Najteži poslovi: Spremač mrtvih

Upoznao sam covjeka koji zivi od tog posla i zaista imam veliko postovanje prema ljudima koji imaju stomak za to. Nisu svi pokojnici stari, nego ih ima i koji su umrli mladi i nasilno i svakako. Svoj posao odradjuju uz duzno postovanje prema porodici umrlog bez obzira na to sto ih imaju takvih bar 10 dnevno.
I nije smrt nikakav zapadni fenomen, nego se rastanak sa voljenom osobom jako tesko prihvata bez obzira o kome pricamo. Radim svakodnevno sa Indijcima i Kinezima i znam dobro kako reaguju kad nekoga izgube.

Mi nemamo ni beneficirani radni staž, ni toliku platu, ni odlazak u neku banju...a radimo slične poslove,ako ne i teže...medicinska sestra sa onkologije

Ali,kad odbegli iz okolnih zemalja ne bi bili prisutni u nekom jkp u Beogradu,to bi bilo cudo.U Cistoci rade samo Romi,u Zelenilu samo Hercegovci i Crnogorci,kao i Beograd putu.I obicno i muz u zena rade u istom preduzecu.Pa,sto se nekad ne raspise konkurs za bilo koje radno mesto u JKP u Beogradu???Ne kazem da je svim ovim ljudima lak posao,nije ,ni najmanje,ali stalno nesto kukaju,a svi imaju plate preko 50 000,sto je daleko iznad prosecne plate u Beogradu(realne prosecne plate,ne one koju Zavod objavi).

Zanimljiva priča. Smrt je uglavnom tabu u zapadnoj kulturi, čak su i bolesni (osobe sa invaliditetom, slepi, gluvonemi) uglavnom nevidljivi u svakodnevnom životu.
U Indiji se susrećete sa svime time gotovo na svakom koraku. Sve maske su skinute. krematorijumi su zapravo lomače na otvorenom, pokojnici se nose na nosilima, ovenčani cvećem i uz duhovnu pesmu. Tako da ste stalno svesni da je život, kao što reče jedna njihova pesma, "poput kapljice rose na latici lotosovog cveta" koja može skluznuti svakog časa. A duhovno gledano, život je i priprema za trenutak smrti, jer veruju da će ih njihova svesnost u tom trenutku, voditi u sledeći oblik života.

Kada sam, nažalost, bila u Deligradskoj, nikakvu pažnju tih zaposlenih nisam doživela, jedva sam ih i videla. Osećala sam se kao na najgorem šalteru, sa svim personifikacijama koje taj naziv podrazumeva. Naravno, njima posao treba da bude kao i bilo koji drugi, i ne očekujem da oni teše narod i saučestvuju, ali mogli bi makar da obrišu, osuše pokojnika i očešljaju, a ne da ga rodbina vidi u mokroj garderobi, kao ispod tuša da su izašli. Malo da ih urede, očešljaju, ako ne i našminkaju. Da odu ljudski, a ne kao da su bačeni negde pored puta. Posao im je težak samo zbog predrasuda koje imamo prema telima preminulih.

tezak posao ali bi ga ja dodelio da ga rade po kazni oni koji kradu od naroda...svi koji se uhvate sa rukom u javnoj kasi, neka lepo okaju grehe u toj kapeli...ne, nanogica, nego kapela...verovatno im bolje popravno vaspitne mere ne bi trebale!

(Alek, 5. mart 2013 12:41)

Pa za radno mesto čistača ulica konkurs je uvek otvoren. Prijavi se. Nego nećeš da radiš pa bi ti na kraju smetalo i što nose narandžaste uniforme.

@Madhva (Hare Krišna) истинит је ваш коментар. Ево ја као православни хришћанин се слажем, некада су и код нас овде на периферији Београда покојници доношени у кућу да преноће, да би се сви прво уверили да смо пролазни и да смо само путници из овог у онај духовни свет, а такође према нашем веровању тело покојника је светиња, која се пажљиво предаје нашој мајци земљи да се сохрани (сачува) за други долазак Христов и свеопште васкрсење. Нажалост данашња западна секуларна цивилизација се боји смрти као највећег непријатеља, зато што верује само у материјално, па је све тако упаковано да се власи не досете, да можда ипак све то није крај.

@Alek - nisu oni "odbegli" poput kriminalaca nego prognani. I nisu svi zaposleni u javnom sektoru. Moj suprug, recimo, ne moze da nadje posao u struci u prosveti iako je ovde zavrsio fakultet, nego radi kao komercijalista kod privatnika.

Slažem se da je posao težak i najblaže rečeno neprijatan, ali tu postoji i nezvanična tarifa (1000 rsd minimum) tzv. „čast” ovim ljudima tako da oni bukvalno ne moraju ni da podižu tu platu sa računa jer više od toga dobiju mesečno na ruke.

Ali,kad odbegli iz okolnih zemalja ne bi bili prisutni u nekom jkp u Beogradu,to bi bilo cudo.U Cistoci rade samo Romi,u Zelenilu samo Hercegovci i Crnogorci,kao i Beograd putu.I obicno i muz u zena rade u istom preduzecu.Pa,sto se nekad ne raspise konkurs za bilo koje radno mesto u JKP u Beogradu???Ne kazem da je svim ovim ljudima lak posao,nije ,ni najmanje,ali stalno nesto kukaju,a svi imaju plate preko 50 000,sto je daleko iznad prosecne plate u Beogradu(realne prosecne plate,ne one koju Zavod objavi).

@Madhva (Hare Krišna) истинит је ваш коментар. Ево ја као православни хришћанин се слажем, некада су и код нас овде на периферији Београда покојници доношени у кућу да преноће, да би се сви прво уверили да смо пролазни и да смо само путници из овог у онај духовни свет, а такође према нашем веровању тело покојника је светиња, која се пажљиво предаје нашој мајци земљи да се сохрани (сачува) за други долазак Христов и свеопште васкрсење. Нажалост данашња западна секуларна цивилизација се боји смрти као највећег непријатеља, зато што верује само у материјално, па је све тако упаковано да се власи не досете, да можда ипак све то није крај.

Zanimljiva priča. Smrt je uglavnom tabu u zapadnoj kulturi, čak su i bolesni (osobe sa invaliditetom, slepi, gluvonemi) uglavnom nevidljivi u svakodnevnom životu.
U Indiji se susrećete sa svime time gotovo na svakom koraku. Sve maske su skinute. krematorijumi su zapravo lomače na otvorenom, pokojnici se nose na nosilima, ovenčani cvećem i uz duhovnu pesmu. Tako da ste stalno svesni da je život, kao što reče jedna njihova pesma, "poput kapljice rose na latici lotosovog cveta" koja može skluznuti svakog časa. A duhovno gledano, život je i priprema za trenutak smrti, jer veruju da će ih njihova svesnost u tom trenutku, voditi u sledeći oblik života.

Slažem se da je posao težak i najblaže rečeno neprijatan, ali tu postoji i nezvanična tarifa (1000 rsd minimum) tzv. „čast” ovim ljudima tako da oni bukvalno ne moraju ni da podižu tu platu sa računa jer više od toga dobiju mesečno na ruke.

Mi nemamo ni beneficirani radni staž, ni toliku platu, ni odlazak u neku banju...a radimo slične poslove,ako ne i teže...medicinska sestra sa onkologije

(Alek, 5. mart 2013 12:41)

Pa za radno mesto čistača ulica konkurs je uvek otvoren. Prijavi se. Nego nećeš da radiš pa bi ti na kraju smetalo i što nose narandžaste uniforme.

tezak posao ali bi ga ja dodelio da ga rade po kazni oni koji kradu od naroda...svi koji se uhvate sa rukom u javnoj kasi, neka lepo okaju grehe u toj kapeli...ne, nanogica, nego kapela...verovatno im bolje popravno vaspitne mere ne bi trebale!

Kada sam, nažalost, bila u Deligradskoj, nikakvu pažnju tih zaposlenih nisam doživela, jedva sam ih i videla. Osećala sam se kao na najgorem šalteru, sa svim personifikacijama koje taj naziv podrazumeva. Naravno, njima posao treba da bude kao i bilo koji drugi, i ne očekujem da oni teše narod i saučestvuju, ali mogli bi makar da obrišu, osuše pokojnika i očešljaju, a ne da ga rodbina vidi u mokroj garderobi, kao ispod tuša da su izašli. Malo da ih urede, očešljaju, ako ne i našminkaju. Da odu ljudski, a ne kao da su bačeni negde pored puta. Posao im je težak samo zbog predrasuda koje imamo prema telima preminulih.

@Alek - nisu oni "odbegli" poput kriminalaca nego prognani. I nisu svi zaposleni u javnom sektoru. Moj suprug, recimo, ne moze da nadje posao u struci u prosveti iako je ovde zavrsio fakultet, nego radi kao komercijalista kod privatnika.

Upoznao sam covjeka koji zivi od tog posla i zaista imam veliko postovanje prema ljudima koji imaju stomak za to. Nisu svi pokojnici stari, nego ih ima i koji su umrli mladi i nasilno i svakako. Svoj posao odradjuju uz duzno postovanje prema porodici umrlog bez obzira na to sto ih imaju takvih bar 10 dnevno.
I nije smrt nikakav zapadni fenomen, nego se rastanak sa voljenom osobom jako tesko prihvata bez obzira o kome pricamo. Radim svakodnevno sa Indijcima i Kinezima i znam dobro kako reaguju kad nekoga izgube.