Prava radnika u Srbiji samo između jaja i roštilja

Po ovim urancima se vidi koliko smo mi glup narod.Ceo svet pistaljke u usta i na ulice,traze radnicka prava,a mi kao partizani u sume i na livade.Politicari zapravo vole takav narod.Sedi,jedi,loci,pa sutra pampers i u Juru na sljaku od 12 radnih sati...

Tu je jer je narod to zeleo. Odrekli su se zarad reklama za novi nemacki auto i obecanja cetnickih politicara da ce to dobiti samo ako pristanu na nove uslove. Sta je narod trazio - dobio je. Nije mi ih zao.

Zar narod nije hteo kapitalizam i svesno su rušili socijalizam? Sad posle 16 godina kad vidimo da je kapitalizam doneo propast, zagovornici istog govore kako u Srbiji nema kapitalizma.
Za vašu u informaciju Australiju vodi Radnička partija, zemlja je socijalistička koliko-toliko....
A Srbi jadni izgubili čast i moral, trpe svašta za 200€, sad ovaj primer iz Jure govori koliko je narod spreman da trpi sve i svašta.
I da nose pelene ako treba.

Gde su im prava tu su i radnici - u nekom polu-stanju izmedju (kuvanih) jaja i (peceno-dimljenog) rostilja... Koliko se zalazu za ista - i dobro im je

Kakva prava radnika? Zavirite po sumama kako gladni i izrabljeni radnici zderu jaganjce i prasad.... U Srbiji svi lazu. Ziv bio Dobrica Cosic koji nas je dobro opisao.

Ceka se da radnicima prekipi pa da pocnu da pucaju lobanje

Radnicka klasa, tuzna povorka obespravljene mase.
Najgore nesto sto coveka za njegova zivota moze da snadje je biti radnik u postkomunistickoj drzavi.

Odlican naslov, svaka cast! Cist aksiom

Ma dajte ljudi, ovo više nema smisla. Zbog ovog automatskog osvežavanja sadržaja postalo je nemoguće napisati bilo kakav duži komentar. Ne znam koliko puta mi se već desilo da mi sistem obriše ono što sam počeo da pišem, a nisam stigao da pošaljem. Malo mi je bezveze da pišem komentar u programu za obradu teksta, pa da ga kopiram u polje za komentar, ali izgleda da ću morati. Ali oni koji pišu komentare na tabletima i pametnim telefonima ne mogu tako lako da se snađu...

@ (Pera Kojot Stariji, 1. maj 2016 20:36)

Radniku ce biti bolje tj covecanstvu ce biti bolje onda kada kapitalizam nestane. A prica da ce razvojom globalizacije radnicima biti bolje je jedna kapitalisticka patka i nista vise. Bogati ce biti sve bogatiji, a siromasni siromasniji. Vec sada korporacije vladaju svetom, a onog momenta kada se globalizacija zavrsi, smisao drzava, pa i nacija pada u vodu. Svi postajemo roba kojom se trguje, nedostaju nam bar kodovi. Mada usavrsavanjem robotike, covek kao radnik vise nece biti potreban. A kada kapitalisti nisi potreban, onda nisi ni pozeljan da pijes vodu, jedes ili ti da postojis, jer trosis dragocene resurse.

Buducnost radnika je neizvesna!

"Da se pita Čikago iz 1886. odgovor bi stao u dve reči - sramota i debakl."

Ko treba da se srami, Cikago/Amerika ili Beograd/Srbija?

Pokusao sam da napisem vise ali sam automatski obrisan pa sam skratio.

U Srbiji je 1.maj postao praznik lumpenproletarijata. Od njih sto rostiljaju nema neke vajde. Ionako vecina njih nema posao, pa sto bi se uopste borili za prava radnika, kad nisu radnici.

Verovatno cekaju Boga da im pomogne.A to znaci nikad.Neverujte u svece bec uzmite stvar u svoje ruke i borite se do kraja.

U Srbiji je teško okupiti i 2000 ljudi na protestu, osim ako protestvuju zaposleni u državnim službama - prosveti i zdravstvu. U Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Španiji, Italiji, pa i u Turskoj, nije retkost da se okupi i preko 2 miliona ljudi. Ali rezultat je najčešće isti. Poslodavci kažu: "Ako ne pristanete na naše uslove, mi ćemo firmu (kompaniju, šta već) preseliti u Kinu, Bangladeš ili Srbiju, a vi ćete ostati bez posla. Radnici se malo izviču, posle odu kućama, a sutradan na posao, jer nemaju izbora. To je logična posledica globalizacije. Ali je naivno boriti se protiv globalizacije, kao što je bilo naivno što su pre 200 godina radnici uništavali mašine verujući da će time popraviti svoj položaj. Globalizacija je zapravo proces koji ide u korist radnika. Sada se interesi radnika u Francuskoj i Nemačkoj suprotstavljeni interesima radnika iz Kine, Bangladeša i Srbije. Kada globalizacija izjednači uslove za sve, radnici će biti ponovo ujedinjeni, a njihovi protesti će ponovo dobiti snagu. Najinteresantnije je to što takav razvoj situacije ne mora nužno ići na štetu kapitalista. Oni koji imaju šta da ponude na tržištu ne boje se nadmetanja pod ravnopravnim uslovima. Ovakvo stanje, kakvo je danas ide na ruku raznim monopolistima i onima koji pod zaštitom države nastavljaju da gomilaju bogatstvo, iako su nesposobni ili bar manje sposobni od najboljih. To su oni koji se najviše protive globalizaciji.

Dragi moji danad je mnogo veci praznik od prvog maja! Vidim da svi komentarisu da smo zadovoljni. Nismo,ali danas se slavi vaskrsenje Isusa Hristosa.

Kakqv smo narod bolje i ne zaslužujemo do sindikata koji radi samo za svoje d...e

Nije mi zao narod nimalo. Treba jos gore da zivimo. Kad bolje razmislim kao oni u Sjevernoj Koreji bi trebalo zivjeti!!

Tucaj Srbijo medj' sljivama !

Која права радника ?

@Popek:

Nazalost, tacno ... i ne samo sindikati, vec bukvalno svako u Srbiji gleda samo sebe. Postoje mozda ti jadnici koji primaju 25,000 dinara mesecno, a hrane dvoje ili troje dece i zive u nekoj trosnoj dvorisnoj kucici na rubu velikog grada. Ali postoji i neko ko prima 35,000, samac je, a zivi kod roditelja u centru i jos od matoraca zajmi pare. E taj koji prima 35,000 gleda ovog drugog i kaze: a sta se to mene tice, meni je lepo, cale mi dodaje za penziju, keva kuva, pere i pegla, deda donosi kajmak i sir sa sela ... Upravo u tome i jeste stvar, sto u bedi nismo solidarni, sto i u bedi postoji neko kome je bolje i koga nije briga za ostale. Bas kao sto i onaj ko nema posao sanja i o plati od 15,000 dinara, pa kada jednog dana dobije tu cifru mase repom od srece. A to sto je njegovim zaposlenjem onaj porodicni covek sa 25,000 dinara otisao na ulicu kao skuplji radnik njega nije briga. Ovja samo kaze: ah, pa neka radi za 15,000 kao ja. Za to vreme drzavni sluzbenik sa 45,000 kaze: ah, pa ako im je lose neka idu u nadnicu na selo! Kaze covek koji ceo dan sedi u toploj kancelariji neke lokalne (samo)uprave i zuji po Fejsbuku na drzavnom kompjuteru. Za to vreme mladi - udarna snaga svake revolucije - pakuju se i beze iz Srbije, lakse im nego da ostanu i da se bore. Starci strahuju za svoje penzije od 10,000 dinara, a oni koji primaju nacionalne od 60,000 kazu "sta me briga". To je prica o radnickoj borbi u Srbiji danas ...

@Antika, 1. maj 2016 22:06
To je tačno. Ali budućnost ujedinjenih radnika bi bila puno izvesnija i puno bolja, nego ovako rascepkanih, kada nas guraju jedne protiv drugih. Rivalitet u okviru iste firme, rivalitet između radnika u privatnom i javnom sektoru, sukobi navijača, sukobi između nacija i država. Sve su to načini da se skrene pažnja sa osnovnog problema - nepravedne raspodele rezultata rada. Kapitalizam može pasti samo u celom svetu istovremeno, inače se podiže gvozdena zavesa i radnici se ponovo guraju jedni protiv drugih, u sukobe i ratove. Države i nacije su i onako izmišljotina vladajućih klasa kroz vekove, da bi označili dokle dostiže moć njihovih vladara - kojom zemljom upravljaju i kojim ljudima vladaju. Da ne postoje države i nacije, ljudi bi se pitali - zašto bih se ja borio protiv čoveka kojeg vidim prvi put u životu i koji mi ništa nije skrivio? Kapitalizam nije u stanju da upravlja proizvodnjom koja je veća od potrošnje i zato će na ovaj ili onaj način završiti svoj vek. Kada sam bio klinac često igrali nagradne igre, a dobili smo samo jedan put: pravilo je bilo - pošaljete 5 omota od pez bombonica i ako ne dobijete ništa drugo, dobićete značku. I mi smo dobili značku. Tada sam shvatio da mi dobijamo samo kada svi dobijaju. Kapitalisti ne vladaju zato što su oni jaki i ujedinjeni, već zato što smo mi razjedinjeni i zato slabi. Mi, radnici smo većina. Mi smo izgradili ovaj svet. Šta ćemo da uradimo ili ne uradimo, zavisi samo od nas.

Za to vreme mladi - udarna snaga svake revolucije - pakuju se i beze iz Srbije, lakse im nego da ostanu i da se bore. Starci strahuju za svoje penzije od 10,000 dinara, a oni koji primaju nacionalne od 60,000 kazu "sta me briga". To je prica o radnickoj borbi u Srbiji danas ...
(Guru, 2. maj 2016 09:20)
E pa i oni se opametili, necete da ih prevarite. Za sta da se bore? Da li cete se vi promeniti? Sta, postacete naprasno olicenje civilizovanosti, vasa rec nece vise vredeti manje od vazduha kojim je izgovorena, prestacete da samoupravljate nego cete poceti da cenite pravila i red, prestacete da budete impulsivni nego cete poceti da se ponasate razumno itd, itd... Da, da, veruju oni, veruju. Nema ovde nista. Ko hoce normalno da zivi u normalnom okruzenju samo na sever. Kakva prava radnika, kakvi bakraci. Radnici ako hoce prava trebalo je bolje da zapnu u skoli.

Dragi moji danad je mnogo veci praznik od prvog maja! Vidim da svi komentarisu da smo zadovoljni. Nismo,ali danas se slavi vaskrsenje Isusa Hristosa.

Tu je jer je narod to zeleo. Odrekli su se zarad reklama za novi nemacki auto i obecanja cetnickih politicara da ce to dobiti samo ako pristanu na nove uslove. Sta je narod trazio - dobio je. Nije mi ih zao.

Kakva prava radnika? Zavirite po sumama kako gladni i izrabljeni radnici zderu jaganjce i prasad.... U Srbiji svi lazu. Ziv bio Dobrica Cosic koji nas je dobro opisao.

U Srbiji je teško okupiti i 2000 ljudi na protestu, osim ako protestvuju zaposleni u državnim službama - prosveti i zdravstvu. U Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Španiji, Italiji, pa i u Turskoj, nije retkost da se okupi i preko 2 miliona ljudi. Ali rezultat je najčešće isti. Poslodavci kažu: "Ako ne pristanete na naše uslove, mi ćemo firmu (kompaniju, šta već) preseliti u Kinu, Bangladeš ili Srbiju, a vi ćete ostati bez posla. Radnici se malo izviču, posle odu kućama, a sutradan na posao, jer nemaju izbora. To je logična posledica globalizacije. Ali je naivno boriti se protiv globalizacije, kao što je bilo naivno što su pre 200 godina radnici uništavali mašine verujući da će time popraviti svoj položaj. Globalizacija je zapravo proces koji ide u korist radnika. Sada se interesi radnika u Francuskoj i Nemačkoj suprotstavljeni interesima radnika iz Kine, Bangladeša i Srbije. Kada globalizacija izjednači uslove za sve, radnici će biti ponovo ujedinjeni, a njihovi protesti će ponovo dobiti snagu. Najinteresantnije je to što takav razvoj situacije ne mora nužno ići na štetu kapitalista. Oni koji imaju šta da ponude na tržištu ne boje se nadmetanja pod ravnopravnim uslovima. Ovakvo stanje, kakvo je danas ide na ruku raznim monopolistima i onima koji pod zaštitom države nastavljaju da gomilaju bogatstvo, iako su nesposobni ili bar manje sposobni od najboljih. To su oni koji se najviše protive globalizaciji.

Zar narod nije hteo kapitalizam i svesno su rušili socijalizam? Sad posle 16 godina kad vidimo da je kapitalizam doneo propast, zagovornici istog govore kako u Srbiji nema kapitalizma.
Za vašu u informaciju Australiju vodi Radnička partija, zemlja je socijalistička koliko-toliko....
A Srbi jadni izgubili čast i moral, trpe svašta za 200€, sad ovaj primer iz Jure govori koliko je narod spreman da trpi sve i svašta.
I da nose pelene ako treba.

Verovatno cekaju Boga da im pomogne.A to znaci nikad.Neverujte u svece bec uzmite stvar u svoje ruke i borite se do kraja.

Ma dajte ljudi, ovo više nema smisla. Zbog ovog automatskog osvežavanja sadržaja postalo je nemoguće napisati bilo kakav duži komentar. Ne znam koliko puta mi se već desilo da mi sistem obriše ono što sam počeo da pišem, a nisam stigao da pošaljem. Malo mi je bezveze da pišem komentar u programu za obradu teksta, pa da ga kopiram u polje za komentar, ali izgleda da ću morati. Ali oni koji pišu komentare na tabletima i pametnim telefonima ne mogu tako lako da se snađu...

"Da se pita Čikago iz 1886. odgovor bi stao u dve reči - sramota i debakl."

Ko treba da se srami, Cikago/Amerika ili Beograd/Srbija?

Pokusao sam da napisem vise ali sam automatski obrisan pa sam skratio.

@ (Pera Kojot Stariji, 1. maj 2016 20:36)

Radniku ce biti bolje tj covecanstvu ce biti bolje onda kada kapitalizam nestane. A prica da ce razvojom globalizacije radnicima biti bolje je jedna kapitalisticka patka i nista vise. Bogati ce biti sve bogatiji, a siromasni siromasniji. Vec sada korporacije vladaju svetom, a onog momenta kada se globalizacija zavrsi, smisao drzava, pa i nacija pada u vodu. Svi postajemo roba kojom se trguje, nedostaju nam bar kodovi. Mada usavrsavanjem robotike, covek kao radnik vise nece biti potreban. A kada kapitalisti nisi potreban, onda nisi ni pozeljan da pijes vodu, jedes ili ti da postojis, jer trosis dragocene resurse.

Buducnost radnika je neizvesna!

Ceka se da radnicima prekipi pa da pocnu da pucaju lobanje

U Srbiji je 1.maj postao praznik lumpenproletarijata. Od njih sto rostiljaju nema neke vajde. Ionako vecina njih nema posao, pa sto bi se uopste borili za prava radnika, kad nisu radnici.

Po ovim urancima se vidi koliko smo mi glup narod.Ceo svet pistaljke u usta i na ulice,traze radnicka prava,a mi kao partizani u sume i na livade.Politicari zapravo vole takav narod.Sedi,jedi,loci,pa sutra pampers i u Juru na sljaku od 12 radnih sati...

Nije mi zao narod nimalo. Treba jos gore da zivimo. Kad bolje razmislim kao oni u Sjevernoj Koreji bi trebalo zivjeti!!

Gde su im prava tu su i radnici - u nekom polu-stanju izmedju (kuvanih) jaja i (peceno-dimljenog) rostilja... Koliko se zalazu za ista - i dobro im je

Tucaj Srbijo medj' sljivama !

Radnicka klasa, tuzna povorka obespravljene mase.
Najgore nesto sto coveka za njegova zivota moze da snadje je biti radnik u postkomunistickoj drzavi.

@Popek:

Nazalost, tacno ... i ne samo sindikati, vec bukvalno svako u Srbiji gleda samo sebe. Postoje mozda ti jadnici koji primaju 25,000 dinara mesecno, a hrane dvoje ili troje dece i zive u nekoj trosnoj dvorisnoj kucici na rubu velikog grada. Ali postoji i neko ko prima 35,000, samac je, a zivi kod roditelja u centru i jos od matoraca zajmi pare. E taj koji prima 35,000 gleda ovog drugog i kaze: a sta se to mene tice, meni je lepo, cale mi dodaje za penziju, keva kuva, pere i pegla, deda donosi kajmak i sir sa sela ... Upravo u tome i jeste stvar, sto u bedi nismo solidarni, sto i u bedi postoji neko kome je bolje i koga nije briga za ostale. Bas kao sto i onaj ko nema posao sanja i o plati od 15,000 dinara, pa kada jednog dana dobije tu cifru mase repom od srece. A to sto je njegovim zaposlenjem onaj porodicni covek sa 25,000 dinara otisao na ulicu kao skuplji radnik njega nije briga. Ovja samo kaze: ah, pa neka radi za 15,000 kao ja. Za to vreme drzavni sluzbenik sa 45,000 kaze: ah, pa ako im je lose neka idu u nadnicu na selo! Kaze covek koji ceo dan sedi u toploj kancelariji neke lokalne (samo)uprave i zuji po Fejsbuku na drzavnom kompjuteru. Za to vreme mladi - udarna snaga svake revolucije - pakuju se i beze iz Srbije, lakse im nego da ostanu i da se bore. Starci strahuju za svoje penzije od 10,000 dinara, a oni koji primaju nacionalne od 60,000 kazu "sta me briga". To je prica o radnickoj borbi u Srbiji danas ...

Za to vreme mladi - udarna snaga svake revolucije - pakuju se i beze iz Srbije, lakse im nego da ostanu i da se bore. Starci strahuju za svoje penzije od 10,000 dinara, a oni koji primaju nacionalne od 60,000 kazu "sta me briga". To je prica o radnickoj borbi u Srbiji danas ...
(Guru, 2. maj 2016 09:20)
E pa i oni se opametili, necete da ih prevarite. Za sta da se bore? Da li cete se vi promeniti? Sta, postacete naprasno olicenje civilizovanosti, vasa rec nece vise vredeti manje od vazduha kojim je izgovorena, prestacete da samoupravljate nego cete poceti da cenite pravila i red, prestacete da budete impulsivni nego cete poceti da se ponasate razumno itd, itd... Da, da, veruju oni, veruju. Nema ovde nista. Ko hoce normalno da zivi u normalnom okruzenju samo na sever. Kakva prava radnika, kakvi bakraci. Radnici ako hoce prava trebalo je bolje da zapnu u skoli.

Odlican naslov, svaka cast! Cist aksiom

Kakqv smo narod bolje i ne zaslužujemo do sindikata koji radi samo za svoje d...e

Која права радника ?

@Antika, 1. maj 2016 22:06
To je tačno. Ali budućnost ujedinjenih radnika bi bila puno izvesnija i puno bolja, nego ovako rascepkanih, kada nas guraju jedne protiv drugih. Rivalitet u okviru iste firme, rivalitet između radnika u privatnom i javnom sektoru, sukobi navijača, sukobi između nacija i država. Sve su to načini da se skrene pažnja sa osnovnog problema - nepravedne raspodele rezultata rada. Kapitalizam može pasti samo u celom svetu istovremeno, inače se podiže gvozdena zavesa i radnici se ponovo guraju jedni protiv drugih, u sukobe i ratove. Države i nacije su i onako izmišljotina vladajućih klasa kroz vekove, da bi označili dokle dostiže moć njihovih vladara - kojom zemljom upravljaju i kojim ljudima vladaju. Da ne postoje države i nacije, ljudi bi se pitali - zašto bih se ja borio protiv čoveka kojeg vidim prvi put u životu i koji mi ništa nije skrivio? Kapitalizam nije u stanju da upravlja proizvodnjom koja je veća od potrošnje i zato će na ovaj ili onaj način završiti svoj vek. Kada sam bio klinac često igrali nagradne igre, a dobili smo samo jedan put: pravilo je bilo - pošaljete 5 omota od pez bombonica i ako ne dobijete ništa drugo, dobićete značku. I mi smo dobili značku. Tada sam shvatio da mi dobijamo samo kada svi dobijaju. Kapitalisti ne vladaju zato što su oni jaki i ujedinjeni, već zato što smo mi razjedinjeni i zato slabi. Mi, radnici smo većina. Mi smo izgradili ovaj svet. Šta ćemo da uradimo ili ne uradimo, zavisi samo od nas.