce drugi jezik - ja, konkretno, spadam u tu grupu, pa, koliko god da ga koristim, na dnevnom nivou vec godinama unazad, naprosto, slabo napreduje. Mozak drugacije funkcionise, iako su mi citanje i pisanje perfektni, prica je nesto sasvim drugo - a to je neki problem koji je spomenut u ovom tekstu. Nista cudno, upoznao sam mnogo ljudi koji imaju taj problem i polako ga sredjuju, samo je potrebno vreme.
Sa druge strane, ne vidim ko Vam moze zameriti na izgovoru Vase dece. Oni ne uce srpski kao primarni jezik, nemaju mnogo prilike da ga upotrebljavaju. Pritom, u Srbiji zivi ogroman broj ljudi, koji posle koriscenja srpskog tokom celog zivota, opet prave raznorazne budalastine, sto u pisanju, sto u izgovoru: negacije glagola i prideva, mesanje "jel" i "jer", koriscenje nepostojeceg slova "w" u srpskom jeziku, itd. To je vec promasaj, a sve ostalo - sanira se vremenom, kada postoji volja :)
Ćerkice mojih rođaka koje su rođene u Švedskoj, dođoše u kratku posetu, čudila sam se što neće ni da beknu, iako sam im polako i nenametljivo prišla,...majka mi je posle otkrila da su ranije bile u poseti baki u selu u Srbiji , a deca su bila surova prema njima i rugala se njihovom nepravilnom srpskom...Baš mi ih je bilo žao, verujem da je teško motivisati ih u stranoj zemlji da uče maternji jezik, i na kraju ovako da ispadne...sve najbolje naš narode u dijaspori...
Evo jedne: "Juce me fonakao i rekao da ce bringati moj karpet sa svojom karom.Za siling ne znam sta cu..." (Juce me zvao i rekao da ce doneti moj tepih sa svojim automobilom.Za plafon,ne znam sta cu...") Ovo sam cuo od jedne gospodje koja je rodjena u Srbiji,zivela u Srbiji do svoje 25-30. godine,a danas zivi u Kanadi nekih 15 godina.Sta onda da covek ocekuje od dece? Ogroman broj nasih ljudi prica "jezik izmedju":) posebno starije generacije.Sa druge strane,niko nam nije kriv sto nismo u stanju da se organizujemo.U gradskim/drzavnim bibliotekama sam video hiljadu puta ogroman broj knjiga na italijanskom,grckom,nemackom,makedonskom,hrvatskom.....jeziku a na srpskom-"Na Drini Cuprija"(Ivo Andric) i "Tvrdjava" (Mesa Selimovic) .Tako je bar u Kanadi.Mi smo neorganizovani,kako u matici tako i u Dijaspori.Oni koji i zele da nesto pokrenu,brzo shvate da je srpska dijaspora (bar u Kanadi) isto tako leglo korupcije i da ljudi koji se nalaze na celu,tu ostaju samo zbog licnog interesa i promocije.Jedino sto mozete jeste da sa svakog boravka u Srbiji,donesete kofer knjiga,stripova...Nasa deca su dobro savladali jezik,gledajuci igrane filmove koje smo redovno,familijarno gledali.Najbolje resenje-redovna poseta Srbiji.Za mesec dana,deca u komsiluku urade vise nego ja i supruga za 6 meseci:)
Živim u Nemačkoj,deca su mi ovde rođena,pričaju savršeno oba jezika.Od samog početka sam trud uložila da deca nauče maternji jezik.Trud je vreme i strpljenje.U kući se priča srpski,dečiji programi su na srpskom(i na engleskom,te su bogatije za još jedan jezik,koji takođe vežbamo skupa),azbuka je okačena u njihovim sobama(za slučaj da neko slovo zaborave),knjige su na srpskom i nema veze da li su ovako ili onako oslikane,bitno je dete zainteresovati,a to se postiže kao što rekoh,pažnjom i strpljenjem.Nemački ih nikada nisam učila,znala sam da će same savladati u vrtiću.Bilo je muke,ali sada ga pričaju perfektno i pohađaju odlične škole.Stoga sam mišljenja da roditelji treba da se orijentišu na naš jezik,a ne na jezik zemlje u kojoj žive,jer,deca će ga svakako naučiti boreći se za svoju egzisteciju u društvu i to bez napora kog se roditelji plaše.
Moji rođaci su rođeni u Australiji i prvi put sam se upoznala s njima prije par godina inače nemamo nikakvog kontakta. Mislila sam da neće znati jezik al kad su progovorili kad ono srpski.??? Ekavica, iako su im roditelji iz hrvatske i pričaju hrvatski i ijekavicu al su srbi pa se tamo druže sa srbima.
Sve koje znam, sem jednog emigrantskog para, su naucili decu srpskom. Recept je jednostavan - u kuci se prica samo srpski (ne engleski, nemacki, francuski...). Isto u Srbiji - moja komsinica Madjarica je naucila obe svoje cerke madjarski i sa njima prica samo madjarski, iako zive u Beogradu decenijama.
Uh uh, susrećem se sa tim od svoje 18. godine, od kada živim u inostranstvu. Ne mogu da shvatim da mogu sa poznanicima Srbima, prijateljima, decom da pricaju na drugom jeziku ili jos gore kada pričaju "pola-pola". Zaista ne znam sta da izaberem, sta je od toga gore?! Primitivizam i iskompleksiranost koja rečima ne može da se opiše.
Samo da dodam posto procitah komentar kako Kristijan Bejl uci srpsi, pre mesec ili vise dana sam slusao onog mladog Frncuza koji je dobio srpsko drzavljanstvo zbog humanitarne pomoci i prosto sam bio sokiran da neko sa zapada moize tako dobro da nauci srpski, skoro bez akcenta! Kazu da je cak i sva dokumenmta u vezi toga popunio na cirilici. Takodj vidim ponekad Majka Davenporta, covek isto govori super. Tako ako oni mogu da nauce mogu i nasa deca iako zivimo u inostranstvu. Samo treba upornosti i strpljenja i ne "mozgati" previse, ako pricate sa njima srpski naucice nesto, ako ih prepustite sredini u kojoj zive nikada ga nece nauciti.
Moze u kuci da se govori samo srpski, ali je vrlo vazno da roditelji i deca provode vreme zajedno. A to nedostaje, jer su deca veliki deo dana u skoli, i vannastavnim aktivnostima, sa vrsnjacima, ili kod kuce pred TV-om ili igricama. Roditelji cak mogu da budu kod kuce ili rade od kuce, ali ako deca nisu sa njima, dzaba im sto govore srpski.
Sa druge strane, roditelji koji kod kuce iskljucivo govore zajednickim maternjim jezikom (sprski, ruski, nemacki, francuski, grcki, spanski, arapski, hindu) vrlo retko dobro govore jezik zemlje u kojoj su, cak i posle 25-30 godina. Cast izuzetcima. Takodje zavisi od nivoa obrazovanja i da li se u toku dana komunicira na jeziku zemlje u kojoj si.
Druga sam generacija, rođen, školovan (osim četvrtog razreda OŠ), i radim u Sloveniji. Srpski smatram maternjim jezikom (oba roditelja Beograđani). Sa svoje troje dece (6, 4 i 3 godine) nikada nisam progovorio ni reči na slovenačkom, bukvalno od rođenja. Svi ostali (žena, vrtić, prijatelji) sa njima govore slovenački. Rezultat: najstarija tečno i bez naglaska sa mnom govori isključivo srpski, srednja je tvrdoglava pa neće a ume, dok najmlađi ide stopama najstarije sestre. To pređe u podsvest, nimalo nije naporno, svaku rečenicu koju mi kažu na slovenačkom prevedem na srpski i tražim da mi ponove. Uvek i bez izuzetka. I što je najbitnije, puno razgovaramo. Gledamo crtane filmove na srpskom, čitamo ili slušamo priče, najstarijoj kupujem stripove koje voli u ćirilici (neka se snađe - već mi je rekla da joj napravim tabelu slova latinica vs ćirilica). Treba samo biti od početka dosledan, posle pređe u naviku. I pravo je uživanje, kada ih vidim kako su ponosni što govore i srpski i slovenački, pa kada dođem po njih u vrtić, krenu sa mnom na srpskom, onako glasno, samo da ih čuju drugari. Ono što nedostaje je ozbiljna škola gramatike srpskog, kada napune 13,14 ili 15 godina. U Sloveniji (verovatno zbog poprilične sličnosti jezika) je naime srpski jezik kod naših ljudi katastrofalan.
Moja su deca odrasla i ostala u Spaniji. Oboje govore (ne pricaju) srpski bez akcenta i bez gramatickih gresaka, a savrseno vladaju i zargonom. Ako im nesto nedostaje, to je leksika iz struka kojima se bave (vec su odrasli ljudi i rade). I mi smo u kuci uvek govorili na srpskom, ali to nije presudno. Mislim da smo pre izuyetak jer ima i druge srpske dece u aniji koja jedva govore ili uope ne govore srpski.
Potrebno je i da dete bude zainteresovano, dakle vazan je psiholoski faktor, a na to roditelji ne mogu uvek da uticu. Jednostavno, neka deca hoce a neke nece da nauce jezik svojih roditelja.
Ideja da provode raspuste sa babama i dedama je odlicna. Nasa deca su pocela da gube srpski upravo u uzrastu od 6 do 9 godina i onda smo primenili ono sto sam u sali nazvala lingvistickom rehabilitacijom, a to je upravo dva meseca raspusta sa bakom i dekom. Tda su definitivno fiksirali srpski i vise nije bilo problema. Danas Citaju. pisu i govore bes ikakvih smetnji.
Zeznuta tema, moji su rodjeni u Nemackoj, pricamo kuci iskljucivo maternji, ali vec se desava da veliki iskoristi nemacki glagol u recenici. ja cu svakako insistirati na delenju jezika,nadam se da ce razvijati znanje jezika dalje. u svakom slucaju, nije istina da Turci govore trecu generaciju perfektno turski.Razumete turski? Koliko ja vidim- to je takav mis-mas jezika da je strasno. Mladi Turci pricaju toliko iskvaren maternji jezik, a sto se nemackog tice-ni njega akcentuju pogresno...Osim Toga- koliko je Kurda u Nemackoj? Jedna malecka u vrticu mojih sinova govori mesavinu turskog,kurdskog i nemackog,jer se tako govori u kuci. Mislim da se tu ne moze govoriti o ponosu, vec vise o prkosu...A za one kojima smeta sto i kad se organizuje skolica srpskog, klinci mogu da nauce i "mrkva" i "kruh"-zbog Toga mi je drago sto nisam vise na teritoriji bivse Yu. Ja sam ponosna sto moji klinci znaju sta je i kruh i hleb,mrkva i sargarepa... Komentar sam pisala ekavicom, ali ijekavica je "moje prirodno stanje" sto ni godine nisu promjenile.Zasto? Pa zato sto sam ponosno na to sto jesam i nemam potrebu se pretvarati da sam nesto drugo, ni u Srbiji,ni u Hrvatskoj,ni u bilo kojoj zemlji na ovom svijetu.A pricam srpsko-hrvatski,kao i moja djeca :)
IMAGE SOURCE
108 Komentari
Sortiraj po: