"Iz banaka podignuto pola milijarde evra"

Bilo bi lepo da se tzv. strane banke u Srbiji već jednom odluče da li su stvarno strane ili stvarno domaće. Jer kad im tako odgovara, kao u slučaju nedavnog kolapsa Hipo banke u Nemačkoj, ovaj isti gospodin se upinjao iz petnih žila (doduše sa zakašnjenjem) da nam objasni kako je to neka druga banka sa kojom ova naša nema veze, a čak i da je to ista kuća, domaća Hipo banka posluje kao nezavisan entitet, zbog domaćeg zakonodavstva koje to zahteva. Sad kad se spominje finansiranje od strane matične banke, hteo bi da predstavi vezu domaće Hipo banke i matične banke kao vezu pupčanom vrpcom, za razliku od domaćih (valjda "baš skroz domaćih") banaka kojima sirotim nema života bez takve potpore.


Jel mi to treba da poverujemo da su ovdašnje filijale stranih banaka, "iste kao svuda u svetu" kako kaže jedna neistinita reklama, neka vrsta detenceta kome iz inostranstva pomažu kad je u nevolji ali se od njega ne traži pomoć kad zagusti?

Neki dan sam otisao u Komercijalnu banku da produzim upravo istekli ugovor za orocenje deviza, ali ovog puta na nesto kraci rok nego sto je bio dosadasnji.

Sluzbenica mi je objasnila da, u tom slucaju, stedna knjizica koju su mi (inace, potpuno nepotrebno) otvorili prilikom zakljucenja prethodnog ugovora, vise ne vazi, nego bi morala da se ugasi i otvori nova - naravno obe stvari na moj trosak. Posto nisam hteo da prihvatim takvu "poslovnu politiku" Komercijalne banke, odlucio sam da podignem ceo iznos (knjizicu nisam ni pominjao), ali je sluzbenica rekla da i ta knjizica treba da se ugasi - sto sam morao odmah da platim i time dodatno UMANJIO iznos kamate na prethodno orocenje.

Medjutim, nije ni to bilo dovoljno, nego mi je dala da potpisem nekakvu potvrdu o mojoj (?) odluci da ugasim tu knjizicu, pri cemu sam morao da upisem "razlog" zasto to cinim jer je, je li, eto "moja odluka" da prestanem da radim sa tako "finom" bankom.

Obzirom na takav odnos prema ljudima koji im poveravaju tesko zaradjeni novac, mislim da me Komercijalna banka vise nece videti.

Gospodo bankari, treba da prodje nekoliko generacija pa da narod zaboravi sta su banke radile na ovim prostorima. Do tada nema poverenja.

Sta zakljuciti iz ovoga? Da su bolje strane banke od domacih? Nisam bas siguran. Vidim da je ipak najbolje skloniti pare na sigurno i sacekati prolece. Za tih 6 meseci gubitak u kamati moze da bude 3-4% sto je podnosljivo u odnosu na svakodnevni strah.

a da smanjite provizije na usluge i kamate na kredite pa pospeshite realni sektor malo vishe...do sada ste drali kožu ljudima sa neverovatnim provizijama, klauzulama u ugovorima gde banka može da radi šta joj padne na pamet a sad imate predlog šta treba da se radi...neka hvala!
sve banke koje propadaju neka propadnu ne treba ih spasavati a gospodu sa 200.000 platama u zatvor ako su krivi!

Poštovani gospodine Čupić u mnogo čemu ste apsolutno u pravu, a posebno u tome da je medijska buka oko navodne krize katalizator iste u Srbiji. Bankarski sistem Srbije jeste jako "zarvoren" i "zakrzljao" i to je u ovim svetskim uslovima povoljna okolnost za nas. Naravno da će ta nedelja štednje biti dan D za bankarski sektor u Srbiji i iskreno se nadam da će proći u blagoj oseci depozita. Na bankama je sad da se potrude da akcijama zadrže te štediše.

Kurs dinara o kome se ovih dana toliko priča jeste velik problem i njegove oscilacije stvaraju paniku i lično mislim da bi NBS trebala da ga fiksira trenutno, premda mislim da treba da se na kursnim razlika kazni povlačenje "špekulativnog" kapitala sa berze.

Međutim ono što mene lično zabrinjava jeste kurs dinara na duži rok, jer ne znam na koji način će moći da se održava umerena ravnoteža kursa, jer privatizacije više nema, direktnih investicija ne znam da li če biti u toj meri kao do sada.

Mislim da bi trebali da kao građani prestanemo da narednih par godina trošimo više nego što zarađujemo, a mislim da bi i država trebala da "stegne kaiš" i smanji svoju potrošnju. Takođe mislim da je liberalizacija carina bila preuranjena.

Što se tiče izvoznika tu se sa Vama slažem, ali bi isti ti izvoznici trebalo da poboljšaju produktivnost i smanje svoje troškove, pa tek tada kad ozbiljno porade na svom poslovanju i proizvodima, mogu da počnu da krive državu za kurs. U svetlu ovoga prosto je neverovatno da ni jedan od naših izvoznika nije uspeo da se probije na rusko tržište iako su carine na većinu proizvoda 1%.

Što se tiče državnog novca u vidu injekcija u finansijski sektor i/ili realni sektor mislim da je to jako loše i da Srbija nije imuna na inflaciju kao razvijene zemlje. Ovo govorim posebno jer ce se bilo kakva injekcija novca u Srbiji uputiti u potrosnju, a mislim da nam je svima poznata Srpska inflatorna spirala koja prosto izgleda ovako:

NOVCANA INJEKCIJA -> POTROSNJA -> KURS -> CENE+ -> KURS -> CENE+ -> KURS .... = HIPER INFLACIJA

Lično ne bih voleo da je proživim ponovo.

Pozdrav.

PS.

Ukinite 15 dinara provizije na pazare koji se predaju u Vašoj banci.

Dopada mi se tekst - osvetljava i poducava. Ali, nehotice gospodin, u najboljim namerama da razjasni, meni pojaca strah za sutrasnjicu. Kakva kontradiktornost - mi neuke stedise treba da vam (bankama)damo poverenje (sredstva na stednju) da vam verujemo u njihovu sigurnost; vi (banke) koje ste u medjusobnim poslovnim odnosima, dakle niste neuki, nemate uzajamno poverenja; neko treci, van vasih odnosa treba da garantuje...Sad je jasno da bez priliva deviza, nema stabilnosti, a kako ih je tesko ocekivati od izvoza, doznaka migranata, pa i preostale privatizacije, (a ne daj Boze da se jos i stednja smanji!), ne ostaje nista nego da se kreditom zaduzi i to ko - drzava i zato je sada euforija za gradnju infrastrukturnih objekata i isticanje njihovog znacenja u prvi plan.Naravno korisnost tih objekata se ne moze osporiti - ali sticem utisak da je to ipak sekundarni cilj; primarni je unos unos tako neophodnih deviznih sredstava...Ova kriza je dobra, izaci cemo ojacani... to samoohrabrivanje odavno je poznato...ali se do sada nikad nije desilo da smo ojacali, vec samo smo dodali nove oziljke...

Samo njegova pojava uliva poverenje toliko da se novac povuce iz banke, tako da je svaka njegova prica ne potrebna. Bas mi vas je zao zelenasi jedni, sada da malo ostanete bez kapitala pa da malo vise popravite uslove u korist obicnih miseva, malo manje da derete na provizije i ostale gluposti, pa ce onda mozda neko i staviti pare na stednju. Podrazumeva se da morate da jos dizete kamate na stednju i da dajete poklone i garancije, mi smo jako razmazeni. Ovo nije bilo upuceno samo Hypo banci nego svim bankama u Srbiji koje su vise nego zelenasi.

Koliko je poverenje gradjana Srbije u bankarski sistem najbolje pokazuje podatak da je od 1. oktobra naovamo iz banaka podignuto 600 miliona evra (tj. vraceno u slamarice).

Kad malo bolje pogledam - ova situacija mi nekako i odgovara: kriza, pad cena nekretnina, a ja bez stana...Ko zna, mozda ga dogodine i kupim? U najgorem slucaju - stanodavac mi nece podizati kiriju.

Moša Pijade je govorio da nije lopov onaj koji opljačka banku, već onaj ko ima banku.

Nekada su kauboji na Divljem zapadu govorili da je "samo mrtav Indijanac dobar Indijanac".A ovi bankari su Indijanci a ja bih voleo da sam kauboj

"Naše banke nemaju kontaminiranu aktivu finansijskim derivatima". Koja misao i konstatacija.
Pa ne morate bas "svakog" da intervjuisete. Pokusajte da pronadjete i ponekog "strucnjaka."

Jadni bankari :(

I kada bih došao iz neke naj, najudaljenije nedođije sa punim džakom para, upravo Vaša pojava g.Čupiću bi me zasigurno odvratila od poslovanja sa bankom na čijem ste vi čelu!!!

Bice redova

@Micha

jeste u pravu ste da ce male firme jako tesko izvoziti samostalno u Rusiju ili na bilo koje srednje ili malo vece trziste. Naravno osnovni problem jeste napalata i plasman same robe. Medjutim licno mislim da su mnogo veci problemi Privredna komora Srbije i Vlada Srbije koji ni na koji nacin osim u izbornoj kampanji ne pomoza izvoz Srbije. Primer mi je Slovenija cija Vlada odnosno drzavne institucije pored banaka finansiraju izvoz i bave se finansijskim uslugama osiguranja istog, kao i faktoringom i forfetingom.

Medjutim u Srbiji i pored svega sto drzava radi/ne radi veliki problem jeste i u tome sto se privrednici/izvoznici ne udruzuju i ne nastupaju zajedno na stranim trzistima.

Primer.
Moji prijatelji imaju trgovinsko preduzece. Zarad boljih uslova nabavke robe od proizvodjaca oni i njihove kolege iz iste branse su se udruzili na polju nabavki kako bi dobili efekat sinergije i na taj nacin bolju zaradu. Cene su im ostale iste ali rabati su mnogo veci zbog kolicine robe koju ta zajednicka kompanija kupuje. Trosak je 1% od prometa jer se na taj nacin odrzava osoblje zajednicke kompanije i troskovi koji nastaju u poslovanju (struja, telefon, platni promet).

Imam ovakav pozitivan primer i u proizvodnji kojom se i sam bavim.

Niko nije zabranio izvoznicima ovakav vid udruzivanja. Samo je problem sto smo jako losi ljudi.

Pozdrav.

G.Cupicu, mislim da sam procitala skoro sve vase izjave a svojevremeno dobar deo odgledala na TV i do danas se u sustini nisam slagla sa Vama.
Drago mi je da ima jos neko osim Pitica ko ima hrabrosti da na ovakav nacin govori o trenutnoj situaciji bez obzira na svoju i poziciju svoje banke.
Zameram Vam na tajmingu ali sustina je potpuno tacna i naravno bilo je potrebno na kraju samo poentirati predlozenim resenjem. Ali to bi bilo mnogo za Vasu poziciju i nerealno je ocekivati da sami sebi pucate u nogu. Naravno NBS ima citav spektar polu rigoroznih mogucnosti da predupredi ali i sanira eventualnu stetu. Dugorocno bankarski sistem Srbije moze izvuci korist iz ove krize jer ce drzava biti prinudjena da pusti niz vodu neke neprofitabilne institucije . A neke ce centrale pozvati kuci tako da ce se prebrati kukolj od zita.
P.S. Crni humor je sto u Srbiji finansijska kriza ne moze da se prelije u realan sektor jer isti realno ne postoji. Tom analogijem krug ce se zatvoriti iskljucivo na manjoj dobiti banaka. Najgore je sto je to pojedinim ekonomistima u Srbiji koji su realno krivi za ne postojanje privrede sada to slamka spasa.
I koliko cujem vec se hvataju za istu napominjuci Srpsko profitiranje iz svetske krize. Za ne poverovati koja neuctivost .

"Naše banke nemaju kontaminiranu aktivu finansijskim derivatima...". U pravu je Pedja. A ja dodajem: zašto ovu rogobatnu rečenicu novinari nisu preveli, makar da autoru učine uslugu?

Sasvim razumno.
Nekad nema potrebe da trazi zajam drzava jer nepismeni ljudi daju nizasta svoje pare.
Prvo bankarski sektor je profitirao na bazi raskid orocenog depozita.Onda NBS rasprodala na dobar kurs svoje devize da bi na kraj sav taj ceh platila nepoverljiva raja koja jos uvek nema pojma kako funkcionise bankarski sektor sada.Niko nije kriv kad je narod nepismen a jos uvek street educiran.Ajmo sad nazad u banke jer kriza se stisala i kako ja vidim revitalizacija na velika vrata povratila u celom svetu.
Realni sektor u protivnom ce biti i te kako pogodzen jer ukoliko se pare ne vrate u banke ceo sistem je ugrozen.

@D

"Niko nije zabranio izvoznicima ovakav vid udruzivanja. Samo je problem sto smo jako losi ljudi."

Ovo je apsolutno tacno. Odlicna primedba.

pozdrav

Najzad neko nesto smisleno da kaze na ovu temu umesto prazne retorike.

ja sam doziveo i PREZIVEO dafiment,jugoskandik BK stedionicu...kome vise da verujem?vama NE HVALA!moje pare u mojoj kuci!

Pre neki dan odem u ekspozituru jedne od banaka, koja spada u kategoriju tzv. "domaćih", da se informišem kada mi je prošle godine oročeni depozit na 12 meseci u akciji "Nedelja štednje" na raspolaganju, a službenik me prvo pitao: "A zašto podižete novac?". Bila sam zatečena, neprijatno mi, pa odgovorih: "Treba mi za neku kupovinu". Napokon dobih i polovični odgovor na postavljeno pitanje. Kao da me je pitao: "A šta ste jutros doručkovali?", ili "Zašto se razvodite?".
Pitanje je bilo suviše lično da bi ga jedan profesionalni službenik uputio klijentu.
Sada tražim među starim srtvarima, onu keramičku kasicu prasicu i onu metalnu valjkastu kutiju sa drškom i prorezom na vrhu, koju su nam kao školskij deci poklanjali u nedelji štednje, dalekih šezdesetih i sedamdesetih godina. Trebaće mi...:)

"... Međutim, ja nemam mnogo razumevanja za zahtevima izvoznika za povećanjem kursa, jer su oni ujedno i najveći uvoznici i najveći korisnici indeksiranih kredita."
Ne treba biti mnogo pametan pa razumeti da oni koji su neto izvoznici mnogo više izvoze nego što uvoze, tako da im rast kursa odgovara.

@D

Problem sa izvozom u Rusiju je sto ne moze svako da ga realizuje. Nema sanse da firma manje ili srednje velicine sama nastupi na tom trzistu jer ne postoje nikakve garancije da ce robu naplatiti. Tu dolazimo do posrednika, koji kostaju, pa carina nikad nije 1%, a pritom garancije su dosta mrsave, da ne kazem, da sa jednim izvozom moze da se desi da stavite katanac na firmu. Desavalo se...

@stedisa i to bivsi:
Ja bih rekao da je to sasvim normalno pitanje? U nekim bankama moguce je razorocavanje ako postoje dobri razlozi za to (npr. operacija), naravno bez ili sa umanjenom kamatom. Ne treba biti paranoican i paniciti. Ali ne treba ni davati jednoj banci vise od 50000EUR.

@stedisa i to bivsi, 31. oktobar 2008 14:41
U potpunosti Vas razumijem i to nije tako samo u bankama nego i na drugim mjestima kod nas. To je jako neprofesionalno i prije svega nekulturno ponasanje. Ja bi na takvo pitanje odgovorio (kao sto to uvijek i radim) da zelim da ga bacim u smece a ne bih im se pravdao. Jer novac je moj i mogu da radim sa njime sta pozelim.
Jos nesto slicno ovome. Na Zapadu je prosto nemoguce da na vase pitanje sluzbenik odgovori isto tako pitanjem. To je jednostavo poslovni kodeks koji se postuje i musterija se ne ispituje nego se odgovara na sva njena pitanja bez obzira koliko ih ima. Ja sam cak nekada nakon svih dobijenih odgovora mahinalno pocinjao da pricam za sta mi trebaju sve te informacije pa su me gledali malko cudno.

Ја сутра ујутру идем по своје паре! Нећу да ја финансирам туђ пројекте !

Najzad neko nesto smisleno da kaze na ovu temu umesto prazne retorike.

Sasvim razumno.
Nekad nema potrebe da trazi zajam drzava jer nepismeni ljudi daju nizasta svoje pare.
Prvo bankarski sektor je profitirao na bazi raskid orocenog depozita.Onda NBS rasprodala na dobar kurs svoje devize da bi na kraj sav taj ceh platila nepoverljiva raja koja jos uvek nema pojma kako funkcionise bankarski sektor sada.Niko nije kriv kad je narod nepismen a jos uvek street educiran.Ajmo sad nazad u banke jer kriza se stisala i kako ja vidim revitalizacija na velika vrata povratila u celom svetu.
Realni sektor u protivnom ce biti i te kako pogodzen jer ukoliko se pare ne vrate u banke ceo sistem je ugrozen.

Sta zakljuciti iz ovoga? Da su bolje strane banke od domacih? Nisam bas siguran. Vidim da je ipak najbolje skloniti pare na sigurno i sacekati prolece. Za tih 6 meseci gubitak u kamati moze da bude 3-4% sto je podnosljivo u odnosu na svakodnevni strah.

"... Međutim, ja nemam mnogo razumevanja za zahtevima izvoznika za povećanjem kursa, jer su oni ujedno i najveći uvoznici i najveći korisnici indeksiranih kredita."
Ne treba biti mnogo pametan pa razumeti da oni koji su neto izvoznici mnogo više izvoze nego što uvoze, tako da im rast kursa odgovara.

Moša Pijade je govorio da nije lopov onaj koji opljačka banku, već onaj ko ima banku.

Nekada su kauboji na Divljem zapadu govorili da je "samo mrtav Indijanac dobar Indijanac".A ovi bankari su Indijanci a ja bih voleo da sam kauboj

"Naše banke nemaju kontaminiranu aktivu finansijskim derivatima". Koja misao i konstatacija.
Pa ne morate bas "svakog" da intervjuisete. Pokusajte da pronadjete i ponekog "strucnjaka."

Bice redova

Bilo bi lepo da se tzv. strane banke u Srbiji već jednom odluče da li su stvarno strane ili stvarno domaće. Jer kad im tako odgovara, kao u slučaju nedavnog kolapsa Hipo banke u Nemačkoj, ovaj isti gospodin se upinjao iz petnih žila (doduše sa zakašnjenjem) da nam objasni kako je to neka druga banka sa kojom ova naša nema veze, a čak i da je to ista kuća, domaća Hipo banka posluje kao nezavisan entitet, zbog domaćeg zakonodavstva koje to zahteva. Sad kad se spominje finansiranje od strane matične banke, hteo bi da predstavi vezu domaće Hipo banke i matične banke kao vezu pupčanom vrpcom, za razliku od domaćih (valjda "baš skroz domaćih") banaka kojima sirotim nema života bez takve potpore.


Jel mi to treba da poverujemo da su ovdašnje filijale stranih banaka, "iste kao svuda u svetu" kako kaže jedna neistinita reklama, neka vrsta detenceta kome iz inostranstva pomažu kad je u nevolji ali se od njega ne traži pomoć kad zagusti?

I kada bih došao iz neke naj, najudaljenije nedođije sa punim džakom para, upravo Vaša pojava g.Čupiću bi me zasigurno odvratila od poslovanja sa bankom na čijem ste vi čelu!!!

Dopada mi se tekst - osvetljava i poducava. Ali, nehotice gospodin, u najboljim namerama da razjasni, meni pojaca strah za sutrasnjicu. Kakva kontradiktornost - mi neuke stedise treba da vam (bankama)damo poverenje (sredstva na stednju) da vam verujemo u njihovu sigurnost; vi (banke) koje ste u medjusobnim poslovnim odnosima, dakle niste neuki, nemate uzajamno poverenja; neko treci, van vasih odnosa treba da garantuje...Sad je jasno da bez priliva deviza, nema stabilnosti, a kako ih je tesko ocekivati od izvoza, doznaka migranata, pa i preostale privatizacije, (a ne daj Boze da se jos i stednja smanji!), ne ostaje nista nego da se kreditom zaduzi i to ko - drzava i zato je sada euforija za gradnju infrastrukturnih objekata i isticanje njihovog znacenja u prvi plan.Naravno korisnost tih objekata se ne moze osporiti - ali sticem utisak da je to ipak sekundarni cilj; primarni je unos unos tako neophodnih deviznih sredstava...Ova kriza je dobra, izaci cemo ojacani... to samoohrabrivanje odavno je poznato...ali se do sada nikad nije desilo da smo ojacali, vec samo smo dodali nove oziljke...

Poštovani gospodine Čupić u mnogo čemu ste apsolutno u pravu, a posebno u tome da je medijska buka oko navodne krize katalizator iste u Srbiji. Bankarski sistem Srbije jeste jako "zarvoren" i "zakrzljao" i to je u ovim svetskim uslovima povoljna okolnost za nas. Naravno da će ta nedelja štednje biti dan D za bankarski sektor u Srbiji i iskreno se nadam da će proći u blagoj oseci depozita. Na bankama je sad da se potrude da akcijama zadrže te štediše.

Kurs dinara o kome se ovih dana toliko priča jeste velik problem i njegove oscilacije stvaraju paniku i lično mislim da bi NBS trebala da ga fiksira trenutno, premda mislim da treba da se na kursnim razlika kazni povlačenje "špekulativnog" kapitala sa berze.

Međutim ono što mene lično zabrinjava jeste kurs dinara na duži rok, jer ne znam na koji način će moći da se održava umerena ravnoteža kursa, jer privatizacije više nema, direktnih investicija ne znam da li če biti u toj meri kao do sada.

Mislim da bi trebali da kao građani prestanemo da narednih par godina trošimo više nego što zarađujemo, a mislim da bi i država trebala da "stegne kaiš" i smanji svoju potrošnju. Takođe mislim da je liberalizacija carina bila preuranjena.

Što se tiče izvoznika tu se sa Vama slažem, ali bi isti ti izvoznici trebalo da poboljšaju produktivnost i smanje svoje troškove, pa tek tada kad ozbiljno porade na svom poslovanju i proizvodima, mogu da počnu da krive državu za kurs. U svetlu ovoga prosto je neverovatno da ni jedan od naših izvoznika nije uspeo da se probije na rusko tržište iako su carine na većinu proizvoda 1%.

Što se tiče državnog novca u vidu injekcija u finansijski sektor i/ili realni sektor mislim da je to jako loše i da Srbija nije imuna na inflaciju kao razvijene zemlje. Ovo govorim posebno jer ce se bilo kakva injekcija novca u Srbiji uputiti u potrosnju, a mislim da nam je svima poznata Srpska inflatorna spirala koja prosto izgleda ovako:

NOVCANA INJEKCIJA -> POTROSNJA -> KURS -> CENE+ -> KURS -> CENE+ -> KURS .... = HIPER INFLACIJA

Lično ne bih voleo da je proživim ponovo.

Pozdrav.

PS.

Ukinite 15 dinara provizije na pazare koji se predaju u Vašoj banci.

Neki dan sam otisao u Komercijalnu banku da produzim upravo istekli ugovor za orocenje deviza, ali ovog puta na nesto kraci rok nego sto je bio dosadasnji.

Sluzbenica mi je objasnila da, u tom slucaju, stedna knjizica koju su mi (inace, potpuno nepotrebno) otvorili prilikom zakljucenja prethodnog ugovora, vise ne vazi, nego bi morala da se ugasi i otvori nova - naravno obe stvari na moj trosak. Posto nisam hteo da prihvatim takvu "poslovnu politiku" Komercijalne banke, odlucio sam da podignem ceo iznos (knjizicu nisam ni pominjao), ali je sluzbenica rekla da i ta knjizica treba da se ugasi - sto sam morao odmah da platim i time dodatno UMANJIO iznos kamate na prethodno orocenje.

Medjutim, nije ni to bilo dovoljno, nego mi je dala da potpisem nekakvu potvrdu o mojoj (?) odluci da ugasim tu knjizicu, pri cemu sam morao da upisem "razlog" zasto to cinim jer je, je li, eto "moja odluka" da prestanem da radim sa tako "finom" bankom.

Obzirom na takav odnos prema ljudima koji im poveravaju tesko zaradjeni novac, mislim da me Komercijalna banka vise nece videti.

Samo njegova pojava uliva poverenje toliko da se novac povuce iz banke, tako da je svaka njegova prica ne potrebna. Bas mi vas je zao zelenasi jedni, sada da malo ostanete bez kapitala pa da malo vise popravite uslove u korist obicnih miseva, malo manje da derete na provizije i ostale gluposti, pa ce onda mozda neko i staviti pare na stednju. Podrazumeva se da morate da jos dizete kamate na stednju i da dajete poklone i garancije, mi smo jako razmazeni. Ovo nije bilo upuceno samo Hypo banci nego svim bankama u Srbiji koje su vise nego zelenasi.

@D

Problem sa izvozom u Rusiju je sto ne moze svako da ga realizuje. Nema sanse da firma manje ili srednje velicine sama nastupi na tom trzistu jer ne postoje nikakve garancije da ce robu naplatiti. Tu dolazimo do posrednika, koji kostaju, pa carina nikad nije 1%, a pritom garancije su dosta mrsave, da ne kazem, da sa jednim izvozom moze da se desi da stavite katanac na firmu. Desavalo se...

@Micha

jeste u pravu ste da ce male firme jako tesko izvoziti samostalno u Rusiju ili na bilo koje srednje ili malo vece trziste. Naravno osnovni problem jeste napalata i plasman same robe. Medjutim licno mislim da su mnogo veci problemi Privredna komora Srbije i Vlada Srbije koji ni na koji nacin osim u izbornoj kampanji ne pomoza izvoz Srbije. Primer mi je Slovenija cija Vlada odnosno drzavne institucije pored banaka finansiraju izvoz i bave se finansijskim uslugama osiguranja istog, kao i faktoringom i forfetingom.

Medjutim u Srbiji i pored svega sto drzava radi/ne radi veliki problem jeste i u tome sto se privrednici/izvoznici ne udruzuju i ne nastupaju zajedno na stranim trzistima.

Primer.
Moji prijatelji imaju trgovinsko preduzece. Zarad boljih uslova nabavke robe od proizvodjaca oni i njihove kolege iz iste branse su se udruzili na polju nabavki kako bi dobili efekat sinergije i na taj nacin bolju zaradu. Cene su im ostale iste ali rabati su mnogo veci zbog kolicine robe koju ta zajednicka kompanija kupuje. Trosak je 1% od prometa jer se na taj nacin odrzava osoblje zajednicke kompanije i troskovi koji nastaju u poslovanju (struja, telefon, platni promet).

Imam ovakav pozitivan primer i u proizvodnji kojom se i sam bavim.

Niko nije zabranio izvoznicima ovakav vid udruzivanja. Samo je problem sto smo jako losi ljudi.

Pozdrav.

Gospodo bankari, treba da prodje nekoliko generacija pa da narod zaboravi sta su banke radile na ovim prostorima. Do tada nema poverenja.

Jadni bankari :(

a da smanjite provizije na usluge i kamate na kredite pa pospeshite realni sektor malo vishe...do sada ste drali kožu ljudima sa neverovatnim provizijama, klauzulama u ugovorima gde banka može da radi šta joj padne na pamet a sad imate predlog šta treba da se radi...neka hvala!
sve banke koje propadaju neka propadnu ne treba ih spasavati a gospodu sa 200.000 platama u zatvor ako su krivi!

Koliko je poverenje gradjana Srbije u bankarski sistem najbolje pokazuje podatak da je od 1. oktobra naovamo iz banaka podignuto 600 miliona evra (tj. vraceno u slamarice).

Kad malo bolje pogledam - ova situacija mi nekako i odgovara: kriza, pad cena nekretnina, a ja bez stana...Ko zna, mozda ga dogodine i kupim? U najgorem slucaju - stanodavac mi nece podizati kiriju.

ja sam doziveo i PREZIVEO dafiment,jugoskandik BK stedionicu...kome vise da verujem?vama NE HVALA!moje pare u mojoj kuci!

@D

"Niko nije zabranio izvoznicima ovakav vid udruzivanja. Samo je problem sto smo jako losi ljudi."

Ovo je apsolutno tacno. Odlicna primedba.

pozdrav

G.Cupicu, mislim da sam procitala skoro sve vase izjave a svojevremeno dobar deo odgledala na TV i do danas se u sustini nisam slagla sa Vama.
Drago mi je da ima jos neko osim Pitica ko ima hrabrosti da na ovakav nacin govori o trenutnoj situaciji bez obzira na svoju i poziciju svoje banke.
Zameram Vam na tajmingu ali sustina je potpuno tacna i naravno bilo je potrebno na kraju samo poentirati predlozenim resenjem. Ali to bi bilo mnogo za Vasu poziciju i nerealno je ocekivati da sami sebi pucate u nogu. Naravno NBS ima citav spektar polu rigoroznih mogucnosti da predupredi ali i sanira eventualnu stetu. Dugorocno bankarski sistem Srbije moze izvuci korist iz ove krize jer ce drzava biti prinudjena da pusti niz vodu neke neprofitabilne institucije . A neke ce centrale pozvati kuci tako da ce se prebrati kukolj od zita.
P.S. Crni humor je sto u Srbiji finansijska kriza ne moze da se prelije u realan sektor jer isti realno ne postoji. Tom analogijem krug ce se zatvoriti iskljucivo na manjoj dobiti banaka. Najgore je sto je to pojedinim ekonomistima u Srbiji koji su realno krivi za ne postojanje privrede sada to slamka spasa.
I koliko cujem vec se hvataju za istu napominjuci Srpsko profitiranje iz svetske krize. Za ne poverovati koja neuctivost .

"Naše banke nemaju kontaminiranu aktivu finansijskim derivatima...". U pravu je Pedja. A ja dodajem: zašto ovu rogobatnu rečenicu novinari nisu preveli, makar da autoru učine uslugu?

Pre neki dan odem u ekspozituru jedne od banaka, koja spada u kategoriju tzv. "domaćih", da se informišem kada mi je prošle godine oročeni depozit na 12 meseci u akciji "Nedelja štednje" na raspolaganju, a službenik me prvo pitao: "A zašto podižete novac?". Bila sam zatečena, neprijatno mi, pa odgovorih: "Treba mi za neku kupovinu". Napokon dobih i polovični odgovor na postavljeno pitanje. Kao da me je pitao: "A šta ste jutros doručkovali?", ili "Zašto se razvodite?".
Pitanje je bilo suviše lično da bi ga jedan profesionalni službenik uputio klijentu.
Sada tražim među starim srtvarima, onu keramičku kasicu prasicu i onu metalnu valjkastu kutiju sa drškom i prorezom na vrhu, koju su nam kao školskij deci poklanjali u nedelji štednje, dalekih šezdesetih i sedamdesetih godina. Trebaće mi...:)

@stedisa i to bivsi:
Ja bih rekao da je to sasvim normalno pitanje? U nekim bankama moguce je razorocavanje ako postoje dobri razlozi za to (npr. operacija), naravno bez ili sa umanjenom kamatom. Ne treba biti paranoican i paniciti. Ali ne treba ni davati jednoj banci vise od 50000EUR.

@stedisa i to bivsi, 31. oktobar 2008 14:41
U potpunosti Vas razumijem i to nije tako samo u bankama nego i na drugim mjestima kod nas. To je jako neprofesionalno i prije svega nekulturno ponasanje. Ja bi na takvo pitanje odgovorio (kao sto to uvijek i radim) da zelim da ga bacim u smece a ne bih im se pravdao. Jer novac je moj i mogu da radim sa njime sta pozelim.
Jos nesto slicno ovome. Na Zapadu je prosto nemoguce da na vase pitanje sluzbenik odgovori isto tako pitanjem. To je jednostavo poslovni kodeks koji se postuje i musterija se ne ispituje nego se odgovara na sva njena pitanja bez obzira koliko ih ima. Ja sam cak nekada nakon svih dobijenih odgovora mahinalno pocinjao da pricam za sta mi trebaju sve te informacije pa su me gledali malko cudno.

Ја сутра ујутру идем по своје паре! Нећу да ја финансирам туђ пројекте !